Ovaj proslavljeni naučnik ima čast da bude među malobrojnim strancima koji imaju svoje spomen-obeležje u vojvođanskoj prestonici.
Međutim, postavljanje biste u čast naučnika se bilo poprilično odužilo. Čak četiri decenije.
Kako je sve počelo?
Paster je svojim višegodišnjim naučnim radom zaslužan za niz dostignuća koja su doprinela suzbijanju mnogih bolesti i spasila milione života. Od izučavanja bakterija, preko pasterizacije, do vakcina protiv besnila i antraksa.
Besnilo je bilo razlog da se u Novom Sadu nakon Prvog svetskog rata osnuje Pasterov zavod.
U to vreme je od besnila umiralo godišnje na desetine ljudi i desetine hiljada domaćih životinja, kao i divljači, tako da je rad na proizvodnji domaće vakcine bio važan. U tome su najviše svoj doprinos dali Pasterov zavod i njen prvi upravnik Adolf Hempt (1874-1943).
Vakcina se potom koristila decenijama, ne samo u Jugoslaviji, nego i u drugim zemljama. Vakcina koja se pojavila dvadesetih godina prošlog veka dovela je do toga da se, ako se izuzme period Drugog svetskog rata i nekoliko godina posle tog sukoba, besnilo gotovo u potpunosti suzbije. Kasnije je Pasterov zavod napravio i nove verzije koje su se takođe pokazale uspešnim.
Sve ovo naravno ne bi bilo moguće bez prethodnih naučnih uspeha Luja Pastera, tako da je Hempt predložio da se francuskom naučniku postavi spomen-obeležje.
Kako je zabeleženo u dokumentima, Uprava zavoda je tada osnovala fond za podizanje Pasterove biste, u kojem su se nekoliko godina prikupljali dobrovoljni prilozi obično od 10 do 20 dinara. Fond je potom 1931. sklopio ugovor sa vajarom Miloradom Jovanovićem iz Sremske Mitrovice o izradi biste za 9.000 dinara.
Iako je bista završena već 1932. godine, do njenog postavljanja nije došla. Hempt se razboleo 1931. godine, zbog čega je bio na dužem bolovanju, a ubrzo je otišao u penziju. S obzirom na to da Pasterov zavod tada nije bio samostalna ustanova, već Antirabično odeljenje Higijenskog zavoda, koji je takođe organizovao dr Hempt, došlo je do toga da bista nije opstavljena.
U istorijskim spisima ne mogu se utvrditi jasni razlozi za to da bista ne bude postavljena čak četiri decenije tokom kojih se nalazila uglavnom u magacinu. Tokom tih godina dogodilo se mnogo toga, Drugi svetski rat, promena društvenog sistema, reorganizacija zdravstva, uz neprestanu borbu na suzbijanju besnila. Možda bista, jednostavno, nije bila prioritet, premda je bila izrađena i čekala svoj dan.
Taj dan dočekala je 1971. godine, prilikom obeležavanja pola veka rada Pasterovog zavoda. Postavljena je ispred glavne zavodske zgrade, ali je osam godina kasnije sklonjena, da bi potom 1986. bila vraćena na isto mesto, na kom je i danas.
Konačno, 1997. godine predloženo je da kompleks Pasterovog zavoda bude proglašen za spomenik kulture. Vlada Srbije je tu odluku donela 2001. godine.
Osim zavoda, kompleks čine i drvena kuća od tzv. "Dekerovih baraka", koje su bile deo ratne reparacije posle Prvog svetskog rata od Nemačke. U toj kući je živeo dr Hempt sa porodicom, a tu se takođe nalazi i spomenik Pasteru. Dodajmo da je u međuvremenu postavljen i spomenik lekaru Milovanu Jovanoviću Batutu.
Sama bista od bronze je dimenzija 76/33/62 cm i nalazi se na postamentu od crnog granita dimenzija 142/40/50 cm.
Lik Pastera je verovatno urađen na osnovu fotografije iz 1893. godine, koju je napravio Pjer Petij. Ta fotografija se i danas nalazi u Novom Sadu, pošto ju je dr Hempt doneo iz Pariza 1927. godine, zajedno sa slikom, tj. uljem na platnu koje je oslikano na osnovu Petijeve fotografije.
Realizaciju ovog teksta podržala je Turistička organizacija Novog Sada.
.jpg "FOTO: Znate li da u Veterniku postoji bosanska brvnara koja je spomenik kulture?")
Komentari 6
kum pantela
Mislim jel tradicija taj smrad ili neka turisticka atrakcija... inace kako bi ostao
Душан Лалошевић
Anoniman
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar