Danas je kečap jedan od najčešće korišćenih premaza na svetu. Da li ste znali da njegove rane verzije nisu uključivale paradajz?
Foto: Pixabay
Priča o kečapu započinje u Kini, gde su vekovima od fermentisane ribe i sojinih zrna pripremali umak koji se zvao "ke-tsiap". Ova formula se vremenom proširila do Malezije i Indonezije, gde je postala poznata pod imenima "kechap" ili "kicap". U kasnom 17. veku evropski trgovci susreli su se s ovim azijskim umacima i doneli ih u svoje domovine, ali bez preciznih recepata. Zbog toga su počeli da eksperimentišu, kreirajući svoje verzije sa sastojcima koji su im bili dostupni. Tako je engleska reč "ketchup" verovatno nastala od malajske reči "kechap", a prve evropske verzije kečapa često su se pravile od sastojaka poput gljiva, ostriga, oraha ili inćuna.
Recept star 250 godina
Starinski recept za kečap od gljiva objavljen je na Jutjub kanalu Townsends, koji ima više od dva miliona pretplatnika i posvećen je istraživanju svakodnevnog života 18. veka. Na njemu se redovno otkrivaju zaboravljeni recepti i prehrambene navike naših predaka, s posebnim naglaskom na svakodnevne navike ranih doseljenika na severnoamerički kontinent.
Prema Džonu Taunsendu, autoru snimaka i vlasniku kanala, kečap od gljiva nikada nije izgubio popularnost u Velikoj Britaniji, ali je u Severnoj Americi ovaj recept gotovo u potpunosti zaboravljen. Temelji se na američkoj kuvarici Heriot Pinkni Hori iz sredine 1770-ih, što znači da je star otprilike 250 godina.
Priprema kečapa od gljiva
Na početku videa Taunsend spominje da je kečap u rečnicima 18. veka opisan kao umak od gljiva. Objašnjava da se u to vreme smatralo kako je paradajz otrovan, zbog čega se retko koristio kao hrana. Kečap je donet iz Kine i Indije u Veliku Britaniju krajem 17. veka, ali tada nisu znali od čega je napravljen. Počeli su da eksperimentišu i razvili su ukusan premaz od gljiva u prahu.
Za pripremu ovog kečapa autor videa preporučuje korišćenje običnih gljiva, poput šampinjona. Kaže da nema potrebe koristiti skuplje ili retke gljive jer obični šampinjoni daju izvanredne rezultate.
Postupak započinje tako da se gljive očiste i zatim usitne. Nakon toga se stavljaju u veliku posudu i posipaju solju. Taunsend ističe da so pomaže u izvlačenju vlage iz gljiva. Nakon što se so dobro promeša s gljivama, posuda se pokriva i ostavlja preko noći kako bi se marinirale.
Nakon što su gljive prenoćile, primetićete da su se skroz raspale i da ima puno tečnosti. Džon ih je dodatno usitnio i stavio na vatru kako bi otpustile aromu. Uobičajeni recept ne zahteva dodavanje začina pre nego što se smesa skine s vatre ili nakon što se procedi. Međutim, Džon je odlučio da doda začine pre nego što krene s kuvanjem gljiva. Koristi začine poput bibera, muškatnog oraščića, karanfilića, pimenta i nekoliko kriški đumbira.
Posle dodavanja začina smesu je stavio na vatru i polako kuvao. Nakon što su gljive omekšale, Džon je umak procedio kroz gazu kako bi uklonio čvrste delove. Iako ga je probao i konstatovao da je ukusan, nastavio jed a ga kuva još 15-30 minuta na laganoj vatri kako bi se dodatno zgusnuo.
Na kraju je ohlađeni kečap izlio u sterilisane flaše kako bi se sačuvao. Taunsend kaže da bi kečap mogao trajati do dve godine ako su flaše ili tegle koje koristite pravilno sterilisane.
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Tunjevina iz konzerve jedna je od češćih namirnica u ishrani mnogih. Brza je, dostupna, relativno jeftina i lako se uklapa u razne obroke - od salata do sendviča i testenina.
Riblji štapići jedan su od onih proizvoda koje gotovo svi znamo od detinjstva. Brzi su, jednostavni, jeftini i nekako uvek isti - bez obzira na proizvođača.
Sektor pice u Italiji ostvaruje godišnji promet od oko 15 milijardi evra, obuhvata više od 50.000 picerija, zapošljava oko 300.000 ljudi, dok se svakog dana u Italiji ispeče više od osam miliona pica.
Mekan, vazdušast i blago žilav, naan je danas nezaobilazan dodatak jelima indijske i bliskoistočne kuhinje širom sveta. Najčešće se služi uz jela sa bogatim sosovima, poput puter-piletine, ali njegova uloga je i veća.
Jedan od najpoznatijih proizvođača burbona na svetu, Jim Beam, privremeno će obustaviti proizvodnju u svojoj glavnoj destileriji u Kentakiju tokom 2026. godine, potvrdio je portparol kompanije.
Nezamislivo je organizovati slavlje, prazničnu trpezu bez glavne zvezde stola - ruske salate. Jede se širom sveta i svaki je recept ispravan, ali nijedan nije originalan.
Nekada skromno jelo, kačamak je danas stigao i do tanjira restorana visokog standarda, pokazujući da tradicija i savremen pristup mogu ići ruku pod ruku.
Najveći kapućino sa jestivim zlatom ponudio je jedan restoran u Sarajevu, a cena ovog luksuznog napitka košta 100 konvertibilnih maraka, odnosno oko 50 evra.
1.jpg "Kako je naan, jedan od najpoznatijih hlebova na svetu, stigao od kraljevskih dvorova do naših tanjira")
.jpg "Jim Beam obustavlja proizvodnju u glavnoj destileriji na godinu dana")
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar