Menu 021

FOTO: Kula Novkabela - visina koju je Novi Sad jednom dostigao

Jedan od stožera razvoja i transformacije Novog Sada sredinom prošlog veka, u urbanističkom, ekonomskom i populacionom smislu, bila je fabrika "Novkabel".
Novi Sad 12.08.2020. | 16:44 > 09:22
FOTO: Kula Novkabela - visina koju je Novi Sad jednom dostigao
Foto: Nevena Popović
Autori: Jelena Mitrović, Slobodan Jović
 
Kako je objavljeno na portalu Before after, njena kula, koja je svojevremeno bila mesto proizvodnje prvog računara na prostoru Vojvodine, danas stoji prazna kao svojevrsni podsetnik na industrijsku visinu koju je ovaj grad dostigao i izgubio. Njena ljuštura zapravo u sebi krije mnoge priče koje su nam daleko, kako u vremenskom tako i u vrednosnom smislu.
 
Otkako je osnovan, davne 1921. godine, Novkabel je kontinuirano rastao i, kao jedini proizvođač kablova u zemlji, bio je važna komponenta u njenoj industriji. Posle rata Novkabel je imao važnu ulogu u obnovi ruinirane zemlje, u procesu modernizacije našeg društva i privrede, posebno Novog Sada.
 
 
 Foto: Nevena Popović
 
Kraj 70-ih i početak 80-ih bili su vrhunac razvoja Novkabela koji je krunisan nagradom AVNOJ-a 1982. za najbolju kompaniju u SFRJ. Ova ogromna moć kompanije dovela je do odluke da se osnuje novi ogranak kompanije "Novkabel elektronika, računari i automatika" (ERA), koja je trebalo da postane osnov razvoja kompanije za naredni vek.
 
U Novkabel na rad je došao veliki broj broj mladih inženjera, prethodno poslatih na obuke širom sveta, što je rezultiralo proizvodnjom prvih personalnih računara u ovoj kompaniji: ERA 20, ERA 40 i ET-188, koji je koristio IBM komponente, piše Before after.
 
 
 Foto: Nevena Popović
 
Tu dolazimo i do priče o upravnoj zgradi Novkabel ERA. Usamljena, stilski i oblikovno među desetinama klasičnih industrijskih hala, svojom arhitekturom kao da najavljuje tektonsku promenu industrije koja će se desiti u narednim decenijama - sirove fabričke hale, zameniće generički kancelarijski prostori bez bučnih mašina.
 
 
 Foto: Nevena Popović
 
Iako ova kula arhitekte Milorada Milidragovića, koji je i projektovao i upravnu zgradu EPS-a u Novom Sadu (Elektrovojvodina), nije njegovo niti najznačajne, niti najuspešnije delo, svoj značaj bazira upravo na simboličkom i stvarnom uticaju na ekonomski razvoj Novog Sada, a posebno na razvoj  IT industrije.
 
 
 Foto: Nevena Popović
 
Ovo je podjednako interesantna i zabrinjavajuća simbolika, jer u Novom Sadu, u kojem se već duže vreme razvija IT sektor, taj isti Novkabel danas više ne postoji. Ta situacija govori o našoj generalnoj boljci - kontinuitetu, ali i ukazuje na neke razlike između današnje IT industrije i tadašnje računarske industrije (u pravom smislu reči industrija).
 
 
Ona se ogleda i u tome što je današnja okrenuta "ka spolja" i iako bitna komponenta Novog Sada, od njega je, u određenoj meri, otuđena. Sa druge strane, Novkabel je bio deo grada u pravom smislu te reči, koji je rastao sa Novim Sadom i sa kojim je Novi Sad rastao.
 
Ceo tekst "Kula Novkabela: Visina koju je Novi Sad jednom dostigao", sa više fotografija ovog jedinstvenog prostora, možete da pročitate na portalu "Before after" klikom OVDE.
Autor: Before after
Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.021.rs. Preuzimanje fotografija je dozvoljeno samo uz saglasnost autora.
  • Mile
    06.09.2020 12:40
    Druzimo li se na dan fabrike?Javite svima da dođu u12h na parking.
  • PurgerNS
    16.08.2020 07:31
    Za sve Novosadnostalgičare
    Pogledajte film "kako se kalio čelik" nit je bilo blagostanja,nit poštenja nit velegrada..ta man'te me tih fora o "kompjutOrima" novosadskim dok su ameri jeli rukama mi smo po tastaturi kuc kuc..a šveđani radili na crno i spavali na Pejićevim salašima
  • dijasporac
    14.08.2020 18:23
    Vidim, ovde komentarise stara o nsotalgicna ekipa iz doba SFRJ :)

    Vrhunski industrijski proizvod te SFRJ je bio Zastavin yugo, u proizvodnji tog automobila je doslo do integracije mnogih imdustrijskih preduzeca iz SFRJ, limovi su pravljeni u zelezaru u Smederevu, motor i menjac u rakovickom 21.maju, karburator u novosadskoj Pobedi, elektromotori u subotickom Severu, akumulatori u Somboru i Trepci, plasticni delovi u splitskoj Jugoplastici... i rezultat svega je bio karambol automobil ciji delovi su se kvarili i otpadali a celokupan rezultat je katastrofa.

    Sva ta industrija koju su komentatori nabrojali postojala je samo zbog zatvorenosti YU trzista i cim su pale carinske barijere za zapadne prozivodjace sve to se raspalo i ugasilo, retke firme iz doba SFRJ su opstale i to samo zahvaljujuci trzistu bivse SFRJ i cenama a ne kvalitetu i izlasku na trziste EU (primeri Gorenje, Podravka, Kras, Jafa, Knjaz). Da je valjala ta drzava i industrija u njoj opstali bi i danas.
  • dijasporac
    14.08.2020 18:09
    @Jedan vikend...
    Fabrika kavlova u Svetozarevu osnovana je 1947 godine sa linijom kao deo ratne reparacije, ovo cisto radi pisanja laznih informacija od "poznavalaca". Fabrika u Svetozarevu je vec 60-trih bila najveci proizvodjac i izvoznik bakarnih kablova u FNRJ (aluminijumske nisu proizvodili ali oni su ionako krajem 60-tih izbaceni iz upotrebe) zbog blizine rudnika i topionice bakra u Majdanpeku i Boru.

    Proizvodnja kablova nije moguca bez bakarne rude i elektricne energije kojima je, jel'te, Vojvodina bogata pa je Novkabel bio uvek druga violina u odnosu na fabriku iz Svetozareva jer je ona kod republicke vlade i RTB Bor imala prednost po republickom kljucu koji je od '74-te vladao u SFRJ.

    Racunari ERA su bili klonovi Olivetijevog M24, iz Italije su nabavljali gotove komponente, maticne ploce, disketne jedinice, napajanja, memoriju i sve spoljnje jedinice, to sp[ajali i na kuciste lepili etikete naziva proizvoda i proizvodjaca. To je tehnoloska "pamet" u tadasnjem Novkabelu. Danas to zna da uradi svaki srednjoskolac koga interesuju racunari a '80-tih su zbog toga slali inzenjere u USA ili Italiju.

    I kad sve to sagledas naravno da je Novkabel propao, bez sirovinske baze, bez trzista, bez svojih tehnologija... dok je bilo SFRJ zatvorenog trzista prevara je mogla da radi.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar



Preostalo 1500 Karaktera


* Ova polja su obavezna
O nama Oglašavanje Kontakt Impresum Uslovi i pravila korišćenja Pošalji vest