Naučnici otkrili zašto nastaju ugrušci nakon Astrazenekine vakcine

Tim istraživača sa Geteovog univerziteta u Frankfurtu rešio je problem nastajanja krvnih ugrušaka nakon primanja Astrazenekine vakcine.
Naučnici otkrili zašto nastaju ugrušci nakon Astrazenekine vakcine
Foto: 021.rs
Oni su ovaj problem rešili nakon što jsu otkrili da su za ovu pojavu odgovorni adenovirusni vektori u vakcinama Astrazeneka i "Džonson i Džonson" koji se koriste za unošenje proteina virusa korona u telo.
 
Naučnici smatraju da bi određenim izmenama na ovim vakcinama negativna reakcija mogla sasvim da izostane, navodi "Financial times".
 
Profesor Rolf Maršalek, rukovodilac tima koji je objavio rezultate istraživanja, objašnjava da je problem u adenovirusnim vektorima koji obe vakcine koriste za unošenje virusa korona u telo. Prema tom tumačenju, vakcine šalju spajk (spike) protein u jezgro ćelije, a ne u citoplazmu, u kojoj virus inače proizvodi proteine.
 
Kada uđu u ćelijsko jezgro, pojedini delovi spajk proteina se spajaju ili razdvajaju, te stvaraju mutirane verzije koje se ne mogu vezati za ćelijsku membranu tamo gde bi trebalo.
 
Ćelije zatim izlučuju mutirane proteine, što podstiče krvne ugruške kod otprilike jedne od 100.000 vakcinisanih osoba.
 
S druge strane, vakcine na bazi informacione RNK poput Fajzerove i Modernine isporučuju genski materijal spajk proteina u citoplazmu.
 
Ipak, zgrušavanje krvi nakon vakcinisanja Astrazenekom i "Džonson i Džonson" vrlo je retko.
 
U Velikoj Britaniji zabeleženo je 309 slučajeva među 33 miliona ljudi vakcinisanih tim vakcinama, kao i 56 smrtnih slučajeva.
 
U Evropi su krvni ugrušci nastali kod najmanje 142 osobe od 16 miliona ljudi vakcinisanih tim preparatima.
 
Naučnici savetuju da se pri razvoju vakcine izmeni redosled spajk proteina kako bi se sprečilo razdvajanje.
 
Iz kompanije "Džonson i Džonson" već su stupili u kontakt s istraživačima kako bi zajednički prilagodili ovu vakcinu.

Kad ste već ovde...

Stotine hiljada vas svakodnevno se oslanja na 021 tragajući za istinom i objektivnim pristupom informisanju. Obavezali smo se da ćemo raditi u interesu javnosti sa uspostavljenim visokim standardima novinarske profesije i vi ste nam uzvratili ogromnim poverenjem. Vašu podršku sada možete i da konkretizujete. 021 je pokrenuo gift shop - Shopins.rs, a kupovinom nekog od zanimljivih artikala direktno podržavate rad redakcije 021. Svaki vaš doprinos, ma kako bio velik ili mali, dragocen je za našu budućnost jer pravo novinarstvo vredi.

  • Statističar

    30.05.2021 05:43
    Statistika
    56 smrtnih slučajeva na 33 miliona vakcinisan ih. Kod obolelih 56 smrtnih slučajeva ima na oko 1 milion obolelih. Razlika je jasna. Jedino da molimo boga da ne budemo u statistici u jednom ili drugom slučaju...
  • Dragan

    27.05.2021 22:20
    Ah
    Sputnjik V isto koristi adenovirus ali tamo kad imaš ugruške proglasr te neorijateljem i stranim plaćenikom.Direktor medecinskog sektora je prof dr Dikić Ivan koji jevu januaru prošle godine našao slabe tačke virusa.
  • Pitanje iz mase

    27.05.2021 16:16
    Zar bratski SputnjikV ne koristi takođe adenovirus kao vektor?

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje

Zašto bi trebalo da jedemo više hleba

Iako mnogi smatraju da je hleb "glavni krivac" za višak kilograma, naučnici i stručni magazini su pokušali da objasne zašto je ipak dobro da uvrstimo ovu namirnisu u našu ishranu.

Ovo su znaci dugog kovida

Studije su pokazale da svaka deseta osoba koja je obolela od kovida19 razvije simptome duge manifestacije bolesti, ali formalne dijagnostičke smernice za potvrdu dugog kovida još nisu sastavljene.