Depresija i stres ne biraju koga napadaju

Većina ljudi tokom života ima neke psihološke poremećaje, poput anksioznosti ili depresije.
Najnovija studija sa Novog Zelanda pokazuje da samo mali broj ljudi u periodu između 11. i 38. godine života ostaje mentalno apsolutno zdrav. Većina ima neku vrstu poremećaja, bilo da je reč o trenutnom poremećaju, bilo o onom koji se leči duži vremenski period.
 
Istraživanje koje je sprovedeno na uzorku od skoro hiljadu ispitanika pokazalo je da samo 17 posto njih nije imalo promene u ponašanju, i to u periodu između detinjstva i srednjih godina. Istraživanje je objavljeno u februarskom izdanju časopisa posvećenom abnormalnoj psihologiji.
 
Najčešći problemi sa kojima se ljudi suočavaju jesu depresija i anksioznost. Za mnoge je taj mentalni poremećaj nešto što se desi poput prehlade, bronhitisa ili bilo koje druge uobičajene bolesti sa kojima se susrećemo tokom života. Koautor na tom projektu psiholog Džonatan Šafer, sa Univerziteta Djuk, ističe da se mnogi od pacijenata brzo oporave.
 
Kod 41 procenta pacijenata bolest može da potraje nekoliko godina. Kod njih je često uočen bipolarni poremećaj.
 
Šafer je sa kolegama ustanovio da su zdravi ispitanici retko izražavali negativne emocije, da su imali mnogo prijatelja i pokazivali jaku samokontrolu.
 
Ispitanici koji su imali rovitije mentalno zdravlje imali su i u porodici rođake koji su se suočavali sa sličnim mentalnim problemima.
 
Veliki mentalni poremećaji uočeni su kod stanovnika Švajcarske, Novog Zelanda i SAD, dok je 1962. godine veliki broj mentalnih problema i poremećaja bio prisutan kod stanovnika Menhetna.
 
Obično se misli da ljudi koji su obrazovaniji, sa dobrim, sigurnim i bolje plaćenim poslovima - imaju i bolje mentalno zdravlje. Međutim, studija pokazuje da sigurnost i novac ne garantuju, kako kaže psiholog Šefer, i zdravo mentalno stanje, prenosi RTS.
 
Štaviše, taj procenat se u razvijenim zemljama poput Švajcarske, Novog Zelanda i SAD kreće između 61 i 85 procenata.
 
Pretpostavke da je stanje među stanovništvom na globalnom nivou takvo, bile su već i ranije poznate. Ova naučna studija zapravo je potvrdila brojne dosadašnje analize.
 
Psihijatar epidemiolog Ronald Kesler smatra da je broj obolelih možda i mnogo veći od onoga što pretpostavljamo zbog toga što niko nema potpunu evidenciju obolelih.

Podrži 021

021 je pokrenuo svoj gift shop - Shopins.rs, a kupovinom nekog od artikala direktno podržavate rad naše redakcije. Svaki vaš doprinos, ma kako bio velik ili mali, dragocen je. Jer pravo novinarstvo vredi.

  • NS49

    13.02.2017 07:32
    Zanimljivo je da čoveka mogu da uzbude naizgled sitnice i to mnogo. Kad sam pre nekoliko dana pustio vodu u vikendici iz kuhinjske slavine nije htela da teče. Gledam probam ništa. Valda ušla prljavština kako sam odvrnuo glavni ventil. Odvrtao, zavrtao, duvao u slavinu a unutra 2 stepena, napolju 15tak. Jedva je nekako proradilo punom snagom a meni u glavi pritisak, vrti mi se kao da sam kopao ili orao.
    Znao sam šta može biti kad nigde nije curilo i nije se smrzla cev ali ipak jedva napravio. To sama radio 2 lepa popodneva i prošla mi 2 lepa dana pa nije ni čudo da sam se nanervirao.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje

Zašto testovi na kovid nekad "lažu"?

Mirjana Sarkić iz Udruženja privatnih laboratorija kaže da antigenski testovi, prema uputstvima proizvođača, mogu u jedan do tri odsto slučajeva da daju lažnu reaktivnost.

Šta je flurona i koliko je opasna?

Flurona nije nova strašna varijanta koronavirusa i to nije službeni medicinski izraz, ali fenomen istovremene zaraze gripom i koronavirusom je stvaran i medicinsku zajednicu nimalo ne iznenađuje.