Naučnici godinama prskali lavovima oksitocin u nozdrve, evo zašto

Naučnici su proveli godine prskajući oksitocin u nozdrve lavova i otkrili su da su druželjubiviji prema svojim lavljim susedima i manje skloni rici na strance kad su pod uticajem "ljubavnog hormona".
Naučnici godinama prskali lavovima oksitocin u nozdrve, evo zašto
Foto: Pixabay
Rezultati, objavljeni prošle nedelje u časopisu "Science", mogli bi se pokazati korisnim za zaštitu te vrste u rezervatima u koje su prisilno smešteni čopori lavova koji se međusobno ne poznaju.
Mačke su inače poznate po svom autonomnom ponašanju, ali lavovi odskaču od tog proseka i žive zajedno u čoporima, s kojima osvajaju i brane teritorije u afričkoj savani.
"Imate muške lavove, na primer, koji će u starosti od nekoliko godina napustiti čopor i sastaće se sa sebi nepoznatim lavovima, s kojima nisu u krvnom srodstvu, i s njima će stvoriti celoživotne veze", rekla je neuronaučnica i glavna autorka istraživanja Džesika Burkhart.
 
Ovi oblici ponašanja pokazali su da su lavovi, za razliku od samotnih geparda ili leoparda, biološki programirani da se ponašaju društveno u nekim situacijama, što ih čini zanimljivom vrstom za testiranje oksitocinom.
 
Oksitocin je kod sisara glavni molekul koji jača društvene veze. Ponekad ga nazivaju i "hemikalijom za maženje" jer se pojavljuje u mozgu majke kada pogleda u oči svog novorođenčeta i izaziva osećaje sreće i sigurnosti, a istovremeno podstiče dete da se uhvati za majčinu dojku. 
 
Slični efekti zabeleženi su i kod drugih vrsta, ali i između pasa i njihovih ljudskih vlasnika.
 
Neki terapeuti čak smatraju da bi parovi koji se suočavaju s problemima mogli da imaju koristi od povećanog kontakta očima, koji podstiče lučenje oksitocina.
 
Burkhart je sa svojim kolegama sa Univerziteta u Minesoti, radeći u rezervatu "Dinokeng" u Južnoj Africi na leto 2018. i 2019, komadima sirovog mesa mamila lavove do ograde. Zatim su u nozdrve lavova špricali oksitocin koristeći uređaj koji liči na stare bočice parfema kako bi oksitocin otišao direktno do mozga.
 
Nakon prskanja oksitocinom 23 lava postala su tolerantnija prema drugim lavovima u prostoru. Beležili su koliko će lav koji poseduje neki željeni predmet, u njihovom slučaju igračku, dozvoliti ostalima da mu se približe i tako merili toleranciju.
 
"Nakon što je lavovima dat oksitocin i nakon što smo im dali omiljenu igračku od bundeve kako bi se igrali njome, videli smo da se prosečna razdaljina među njima smanjila s oko sedam metara bez oksitocina na otprilike tri i po metra s oksitocinom", rekla je Burkhart.
 
Lavovi nisu uzvraćali rikom kada bi čuli snimljene urlike nepoznatih uljeza, suprotno od onih u kontrolnim grupama koji nisu dobili hormon. 
 
Višestruka korist
 
Smanjeno neprijateljstvo prema strancima naročito je ohrabrujuće otkriće, rekla je Burkhart, jer se za oksitocin zna da ima mračnu stranu kod ljudi: iako podstiče pozitivna osećanja prema članovima grupe, može i povećati osećaj rivalstva prema autsajderima.
 
Primena oksitocina bi mogla biti korisna u brojnim situacijama, rekla je Burkhart.
 
Prvo, mogla bi pomoći u povezivanju lavova koji se međusobno ne poznaju, spasenih iz nasilnih situacija, na primer iz cirkusa ili zoo vrtova u ratnim područjima, iz kojih se potom smeštaju u skloništa.
 
Drugo, kako rastu gradovi u Africi i šire se na teritorije lavova, konzervatori su prisiljeni da premeštaju velike mačke u privatne rezervate, gde su smešteni međusobno nepoznati čopori, a oksitocin bi mogao pomoći u sprečavanju sukoba.
 
Takođe, mogao bi pomoći pri vraćanju lavova u divljinu tako da im pomogne "da postanu skloniji svom novom društvenom okruženju pa da budu i znatiželjniji i manje uplašeni, što će dovesti do uspešnijih povezivanja", rekla je Burkhart.
 
Postoji i strah da će beskrupulozni vlasnici zoo vrtova, poput zloglasnog kralja tigrova Džoija Egzotika, pokušati da koriste hemikaliju kako bi svojim gostima naplaćivali maženje mladunaca, što udruženja za zaštitu prava životinja strogo osuđuju.
 
"Istina je da su ljudi pokvareni, ali nadamo se da će u ovom slučaju biti više koristi nego štete", rekla je Burkhart.
  • Slucaj

    04.04.2022 18:20
    @Kirbi
    Koja crna bolest nekretanja? Izmislili ste to. Imam jednog psa kog zovem smorisa. Od rodjenja je aktivan samo koliko mora. Bio je mrsav dok nije kastriran. Drugi primer - zenka je vec drugu nedelju na auto-putu, na istom mestu. Ograda je razvaljena pa je malo sa jedne, malo sa druge strane. Selo se vidi, moze da ode. Htela sam da je prebacim negde ali nije htela da ide. Ima svu slobodu ovog sveta ali bira da ostane gde jeste.
  • Kirbi

    04.04.2022 14:46
    Psi
    Zloupotreba ljudi je ne čuvena. Psi koji su satima zatvoreni u stanovima, polude kad vide gazdu. Oni se ne obraduju gazdi nego zrncetu slobode koje dobiju kad gazda odluči da mu dopusti da vrši nuždu, trči i jede. Pas bez problema, pretrči desetine kilometara, au zarobljeništvu par kilometara. Zato i oboljevaju od bolesti nekretanja.
  • Gvozden

    04.04.2022 10:40
    Prepustite to prirodi!

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Život - Svet životinja

Naučnici uspeli da kloniraju tibetanske koze

Kineski naučnici prvi put su klonirali tibetanske koze, koje su, uz jakove, konje i ovce, važna komercijalna stoka stanovnika Tibetanske visoravni, ali čija se rasa poslednjih godina degenerisala.

Kambodža želi da poveća broj tigrova

Kambodža se nada da će ove godine dovesti četiri tigra u okviru sporazuma potpisanog sa Indijom, čiji je cilj obnavljanje populacije tih velikih mačaka u zemlji, navodi Ministarstvo životne sredine.