Bakterije na našem licu možda utiču na nastanak bora, kaže novo istraživanje
Dobro je poznata životna činjenica da se sa starenjem na našemu licu, ali i ostalim delovima tela, pojavljuje sve više bora.
Foto: Pixabay
Međutim, nije još sasvim poznato koji sve faktori utiču na taj proces. Pitanje je i šta ako na naboranost osim genetike, pušenja, izlaganja suncu i sličnih uzroka deluju i mikrobi koji se nalaze na našoj koži, prenosi Index.hr.
Naučnici su stoga u novom istraživanju, koje tek treba da prođe recenziju, odnosno pregled nezavisnih stručnjaka, pokušali da otkriju da li je mikrobiom kože – sve bakterije, gljivice, virusi i ostalo koji žive na površini našeg tela – na neki način upleten u proces starenja, piše Iflscience.
Značajne različite strukture mikrobioma lica kod mlađih i starijih osoba
"Hteli smo da ispitamo u kojoj se meri kožni mikrobiom razlikuje kod starijih ljudi s obzirom na to da smo već ranije utvrdili da na proces starenja kože utiču mnogi faktori poput stila života, etničke pripadnosti, mesta stanovanja, izloženosti suncu, karakteristika kože, higijenskih navika, te celokupnog zdravlja i dobi", rekla je za New Scientist genetičarka Julia Oh iz instituta Jackson Laboratory u Konektikaku.
Oh i njeni kolege uzeli su briseve s obraza 51 žene, od kojih su sve bile belkinje i živele u Parizu.
Otprilike polovina njih je bila u dobi od 20 do 26 godina, dok su ostale bile između 54 i 60 godina starosti.
Nakon što su identifikovane različite bakterijske vrste prisutne na koži svake ispitanice, posmatrali su nekoliko parametara starenja kože uključujući kvalitetu i razinu kolagena, za koje se zna da opadaju s godinama.
"Pronašli smo značajno različite strukture mikrobioma lica kod mlađih i starijih osoba. Što je još važnije, otkrili smo da se velik deo ove razlike može pripisati varijacijama u biofizičkim parametrima, posebno kolagenu", navode znanstvenici.
Povezanost između vrste bakterija i nivoa kolagena
Kao što se očekivalo, stručnjaci su kod starijih žena uočili gubitak kolagena.
Dodatno, kod svih ispitanica bile su najprisutnije tri vrste bakterija: cutibacterium acnes, staphylococcus epidermidis i corynebacterium kroppenstedtii.
Prve je bilo najviše u mlađoj grupi, dok su poslednje dve bile češće kod starije grupe učesnica.
Znanstvenici stoga smatraju da se tekom procesa starenja stvara neka vrsta povezanosti između spomenutih vrsta bakterija i pada nivoa kolagena.
Međutim, za sada nije utvrđen smer korelacije, odnosno moguće je da bakterije utiču na gubitak kolagena, ali i da gubitak kolagena menja mikrobiom kože.
Kako bismo dobili odgovor na to pitanje, potrebna su dalja istraživanja.
Pročitaj još
Upotreba antibiotika može da promeni karakteristike mikrobioma
Zanimljivo je spomenuti kako su naučnici takođe otkrili da su starije osobe imale veći broj bakterija s genima za otpornost na antibiotike.
Ne znamo ima li to ikakvog učinka na starenje kože, no postoji i ta mogućnost.
"Kako starimo, kumulativno smo izloženi antibioticima. Mikrobi iz okoline, ali i jedni od drugih, mogu preuzeti gene za otpornost na antibiotike. Upotreba antibiotika može promeniti karakteristike mikrobioma, što zauzvrat može uticati na imunitet i kožu", rekla je Oh.
Istraživanje naziva "Skin microbiome attributes associate with biophysical skin aging" možete da pročitate OVDE.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
Genetika i zdravlje: Koja stanja možete naslediti od roditelja?
14.03.2026.•
1
Iako su brojna zdravstvena stanja posledica načina života ili jednostavno loše sreće, genetika igra ključnu ulogu u sklonosti određenim bolestima.
Kako pravilna ishrana može pomoći u borbi protiv prolećnog umora?
13.03.2026.•
0
Institut za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut" saopštio je da je u proleće uobičajeno da ljudi osećaju manjak energije, jer je organizmu potrebno vreme da se prilagodi na duže dane i više sunčeve svetlosti.
Psiholozi i psihoterapeuti: U čemu je problem?
13.03.2026.•
4
Već godinu dana vodi se rasprava između Saveza društava psihoterapeuta Srbije i Društva psihologa Srbije.
Često dišemo kroz samo jednu nozdrvu - evo zašto
13.03.2026.•
1
Jedna od najneugodnijih stvari kod bolesti ili sezonskih alergija jeste to što nam se nos začepi.
Srpska naučnica dobitnica je regionalne nagrade u oblasti medicine: Tableta namenjena bebama
13.03.2026.•
2
Srpska naučnica Milica Bajčetić dobitnica je regionalne nagrade u oblasti medicine "International Medis Awards for Medical Research" za prvu inovativnu tabletu namenjenu bebama.
Udruženje pacijenata: Bolest bubrega ima 700.000 ljudi u Srbiji, bitno rano otkrivanje i lečenje
12.03.2026.•
0
Hronična bolest bubrega pogađa oko deset odsto svetske populacije, a procenjuje se da u Srbiji sa tim oboljenjem živi oko 700.000 građana, saopštilo je Udruženja pacijenata "Zajedno za novi život".
Fotografija vaše ruke mogla bi otkriti redak zdravstveni poremećaj
12.03.2026.•
0
Gatanje iz dlana možda ne može predvideti vašu budućnost, ali ako okrenete ruku, to bi moglo otkriti ključne informacije o tome koliko dugo biste mogli živeti.
U Srbiji počinje sprovođenje TAVI procedure kod dece o trošku RFZO
12.03.2026.•
0
Minimalno invazivna TAVI metoda zamene aortnog zaliska prvi put u Srbiji će početi da se primenjuje kod dece.
Koliko jagode zapravo imaju vitamina?
12.03.2026.•
2
Jagode su jedno od najpopularnijih prolećnih voća, a osim što su slatke i osvežavajuće, poznate su i po visokom udelu vitamina.
Šta je zdravije: Zeleni čaj ili mača?
12.03.2026.•
2
I zeleni čaj i mača su bogati izvori antioksidanata, sićušnih ali moćnih jedinjenja koja štite vaše ćelije od oštećenja izazvanih reaktivnim jedinjenjima koja se zovu slobodni radikali.
Šta se dešava sa vašim krvnim pritiskom kada smanjite unos soli
12.03.2026.•
0
Većina ljudi konzumira previše soli - oko devet grama dnevno. Smanjenje unosa soli može pomoći u snižavanju krvnog pritiska.
I previše sna može biti štetno po zdravlje
12.03.2026.•
1
Iako se stalno upozorava na opasnosti nedovoljnog sna, retko kad se govori o tome da i previše sna može biti štetno.
Savet gastroenterologa: Ovo je najbolja večera za zdravlje creva
11.03.2026.•
0
Ako želite da unapredite zdravlje creva, saveti gastroenterologa mogu biti od velike pomoći.
U koje vreme treba da prestanete da jedete pre spavanja? Evo šta kaže nauka
11.03.2026.•
2
Obično, kada stručnjaci govore o zdravijim izborima u ishrani, obično se odnose na to šta stavljate - ili ne stavljate - na svoj tanjir.
Ekstremne vrućine sada ograničavaju aktivnosti trećine ljudi na planeti
10.03.2026.•
1
Ekstremne vrućine sada utiču na jednu od tri osobe širom sveta i ograničavaju količinu vremena koju ljudi mogu bezbedno da provode u aktivnostima na otvorenom, pokazala su najnovija istraživanja.
Mart posvećen multiplom mijelomu: Važnost prve linije terapije i rane dijagnostike
10.03.2026.•
0
U Beogradu će od 13. do 14. marta, po prvi put u ovom delu Balkana, biti održan edukativni sastanak Internacionalnog društva za multipli mijelom.
Kako ishrana i suplementacija direktno utiču na nivo energije
10.03.2026.•
0
Održavanje visokog nivoa energije tokom dana nije pitanje sreće, već biologije.
Postoje li zaista brz ili spor metabolizam? Evo šta nauka kaže
10.03.2026.•
0
Da li ste ikada čuli da neko za sebe tvrdi da ima "brz" metabolizam? To obično znači da može da jede šta god želi bez dobijanja na težini.
Studija sugeriše: Vegetarijanska ishrana smanjuje rizik od pet vrsta raka
08.03.2026.•
2
Studija je utvrdila da vegetarijanci imaju 21 odsto manji rizik od raka pankreasa i 12 odsto smanjen rizik od raka prostate.
Tinejdžeri spavaju manje nego ikada - i za to nisu krivi samo telefoni
08.03.2026.•
0
Tinejdžeri spavaju manje nego ikada - i to postaje kriza.
Po prvi put u laboratoriji uzgojeni potpuno funkcionalni folikuli dlake
08.03.2026.•
0
Korak smo bliže pronalaženju pravog leka za ćelavost. Po prvi put naučnici su u laboratoriji stvorili funkcionalne folikule dlake koji prirodno prolaze kroz periode rasta.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar