Zbog toga je važno da se poveća unos joda koji je važan za funkcionisanje našeg organizma u celosti. Pošto ga organizam ne proizvodi, jod mora svakodnevno da se unosi. Na ovaj način možemo da zaštitimo sebe i to mora da bude osnovna aktivnost. To je vrlo lako, potrebno je da se poveća dnevni unos joda do 30 mcg/kg - što je sigurna gornja granica koju je odredila Svetska zdravstvena organizacija.
Jod omogućava organizmu da obavlja tri važne funkcije u borbi protiv virusa koji vladaju: deaktivaciju virusa u nosu prisustvom dovoljno joda u nosnoj sluzi, deaktiviranje virusa još na koži jodom iz znoja i ono što je možda i najvažnije, jod učestvuje u apoptozi - smrti ćelija zaraženih virusom.
Jod je, posebno, od velikog značaja trudnicama i deci. U trudnoći utiče na razvoj neuronske mreže, koja je presudna za razvoj inteligencije pa se njegov uticaj nastavlja i u detinjstvu.
Neodstatak joda se reflektuje i na spoljašnji izgled. Jedan od pokazatelja je suva, gruba i iritirana koža.
Unosom od 1,5 do 2,4 miligrama joda dnevno (zavisno od telesne težine) ojačava se imuni sistem, u borbi protiv gripe. Takođe, smanjuje se mogućnost prenosa kovid-19, a samim tim i smrtnosti. Najbolji izvori joda su alge, morska riba i jodirana so. Namirnice bogate jodom umanjuju rizik od obolevanja, dok ga stres povećava.
Imunološki sistem zavisi od pravilnog funkcionisanja metabolizma. Upravo je jod neophodna podrška imunološkom sistemu.
.jpg "Torlak pozvao Beograđane da besplatno provere vakcinalni i imunološki status")
