Putevima vina kroz fruškogorski deo Vojvodine

"Postoji izreka koja kaže da je zemlja lozi majka, nebo joj je otac, a klima sudbina", priča za 021.rs profesorica Departmanu za geografiju, turizam i hotelijerstvo Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu Tatjana Pivac.
Putevima vina kroz fruškogorski deo Vojvodine
Foto: 021.rs
Kako objašnjava, klima, zemljište, položaj i ljudski faktor, odnosno vinarska tradicija imaju ključni uticaj na specifičnosti vina kao proizvoda. 
 
"Bitan je i tehnološki proces dobijanja vina, proces odležavanja, izbor sudova i još mnogo drugih detalja. Ključna stvar je da fruškogorski teroar, uz aktivni nadzor vinogradara, ima sposobnost da iznedri vrhunsku sirovinu (grožđe), a sve posle toga je na umešnosti tehnologa", navodi prof. Pivac.
 
 
U Vojvodini, odnosno fruškogorskom delu Vojvodine, najčešće se gaje italijanski i rajnski rizling, šardone, neoplanta, sila (bele sorte), kaberne sovinjon, frankovka, probus, muskat hamburg, merlot (crvene sorte). Postoje, kaže profesorica Pivac, i autohotone sorte kao što su neoplanta, slankamenka, sila, seduša i frankovka.
 
"Neoplanta, sila i sve ostale novije sorte, koje su nastale na Institutu za voćarstvo i vinogradarstvo u Sremskim Karlovcima, novostvorene su sorte, a po podeli na autohtone ili ne, one bi zapravo trebalo da se nazivaju alohtone - jedan roditelj je odavde, drugi je stranac. Slankamenka i seduša su prave autohtone sorte. Seduša je stara sorta koja se uzgaja i može probati samo u vinariji Šijački (Banoštor). Frankovka, kako je dokazano, potiče sa teritorije današnje Slovenije, ali kako je nastala spontanim ukrštanjem negde u 18. veku kada je i Fruška gora baš kao i Slovenija pripadala Austrougarskom carstvu, mi je ovde i dalje smatramo autohtonom", priča sagovornica 021.rs.
 
 
Smatra da je vinski turizam u Vojvodini u uzlaznoj putanji.
 
"Sve više ljudi se interesuju za vino, da kupuju i piju u restoranima kvalitetno vino. Kako se vinska kultura povećava, to će uticati i na potrošnju za vinima i obilaske vinarija. Ovdašnja vina jesu turistički proizvod. Imamo toliko specifičnih vina koja se mogu probati samo ovde, dobro uređenih i za turiste prilagođenih vinarija", ocenjuje.
 
Usluga u vinarijama je, kako objašnjava odlična. Postoje degustacione sale, domaćini se izdvajaju po svojoj ljubaznosti, a i gastronomska ponuda koja prati vina je bogata. Ono na čemu bi vinari mogli da prorade su smeštajni kapaciteti za turiste.
 
 
Najbolji način realizacije vinskog turizma je, ističe prof. Pivac, vinski put. 
 
"Vinski put je sinonim za obilazak vinskih podruma uz degustaciju vina i uživanje u lokalnoj hrani. Vinski put predstavlja poseban oblik prodaje vina, ugostiteljskih, turističkih i poljoprivrednih proizvoda jednog vinarskog kraja. Njega čine prirodne lepote, specifičnosti okoline i kulturno-istorijsko nasleđe kroz koju put prolazi (nacionalni parkovi, jezera, muzeji, manastiri…)", objašnjava ona.
 
 
Važno je i da se ponuda u samim vinarijama razlikuje, smatra. 
 
"Neke vinarije i imaju etno postavke vezane za vinogradarstvo i vinarstvo, neke turistima nude da učestvuju u radovima u vinogradu, branju grožđa, razne kurseve uparivanja hrane i vina i slično", navodi ona.
 
U Srbiji su vinski putevi počeli da se osnivaju pre nešto više od deset godina. Do sada ih ima deset, a tri su na području Vojvodine: Vinski put Fruške gore, Vinski put Palića i Vinski put Vršca.
 
Realizaciju ovog teksta podržao je TONS.

Kad ste već ovde...

Stotine hiljada vas svakodnevno se oslanja na 021 tragajući za istinom i objektivnim pristupom informisanju. Obavezali smo se da ćemo raditi u interesu javnosti sa uspostavljenim visokim standardima novinarske profesije i vi ste nam uzvratili ogromnim poverenjem. Vašu podršku sada možete i da konkretizujete. 021 je pokrenuo gift shop - Shopins.rs, a kupovinom nekog od zanimljivih artikala direktno podržavate rad redakcije 021. Svaki vaš doprinos, ma kako bio velik ili mali, dragocen je za našu budućnost jer pravo novinarstvo vredi.

  • Ana

    24.04.2021 21:17
    Mnogo lepa prica! Treba vise da se zna o vinima i vinarijama sa naseg podrucja. Lepo je i kao ideja kako provesti vikend.
  • CAR SIMEON

    23.04.2021 15:29
    Подржавам Путина
    Lep tekst i komentari profesorke.
    Prijatno svima koji prodju ove staze vinskog turizma.
  • Mirjana

    23.04.2021 15:10
    Bravo za tekst!

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Novi Sad - Novosadske priče

Novosadski fotoreporteri, treće oko koje je videlo i ono što nam je promaklo

Pre ovog vremena u kojem smo svi fotoreporteri, u kojem nema trenutka, događaja ili doživljala koji neprekidnim škljocanjem nismo obesmislili, bili su samo Jovan, Branko, Martin, Dragutin, Andraš, Stevan, Miljan, Čila, Jaroslav, Ana, nekoliko Slobodana... Bilo nam je dovoljno da oni za nas zaustave vreme. Danas su to, zapravo, jedine fotografije koje čuvamo, sve druge, telefonom "iškljocane", zaboravljene su i resajklbinovane.

Ceo grad je biblioteka

Prva srpska čitaonica svoj rad započela je upravo u Novom Sadu i to davne 1845. godine, pa nije ni čudno da Novosađani i danas vole da čitaju, otkrivaju nova dela i dele svoja razmišljanja o knjigama.

Pijaca "kad joj vreme nije"

Kada čujete reči bazar ili pijaca, sigurno pomislite na prostor sa tezgama gde se u prepodnevnim časovima kupuju voće, povrće i druge stvari.