Naučnici otkrili način da uklone uzrok Daunovog sindroma
Najsavremenija tehnologija za menjanje gena mogla bi da iskoreni Daunov sindrom, tvrde japanski naučnici.
Foto: Pixabay
Daunov sindrom, koji uzrokuje različite razvojne poteškoće i pogađa milione dece širom sveta, nastaje usled prisustva dodatne kopije 21. hromozoma.
Ovaj dodatni hromozom, poznat i kao "trizomija 21", izaziva prekomernu aktivnost ćelija, remeti razne telesne procese i može dovesti do prepoznatljivih fizičkih karakteristika, poteškoća u učenju i zdravstvenih problema.
Novo istraživanje sa Univerziteta Mije u Japanu ukazuje na to da je uz pomoć tehnologije za modifikaciju DNK, poznate kao CRISPR, moguće ukloniti suvišan hromozom iz zahvaćenih ćelija i time uspostaviti njihovu normalnu funkciju, prenosi RTS.
CRISPR-Cas9 je metod uređivanja gena koji koristi enzim za pronalaženje određenih DNK sekvenci. Kada enzim pronađe odgovarajuće mesto, preseca lance DNK.
Rjotaro Hašizume i njegove kolege osmislili su CRISPR vodiče koji ciljaju isključivo trizomiju 21 i usmerava enzim za sečenje na željenu lokaciju. Kada su ovu tehniku primenili na ćelije uzgajane u laboratoriji, uklanjanje dodatne kopije gena normalizovalo je način na koji se geni ispoljavaju u telu – što ukazuje da je genetsko opterećenje uklonjeno.
Takođe su otkrili da su nakon uklanjanja suvišnog hromozoma geni povezani sa razvojem nervnog sistema postali aktivniji, dok su oni vezani za metabolizam postali manje aktivni. To potvrđuje prethodna istraživanja koja su pokazala da dodatne kopije 21. hromozoma remete razvoj mozga tokom rane fetalne faze.
Pročitaj još
Istraživači su takođe testirali CRISPR vodiče na fibroblastima kože - zrelim, nematičnim ćelijama uzetim od osoba sa Daunovim sindromom. U ovim potpuno razvijenim ćelijama, metoda uređivanja je u više slučajeva uspešno uklonila dodatni hromozom.
Nakon uklanjanja, korigovane ćelije su rasle brže i imale kraće vreme dupliranja u poređenju sa neobrađenim ćelijama, što ukazuje na to da uklanjanje dodatnog hromozoma može smanjiti biološko opterećenje koje usporava rast ćelija.
Međutim, CRISPR može uticati i na zdrave hromozome, pa istraživači usavršavaju svoj program kako bi se enzim vezao isključivo za dodatnu kopiju 21. hromozoma.
Uklanjanje genetskog viška
Istraživanje pokazuje da CRISPR ne mora služiti samo za sitne korekcije, već može ukloniti čitav hromozom. Naučnici su svoja otkrića objavili u časopisu "PNAS Nexus".
Hašizume i njegov tim se nadaju da bi njihov rad mogao biti osnova za dizajniranje regenerativnih terapija i tretmana koji problem genetskog viška rešavaju na samom izvoru.
Istraživači će nastaviti da analiziraju rizike od promena DNK i prate kako modifikovane ćelije funkcionišu tokom vremena i koliko su izvodljive u realnim uslovima.
Ljudi sa Daunovim sindromom često se suočavaju sa brojnim zdravstvenim izazovima, uključujući razvojna kašnjenja i intelektualne teškoće. Oko polovine njih se rađa sa urođenim srčanim manama - najčešće sa defektom atrioventrikularnog septuma, odnosno rupom u centru srca.
Takođe su skloniji problemima sa varenjem, imunitetom, težinom, apnejom tokom spavanja, epileptičnim napadima, sluhom, vidom i zubima. Imaju povećan rizik od leukemije, problema sa kičmom i oboljenja štitaste žlezde.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
Zdrava creva ključ za kvalitetan san: Mikrobiom utiče na raspoloženje i odmor
06.12.2025.•
1
Mnogi smatraju da se proces koji omogućava dobar i kvalitetan san dešava u mozgu, ali regenerativni san zapravo počinje nešto niže u telu: u crevima.
Svet se prvi put u ovom veku suočava sa porastom smrtnosti dece: Sprečiti ulaganjem u zdravstvo i vakcinaciju
04.12.2025.•
1
Ove godine smrtnost dece biće veća nego prošle godine, kada je u svetu 4,6 miliona dece umrlo pre navršene pete godine.
Šta sve možemo rešiti laserom u oftalmologiji?
04.12.2025.•
0
Upotreba lasera u oftalmologiji može se podeliti na primenu kod rešavanja problema na prednjem, kao i na zadnjem segmentu oka.
Naučnici u Teksasu uspeli da "podmlade" stare i oštećene ćelije
03.12.2025.•
1
Posebne nanočestice u obliku cveta mogu da podmlade oštećene ili ostarele ljudske ćelije.
SAD ukidaju obaveznu vakcinaciju novorođenčadi protiv hepatitisa B
03.12.2025.•
1
Članovi američkog Savetodavnog komiteta za imunizacije, koje je imenovao američki ministar zdravstva Robert F. Kenedi mlađi najavili su da će da glasaju za ukidanje obavezne vakcinacije novorođenčadi protiv hepatitisa B.
SZO preporučila upotrebu lekova za mršavljenje poput "ozempika"
02.12.2025.•
0
Svetska zdravstvena organizacija (SZO) preporučila je upotrebu novih lekova za mršavljenje GLP-1 kako bi se suzbila rastuća pojava gojaznosti.
SZO: HIV u 2024. registrovan kod 1,3 miliona ljudi, umrlo 630.000
30.11.2025.•
0
Svetska zdravstvena organizacija (SZO), saopštila je, uoči Dana borbe protiv side, da je tokom 2024. godine HIV infekciju registrovana kod 1,3 miliona ljudi, dok je 630.000 ljudi umrlo od uzroka povezanih sa HIV-om.
Nova istraživanja pokazala: Pad estrogena povećava rizik od Alchajmera kod žena
30.11.2025.•
0
Lekari sve više ukazuju da bi hormonska terapija tokom perimenopauze mogla da pomogne u smanjenju rizika od Alchajmerove bolesti kod žena, koje obolevaju gotovo dvostruko češće od muškaraca, piše NBC njuz.
VIDEO: Naučnici otkrili prelomnu tačku kada se starenje tela ubrzava
30.11.2025.•
0
Prolazak vremena može biti linearan, ali tok ljudskog starenja to nije.
Super-retka "hibridna" krvna grupa otkrivena kod samo troje ljudi
30.11.2025.•
0
Istraživanje o tome zašto se krv ne ponaša uvek kako lekari očekuju dovelo je do otkrića izuzetno retke mutacije u vrlo neuobičajenoj varijanti krvne grupe.
Mozak Brusa Vilisa biće doniran nauci
30.11.2025.•
6
Mozak glumca Brusa Vilisa biće doniran nauci, odlučila je njegova porodica.
Nova studija: Ljudi sa jednom krvnom grupom pod većim rizikom od razvoja ozbiljnog oboljenja jetre
29.11.2025.•
0
Ljudi sa krvnom grupom A mogli bi biti pod većim rizikom od razvoja autoimune bolesti jetre, teškog oboljenja koje može dovesti do ozbiljnog oštećenja ovog organa.
Nova studija pokazuje: Da li su tetovaže povezane sa većim rizikom od raka kože?
28.11.2025.•
0
Nova studija istraživača sa Univerziteta Lund u Švedskoj ukazuje na moguću vezu između tetovaža i povećanog rizika od melanoma, odnosno najopasnijeg oblika raka kože.
Sutra počinje Božićni post: "Batut" izdao savete kako treba da izgleda ishrana u tom periodu
27.11.2025.•
6
Božićni post počinje sutra, 28. novembra, a Institut "Batut" objavio je savete za sve one koji će se pridržavati ovog običaja.
Mali mineral, velika uloga: Kako pravilan unos joda održava metabolizam u balansu
27.11.2025.•
0
Jod je sitan, ali ključan element za rad štitne žlezde i za celu hormonalnu sliku organizma.
Prvi put odobren lek protiv masne jetre u Evropi: Sve veći problem
26.11.2025.•
1
Otprilike svaka četvrta osoba u Nemačkoj pati od masne jetre, često uzrokovane načinom života. Sada je Evropska agencija za lekove prvi put odobrila jedan lek za masnu jetru u poodmakloj fazi.
Da li ste pod stresom? Antropolozi kažu da vaše telo misli da se svakog dana borite s lavovima
26.11.2025.•
1
Porast hroničnog stresa mogao bi da bude rezultat nesklada između savremenog života i naše biologije, navodi se u novoj studiji.
Naučnici otkrivaju: Visokointenzivna joga najefikasnija protiv nesanice
25.11.2025.•
0
Vežbe pred spavanje možda bi mogle da budu dobro rešenje za nesanicu.
Istraživanje: Dnevna doza kima može pomoći u snižavanju holesterola
25.11.2025.•
1
Crno seme, koje se od davnina koristi u kuvanju i tradicionalnoj medicini, pokazalo je potencijal u snižavanju nivoa holesterola u novom kliničkom ispitivanju.
Američka zdravstvena agencija meta kritika zbog povezivanja vakcina sa autizmom
23.11.2025.•
1
Američki Centri za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC) izmenili su svoju internet-stranicu kako bi ukazali na moguću povezanost između vakcina za novorođenčad i autizma.
Evo kada bi trebalo večerati tokom zime
23.11.2025.•
1
Kada pomerimo sat unazad i mrak padne pre nego što mnogi od nas i napuste posao, ritam zime može delovati teže - kraći dani, duže večeri i često kasnije večere.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar