Priča o kečapu započinje u Kini, gde su vekovima od fermentisane ribe i sojinih zrna pripremali umak koji se zvao "ke-tsiap". Ova formula se vremenom proširila do Malezije i Indonezije, gde je postala poznata pod imenima "kechap" ili "kicap". U kasnom 17. veku evropski trgovci susreli su se s ovim azijskim umacima i doneli ih u svoje domovine, ali bez preciznih recepata. Zbog toga su počeli da eksperimentišu, kreirajući svoje verzije sa sastojcima koji su im bili dostupni. Tako je engleska reč "ketchup" verovatno nastala od malajske reči "kechap", a prve evropske verzije kečapa često su se pravile od sastojaka poput gljiva, ostriga, oraha ili inćuna.
Recept star 250 godina
Starinski recept za kečap od gljiva objavljen je na Jutjub kanalu Townsends, koji ima više od dva miliona pretplatnika i posvećen je istraživanju svakodnevnog života 18. veka. Na njemu se redovno otkrivaju zaboravljeni recepti i prehrambene navike naših predaka, s posebnim naglaskom na svakodnevne navike ranih doseljenika na severnoamerički kontinent.
Prema Džonu Taunsendu, autoru snimaka i vlasniku kanala, kečap od gljiva nikada nije izgubio popularnost u Velikoj Britaniji, ali je u Severnoj Americi ovaj recept gotovo u potpunosti zaboravljen. Temelji se na američkoj kuvarici Heriot Pinkni Hori iz sredine 1770-ih, što znači da je star otprilike 250 godina.
Priprema kečapa od gljiva
Na početku videa Taunsend spominje da je kečap u rečnicima 18. veka opisan kao umak od gljiva. Objašnjava da se u to vreme smatralo kako je paradajz otrovan, zbog čega se retko koristio kao hrana. Kečap je donet iz Kine i Indije u Veliku Britaniju krajem 17. veka, ali tada nisu znali od čega je napravljen. Počeli su da eksperimentišu i razvili su ukusan premaz od gljiva u prahu.
Za pripremu ovog kečapa autor videa preporučuje korišćenje običnih gljiva, poput šampinjona. Kaže da nema potrebe koristiti skuplje ili retke gljive jer obični šampinjoni daju izvanredne rezultate.
Postupak započinje tako da se gljive očiste i zatim usitne. Nakon toga se stavljaju u veliku posudu i posipaju solju. Taunsend ističe da so pomaže u izvlačenju vlage iz gljiva. Nakon što se so dobro promeša s gljivama, posuda se pokriva i ostavlja preko noći kako bi se marinirale.
Nakon što su gljive prenoćile, primetićete da su se skroz raspale i da ima puno tečnosti. Džon ih je dodatno usitnio i stavio na vatru kako bi otpustile aromu. Uobičajeni recept ne zahteva dodavanje začina pre nego što se smesa skine s vatre ili nakon što se procedi. Međutim, Džon je odlučio da doda začine pre nego što krene s kuvanjem gljiva. Koristi začine poput bibera, muškatnog oraščića, karanfilića, pimenta i nekoliko kriški đumbira.
Posle dodavanja začina smesu je stavio na vatru i polako kuvao. Nakon što su gljive omekšale, Džon je umak procedio kroz gazu kako bi uklonio čvrste delove. Iako ga je probao i konstatovao da je ukusan, nastavio jed a ga kuva još 15-30 minuta na laganoj vatri kako bi se dodatno zgusnuo.
Na kraju je ohlađeni kečap izlio u sterilisane flaše kako bi se sačuvao. Taunsend kaže da bi kečap mogao trajati do dve godine ako su flaše ili tegle koje koristite pravilno sterilisane.
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Sud u Čikagu odbio je zahtev kompanije "Mekdonalds" za odbacivanje kolektivne tužbe u kojoj se lanac brze hrane optužuje da je potrošače dovodio u zabludu u vezi sa sastavom sendviča "Mekrib".
Voće i povrće i dalje su neizostavan deo zdrave ishrane, ali istraživanja pokazuju da pojedine poljoprivredne kulture danas sadrže manje važnih hranljivih materija nego pre nekoliko decenija.
Testenine na tanjirima završavaju u najrazličitijim oblicima, kao špagete, fuzile, pene ili taljatele, ali bez obzira na to u Evropskoj uniji se ubedljivo najveća količina testenina proizvodi u Italiji.
Iako se sveže voće često smatra najboljim izborom, konzervirano voće može da bude zdrava i praktična alternativa, naročito ako ne sadrži dodate šećere.
Agencija Severne Makedonije za hranu i veterinarstvo je saopštila da je u mesarama u Strugi i Ohridu zaplenjeno i uništeno 1.000 kilograma bubaca (pilećih želudaca) čiji uvoz i korišćenje su zabranjeni u toj zemlji.
Naučnici iz Kine otkrili su tri molekula iz jestivih pečuraka koji mogu značajno da pojačaju osećaj slanoće, što bi moglo da pomogne u proizvodnji hrane sa manje natrijuma, ali bez gubitka slanog ukusa.
Većina nas verovatno ima ustaljen izbor napitaka koje svakodnevno konzumira, bilo da nam pomažu da imamo više energije, ostanemo hidrirani ili jednostavno uživamo u njihovom ukusu.
Kuvanje testenine deluje jednostavno, ali postoji jedna česta dilema - da li nakon ubacivanja testenine u ključalu vodu treba staviti poklopac na šerpu ili je ostaviti otvorenom?
Viski će prvi put biti podvrgnut procesu sazrevanja u svemiru u okviru eksperimenta kojim će se takođe meriti kako ovo piće stari u okruženju izvan Zemljine atmosfere.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar