Gumiarabika, gumirabika ili arapska guma je tečnost od bagremovog drveća koje raste uglavnom u pustinjama i polupustinjama zone Sahel – takozvani gumeni pojas koji prolazi kroz nekoliko zemalja.
Postoje dve glavne vrste bagrema: akacija Senegal koja je dominantna u Sudanu i manje uobičajena sejal akacija.
Ako su bagremi oštećeni, na primer vatrom ili insektima, drveće proizvodi gumu za zatvaranje otvorenih pora.
Poljoprivrednici dobijaju gumu uz pomoć takozvanog tapinga. Grebe se kora drveta i skuplja tečnost koja iscuri, arapska guma.
U kontaktu sa sunčevom svetlošću i vazduhom postaje tvrda. Posle nekoliko nedelja, farmeri ponovo skupljaju gumu i to stalno ponavljaju tokom sezone žetve.
Kome je potrebna gumiarabika?
Gumiarabika se koristi u mnogim oblastima: u farmaciji, za kozmetičke proizvode ili u prehrambenoj industriji – pod oznakom E414. U starom Egiptu je bila nazamenjiva za balzamovanje tela pokojnika.
Prehrambena industrija je veoma zavisna od gumiarabike. Potrebna joj je kao prirodni dodatak i kao izvor takozvanih aktivnih vlakana, emulgator.
Ona ne menja osnovne hemijsko-biološke osobine namirnica. Nalazi se u slatkišima, sosovima i prelivima za salate, pekarskim i mlečnim proizvodima i pićima. U proizvodnji bezalkoholnih pića, kao stabilizator, sprečava sakupljanje šećera na dnu i kristalizaciju.
Koliko je ta supstanca zaista važna, moglo se videti 1997. godine kada su SAD uvele trgovinski embargo Sudanu. On se, međutim, nije odnosio na gumiarabiku: kako bi kompanija Koka-kola mogla i dalje da se snabdeva tom sirovinom.
Recept za koka-kolu je jedna od najbolje čuvanih tajni prehrambene industrije. Ipak, kompanija otkriva da ne može da proizvodi svoja pića bez tog osnovnog sastojka, a pouzdano snabdevanje je neophodno.
Sudan je vodeći svetski proizvođač arapske gume – oko 70 odsto tražene sirovine dolazi iz te severoistočne afričke zemlje. Prihod mnogih Sudanaca direktno ili indirektno zavisi od njenog izvoza. Ali borbe koje su u toku dovele su do zastoja u izvozu.
Prema podacima Opservatorija ekonomske složenosti (The Observatory of Economic Complexity OEC), Sudan je 2021. izvezao gumiarabiku u vrednosti od 99 miliona evra, što ga čini drugim najvećim izvoznikom u svetu. Najviše je izvezeno u Francusku, SAD i Nemačku.
Sudanski novinar Husein Ali za DW kaže da bi nastavak rata rezultirao potpunim kolapsom izvoza i krizom mnogih velikih kompanija. Za očekivati je da će, ako se rat nastavi, nestati strateških rezervi.
Mnogi Sudanci finansijski zavise od prodaje gumiarabike. Ali otkako je počeo sukob između sudanske vojske pod komandom generala Abdela Fataha al-Burhana i specijalnih jedinica Mohameda Hamdana Dagala, posao je postao sve teži.
U međuvremenu, sukob ozbiljno ometa proizvodnju i trgovinu.
Komentari 3
ja
Realista
Tt
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar