Potiče iz jugoistočne Azije, tačnije iz područja koje obuhvata Indiju, Kinu i Malajsko poluostrvo.
Iako je danas neizostavan u mediteranskoj i zapadnoj kuhinji, limun nije bio široko rasprostranjen u Evropi sve do srednjeg veka - u svojim počecima bio je veoma redak i cenjen plod.
Limun je nastao ukrštanjem citrona i gorke pomorandže, a to se verovatno dogodilo pre više od hiljadu godina na području jugoistočne Azije. Citron (Citrus medica) daje limunu intenzivan miris i debelu koru, dok gorka pomorandža daje kiselost i sočnost. Citron je plod velikih dimenzija, izdužen i neobičnog izgleda - neki plodovi izgledaju kao da imaju "prste". Kora je vrlo debela, a unutrašnjost s malo soka, zbog čega citron nije toliko sočan kao limun.
Zahvaljujući svom intenzivnom mirisu, citron se često koristi u poslastičarskim proizvodima i za kandiranje kore. Nije čest na našem podneblju, citron se uzgaja u toplijim delovima zemlje, ali ga ljudi uzgajaju u vrtovima ili staklenicima kao egzotičnu biljku.
Ukrštanjem citrona i gorke pomorandže nastao je limun, voće s karakterističnom kiselkastom i osvežavajućom notom, koja ga čini prepoznatljivim. Ova kombinacija nije se dogodila prirodnim putem - uzgajivači agruma imali su ključnu ulogu u razvoju limuna kakav danas poznajemo.
Nakon što je limun nastao u Aziji, počeo je da se širi prema zapadu. U 7. i 8. veku arapski trgovci i osvajači počeli su da ga uzgajaju, a zatim se proširio kroz Sredozemlje. Arapi su bili prvi koji su preneli limun u Španiju i severnu Afriku, dok su ga portugalski i španski istraživači doneli u Ameriku tek u 16. veku, piše
Index.hr.
Tokom tog razdoblja limun je postao i medicinski važan - poznato je da je bogat vitaminom C, koji je pomorcima pomagao u prevenciji skorbuta.
OGLASI RADNO MESTO! Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
Komentari 1
Igor
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar