Možda niste svesni - ali sigurno znate kakvog su ukusa mlevene bube

Jarko crvene lizalice, bombone, sladoledi pa i peciva sa prelivima često sadrže pigment "karmin", uobičajeni sastojak hrane, ali i kozmetičkih proizvoda.
Možda niste svesni - ali sigurno znate kakvog su ukusa mlevene bube
Foto: Pixabay
Za razliku od drugih prirodnih boja za hranu, kao što je anato (koji potiče od semena ahiote drveta), karmin se pravi od zgnječenih insekata - oni se osuše, melju i koriste za pravljenje boje. 
 
S druge strane, ova crvena boja nije napravljena od potencijalno opasnih sastojaka poput uglja ili nafte (kao "red daj" 40), pa se postavlja pitanje - da li se može smatrati zdravijom opcijom?
 
Karmin ima moguće neželjene efekte, i na kraju krajeva, napravljen je od insekata, tako da bi za neke osobe možda bilo najbolje da ga izbegavaju.
Karmin se kao boja nalazi u nekim prehrambenim proizvodima. Naziva se i ekstrakt kohinela, i potiče od vrste insekata dactilopius coccus costa.
 
Bube se uglavnom sakupljaju u Peruu i na Kanarskim ostrvima, gde insekti žive na kaktusima opuncija. Upotreba karmina datira iz 15. veka kada su Asteci koristili ove insekte za bojenje tkanina.
 
Možda se sada pitate da li je zaista potrebno ubiti hiljade i hiljade insekata samo da bi naša hrana izgledala crvenije i privlačnije.
Crvena boja se koristi u nizu prehrambenih i kozmetičkih proizvoda, među kojima su sladoled, razne grickalice, sokovi, burgeri, kobasice, jogurti, sjajevi za usne i ruževi, šamponi, losioni, senke za oči...
 
Kako se zapravo pravi karmin pigment?
 
Karmin se pravi gnječenjem ženke insekta, koji se skupljaju, suše na suncu i melju.
 
Zatim se stavljaju u kiseli rastvor koji proizvodi karminsku kiselinu. Ovo stvara veoma jarko crvenu boju koja se može promeniti upotrebom boraksa ili drugih rastvora.
 
Pigment koji nastaje je ekstrakt karmina, a koristi se kao crvena "prirodna boja" u nizu namirnica i proizvoda za telo.
 
Postoje izveštaji da je za proizvodnju samo pola kilograma boje potrebno oko 70.000 insekata.
 
Istraživanja pokazuju da karmin pigment može izazvati alergijske reakcije direktnim kontaktom, udisanjem i varenjem. Bilo je izveštaja o profesionalnoj astmi zbog izloženosti karminu u fabrikama.
 
Studija iz 2001. pokazuje da karmin boja za hranu zadržava proteinski materijal iz zdrobljenih buba. Ovi proteini su odgovorni za alergiju na karmin koja se može javiti kod nekih ljudi.
 
Neki simptomi alergije uključuju oticanje lica, osip, crvenilo i pištanje u grudima.
Studija objavljena u časopisu "Annals of Allergy, Asthma and Immunology" otkrila je da karmin može izazvati anafilaktički šok čak i u dozama od jednog miligrama, iako je prihvatljiv dnevni unos bio do pet miligrama po kilogramu telesne težine.
 
Osim rizika od alergijske reakcije, karmin se smatra bezbednim, jer je prirodna supstanca i nije povezan ni sa kakvim specifičnim zdravstvenim rizicima. Dakle, daleko je bezbednija od na primer boje kao što je "red 40" koja dolazi od naftnih destilata i katrana uglja - i povezana je sa zdravstvenim problemima poput raka, prenosi portal draxe.com.
 
Za ljude koji prate vegansku ili vegetarijansku ishranu, konzumiranje hrane sa karminom ili korišćenje kozmetičkih proizvoda koji sadrže crvenu boju za hranu napravljenu na ovaj način - ne bi bilo prikladno.

Komentari 0

    Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Život - Hrana i piće

Jogurt efikasan u smanjenju stresa

Istraživači Medicinskog fakulteta u Virdžiniji otkrili su da Lactobacillus - bakterija pronađena u jogurtu, kao i u fermentisanoj hrani može pomoći telu u upravljanju stresom i sprečiti depresiju.