Kratak, ali koristan vodič kroz istoriju NS muzičkih studija: Gagec sedlaj suvo zlato!

Pre kablovske televizije koja je danas dominantna, postojao je zlatan period satelitske televizije i tanjira po zgradama i kućama.
Kratak, ali koristan vodič kroz istoriju NS muzičkih studija: Gagec sedlaj suvo zlato!
Foto: Pixabay
Ali vratimo se još nekoliko godina unazad kako bi odali priznanje legendi koju i danas povremeno viđamo po krovovima prigradskih naselja. Da, to je stara televizijska diva kojoj smo iz ljubavi tepali "Loga". Logaritamska antena, uz druge bratske antenske sisteme bila je visoko istaknuta na krovu kuće. Nešto poput zastave, kao da je svako domaćinstvo bilo neko srednjevekovno utvrđenje za sebe. 
 

Položaj "loge" devedesetih bio je od ključnog značaja koje kanale gledate, da li nasedate na propagandu i ukoliko ste tinejdžer - kakav ćete čovek postati. Situacija je bila posebno interesantna u novosadskim naseljima sa sremske strane grada. Zbog geografskog položaja, bili ste u poziciji da gledate srpsku i hrvatsku državnu televiziju.

Ne bih dublje ulazio u analizu propagande, jer nam je svima preko glave loših vesti i rata, ali recimo da smo bili u prilici da vidimo ratni izveštaj istog događaja na dve državne televizije. Obe reportaže bile su čista propaganda i bilo je tragično.

Za mnoge tinejdžere tih godina položaj "loge" je bio sve. Da li ću večeras moći da vidim Let 3 i Majke na HRT 3 ili lokalne heroje Love Hunters, Blitzkrieg i Vrisak Generacije na NS Plusu? Osim u železničkom saobraćaju, i u antenskim sistemima devedesetih postojale su "skretnice", ali to često nije radilo. Zato je Pater Famillias u Sremu često provodio vreme na krovu i gotovo svakog vikenda pomerao "logu" pokušavajući da udovolji ukućanima. 
 
 
"Levo... ne valja... e sad je bolje.. još malo... prema Iloku, ok sada imamo HRT 3, ali NS Plus se izgubio... vraćaj ka Vencu ako može."
 
Nešto kasnije na krovu je oca zamenio maloletni sin. Socijalna služba srećom nije obaveštena, a i sin je imao iskustva na visinama od ranije, penjući se na komšijske trešnje u maju. 
 
 
Odrastajaći u toj konfuziji između jezivih slika iz Vukovara i rađanja jako bogate novosadske i nove srpske rokenrol scene, postavilo se i pitanje - zašto i kako je moguće da su u tim užasnim vremenima nastala predivna rokenrol umetnička dela? Pravi čovek koji može da nam odgovori na to je Peđa Pejić, osnivač studija "Do-Re-Mi" u kojem su tokom devedesetih snimali i sastavi Eva Braun, Atheist Rap, Darkwood Dub, Goblini, Katarza, Džukele i Vojvođanski bluz bend. 
 
 
"Kada smo kretali sa studijom već je počeo rat. Tokom snimanja albuma Eve Braun svi smo već imali pozive za mobilizaciju, niko još nije bio svestan gde će to otići. Vremenom smo, nažalost, oguglali, ali studio je radio punom parom. Danas ne mogu to da objasnim - kome se snima i svira, a rat je na manje od 100 kilometara. Valjda je to ljudima bio i beg od stvarnosti a i postojao je razlog da se zasvira dobar buntovnički rok. Sve je to bilo konfuzno posle one zadnje epizode sa Antom Markovićem i Jugoslavijom. Izgleda da je to bio maksimum sa ovih prostora. Žao mi je, jer bi ceo ovaj posao bio na višem nivou, kako zanatskom tako i po pitanju umetničkog kvaliteta", objašnjava Peđa Pejić za 021.rs.
 
 
"Prva lokacija studija je bila na Podbari u Ulici Bele Njive, pravoj staroj novosadskoj ulici sa super komšilukom. Zatim dok je studio sarađivao sa Berarom bili smo na Spensu i sada smo se skrasili u Ulici Toplice Milana kod Sajma. Oprema na kojoj smo počinjali je tada bila u odnosu na danas veoma nedostupna, veoma skupa", priča Pejić.
 
Kako kaže Pejić, oni su u to vreme imali višekanalni magnetofon na dva inča. To je bio profesionalni format i stvarno je dobro zvučao, ali je traka za njega kostala 350 dolara gde je stajalo od 15 do 30 minuta muzike. Imali su nesreću da je na kraju dobar deo te opreme pokraden, odnosno studio je profesionalno obijen i veći deo opreme završio je na ratištu u Bosni gde su se otvarale lokalne radio i TV stanice, tako da su i to preživeli, ali ništa ih nije moglo zaustaviti.
 
Kao i u prethodnim svedočenjima o novosadskim prostorima za snimanje, u glavni grad Vojvodine stigli su i Beograđani. Album "U nedogled" grupe Darkwood Dub snimljen je u Novom Sadu. Svoja sećanja na druženje i snimanje u Novom Sadu podelio je sa nama bivši frontmen Darkwooda Dejan Vučetić Vuča.
 
 
"Studio 'Do-Re-Mi' se nalazio na Podbari ako se dobro sećam, prijatan ambijent blizu centra grada. Snimanje albuma mi je ostalo u lepom sećanju, posebno zbog ljudi koji su tamo radili kao snimatelji, Peđa Pejić i Saša Stamenković Stamena. Leka (basista Atheist Rap) je par puta uleteo kao snimatelj. Vrlo lako smo se sporazumeli i oni su sa entuzijazmom prihvatili našu muzičku ideju. Sećam se da je studio imao sempler koji je prethodno bio u vlasništvu Mitra Subotića Sube, obilato smo ga koristili. Ekipa koja je svraćala u studio je bila veoma kul, tada smo se upoznali sa mnogim muzičarima sa NS scene. Sve u svemu, veoma lepo sećanje", kaže Vuča.
 
Posebno zadovoljstvo za našeg sagovornika Peđu bila su druženja sa Vojvođanskim bluz bendom, a u studiu Do-Re-Mi snimane su njihove pesme za albume 1995, i 2003. godine, koji je izdao Radio 021.
 
"VBB su zaista živeli život bluzera bez foliranja i zato to zvuči tako kako zvuči. Nije bilo podilaženja publici, Gaga i Bogda su u toj zadnjoj fazi bili jezgro benda, a i ja sam jedan period proveo svirajući sa njima. Šta da kazem, ima ona pesma 'Novi dan novi san', e tako je to bilo kod njih. Znam samo da se u životu nisam nikad toliko smejao kao kada sam radio sa njima, a ujedno i uživao snimajući te pesme. Za sve provale VBB-a bi bio potreban jedan poseban članak. Nadam se da Bogda, Gaga i Petrija nešto gore tamo petljaju. Petrija im sigurno zadaje glavobolje", priča Peđa.
 
 
 Foto: Predrag Uzelac
 
Sagovornik 021.rs se prisetio još jedne anegdote u vezi sa ovim legendarnim novosadskim bendom. 
 
"'Dan je pust' snimljen je u devet sati ujutru, kada svi bluzeri uveliko spavaju ili nisu ni spavali, a na albumu iz 1995. godine nema bas gitare, to je Bogda na klavijaturi svirao. Kada bi Gaga krenuo po svoju gitaru kako bi se priključio, Bogda bi viknuo u mikrofon: 'Gagec sedlaj suvo zlato!' - to je bio taj njihov sleng, zezanje -  'NS ili Voša sound'. Šteta što nemamo više priliku da ih čujemo zapravo." 
 
Peđa kaže da mu je posebno drago što je imao priliku da radi sa Đoletom Balaševićem na izdanju "Mater Vetru", uživo iz Srpskog narodnog pozorišta. Robert Plant, odnosno Jamiroquai zvanično i nezvanično koristili su snimke koje je njegova ekipa snimala na festivalu Exit. 
 
"Eto, za takve stvari u životu vredi raditi, zaista bih mogao danima da pričam o događajima u vezi sa nastajanjem mnogih albuma uz koje su neke generacije odrastale, da im pošaljemo neku dobru poruku ili energiju na svoj način, a to je u mom slučaju bilo kroz tonove i zvuk. Evo anegdote za kraj - kada smo radili sa Balaševićem, Mariusu Tomiću koji je radio u drugoj dekadi studija, ukrali su na Spensu bajs i on mi je to onako samo kroz zube procedio, i nastavili smo da radimo. Sutradan Đole dolazi na novom bajsu, kaže da je našao neki bajk pa doneo. On je čuo onako usput naš razgovor i odreagovao. Eto, takav je lik bio", zaključuje Peđa.
 
Dok pišemo ovo, u profesionalnim studijskim prostorima, ali i u šupama, spavaćim sobama, pa i garsonjerama, uz odgovarajuću muzičku karticu, snimaju se novi albumi. Bez obzira na to koji pristup vam je bliži srcu i uhu, nemojte zaboraviti značaj snimatelja, producenta i tonaca. Najzad - Džordž Martin, producent i audio inženjer je potpuno opravdano i ravnopravno proglašen petim članom Bitlsa. Svirajte i snimajte Novosađanke i Novosađani. 

Podrži 021

021 je pokrenuo svoj gift shop - Shopins.rs, a kupovinom nekog od artikala direktno podržavate rad naše redakcije. Svaki vaš doprinos, ma kako bio velik ili mali, dragocen je. Jer pravo novinarstvo vredi.

  • Goran

    17.05.2022 02:00
    Zvuk & sviranje
    Sjajan tekst. Odlično podsećanje na kreativnost i važnost muzike u u životu pametnih ljudi.
  • StopNS@H20

    16.05.2022 21:26
    Pedja Pejić Legenda NSa
    Peđa Pejić je tvorac Potiskog rocka, najboljeg zvuka svih vremena koji je ponikao u našoj Veličanstvanoj Vojvodini. Eva Braun, prvi album, muzika iz Bečeja, a on iz Mola. Najveće muzičko pojačanje koje je NS dobio.
  • Vox populi

    16.05.2022 12:44
    Bravo za tekst, pravo osveženje.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Novi Sad - Novosadske priče

Prva navijačka frka u Novom Sadu

Između dva svetska rata veliki rivalitet pratio je susrete najboljih lokalnih fudbalskih klubova - NAK-a i Vojvodine. Dobro posećeni susreti izazivali su veliku pažnju javnosti.