Pad kognitivnih sposobnosti bio je dugoročno sporiji u grupi ljudi koja je konzumirala najviše flavonola, bez obzira na ostale faktore koji mogu uticati na pamćenje, poput životnog doba, pola i pušenja, a najbrži u grupi koja ih je konzumirala najmanje, pokazali su rezultati studije nedavno objavljene u medicinskom časopisu Američke akademije za neurologiju, "Neurology", a prenosi CNN.
"Naša studija upućuje na to da specifičan izbor hrane može uticati na sporiju stopu pada kognitivnih sposobnosti", rekao je autor studije dr Tomas Holand, profesor na odeljenju interne medicine Medicinskog centra Univerziteta Raš u Čikagu.
"Nešto tako jednostavno poput konzumiranja više voća i povrća i ispijanja više čaja, naročito zelenog, jednostavan je način na koji ljudi mogu preuzeti aktivnu ulogu u održanju zdravlja svog mozga."
Flavonoli su citoprotektivni, što znači da štite ćelije, uključujući i neurone, pa je moguće da postoji direktan uticaj na kogniciju (korišćenje svesnih mentalnih procesa), rekao je dr Dejvid Kac, specijalista za preventivnu medicinu i medicinu životnog stila i ishranu, koji nije učestvovao u studiji.
Flavonoli imaju veoma snažna antioksidativna svojstva čime uveliko doprinose optimalnom funkcionisanju kardiovaskularnog sistema, a to pak čini temelj za prevenciju moždanog udara i ostalih cerebrovaskularnih zbivanja.
Namirnice izuzetno bogate tim bioaktivnim komponentama su crveni luk, jabuke, brokoli i čajevi, posebno zeleni čaj. Najveću bioraspoloživost imaju flavonoli iz luka jer podsstižu najveće tkivne koncentracije i najintenzivniji efekat. Svakodnevnom konzumacijom tih namirnica rizik od moždanog udara (trećeg uzroka smrti u razvijenim zemljama) može se smanjiti za čak 20 odsto.
Biljke sadrže više od 5.000 flavonoidnih spojeva koji igraju važnu ulogu u podsticanju rasta ćelija, borbi protiv stresa i privlačenju insekata za oprašivanje.
Studije su pokazale da flavonoli kod nekih ljudi (i životinja) smanjuju razvoj upala, što je glavni okidač za razvoj hroničnih bolesti, kao i da su bogati izvori antioksidansa, koji se bore protiv slobodnih radikala, vrlo nestabilnih molekula koji se prirodno stvaraju kada vežbate i kada vaše telo pretvara hranu u energiju.
Istraživanja upućuju na to da jedan od najčešćih flavonola, kvercetin, utiče na smanjen razvoj raka debelog creva i ostalih vrsta karcinoma. Najviše ga je u luku, a nešto manje ga ima u brokoliju, borovnicama, karfiolu, kelju, praziluku, spanaću i jagodama.
Drugi čest flavonol, kaempferol, sprečava rast ćelija raka i istovremeno čuva i štiti zdrave ćelije. Dobri izvori kaempferola su luk, špargla i bobičasto voće, ali najbogatiji biljni izvor kaempferola su spanać, kelj i ostalo zeleno lisnato povrće, kao i začinsko bilje poput vlašca, mirođije i estragona.
Treći delotvoran flavonol je miricetin, čiju su konzumaciju naučnici proučavali i na glodarima. Drži pod kontrolom nivo šećera u krvi i smanjuje tau, protein koji se nalazi u mozgu i glavni je uzročnik razvoja Alchajmerove bolesti i ostalih tipova demencije. Spanać i jagode sadrže visoke nivo miricetina, a dobri izvori ovog flavonola su još med, crna ribizla, grožđe, bobičasto voće, povrće, orasi i čaj.
Poslednja grupa flavonola, izoramnetin, štiti od kardiovaskularnih i neurovaskularnih bolesti uz antitumorsko i protivupalno dejstvo. Dobri izvori izoramnetina su kruške, maslinovo ulje, vino i sok od paradajza.
.jpg "Torlak pozvao Beograđane da besplatno provere vakcinalni i imunološki status")
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar