VIDEO: Sporiji govor bi mogao biti rani znak Alchajmerove bolesti
Rani znaci Alchajmerove bolesti mogu biti skriveni u načinu na koji osoba govori, ali još nije jasno koji detalji našeg izražavanja su najkritičniji za dijagnozu.
Studija iz 2023. sugeriše da kako starimo, način na koji nešto kažemo može biti važniji od onoga što kažemo.
Istraživači sa Univerziteta u Torontu smatraju da tempo svakodnevnog govora može biti bolji pokazatelj kognitivnog opadanja nego poteškoće u pronalaženju reči.
"Naši rezultati ukazuju da promene u opštoj brzini govora mogu odražavati promene u mozgu. Ovo sugeriše da bi brzinu govora trebalo testirati kao deo standardnih kognitivnih procena kako bi se pomoglo kliničarima da brže otkriju kognitivno opadanje i pomognu starijim osobama da podrže zdravlje svog mozga kako stare", rekao je kognitivni neuronaučnik Džed Melcer, prenosi ScienceAlert.
Letologika, takođe poznata kao fenomen "na vrh jezika", javlja se i kod mladih i kod starih. Ali kako starimo, pronalaženje naziva za stvari može postati izazovnije, naročito nakon 60. godine.
Da bi istražili zašto je to tako, istraživači su zamolili 125 zdravih odraslih osoba, uzrasta od 18 do 90 godina, da detaljno opišu jednu scenu. Zatim su učesnicima prikazane slike svakodnevnih predmeta dok su slušali audio koji je bio osmišljen da ih potvrdi ili zbuni.
Na primer, ako bi učesnicima bila prikazana slika metle, audio bi mogao reći reč koja zvuči veoma slično reči metla, što im pomaže da se sete reči kroz rimu. Ali s druge strane, audio bi mogao ponuditi i srodnu reč kao što je džoger, što može trenutno odvesti mozak na pogrešan put.
Što je nečiji prirodni govor bio brži u prvom zadatku, to su brže dolazili do odgovora u drugom zadatku.
Nalazi su u skladu sa "teorijom brzine obrade", koja tvrdi da opšte usporavanje kognitivne obrade leži u samom centru kognitivnog opadanja, a ne usporavanje memorijskih centara posebno.
"Jasno je da su stariji odrasli značajno sporiji od mlađih odraslih u izvršavanju različitih kognitivnih zadataka, uključujući zadatke proizvodnje reči kao što su imenovanje slika, odgovaranje na pitanja ili čitanje pisanih reči. U prirodnom govoru, stariji odrasli takođe imaju tendenciju da proizvode više disfluentnosti kao što su neispunjene i ispunjene pauze (npr. "uh" i "um") između govora i imaju generalno sporiji tempo govora", objasnio je tim predvođen psihologom Univerziteta u Torontu Hsi T. Vejem.
Nedavno su neki AI algoritmi koristili obrasce govora da predvide dijagnozu Alchajmerove bolesti sa tačnošću od 78,5 procenata.
Druge studije su otkrile da pacijenti sa više znakova amiloidnih plakova u svom mozgu imaju 1,2 puta veću verovatnoću da pokažu probleme povezane sa govorom.
Amiloidni plakovi su obeležje Alchajmerove bolesti, kao i tau zapleti.
Godine 2024, istraživači sa Univerziteta Stenford vodili su studiju koja je otkrila da su duže pauze i sporiji tempo govora povezani sa višim nivoima zapletenih tau proteina.
Neuroimaging zapisi 237 kognitivno neometanih odraslih sugerišu da su oni sa većim opterećenjem tau proteinima imali sporiji tempo govora, duže pauze između govora i više pauza uopšte.
Zanimljivo, učesnici sa većim dokazima tau proteina u svom mozgu nisu imali veće poteškoće u davanju tačnog odgovora na testovima prisećanja.
Možda učesnici koji se suočavaju sa ranim problemima sa pamćenjem i dalje pronalaze tačan odgovor; samo im treba više vremena da do njega dođu, što dovodi do sporijeg govora sa više pauza.
Pročitaj još
Ako je to tačno, onda obrasci govora tokom testova prisećanja mogu pružiti potpuno nove informacije o neurološkom stanju osobe, koje nisu obuhvaćene tradicionalnim testovima.
"Ovo sugeriše da promene u govoru odražavaju razvoj patologije Alchajmerove bolesti čak i u odsustvu očiglednog kognitivnog oštećenja. Može biti naročito plodno ispitivati govor tokom odloženog prisećanja zadatka pamćenja priče", zaključuju autori studije.
Dugoročnije studije su sada potrebne kako bi se pratili učesnici koji sporije izvršavaju testove prisećanja, da bi se videlo da li zaista kasnije razvijaju demenciju ili kognitivne probleme.
Na kraju krajeva, samo zato što neko pokazuje znake povišenih tau zapleta ili amiloidnih plakova u mozgu, ne znači da je osuđen da razvije Alchajmerovu bolest.
Studija je objavljena u "Aging, Neuropsychology, and Cognition".
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
Jedete za tastaturom? Mikrobiolozi upozoravaju na rizik koji često zanemarujemo
25.09.2026.•
1
Jedenje za radnim stolom uz tastaturu može biti nehigijenska navika, upozoravaju mikrobiolozi.
U Srbiji 1.200 ljudi čeka transplantaciju, prošle godine samo 20 donora
25.09.2026.•
6
Udruženje "Donorstvo je herojstvo" saopštilo je da na transplantaciju organa u Srbiji čeka 1.200 osoba i da je prošle godine bilo svega 20 donora.
Zašto je važno spavati u mraku: Noćna svetlost povezana sa promenama na srcu
24.09.2026.•
1
Izloženost čak i slabom svetlu tokom sna mogla bi da bude povezana sa promenama u strukturi i funkciji srca, pokazalo je novo istraživanje sprovedeno na više od 11.000 odraslih osoba.
Novo istraživanje: Povišen pritisak ima trećina, a holesterol svaki peti građanin
23.09.2026.•
2
Istraživanje je pokazalo da više od 40 odsto ispitanika smatra da ima težinu iznad poželjne, trećina ima povišen krvni pritisak, a svaki peti ima povišen holesterol.
Jod i štitna žlezda: Mali mineral važan za rad celog organizma
22.09.2026.•
0
Jod je jedan od minerala koji su organizmu potrebni u veoma malim količinama, ali njegova uloga nije mala.
Otkrivena velika promena mozga koja se događa nakon 50. godine
19.09.2026.•
0
Starenje mozga ne svodi se samo na postepeno slabljenje pamćenja ili sporije prisećanje imena i informacija.
Pet znakova da vaše telo ne podnosi dobro kafu i kofein
17.09.2026.•
2
Dok nekima prva jutarnja kafa daje energiju za početak dana, drugima može izazvati lupanje srca, nervozu ili probleme sa spavanjem.
Naučnici u genetski modifikovanim miševima uzgojili ljudsko moždano tkivo
17.09.2026.•
0
Istraživači su stvorili miševe sa mozgom koji sadrži ljudske ćelije u nastojanju da bolje razumeju i razviju nove tretmane za poremećaje kao što su šizofrenija, epilepsija, cerebralna paraliza i demencija.
VIDEO: Hajmlihov zahvat može da spasi život, a nauči se za samo nekoliko minuta
16.09.2026.•
2
Gušenje može da se dogodi iznenada, tokom običnog obroka, a tada je važno brzo reagovati.
Muškarac otišao u bolnicu zbog krvi u mokraći, lekari pronašli iglu u njegovom srcu
15.09.2026.•
0
Lekari u Kini opisali su izuzetno redak slučaj 35-godišnjeg muškarca kojem su pronašli iglu za šivenje dugu 36 milimetara zabodenu u levu komoru srca.
Kako zaštititi decu od stomačnog virusa?
14.09.2026.•
0
Nova školska godina tek je počela, a roditelji već prijavljuju izostanke dece zbog stomačnog virusa.
Telo tokom maratona neprestano proizvodi hemikalije slične onima iz kanabisa
13.09.2026.•
3
Tokom maratona telo proizvodi sve više prirodnih hemijskih glasnika koji se nazivaju endokanabinoidi.
Ženi su se creva bukvalno vezala u čvor nakon porođaja
13.09.2026.•
0
Tridesetogodišnja žena iz Etiopije završila je na hitnoj operaciji nakon što su joj se nekoliko dana posle porođaja delovi tankog i debelog creva doslovno vezali u čvor.
Ako vaši roditelji dožive 100 godina, znači li to da ćete i vi?
13.09.2026.•
1
Stogodišnjaci, ljudi koji dožive 100 godina, čine svega oko 0,01 odsto svetske populacije.
"Sindrom Zlatokose": Pojela toliko svoje kose da joj je klupko blokiralo probavni trakt
13.09.2026.•
0
Trihotilomanija je poremećaj kod kog ljudi kompulsivno čupaju sopstvenu kosu, a ako je i jedu, može da dođe do ozbiljnih komplikacija.
Naučnici ljudima tri meseca davali paradajz-pire: Evo šta su pokazali snimci njihovih mozgova
13.09.2026.•
1
Paradajz sadrži likopen, snažan antioksidans koji može da pređe krvno-moždanu barijeru i možda pomogne u smanjenju neuroinflamacije.
Znak upozorenja na srčani i moždani udar mogao bi da se pojavi na licu
13.09.2026.•
0
Ateroskleroza, nakupljanje masnih naslaga u arterijama koje ograničavaju protok krvi, odgovorna je za većinu srčanih i moždanih udara, ali se često razvija polako i bez simptoma.
Postoji li optimalno vreme za jedenje banana za maksimalnu apsorpciju kalijuma?
13.09.2026.•
0
Banane su omiljena užina s dobrim razlogom: praktične su, ukusne i pune hranljivih materija.
Šta se dešava sa krvnim pritiskom ako svakog dana jedete crnu čokoladu?
13.09.2026.•
0
Svakodnevno konzumiranje crne čokolade može da pomogne u snižavanju krvnog pritiska zahvaljujući visokom sadržaju flavanola.
VIDEO Psi u Indiji otkrivaju rak iz daha: Tačnost veća od 90 odsto
12.09.2026.•
1
Kujica Kloi iz azila jedna je od 15 pasa koje indijski startap Dognosis trenira da njušenjem ljudskog daha otkrivaju rak.
Britanija nije usvojila zakon o eutanaziji
12.09.2026.•
1
Britanski poslanici nisu usvojili zakon kojim bi neizlečivo bolesnim odraslim osobama u Engleskoj i Velsu bilo omogućeno da, pod određenim uslovima, izaberu potpomognutu smrt, odnosno eutanaziju.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar