Evo kada bi trebalo večerati tokom zime
Kada pomerimo sat unazad i mrak padne pre nego što mnogi od nas i napuste posao, ritam zime može delovati teže - kraći dani, duže večeri i često kasnije večere.
Foto: Pixabay
Ali promena vremena kada jedemo zimi mogla bi olakšati ove mesece našem telu i umu.
Naše telo funkcioniše prema cirkadijalnim ritmovima - unutrašnjim biološkim satovima koji regulišu san, metabolizam, varenje i lučenje hormona. Ovi ritmovi su prirodno usklađeni sa svetlom i tamom, pa kada dani kraće traju, i metabolizam počinje ranije da se usporava.
Ova veza između metabolizma i dnevnog svetla može objasniti zašto sve više istraživanja iz oblasti hrononutricija sugeriše da vreme kada jedemo može biti gotovo jednako važno kao i ono što jedemo. Hrononutricija proučava kako se vreme obroka usklađuje sa unutrašnjim telesnim satom i kakav uticaj kratki zimski dani mogu imati na raspoloženje, metabolizam i zdravlje.
Na primer, jedna studija je pokazala da su zdravi odrasli koji su večerali u 22 časa imali 20 odsto veće skokove šećera u krvi i 10 odsto manju potrošnju masti, u poređenju sa onima koji su večerali u 18 časova - iako su jeli iste obroke i išli na spavanje u isto vreme, piše ScienceAlert.
Šira analiza 29 istraživanja pokazala je da raniji obroci, manji broj obroka i unos većine kalorija ranije tokom dana vode ka većem gubitku težine i poboljšanim metaboličkim parametrima (poput krvnog pritiska, nivoa šećera i holesterola).
Druge studije povezuju stalno kasnu večeru - naročito blizu vremena za spavanje - sa lošijim zdravljem i većim rizikom od gojaznosti i metaboličkih poremećaja, poput dijabetesa tipa 2.
Rane večere se verovatno bolje usklađuju sa prirodnim ritmom metabolizma, posebno ako se poslednji obrok desi dosta pre nego što telo pređe u fazu odmora. To bi moglo objasniti zdravstvene koristi ranijih obroka.
Mnogi hronobiolozi smatraju da usklađivanje unosa hrane sa cirkadijalnim ritmom predstavlja obećavajuću, niskobudžetnu strategiju za poboljšanje metabolizma - posebno kada se kombinuje sa fizičkom aktivnošću i zdravom ishranom.
Jesti s namerom
Zimi, posebno u severnijim krajevima, kraći dani i duže noći mogu poremetiti cirkadijalni ritam.
Manjak sunčeve svetlosti može smanjiti nivo serotonina, doprinoseći lošem raspoloženju ili sezonskom afektivnom poremećaju (SAD). Uz duže večeri u zatvorenom, mnogi češće grickaju ili pomeraju večeru na kasnije sate.
Ali varenje, lučenje hormona (uključujući one koji pomažu snu i varenju), pa čak i količina sagorenih kalorija tokom dana - svi oni prate cirkadijalni ritam. Kada su obroci preblizu snu, ti procesi se preklapaju na načine koji mogu negativno uticati i na metabolizam i na san.
Iako svetlost i tama najviše utiču na cirkadijalni ritam, i ishrana, i stres, i fizička aktivnost, i temperatura takođe imaju uticaj.
Dakle, da li bi trebalo da jedete ranije zimi?
Za neke ljude - da, makar malo ranije. Evo tri glavna razloga:
- Metabolička usklađenost - kada jedemo dok je metabolizam još aktivan, podržavamo bolju kontrolu šećera, iskorišćenje energije i sagorevanje masti.
- Varenje - ostavljanje nekoliko sati između večere i spavanja omogućava da se varenje završi pre odmora, što može poboljšati kvalitet sna.
- Raspoloženje i ritam - ranija večera i redovno vreme obroka mogu pomoći u stabilizaciji dnevne rutine, posebno kada je dnevna svetlost slaba.
Pročitaj još
Ali važno je znati - nije reč o strogim pravilima
Potrebno je uzeti u obzir vašu fizičku aktivnost, eventualne zdravstvene tegobe i dnevni raspored. Na primer, sportista koji trenira uveče možda će imati koristi od kasnijeg obroka radi oporavka, dok će manje aktivna osoba imati koristi od ranije, lakše večere.
Zato umesto rigidnih pravila, posmatrajte vreme obroka kao alat koji možete prilagoditi sebi. Prava vrednost je u svrsi, a ne u savršenstvu.
Saveti za obroke tokom zimskih meseci:
- Završite večeru ranije - idealno između 17.30 i 19 časova, ili bar dva, tri sata pre spavanja
- Više kalorija unosite ranije tokom dana - jači doručak i ručak kada je metabolizam aktivniji
- Planirajte oko fizičke aktivnosti - ako trenirate uveče, neka glavni obrok bude ranije, a posle treninga samo lagani obrok
- Održavajte dosledan ritam - završite sa jelom do 20 časova kako biste uskladili telo sa ritmom spavanja
- Pratite efekte - beležite kako vreme obroka utiče na vaše raspoloženje, energiju i san, pa prilagodite navike
- Budite fleksibilni - ne težite perfekciji, već doslednosti i svesti o svojim potrebama
Kako zima odmiče, obraćanje pažnje na to kada jedemo može biti jednako važno kao i šta jedemo. Usklađivanje vremena obroka sa biološkim ritmom može pomoći u stabilizaciji energije, raspoloženja i sna tokom mračnih meseci.
Ali ključ svega je namera - praviti izbore koji podržavaju zdravlje, a ne slepo pratiti pravila koja izazivaju stres. Najzdraviji ritam je onaj koji se usklađuje sa vašim telom i vašim načinom života.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
Šta donosi sok od celera: Benefiti, rizici i kome se preporučuje
22.11.2025.•
0
Sok od celera osvežavajući je napitak prepun vitamina, minerala i vode, a jedinjenja koja sadrži mogu ponuditi brojne zdravstvene prednosti.
Loša navika koja dovodi do opadanja kose
21.11.2025.•
3
Ukoliko svakodnevno konzumirate cigarete, možda bi trebalo da smanjite ili potpuno prestanete kako biste sprečili opadanje kose.
Batut: Od 10. do 16. novembra više od 5.600 slučajeva oboljenja sličnih gripu
20.11.2025.•
1
Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" saopštio je da je na teritoriji Srbije od 10. do 16 novembra zabeleženo 5.655 slučajeva oboljenja sličnih gripu.
Nedostatak joda: Tihi poremećaj koji remeti rad štitne žlezde i ceo organizam
20.11.2025.•
0
Jod je mali mineral, ali ima ogroman značaj za telo.
Najveći svetski pregled istraživanja pokazao: Ultraprerađena hrana šteti svim organima
20.11.2025.•
0
Visoko prerađena hrana šteti svim organima ljudskog tela i predstavlja ozbiljnu pretnju po globalno zdravlje.
Naučnici došli do otkrića koje može usporiti starenje
19.11.2025.•
0
Naučnici sa Univerziteta Ben-Gurion u Negevu veruju da su identifikovali do sada nepoznatu pomoćnu ćeliju koja može da ima ključnu ulogu u tome kako naš imuni sistem stari i kako se organizam nosi sa oštećenim ćelijama.
SZO: Upotreba AI u zdravstvu napreduje, Evropa treba da ojača zakonske mere zaštite
19.11.2025.•
0
Upotreba alata veštačke inteligencije (AI) u zdravstvu brzo napreduje u Evropi, ali joj nedostaju neophodne zakonske mere zaštite pacijenata i zdravstvenih radnika, saopštila je Svetska zdravstvena organizacija (SZO).
U Srbiji pola miliona građana ima hroničnu opstruktivnu bolest pluća, a trećina odraslih su pušači
19.11.2025.•
0
Oko pola miliona ljudi u Srbiji boluje od hronične opstruktivne bolesti pluća, dok trećina odraslih i dalje aktivno puši.
Esvatini i Zambija prve u Africi dobile injekciju protiv HIV-a
19.11.2025.•
0
Esvatini je postala prva afrička zemlja koja je dobila lenakapavir, prvu injekciju za prevenciju HIV-a koja se daje dva puta godišnje.
Raste broj pneumokoknih infekcija u Srbiji: Vakcinisano tek 9.000 građana iz rizičnih grupa
18.11.2025.•
1
U Srbiji raste broj pneumokoknih infekcija, s vakcinisano je tek 9.000 građana iz ritzičniuh grupa, saopštili su danas nadležni.
Naučnici razvijaju mikrorobote koji plivaju kroz krv da bi sprečili moždani udar
16.11.2025.•
2
Istraživači Federalnog tehnološkog instituta ETH Cirih napravili su mikrorobote veličine manje od dva milimetra, koji se kreću kroz krvne sudove i isporučuju lekove tamo gde su potrebni kako bi sprečili moždani udar.
Kineski naučnici tvrde da su otkrili lek koji zaustavlja starenje
16.11.2025.•
1
Glavni tehnološki direktor u kineskoj kompaniji "Lonvi biosajensiz" u Šenženu Liu Ćinghua izjavio je da, zahvaljujući rezultatima najnovijih istraživanja, u narednim godinama niko neće patiti od raka.
Identifikovani neuroni u amigdali koji pokreću anksioznost
16.11.2025.•
0
Naučnici su identifikovali specifičnu grupu neurona u amigdali koji direktno pokreću anksioznost, a njihova hiperaktivnost povezana je i s razvojem depresije i poremećaja društvenog ponašanja.
Mikroplastika i mozak: Moguća veza sa demencijom
15.11.2025.•
0
Mikroplastika u ljudskom organizmu mogla bi da ima mnogo dublji uticaj na zdravlje nego što se do sada mislilo.
Trećina stanovnika Srbije puši: Koliko to košta finansijski, a koliko zdravstveno?
14.11.2025.•
2
Novembar je mesec borbe protiv raka pluća od koga godišnje u Srbiji oboli više od 7.000 ljudi, a premine oko 5.000 - a u 90 odsto slučajeva rak pluća uzrokuje udisanje duvanskog dima.
Probleme sa erekcijom mogu da izazovu razne stvari
14.11.2025.•
2
Predviđa se da će do kraja 2025. godine više od 30 miliona muškaraca na svetu imati erektilnu disfunkciju.
Prošle godine preminulo njih 63 čekajući organ: Srbija među zemljama sa najnižom stopom transplantacija
12.11.2025.•
6
Tokom 2024. godine u Srbiji su preminula čak 63 pacijenata koji su čekali na transplantaciju.
Ljudima koji govore više jezika mozak sporije stari i imaju manji rizik od demencije
12.11.2025.•
2
Višejezičnost može odložiti kognitivno starenje i zaštititi od demencije, a efekat se čak povećava s brojem jezika koje govorite, rezultati su istraživanja Univerziteta Triniti u Dablinu.
Lekari iz Škotske i SAD izveli prvu robotsku operaciju moždanog udara na svetu
12.11.2025.•
0
Lekari iz Škotske i SAD izveli su, kako se veruje, prvu robotsku operaciju moždanog udara na svetu, saopštili su stručnjaci s Univerziteta u Dandiju.
Ovo je najbolje vreme za doručak ako želite da živite duže
12.11.2025.•
3
Iako često čujemo da je doručak najvažniji obrok u danu, nova istraživanja pokazuju da vreme kada doručkujemo može igrati značajnu ulogu u dugovečnosti i celokupnom zdravlju, posebno kako starimo.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar