Lečenje oka injekcijama - Kako deluju?

Davanje leka u samo oko putem injekcija dovelo je do prekretnice u lečenju oboljenja unutrašnjih struktura oka, a posebno kada se radi o oboljenjima žute mrlje - tačke jasnog vida.
Lečenje oka injekcijama - Kako deluju?
Foto: Pixabay
Oko je zatvoren sistem i u njega lekovi teško prodiru kada ih aplikujemo u vidu kapi, dajemo u vidu tableta, muskularnih ili venskih injekcija. Upravo zbog toga prekretnica u oftalmologiji, posebno u lečenju oboljenja zadnjeg segmenta oka, a pre svega žute mrlje postignuta je aplikacijom leka u samo oko, u prostor staklastog tela - intravitrealnim injekcijama
 
Na taj način se obezbeđuje dejstvo leka na mestu gde lek treba da deluje, a izbegava se dejstvo leka na ceo organizam. 
 
Kako smo došli do injekcija u oko?
 
Upotreba ovog vida terapije je počela sa korišćenjem antibiotika kod lečenja infektivne upale unutrašnjih struktura oka (endoftalmitisa), a potom sa primenom kortikosteroida kod lečenja nespecifičnog zapaljenja unutrašnjih slojeva oka (uveitisa). 
 
Nakon toga je usledila aplikacija antitela na vaskularni endotelni faktor rasta - VEGF. VEGF se u oku stvara kad nema dovoljno cirkulacije, pa samim tim ni kiseonika, što za posledicu ima rast patoloških krvnih sudova i pojačanu propusnosti krvnih sudova. Još jedna, logična posledica je nakupljanje krvi i tečnosti. Ove patološke promene se najčešće dešavaju u makuli, našoj tački jasnog vida, što dovodi do pada vida i metamorfopsije - deformacije slike koju vidimo.
 
U svetu je upotreba ovakve terapije (anti-VEGF) počela uvođenjem lekova Bevacizumab (Avastin) i Ranibizumab (Lucentis) 2004. godine, dok je u Srbiju ova terapija stigla 2008. godine. Novi lek pod nazivom Aflibercept (Eylea) stiže 2011. godine.
 
Značaj terapije?
 
Zahvaljujući ovoj vrsti lečenja, stalo se na put degeneraciji makule koja ima značajan procentualni udeo u globalnom slepilu i slabovidosti, naročito u visokorazvijenim zemljama, zbog produženog životnog veka. 
 
Anti-VEGF terapija je unapredila lečenje i drugih vaskularnih - ishemijskih oboljenja oka kao što su dijabetesna retinopatija i dijabetični edem makule, centralna i granska venska okluzija, retinopatija prematurusa kao i brojne druge patologije, manje zastupljene.
 
Kako se daju injekcije u oko?
 
Intravitrealne aplikacije se bezbolne - lek se aplikuje u oko putem najtanjih igala, uz prethodnu lokalnu anesteziju. Aplikacije se izvode u operacionoj sali uz dezinfekciju vazduha UV lampama, a lekari koriste kape, maske, mantile, kaljače i sterilne rukavice. Na taj način ova invazivna procedura postaje potpuno bezbedna.
 
 
Gde da potražim uslugu?
 
Ova vrsta lečenja definitivno se preporučuje svima koji imaju potrebu, što je krajnja odluka stručnjaka. Terapija primenjena u ranoj fazi, koju vodi oftalmolog-retinolog može dati značajne rezultate u očuvanju i poboljšanju centralnog vida. 
 
Ukoliko smatrate da imate problem sa žutom mrljom, javite se na pregled i savetovanje u Specijalističku oftalmološku ordinaciju dr Sandra Jovanović u Novom Sadu. Dr Sandra Jovanović je oftalmolog-retinolog i dugogodišnji stručnjak, kao i vlasnica istoimene specijalističke oftalmološke ordinacije.
 
Za detaljne informacije pozovite 021/403-174, 066/403-174 ili posetite zvanični sajt ordinacije OVDE
 
Ordinacija se nalazi na Bulevaru patrijarha Pavla 1A, kružni tok, visoko prizemlje.

Kad ste već ovde...

Stotine hiljada vas svakodnevno se oslanja na 021 tragajući za istinom i objektivnim pristupom informisanju. Obavezali smo se da ćemo raditi u interesu javnosti sa uspostavljenim visokim standardima novinarske profesije i vi ste nam uzvratili ogromnim poverenjem. Vašu podršku sada možete i da konkretizujete. 021 je pokrenuo gift shop - Shopins.rs, a kupovinom nekog od zanimljivih artikala direktno podržavate rad redakcije 021. Svaki vaš doprinos, ma kako bio velik ili mali, dragocen je za našu budućnost. Jer pravo novinarstvo vredi.

Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje

Zašto ubod komarca svrbi?

Ubod komarca počinje da svrbi nakon dvadesetak minuta, a ono što izaziva svrab jeste odgovor ljudskog imunološkog sistema.

Zašto bi trebalo da jedemo više hleba

Iako mnogi smatraju da je hleb "glavni krivac" za višak kilograma, naučnici i stručni magazini su pokušali da objasne zašto je ipak dobro da uvrstimo ovu namirnisu u našu ishranu.

Ovo su znaci dugog kovida

Studije su pokazale da svaka deseta osoba koja je obolela od kovida19 razvije simptome duge manifestacije bolesti, ali formalne dijagnostičke smernice za potvrdu dugog kovida još nisu sastavljene.