Bakterije na našem licu možda utiču na nastanak bora, kaže novo istraživanje
Dobro je poznata životna činjenica da se sa starenjem na našemu licu, ali i ostalim delovima tela, pojavljuje sve više bora.
Foto: Pixabay
Međutim, nije još sasvim poznato koji sve faktori utiču na taj proces. Pitanje je i šta ako na naboranost osim genetike, pušenja, izlaganja suncu i sličnih uzroka deluju i mikrobi koji se nalaze na našoj koži, prenosi Index.hr.
Naučnici su stoga u novom istraživanju, koje tek treba da prođe recenziju, odnosno pregled nezavisnih stručnjaka, pokušali da otkriju da li je mikrobiom kože – sve bakterije, gljivice, virusi i ostalo koji žive na površini našeg tela – na neki način upleten u proces starenja, piše Iflscience.
Značajne različite strukture mikrobioma lica kod mlađih i starijih osoba
"Hteli smo da ispitamo u kojoj se meri kožni mikrobiom razlikuje kod starijih ljudi s obzirom na to da smo već ranije utvrdili da na proces starenja kože utiču mnogi faktori poput stila života, etničke pripadnosti, mesta stanovanja, izloženosti suncu, karakteristika kože, higijenskih navika, te celokupnog zdravlja i dobi", rekla je za New Scientist genetičarka Julia Oh iz instituta Jackson Laboratory u Konektikaku.
Oh i njeni kolege uzeli su briseve s obraza 51 žene, od kojih su sve bile belkinje i živele u Parizu.
Otprilike polovina njih je bila u dobi od 20 do 26 godina, dok su ostale bile između 54 i 60 godina starosti.
Nakon što su identifikovane različite bakterijske vrste prisutne na koži svake ispitanice, posmatrali su nekoliko parametara starenja kože uključujući kvalitetu i razinu kolagena, za koje se zna da opadaju s godinama.
"Pronašli smo značajno različite strukture mikrobioma lica kod mlađih i starijih osoba. Što je još važnije, otkrili smo da se velik deo ove razlike može pripisati varijacijama u biofizičkim parametrima, posebno kolagenu", navode znanstvenici.
Povezanost između vrste bakterija i nivoa kolagena
Kao što se očekivalo, stručnjaci su kod starijih žena uočili gubitak kolagena.
Dodatno, kod svih ispitanica bile su najprisutnije tri vrste bakterija: cutibacterium acnes, staphylococcus epidermidis i corynebacterium kroppenstedtii.
Prve je bilo najviše u mlađoj grupi, dok su poslednje dve bile češće kod starije grupe učesnica.
Znanstvenici stoga smatraju da se tekom procesa starenja stvara neka vrsta povezanosti između spomenutih vrsta bakterija i pada nivoa kolagena.
Međutim, za sada nije utvrđen smer korelacije, odnosno moguće je da bakterije utiču na gubitak kolagena, ali i da gubitak kolagena menja mikrobiom kože.
Kako bismo dobili odgovor na to pitanje, potrebna su dalja istraživanja.
Upotreba antibiotika može da promeni karakteristike mikrobioma
Zanimljivo je spomenuti kako su naučnici takođe otkrili da su starije osobe imale veći broj bakterija s genima za otpornost na antibiotike.
Ne znamo ima li to ikakvog učinka na starenje kože, no postoji i ta mogućnost.
"Kako starimo, kumulativno smo izloženi antibioticima. Mikrobi iz okoline, ali i jedni od drugih, mogu preuzeti gene za otpornost na antibiotike. Upotreba antibiotika može promeniti karakteristike mikrobioma, što zauzvrat može uticati na imunitet i kožu", rekla je Oh.
Istraživanje naziva "Skin microbiome attributes associate with biophysical skin aging" možete da pročitate OVDE.
Podrži 021
021 je pokrenuo svoj gift shop - Shopins.rs, a kupovinom nekog od artikala direktno podržavate rad naše redakcije. Svaki vaš doprinos, ma kako bio velik ili mali, dragocen je. Jer pravo novinarstvo vredi.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
Veštačka inteligencija pomogla u otkrivanju novog antibiotika protiv superbakterije
28.05.2023.•
0
Naučnici su upotrebili veštačku inteligenciju (AI) kako bi otkrili novi antibiotik koji može ubiti smrtonosnu vrstu superbakterije, prenosi BBC.
Novi tip bežičnog pejsmejkera mogao bi da postane normalna pojava
27.05.2023.•
1
Pejsmejkeri sa žicama koje se protežu u srce i baterijama ispod kože moguda postanu prošlost.
Neke namirnice mogu da budu odličan saveznik u borbi protiv glavobolje, evo koje
26.05.2023.•
1
Ako često imate glavobolju, verovatno znate da je određena hrana i piće mogu pogoršati.
Osetljiv želudac: Zašto nastaje i gde potražiti pomoć?
26.05.2023.•
0
Osetljiv želudac je hronična muka mnogih. Kiselina, gorušica, čir, upala, mučnina i nadimanje samo su neki od nelagodnih simptoma problema sa digestivnim traktom.
Štitasta žlezda: Poremećaji najčešće zbog genetike, ali utiču i spoljni faktori
26.05.2023.•
1
Autoimune tiroidne bolesti dovode do poremećaja rada štitaste žlezde, a smatra se da na njihov nastanak u 60 odsto slučajeva utiče nasleđe.
Značaj dijetalnih vlakana u ishrani
25.05.2023.•
0
Dijetalna vlakna su nesvarljiv (ili delimično svarljiv) deo ugljenih hidrata.
Otkriveni moždani signali za hroničan bol
25.05.2023.•
0
Naučnici su otkrili moždane signale koji pokazuju količinu bola koju osoba trpi i nadaju se da će to otvoriti put ka novom načinu lečenja onih koji trpe hronični bol.
SAD: Četvoro umrlo, a 14 oslepelo zbog bakterije pronađene u kapima za oči
24.05.2023.•
2
Četvrta osoba umrla je u SAD nakon što se zarazila bakterijom Pseudomonas aeruginosa.
U Srbiji više od 1.000 ljudi godišnje umre od raka bešike
23.05.2023.•
0
U Srbiji, po procenama, svake godine za više od 1.000 osoba rak mokraćne bešike ima fatalan ishod, saopštilo je Udruženja medikalnih onkologa Srbije (UMOS).
Mitrović: Polen trave i korova sve prisutniji, "mace" nisu alergeni
23.05.2023.•
0
Prethodnih dana pljuskovi su znatno uticali na smanjenje koncentracija svih alergenih polena u vazduhu, ali sa sunčanim danima očekuje se ponovna pojava alergena i to pre svega polena trava.
Staviti na pozitivnu listu lekova savremenu terapiju za HIV
21.05.2023.•
3
Ne postoji nijedan medicinski, niti ekonomski razlog da RFZO ne stavi na pozitivnu listu lekova savremenu terapiju za lečenje HIV i uvođenje PrEP i PEP terapija kojim bi se omogućila bolja prevencija.
SZO upozorava na "ozbiljne greške" koje veštačka inteligencija pravi u zdravstvu
21.05.2023.•
0
Veštačka inteligencija (AI) već sada bolje od čoveka bira organe donora za transplantaciju i bolje odgovara na neka pitanja o zdravlju pacijenata, ali ona donosi i rizike i "ozbiljne greške".
Direktorka RFZO: Sledeće nedelje prve operacije ugradnje kuka i kolena onima koji su se izjasnili
21.05.2023.•
2
Direktorka RFZO-a Sanja Radojević Škodrić poručila je da će sledeće nedelje biti urađene intervencije kod onih koji su prvi preusmereni u drugu ustanovu na ugradnju veštačkog kuka i kolena.
.jpg "Uskoro popuštanje mera u Srbiji: Ukidanje kovid bolnica, posete pacijentima u bolnicama...")
Uskoro popuštanje mera u Srbiji: Ukidanje kovid bolnica, posete pacijentima u bolnicama...
20.05.2023.•
2
Radna grupa za borbu protiv kovida u Srbiji, koja je zamenila Krizni štab, predložila je Ministarstvu zdravlja popuštanje mera koje su do sada bile na snazi.
SZO: Prve dve godine korone odnele više od 336 miliona godina života
19.05.2023.•
2
Prve dve godine pandemije kovida-19 odnele su 336,8 miliona godina života.
Izmena: Lekovi van liste mogu na teret RFZO ako su najbolja terapija
18.05.2023.•
0
Ministarka zdravlja Danica Grujičić izjavila je da je Pravilnik o većoj dostupnosti lekova, takozvani "oflejbel" (off-label), promenjen nakon 30 godina.
Doktor savetuje kako da se borite protiv gasova i sindroma nervoznog debelog creva
18.05.2023.•
0
Nadimanje, grčevi, gasovi, bolovi u stomaku i problemi sa pražnjenjem creva mogu ukazati na prisustvo sindroma nervoznog debelog creva.
Zdravlje usta i zuba: Nije dovoljna samo higijena i poseta stomatologu, evo koji su još saveti
16.05.2023.•
3
Oralno zdravlje je značajan pokazatelj opšteg zdravlja, blagostanja i kvaliteta života i ne predstavlja samo zdravlje zuba, već i usne duplje uključujući i zdrav jezik, meko i tvrdo nepce, desni.
Studija: Čestice iz roštilja i peći na drva mogu izazvati artritis
16.05.2023.•
5
Dim od mesa na roštilju, peći na drva, duvana i saobraćaja može izazvati reumatoidni artritis, sugeriše novo istraživanje.
Đukić Dejanović: Mentalnom zdravlju treba pridavati veći značaj
14.05.2023.•
7
Neuropsihijatar Slavica Đukić Dejanović izjavila je da smo zapostavili psihološko funkcionisanje kao važan segment života.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar