Kako objašnjava, klima, zemljište, položaj i ljudski faktor, odnosno vinarska tradicija imaju ključni uticaj na specifičnosti vina kao proizvoda.
"Bitan je i tehnološki proces dobijanja vina, proces odležavanja, izbor sudova i još mnogo drugih detalja. Ključna stvar je da fruškogorski teroar, uz aktivni nadzor vinogradara, ima sposobnost da iznedri vrhunsku sirovinu (grožđe), a sve posle toga je na umešnosti tehnologa", navodi prof. Pivac.
U Vojvodini, odnosno fruškogorskom delu Vojvodine, najčešće se gaje italijanski i rajnski rizling, šardone, neoplanta, sila (bele sorte), kaberne sovinjon, frankovka, probus, muskat hamburg, merlot (crvene sorte). Postoje, kaže profesorica Pivac, i autohotone sorte kao što su neoplanta, slankamenka, sila, seduša i frankovka.
"Neoplanta, sila i sve ostale novije sorte, koje su nastale na Institutu za voćarstvo i vinogradarstvo u Sremskim Karlovcima, novostvorene su sorte, a po podeli na autohtone ili ne, one bi zapravo trebalo da se nazivaju alohtone - jedan roditelj je odavde, drugi je stranac. Slankamenka i seduša su prave autohtone sorte. Seduša je stara sorta koja se uzgaja i može probati samo u vinariji Šijački (Banoštor). Frankovka, kako je dokazano, potiče sa teritorije današnje Slovenije, ali kako je nastala spontanim ukrštanjem negde u 18. veku kada je i Fruška gora baš kao i Slovenija pripadala Austrougarskom carstvu, mi je ovde i dalje smatramo autohtonom", priča sagovornica 021.rs.
Smatra da je vinski turizam u Vojvodini u uzlaznoj putanji.
"Sve više ljudi se interesuju za vino, da kupuju i piju u restoranima kvalitetno vino. Kako se vinska kultura povećava, to će uticati i na potrošnju za vinima i obilaske vinarija. Ovdašnja vina jesu turistički proizvod. Imamo toliko specifičnih vina koja se mogu probati samo ovde, dobro uređenih i za turiste prilagođenih vinarija", ocenjuje.
Usluga u vinarijama je, kako objašnjava odlična. Postoje degustacione sale, domaćini se izdvajaju po svojoj ljubaznosti, a i gastronomska ponuda koja prati vina je bogata. Ono na čemu bi vinari mogli da prorade su smeštajni kapaciteti za turiste.
Najbolji način realizacije vinskog turizma je, ističe prof. Pivac, vinski put.
"Vinski put je sinonim za obilazak vinskih podruma uz degustaciju vina i uživanje u lokalnoj hrani. Vinski put predstavlja poseban oblik prodaje vina, ugostiteljskih, turističkih i poljoprivrednih proizvoda jednog vinarskog kraja. Njega čine prirodne lepote, specifičnosti okoline i kulturno-istorijsko nasleđe kroz koju put prolazi (nacionalni parkovi, jezera, muzeji, manastiri…)", objašnjava ona.
Važno je i da se ponuda u samim vinarijama razlikuje, smatra.
"Neke vinarije i imaju etno postavke vezane za vinogradarstvo i vinarstvo, neke turistima nude da učestvuju u radovima u vinogradu, branju grožđa, razne kurseve uparivanja hrane i vina i slično", navodi ona.
U Srbiji su vinski putevi počeli da se osnivaju pre nešto više od deset godina. Do sada ih ima deset, a tri su na području Vojvodine: Vinski put Fruške gore, Vinski put Palića i Vinski put Vršca.
Realizaciju ovog teksta podržao je TONS.
.jpg "FOTO: Znate li da u Veterniku postoji bosanska brvnara koja je spomenik kulture?")
Komentari 3
Ana
CAR SIMEON
Prijatno svima koji prodju ove staze vinskog turizma.
Mirjana
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar