Upravo to preporučuju "narodni lekari" sa društvenih mreža, pozivajući se na nepostojeće naučne dokaze, piše
Istinomer.
Lekari se susreću s mnogobrojnim alternativnim i često problematičnim vidovima samoinicijativnog lečenja. Po rečima Dušana Milisavljevića, direktora ORL klinike Univerzitetskog kliničkog centra u Nišu, specijalisti otorinolaringologije ne savetuju postavljanja dijagnoze i terapije na osnovu guglanja simptoma — naročito uzimajući u obzir da je posledica neadekvatnog lečenja "na svoju ruku" najčešće pogoršanje već narušene zdravstvene slike.
Mnogi, kolokvijalno nazvani, bapski lekovi dele se na društvenim mrežama. Jedan od takvih je, uz tipično senzacionalistički naslov "Zvuči besmisleno, ali deluje: Ruski recept za bolno grlo je kutlača", prvobitno objavljen pre više od šest godina na tabloidnim portalima i sajtovima posvećenim alternativnoj medicini, a ovih dana se glas o njemu ponovo širi i putem Fejsbuka.
"Imate upalu grla, krajnika? Ližite kutlaču! Ovo nije šala, već stari i provereni narodni recept, uz pomoć kojeg možete izlečiti anginu (zapaljenje grla i krajnika). Ova stara ruska narodna metoda zaista deluje, čak je dobila i 'naučno obrazloženje'. Postoji i primenjuje se mnogo decenija. I uprkos prividnoj apsurdnosti, ova metoda zaista funkcioniše. Provereno je! Dakle, kako izlečiti upalu grla sa kutlačom", stoji u jednom tekstu koji se deli na društvenim mrežama.
Profesor Milisavljević ukazuje da je opisana tehnika izvesno podseća na 18. i 19. vek u Srbiji.
"Iako lečenje zasnovano na fitoterapiji i alternativnim vidovima možemo i danas zateći u pojedinim seoskim sredinama, fenomen se, nažalost, ne može pripisati neobrazovanosti pošto se susrećemo i s akademski obrazovanim ljudima koji pribegavaju sličnim nemedicinskim praksama", navodi Milisavljević.
Upale grla izazvane bakterijama i gljivicama nikako nije preporučljivo tretirati lizanjem kuhinjskog pribora, bez obzira na pozivanje na "naučno obrazloženje".
Takva "prividno apsurdna" praksa mogla bi samo da pogorša već upaljeno ždrelo ili uvećane tonzile (krajnike, prim. aut.), ističe profesor Milisavljević i apeluje na primenu ustaljenih protokola humane medicine koji važe u svakom delu naše planete.
"Mi ne možemo zabraniti pacijentima da, nakon što smo iscrpeli sve vidove medicinske terapije za dati problem, probaju i pseudonaučne taktike ne bi li ozdravili, ali takve metode, nikako ne savetujemo."
Bez naučnog objašnjenja
Povećanje protoka krvi do krajnika neće dovesti do smanjenja ili eliminisanja upale i povišene telesne temperature. Pokretima jezika opisanim u članku ne eliminiše se infekcija bakterijama ili gljivicama. Lizanjem nesterilisanog kuhinjskiog pribora to svakako nećemo postići.
Dušan Kostić, specijalista pedijatrije i nefrologije sa Medicinskog fakulteta Univerziteta u Sao Paulu, za Istinomer navodi činjenicu da se takav vid terapije ne nalazi ni u jednom naučnom izvoru zapadne medicine.
"Drugim rečima, u međunarodno relevantnim i priznatim pretraživačima (najmoćniji i najrelevantiji od svih je PubMed, a čak i u manje poznatim poput Lilacs, Scielo) ne postoji apsolutno ni jedna jedina studija o metodu sa kutlačom."
Kostić kaže da se na osnovu paušalnih nepouzdanih izvora ne može doneti zaključak o proverenoj metodi lečenja. Ukoliko bi tako trivijalan lek zaista radio, lekari bi za njega već znali. Štaviše, i u apotekama bismo, objašnjava dr Kostić, pronalazili preparate po uzoru na "ruski narodni lek" za efikasnu terapiju upale grla.
Oba doktora preporučuju med kao zdravu preventivu, ali ne i kao osnovnu terapiju upale grla ili krajnika.
.jpg "Torlak pozvao Beograđane da besplatno provere vakcinalni i imunološki status")
Komentari 8
Milan NS
B
A onaj hirurg mi je pre 40-tak godina izvadio krajnike nemilosrdno, nije preporucio ni kutlacu, nista, samo ta dosadna zvanicna medicina...
Dragan
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar