VIDEO: Sporiji govor bi mogao biti rani znak Alchajmerove bolesti
Rani znaci Alchajmerove bolesti mogu biti skriveni u načinu na koji osoba govori, ali još nije jasno koji detalji našeg izražavanja su najkritičniji za dijagnozu.
Foto: Pixabay
Studija iz 2023. sugeriše da kako starimo, način na koji nešto kažemo može biti važniji od onoga što kažemo.
Istraživači sa Univerziteta u Torontu smatraju da tempo svakodnevnog govora može biti bolji pokazatelj kognitivnog opadanja nego poteškoće u pronalaženju reči.
"Naši rezultati ukazuju da promene u opštoj brzini govora mogu odražavati promene u mozgu. Ovo sugeriše da bi brzinu govora trebalo testirati kao deo standardnih kognitivnih procena kako bi se pomoglo kliničarima da brže otkriju kognitivno opadanje i pomognu starijim osobama da podrže zdravlje svog mozga kako stare", rekao je kognitivni neuronaučnik Džed Melcer, prenosi ScienceAlert.
Letologika, takođe poznata kao fenomen "na vrh jezika", javlja se i kod mladih i kod starih. Ali kako starimo, pronalaženje naziva za stvari može postati izazovnije, naročito nakon 60. godine.
Da bi istražili zašto je to tako, istraživači su zamolili 125 zdravih odraslih osoba, uzrasta od 18 do 90 godina, da detaljno opišu jednu scenu. Zatim su učesnicima prikazane slike svakodnevnih predmeta dok su slušali audio koji je bio osmišljen da ih potvrdi ili zbuni.
Na primer, ako bi učesnicima bila prikazana slika metle, audio bi mogao reći reč koja zvuči veoma slično reči metla, što im pomaže da se sete reči kroz rimu. Ali s druge strane, audio bi mogao ponuditi i srodnu reč kao što je džoger, što može trenutno odvesti mozak na pogrešan put.
Što je nečiji prirodni govor bio brži u prvom zadatku, to su brže dolazili do odgovora u drugom zadatku.
Nalazi su u skladu sa "teorijom brzine obrade", koja tvrdi da opšte usporavanje kognitivne obrade leži u samom centru kognitivnog opadanja, a ne usporavanje memorijskih centara posebno.
"Jasno je da su stariji odrasli značajno sporiji od mlađih odraslih u izvršavanju različitih kognitivnih zadataka, uključujući zadatke proizvodnje reči kao što su imenovanje slika, odgovaranje na pitanja ili čitanje pisanih reči. U prirodnom govoru, stariji odrasli takođe imaju tendenciju da proizvode više disfluentnosti kao što su neispunjene i ispunjene pauze (npr. "uh" i "um") između govora i imaju generalno sporiji tempo govora", objasnio je tim predvođen psihologom Univerziteta u Torontu Hsi T. Vejem.
Nedavno su neki AI algoritmi koristili obrasce govora da predvide dijagnozu Alchajmerove bolesti sa tačnošću od 78,5 procenata.
Druge studije su otkrile da pacijenti sa više znakova amiloidnih plakova u svom mozgu imaju 1,2 puta veću verovatnoću da pokažu probleme povezane sa govorom.
Amiloidni plakovi su obeležje Alchajmerove bolesti, kao i tau zapleti.
Godine 2024, istraživači sa Univerziteta Stenford vodili su studiju koja je otkrila da su duže pauze i sporiji tempo govora povezani sa višim nivoima zapletenih tau proteina.
Neuroimaging zapisi 237 kognitivno neometanih odraslih sugerišu da su oni sa većim opterećenjem tau proteinima imali sporiji tempo govora, duže pauze između govora i više pauza uopšte.
Zanimljivo, učesnici sa većim dokazima tau proteina u svom mozgu nisu imali veće poteškoće u davanju tačnog odgovora na testovima prisećanja.
Možda učesnici koji se suočavaju sa ranim problemima sa pamćenjem i dalje pronalaze tačan odgovor; samo im treba više vremena da do njega dođu, što dovodi do sporijeg govora sa više pauza.
Pročitaj još
Ako je to tačno, onda obrasci govora tokom testova prisećanja mogu pružiti potpuno nove informacije o neurološkom stanju osobe, koje nisu obuhvaćene tradicionalnim testovima.
"Ovo sugeriše da promene u govoru odražavaju razvoj patologije Alchajmerove bolesti čak i u odsustvu očiglednog kognitivnog oštećenja. Može biti naročito plodno ispitivati govor tokom odloženog prisećanja zadatka pamćenja priče", zaključuju autori studije.
Dugoročnije studije su sada potrebne kako bi se pratili učesnici koji sporije izvršavaju testove prisećanja, da bi se videlo da li zaista kasnije razvijaju demenciju ili kognitivne probleme.
Na kraju krajeva, samo zato što neko pokazuje znake povišenih tau zapleta ili amiloidnih plakova u mozgu, ne znači da je osuđen da razvije Alchajmerovu bolest.
Studija je objavljena u "Aging, Neuropsychology, and Cognition".
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
Studija: Mirisi, zvukovi i boje mogu da ublaže osećaj toplote
25.06.2026.•
1
Osećaj toplote u prostoru moguće je ublažiti bez korišćenja električnih sistema za hlađenje, uz dopunu zvaničnih preporuka Federalne kancelarije za javno zdravlje.
Leto, imunitet i jod: Šta treba da znamo?
25.06.2026.•
0
Leto je period odmora, putovanja, kupanja, ali i vreme kada je organizam izložen većem riziku od različitih infekcija.
Stručnjaci upozoravaju: Ekstremne vrućine pojačavaju anksioznost, agresiju i depresiju
25.06.2026.•
3
Toplotni talasi ne utiču samo na fizičko zdravlje već i na funkcionisanje mozga i emocionalnu stabilnost, upozoravaju francuski stručnjaci.
Starenje i onkološke bolesti: Zašto su prevencija, pregledi i pravilan izbor terapije važni u starijem dobu
24.06.2026.•
2
Onkološke bolesti češće se javljaju u starijem životnom dobu, jer se tokom godina u organizmu nakupljaju promene koje mogu dovesti do nastanka malignih ćelija.
Koliko vode treba piti tokom toplotnog talasa?
24.06.2026.•
3
Leto je stiglo, a sa njim i prvi ozbiljniji toplotni talasi.
Prvi put u Holandiji izvršena eutanazija teško bolesnog deteta
23.06.2026.•
3
U Holandiji je prvi put sprovedena eutanazija neizlečivo bolesnog deteta otkako su početkom 2024. godine stupila na snagu pravila koja to omogućavaju, saopštila je ministarka javnog zdravlja te zemlje Sofi Hermans.
Lekovi mogu da budu manje efikasni ako stoje na vrućini, premestite ih u frižider
23.06.2026.•
0
Lekovi mogu da izgube efikasnost ako su izloženi visokoj temperaturi, a optimalna temperatura ne bi smela da bude viša od 25 stepeni Celzijusa.
Šta se dešava sa mozgom kada jedete banane?
22.06.2026.•
0
Ako vam je zdravlje mozga prioritet, verovatno već znate da je smanjenje unosa hrane bogate šećerom jedna od najboljih navika u ishrani.
Supstanca prisutna u kupusnjačama mogla bi da pomogne protiv gojaznosti i povišenog šećera
22.06.2026.•
0
Supstanca prisutna u rukoli i drugim kupusnjačama, među kojima su brokoli i kupus, mogla bi da pomogne u sprečavanju gojaznosti i ublažavanju posledica ishrane bogate mastima.
Korisnici Ozempika su manje skloni nasilničkom ponašanju
21.06.2026.•
1
GLP-1 lekovi, kao što su Ozempik i Vigovi, mogli bi da smanje rizik od nasilničkog ponašanja kod osoba koje ih trenutno koriste.
Aleksitimija - skriveno iskustvo miliona ljudi
21.06.2026.•
0
Zamislite da osećate knedlu u stomaku ili ubrzano lupanje srca, a da ne možete da odredite da li osećate bes, anksioznost ili uzbuđenje. Za milione ljudi širom sveta, to je svakodnevno iskustvo.
Studija: Nanočestice pokazale obećavajuće rezultate u borbi protiv raka prostate
21.06.2026.•
0
Nanočestice napravljene od silicijum-dioksida pokazale su visok nivo efikasnosti u uništavanju ćelija raka prostate i podsticanju imunološkog odgovora organizma, pokazala je studija objavljena u "Cancer Research".
Malo poznata bolest zuba možda pogađa milione dece
21.06.2026.•
0
Mlečni zubi vašeg deteta, mali, nežni i kredasto beli, ispadaju. Na njihovom mestu niču žućkasto-smeđi, krhki zubi - na iznenađenje svih.
Voće koje najviše čuva srce
21.06.2026.•
0
Poznata preporuka o "pet porcija voća i povrća dnevno" decenijama se smatra zlatnim standardom zdrave ishrane.
Studija otkrila optimalan broj koraka dnevno za ublažavanje posledica dugotrajnog sedenja
21.06.2026.•
1
Verovatno ste već čuli da bi odrasli trebalo da naprave 10.000 koraka dnevno.
Ako ne možete da spavate bez pokrivača, čak ni kad je vruće - evo šta stoji iza toga
21.06.2026.•
2
Ako ste i leti jedna od onih osoba koje ne mogu da zaspu bez pokrivača, čak ni kada je u sobi veoma toplo, niste jedini.
Srčane bolesti u starijem dobu: Kako prepoznati simptome i smanjiti rizik od oboljevanja
20.06.2026.•
2
Starije osobe češće obolevaju od bolesti srca i krvnih sudova, ali se rizik može smanjiti zdravijim navikama i redovnim kontrolama. Važno je i na vreme prepoznati simptome koji ukazuju na srčane probleme.
Zaspite čim legnete? Evo šta vam telo poručuje
19.06.2026.•
1
Većini ljudi treba 10 do 20 minuta da utonu u san, dok neki zaspe gotovo odmah čim legnu.
Zašto treba izbegavati tuširanje hladnom vodom tokom vrućina?
19.06.2026.•
2
Kada krenu vrućine, mnogi spas traže pod hladnim tušem. Međutim, iako takvo osveženje pruža trenutno olakšanje, ono zapravo ne pomaže telu da se rashladi, a za neke može biti i rizično.
Zašto je opasno piti antibiotike na svoju ruku: Šta ako postanemo otporni na njih?
18.06.2026.•
0
Antibiotici su jedno od najvećih otkrića u istoriji medicine. Zahvaljujući njima, danas uspešno lečimo brojne bakterijske infekcije koje su nekada odnosile milione života.
Studija: Svaki treći zaposleni pati od naprezanja očiju zbog ekrana
17.06.2026.•
2
Zamućen vid, svrab u očima, glavobolje - mnogi zaposleni pate od naprezanja očiju zbog dugog provedenog vremena ispred ekrana, ali preventivne mere mogu pomoći u njegovom ograničavanju, ističu oftalmolozi i ortoptisti.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar