VIDEO: Sporiji govor bi mogao biti rani znak Alchajmerove bolesti
Rani znaci Alchajmerove bolesti mogu biti skriveni u načinu na koji osoba govori, ali još nije jasno koji detalji našeg izražavanja su najkritičniji za dijagnozu.
Foto: Pixabay
Studija iz 2023. sugeriše da kako starimo, način na koji nešto kažemo može biti važniji od onoga što kažemo.
Istraživači sa Univerziteta u Torontu smatraju da tempo svakodnevnog govora može biti bolji pokazatelj kognitivnog opadanja nego poteškoće u pronalaženju reči.
"Naši rezultati ukazuju da promene u opštoj brzini govora mogu odražavati promene u mozgu. Ovo sugeriše da bi brzinu govora trebalo testirati kao deo standardnih kognitivnih procena kako bi se pomoglo kliničarima da brže otkriju kognitivno opadanje i pomognu starijim osobama da podrže zdravlje svog mozga kako stare", rekao je kognitivni neuronaučnik Džed Melcer, prenosi ScienceAlert.
Letologika, takođe poznata kao fenomen "na vrh jezika", javlja se i kod mladih i kod starih. Ali kako starimo, pronalaženje naziva za stvari može postati izazovnije, naročito nakon 60. godine.
Da bi istražili zašto je to tako, istraživači su zamolili 125 zdravih odraslih osoba, uzrasta od 18 do 90 godina, da detaljno opišu jednu scenu. Zatim su učesnicima prikazane slike svakodnevnih predmeta dok su slušali audio koji je bio osmišljen da ih potvrdi ili zbuni.
Na primer, ako bi učesnicima bila prikazana slika metle, audio bi mogao reći reč koja zvuči veoma slično reči metla, što im pomaže da se sete reči kroz rimu. Ali s druge strane, audio bi mogao ponuditi i srodnu reč kao što je džoger, što može trenutno odvesti mozak na pogrešan put.
Što je nečiji prirodni govor bio brži u prvom zadatku, to su brže dolazili do odgovora u drugom zadatku.
Nalazi su u skladu sa "teorijom brzine obrade", koja tvrdi da opšte usporavanje kognitivne obrade leži u samom centru kognitivnog opadanja, a ne usporavanje memorijskih centara posebno.
"Jasno je da su stariji odrasli značajno sporiji od mlađih odraslih u izvršavanju različitih kognitivnih zadataka, uključujući zadatke proizvodnje reči kao što su imenovanje slika, odgovaranje na pitanja ili čitanje pisanih reči. U prirodnom govoru, stariji odrasli takođe imaju tendenciju da proizvode više disfluentnosti kao što su neispunjene i ispunjene pauze (npr. "uh" i "um") između govora i imaju generalno sporiji tempo govora", objasnio je tim predvođen psihologom Univerziteta u Torontu Hsi T. Vejem.
Nedavno su neki AI algoritmi koristili obrasce govora da predvide dijagnozu Alchajmerove bolesti sa tačnošću od 78,5 procenata.
Druge studije su otkrile da pacijenti sa više znakova amiloidnih plakova u svom mozgu imaju 1,2 puta veću verovatnoću da pokažu probleme povezane sa govorom.
Amiloidni plakovi su obeležje Alchajmerove bolesti, kao i tau zapleti.
Godine 2024, istraživači sa Univerziteta Stenford vodili su studiju koja je otkrila da su duže pauze i sporiji tempo govora povezani sa višim nivoima zapletenih tau proteina.
Neuroimaging zapisi 237 kognitivno neometanih odraslih sugerišu da su oni sa većim opterećenjem tau proteinima imali sporiji tempo govora, duže pauze između govora i više pauza uopšte.
Zanimljivo, učesnici sa većim dokazima tau proteina u svom mozgu nisu imali veće poteškoće u davanju tačnog odgovora na testovima prisećanja.
Možda učesnici koji se suočavaju sa ranim problemima sa pamćenjem i dalje pronalaze tačan odgovor; samo im treba više vremena da do njega dođu, što dovodi do sporijeg govora sa više pauza.
Pročitaj još
Ako je to tačno, onda obrasci govora tokom testova prisećanja mogu pružiti potpuno nove informacije o neurološkom stanju osobe, koje nisu obuhvaćene tradicionalnim testovima.
"Ovo sugeriše da promene u govoru odražavaju razvoj patologije Alchajmerove bolesti čak i u odsustvu očiglednog kognitivnog oštećenja. Može biti naročito plodno ispitivati govor tokom odloženog prisećanja zadatka pamćenja priče", zaključuju autori studije.
Dugoročnije studije su sada potrebne kako bi se pratili učesnici koji sporije izvršavaju testove prisećanja, da bi se videlo da li zaista kasnije razvijaju demenciju ili kognitivne probleme.
Na kraju krajeva, samo zato što neko pokazuje znake povišenih tau zapleta ili amiloidnih plakova u mozgu, ne znači da je osuđen da razvije Alchajmerovu bolest.
Studija je objavljena u "Aging, Neuropsychology, and Cognition".
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
Zabeleženo skoro 7.000 slučajeva oboljenja sličnih gripu za nedelju dana
22.03.2026.•
0
U Srbiji je od 9. do 15. marta zabeleženo 6.875 slučajeva oboljenja sličnih gripu, što je nešto više u poređenju sa prethodnom nedeljom, objavio je Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut".
Prvi veštački jednjak uspešno presađen svinji
22.03.2026.•
0
Naučnici iz Velike Britanije prvi put su razvili veštački jednjak u laboratoriji i uspešno ga presadili svinjama, koje su nakon toga normalno mogle da gutaju hranu.
U Napulju za samo jedan dan potvrđena 84 slučaja hepatitisa A, a krive su - dagnje
22.03.2026.•
0
Broj obolelih od hepatitisa A u regionu Napulja dostigao je skoro 150, nakon što su potvrđena 84 slučaja samo u tom gradu, preneli su italijanski mediji.
DNK stanovnika Sardinije sadrži gen koji štiti od malarije
22.03.2026.•
0
DNK stanovnika Sardinije sadrži gen koji štiti od malarije.
Studija: Krv pitona možda krije lek protiv gojaznosti
22.03.2026.•
8
Naučnici su identifikovali molekul iz krvi burmanskih pitona koji smanjuje apetit kod gojaznih miševa, a koji bi mogao da posluži kao osnova za razvoj novih lekova protiv gojaznosti, navodi se u najnovijoj studiji.
Lekar rangirao: Ovo su najbolnije operacije
22.03.2026.•
0
Iako su medicinski zahvati potpuno neophodni i spasavaju živote, to ne znači da su bezbolni.
Velika studija možda pronašla idealnu količinu kafe za smanjenje stresa
22.03.2026.•
0
Kafa se češće povezuje sa povećanom budnošću, ali nova studija pokazuje da bi mogla pomoći i u smanjenju rizika od razvoja anksioznosti i depresije - i zapravo postoji optimalna količina.
Šetnjom s rasparenim čarapama u Zrenjaninu obeležen Međunarodni dan osoba sa Daunovim sindromom
21.03.2026.•
0
Šetnjom učenika i nastavnika Osnovne i srednje škole "9. maj", koja se bavi obrazovanjem dece sa smetnjama u razvoju, danas je u centru Zrenjanina obeležen Međunarodni dan osoba sa Daunovim sindromom.
Muškarci sa godinama gube Y hromozom - posledice mogu biti ozbiljne
21.03.2026.•
2
Gubitak Y hromozoma kod muškaraca sa godinama mogao bi da ima ozbiljnije posledice po zdravlje nego što se ranije mislilo, pokazuju nova istraživanja.
Visok krvni pritisak: Ovo su netipični razlozi
20.03.2026.•
0
Visok krvni pritisak ili hipertenzija ponekad je povezan sa uobičajenim uzrocima kao što su prekomerni unos soli i stres.
Nacionalni dan borbe protiv raka dojke: U Srbiji oko 1.700 žеnа godišnje umre оd te bolesti
19.03.2026.•
1
Sutra se u Srbiji obeležava Nаciоnаlni dаn bоrbе prоtiv rака dојке. Prema podacima, u 2024. rеgistrоvаnо је 4.544 nоvооbоlеlih i 1.700 umrlih žеnа оd te bolesti.
I muškarac može da proizvodi mleko - pod određenim uslovima
19.03.2026.•
1
Koncept laktacije kod muškaraca obično se pominje samo na forumima koji se bave spekulativnom biologijom.
Neočekivane posledice života bez seksa
19.03.2026.•
4
Period bez polnih odnosa, poznato kao apstinencija ili celibat, neće trajno naštetiti vašem zdravlju, ali može dovesti do nekih neočekivanih telesnih i psihičkih promena.
Zdrava priča uživo sa Dolores Milošev Erdeg: Mentalno zdravlje dece i roditelja
18.03.2026.•
0
Nakon godina rada sa stručnjacima kroz podkast Zdrava priča, kreativna direktorka i producentkinja Dolores Milošev Erdeg pokreće novi format uživo edukacija.
Potvrđeni novi slučajevi meningitisa u Velikoj Britaniji
18.03.2026.•
1
Agencija za zdravstvenu bezbednost Ujedinjenog Kraljevstva (UKHSA) potvrdila je pet novih slučajeva invazivne meningokokne bolesti u Kentu.
Origano - moćan saveznik u borbi protiv kandide
18.03.2026.•
0
Kandida je gljivica koja je prirodno prisutna u organizmu, ali kada se naruši ravnoteža crevne mikrobiote može doći do njenog prekomernog razmnožavanja i razvoja kandidijaze.
U Srbiji svakog dana oko 50 srčanih udara: Rehabilitacija smanjuje smrtnost za 25 odsto
17.03.2026.•
1
U Srbiji godišnje oko 20.000 osoba ima srčani udar. To znači da svakog dana ima oko 50 srčanih udara, od toga skoro 15.000 ljudi ne preživi infarkt.
Velika studija o Parkinsonovoj bolesti otkrila razlike u simptomima kod muškaraca i žena
17.03.2026.•
0
Parkinsonova bolest je najbrže rastući neurološki poremećaj, sa više od 10 miliona slučajeva širom sveta.
Studija: Svaki gnjavator oko vas skraćuje vam život za više meseci
17.03.2026.•
3
Naši odnosi oblikuju naše zdravlje na mnogo načina. Prijatelji i porodica mogu pružiti podršku u teškim vremenima i podsticati zdrave navike. Ali nisu svi odnosi pozitivni - neki mogu biti stalni izvor stresa.
Ugradnja intraokularnih sočiva: Savremena rešenja u korekciji vida i lečenju katarakte
17.03.2026.•
0
Savremena oftalmologija danas nudi pacijentima znatno više mogućnosti nego ikada ranije kada je u pitanju korekcija vida i rešavanje problema zamućenja sočiva - katarakte.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar