Banovina je mogla da bude i crvene boje

Jedna od najprepoznatljivijih zgrada u Novom Sadu svakako je zgrada Banovine u kojoj su danas smeštene Pokrajinska vlada i Skupština Vojvodine.
Banovina je mogla da bude i crvene boje
Foto: 021.rs

Obuhvata zgradu Banovine i Banski dvor. Građena je od 1936. do 1939. u stilu moderne prema projektu arhitekte Dragiše Brašovana za potrebe Dunavske banovine.

Poznata je po tome što je obložena belim bračkim mermerom. Iznad reprezentativnog ulaza nalaze se medaljoni sa likovima kralja Petra Prvog, kralja Aleksandra, vojvode Stepe Stepanovića, Živojina Mišića, Radomira Putnika i Petra Bojovića.

Brašovan je objekat zamislio kao lađu na Dunavu, a građani su je prozvali "Bela pogača". Ipak mnogo češće su je zvali "Banovina", mada je u decenijama posle Drugog svetskog rata bila poznata i kao "Izvršno veće".
 
Zgrada je duga 185 metara, široka 42,5 metara i visoka 20 metara sa kulom od 42 metra. Svojoj glavnoj svrsi - da bude sedište Dunavske banovine - objekat je služio tek nekoliko meseci.

Predsednik Društva arhitekata Novog Sada Slobodan Jović kaže da objekat pripada epohi između dva rata, ali da je zapravo i mešavina više stilova tog doba.
 
"Sadrži u sebi različite reference arhitektonskih stilova tog doba. Možemo ga svrstati i u međuratnu modernu, ali takođe postoje i reference ka stilovima totalitarnih režima koji su, na primer, bili u Italiji", priča sagovornik 021.rs.
 
Mnogo je priča o ovoj zgradi. Jedna od njih je i ta da je toranj zapravo završen tek početkom 21. veka, kada su uređeni i saloni. Naš sagovornik dodaje da je toranj imao i rezervoar sa vodom, koji je godinama služio kao vodotoranj za taj deo grada.
 
"Toranj koji se nalazi u kompleksu Banovine i u kojem su saloni za prijem i za odmor na svom vrhu je imao i rezervoar za vodu, tako da je služio i kao vodotoranj za taj deo grada, što je bilo nepoznato većini stanovnika", kaže Jović.
 
Zanimljivo je i da je Banovina, po prvobitnoj ideji, trebalo da bude crvena, ali da je Brašovan ipak odabrao brački kamen. Postoji nekoliko verzija priče zbog čega se to desilo.
 
Jedna je da vlast nije želela glomaznu crvenu zgradu koja bi mogla da asocira na komuniste. Druga pak kaže da je Brašovan bio zaljubljen u ćerku vlasnika kamenoloma na Braču, te da mu je to bio razlog za česta putovanja na jadransko ostrvo. Treća, ujedno i najverovatnija verzija, jeste da je uprava banovine smatrala da sa kvalitetnim i skupim kamenom pokazuje svoju moć, snagu i bogatstvo.

Projekat "Sećanja grada" finansijski je podržala Gradska uprava za kulturu. Stavovi izneti u sadržaju nužno ne odražavaju stav gradske uprave.

Podrži 021

021 je pokrenuo svoj gift shop - Shopins.rs, a kupovinom nekog od artikala direktno podržavate rad naše redakcije. Svaki vaš doprinos, ma kako bio velik ili mali, dragocen je. Jer pravo novinarstvo vredi.

Ostalo iz kategorije Projekti - Sećanja grada

Kompozitor koji spaja narode

Na Uspenskom groblju u Novom Sadu i danas se nalazi spomenik kompozitoru Josifu Runjaninu poznatom po kompozicijima "Lijepa naša domovino" i "Rado ide Srbin u vojnike".

Park star skoro dva veka

Najveći i najstariji park u Novom Sadu postoji već 185 godina, ali malo ko od Novosađana zna da se on zapravo ne nalazi u samo gradu, već na drugoj strani reke.