Studija: Izbacivanje besa ne smanjuje ljutnju, već nešto drugo
Izbacivanje besa kada smo ljuti deluje razumno. Uobičajeno mišljenje kaže da izražavanje ljutnje može pomoći da je smirimo, kao kada se para ispusti iz ekspres lonca.
Foto: Pixabay
Međutim, ta uobičajena metafora je pogrešna, prema meta-analitičkom pregledu iz 2024. godine. Istraživači sa Univerziteta Ohajo analizirali su 154 studije o besu i pronašli malo dokaza da izbacivanje besa pomaže. U nekim slučajevima, moglo bi čak da poveća ljutnju.
"Mislim da je veoma važno razbiti mit da ako ste ljuti, treba da izbacite bes iz sebe. Izbacivanje besa može zvučati kao dobra ideja, ali ne postoji nijedan jedini naučni dokaz koji podržava teoriju katarze", rekao je stariji autor i stručnjak za komunikacije Bred Bušman kada su rezultati objavljeni, prenosi ScienceAlert.
To ne znači da bes treba ignorisati. Promišljanje nam može pomoći da razumemo zašto se ljutimo i da rešimo osnovne probleme. Takođe može pomoći u emocionalnoj validaciji, važnom prvom koraku ka zdravoj obradi emocija.
Izbacivanje besa, međutim, često prevazilazi promišljanje i prelazi u ruminaciju. Studija sugeriše da mnogi ljudi pokušavaju da se oslobode besa kroz fizički napor, koji može imati zdravstvene koristi, ali možda ne popravlja raspoloženje u tom trenutku.
Studije koje su analizirane obuhvatile su ukupno 10.189 učesnika, različitih uzrasta, polova, kultura i etničkih pripadnosti. Nalazi pokazuju da je ključ za obuzdavanje besa smanjenje fiziološke pobuđenosti, kažu autori, bilo da ona potiče od samog besa ili od inače korisne fizičke aktivnosti koju on može podstaći.
"Da biste smanjili bes, bolje je da se uključite u aktivnosti koje smanjuju nivo pobuđenosti. Uprkos onome što popularna mudrost sugeriše, čak ni odlazak na trčanje nije efikasna strategija jer povećava nivo pobuđenosti i na kraju je kontraproduktivan."
Istraživanje je delimično inspirisano popularnošću takozvanih "soba za bes", gde ljudi plaćaju da razbijaju predmete u nadi da će osloboditi ljutnju, rekla je prva autorka Sofi Kjerik, stručnjakinja za komunikacije sa Univerziteta Virdžinija Komonvelt.
"Želela sam da opovrgnem čitavu teoriju da je izražavanje besa način da se s njim izađe na kraj. Želeli smo da pokažemo da je smanjenje pobuđenosti, zapravo fiziološki aspekt, zaista važno", objasnila je Kjerik.
Tim je osmislio pregled na osnovu Šahter-Singerove dvofaktorske teorije, koja opisuje bes (i sve druge emocije) kao fenomen sastavljen iz dva dela - fiziološke i kognitivne komponente.
Prema Kjerik i Bušmanu, prethodna istraživanja su se često fokusirala na kognitivni aspekt, poput ispitivanja kako kognitivno-bihejvioralna terapija može pomoći ljudima da promene mentalna značenja koja stoje u osnovi njihovog besa.
Istraživanja pokazuju da to može da funkcioniše, kažu oni, ali ovaj pregled baca važno svetlo i na alternativni put smirivanja besa. Štaviše, standardne kognitivno-bihejvioralne terapije nisu efikasne za sve tipove mozga.
Njihova studija ispitivala je i aktivnosti koje povećavaju i one koje smanjuju pobuđenost, od boksa, vožnje bicikla i trčanja do dubokog disanja, meditacije i joge.
Umirujuće aktivnosti smanjivale su bes i u laboratoriji i u svakodnevnim uslovima, otkrili su, i bez obzira na metod podučavanja ili demografske karakteristike učesnika. Efikasne aktivnosti za smanjenje pobuđenosti uključivale su sporiju jogu, svesnu pažnju, progresivnu mišićnu relaksaciju, dijafragmalno disanje i uzimanje pauze.
"Bilo je zaista zanimljivo videti da progresivna mišićna relaksacija i samo opuštanje uopšte mogu biti podjednako efikasni kao pristupi poput svesne pažnje i meditacije. A joga, koja može biti podsticajnija od meditacije i svesne pažnje, i dalje je način smirivanja i fokusiranja na dah koji ima sličan efekat u smanjenju besa", rekla je Kjerik.
Umesto pokušaja da se bes izbaci, istraživači preporučuju da se on oslabi tako što će se "smanjiti temperatura". Umirujuće tehnike za koje je već dokazano da ublažavaju stres mogu takođe oduzeti besu njegovu fiziološku energiju.
"Očigledno je da se u današnjem društvu svi suočavamo sa mnogo stresa i potrebni su nam načini da se s tim izborimo. Pokazati da iste strategije koje funkcionišu za stres funkcionišu i za bes - to je korisno", rekla je Kjerik.
Pregled je pokazao da većina aktivnosti koje povećavaju pobuđenost nije smanjila bes, a neke su ga i povećale, pri čemu je trčanje najverovatnije imalo takav efekat.
Pročitaj još
Igre sa loptom i druge fizičke aktivnosti koje uključuju igru delovale su tako da smanjuju fiziološku pobuđenost, što sugeriše da fizički napor može biti korisniji za smanjenje besa ako je zabavan.
"Određene fizičke aktivnosti koje povećavaju pobuđenost mogu biti dobre za srce, ali definitivno nisu najbolji način za smanjenje besa. To je prava borba, jer ljuti ljudi žele da izbace bes, ali naše istraživanje pokazuje da svaki dobar osećaj koji dobijemo izbacivanjem besa zapravo učvršćuje agresiju", rekao je Bušman.
Potrebno je više istraživanja kako bi se ovi nalazi dodatno razjasnili, ali za sada istraživači kažu da tehnike smirivanja, čak i jednostavno uzimanje pauze ili brojanje do 10, nude najbolje opcije za obuzdavanje temperamenta.
Studija je objavljena u časopisu "Clinical Psychology Review".
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
Zašto je opasno piti antibiotike na svoju ruku: Šta ako postanemo otporni na njih?
18.06.2026.•
0
Antibiotici su jedno od najvećih otkrića u istoriji medicine. Zahvaljujući njima, danas uspešno lečimo brojne bakterijske infekcije koje su nekada odnosile milione života.
Studija: Svaki treći zaposleni pati od naprezanja očiju zbog ekrana
17.06.2026.•
2
Zamućen vid, svrab u očima, glavobolje - mnogi zaposleni pate od naprezanja očiju zbog dugog provedenog vremena ispred ekrana, ali preventivne mere mogu pomoći u njegovom ograničavanju, ističu oftalmolozi i ortoptisti.
Naučnice iz Novog Sada kreirale prirodnu kremu za zaštitu od komaraca: Spoj nauke i prirodnih sastojaka
17.06.2026.•
0
Iza nove prirodne kreme Bye Bye Mosquitoes za zaštitu od komaraca stoje dve univerzitetske profesorke iz Novog Sada koje su svoja istraživanja lekovitog bilja pretočile u proizvod za svakodnevnu upotrebu.
Laboratorijske analize u starijem dobu: Koji nalazi su važni i kako pravilno tumačiti rezultate
16.06.2026.•
0
Laboratorijske analize su nezaobilazan korak kada se obratimo lekaru zbog određenog problema. Iako mnogima vađenje krvi i uzimanje uzoraka stvara nelagodu, analize su pokazatelji gotovo svih tegoba i bolesti.
U SAD sprovedeno prvo ispitivanje genske terapije radi podmlađivanja ćelija
15.06.2026.•
0
U Sjedinjenim Američkim Državama je sprovedeno prvo ispitivanje genske terapije usmerene na podmlađivanje ćelija, koje je rađeno na pacijentu sa glaukomom, prenose mediji.
Sok od višanja za bolji san: Koliko se preporučuje i na šta treba obratiti pažnju
14.06.2026.•
0
Sok od višanja hvaljen je kao prirodan način za poboljšanje kvaliteta sna, ali šta se zapravo događa kada ga popijete pre spavanja?
Mali deo vašeg mozga možda i dalje sluša dok ste pod anestezijom
14.06.2026.•
0
Naš mozak bi mogao biti mnogo budniji tokom nesvesti nego što smo mislili.
Velika studija povezala 99 odsto srčanih i moždanih udara sa četiri faktora rizika
14.06.2026.•
0
Srčani i moždani udari retko se događaju bez upozorenja.
Srpski lekari ugradili veštačko srce trinaestogodišnjem dečaku iz Sarajeva
14.06.2026.•
1
Zajednički tim Instituta za kardiovaskularne bolesti "Dedinje" i Instituta za zdravstvenu zaštitu majke i deteta "Dr Vukan Čupić" uspešno je ugradio mehaničku potporu cirkulaciji trinaestogodišnjem pacijentu iz Sarajeva.
Kako da roditelji razgovaraju s decom o vejpingu?
13.06.2026.•
2
U SAD je 6 odsto učenika osnovnih i srednjih škola reklo da je koristilo elektronske cigarete 2024. godine.
Tri rana jutarnja simptoma dijabetesa koja mnogi ne prepoznaju
13.06.2026.•
0
Simptomi dijabetesa tipa 2 mogu se javiti već odmah nakon buđenja, ali ih ljudi često ne povezuju sa bolešću, upozorava farmaceut Abas Kanani.
Koliko često idete u toalet? Nova studija otkriva šta to govori o vašem zdravlju
12.06.2026.•
1
Redovnost pražnjenja creva često je potcenjen pokazatelj zdravlja, ali kako prenosi ScienceAlert, nova studija pokazuje da naš "raspored" odlazaka u toalet može da otkrije više nego što mislimo.
Otkrivene 74 genetske varijante povezane sa anksioznim poremećajima
11.06.2026.•
3
Kings Koledž u Londonu i australijski Medicinski istraživački institut KIMR Breghofer identifikovali su 74 genetskih varijanti koje su povezane sa anksioznim poremećajima, od kojih su 39 nove varijante.
Jedna jednostavna navika posle doručka može pomoći u snižavanju šećera u krvi
09.06.2026.•
0
Za osobe sa dijabetesom, održavanje nivoa šećera u krvi pod kontrolom predstavlja svakodnevni izazov.
Traume iz detinjstva ostaju u mozgu i utiču na razvoj i ponašanje
08.06.2026.•
1
Tragovi traume doživljene u ključnim trenucima života, posebno u periodu od detinjstva do rane adolescencije, mogu da imaju trajan uticaj na razvoj mozga i ponašanje u odraslom dobu.
Patite li od "Imejl apneje"?
08.06.2026.•
0
Ako ste ikada primetili da vam disanje postane nepravilno nakon što primite neočekivan imejl ili dok pokušavate da sastavite savršen odgovor, možda se suočavate sa "imejl apnejom".
Prekomerna upotreba elektronskih uređaja izaziva "digitalnu glavobolju"
08.06.2026.•
0
Prekomerna izloženost ekranima mobilnih telefona među decom i adolescentima često je uzrok "digitalne glavobolje".
Trešnje su zdrave, ali određene grupe ljudi treba da pripaze
08.06.2026.•
0
Trešnje su među omiljenim sezonskim voćem. Sočne su, slatke i bogate vitaminima, antioksidansima i vlaknima. Mnogi ih mogu jesti bez većih ograničenja, ali se nekim grupama ljudi preporučuje poseban oprez.
Koliko je fentanil opasan: Talas iz SAD još nije stigao u Evropu, ali upozorenje ostaje
07.06.2026.•
0
Talas upotrebe fentanila je u Americi izrazito veliki, ali nije u toj meri zahvatio Evropu, pa ni Srbiju.
Snaga stiska kao pokazatelj zdravlja: Šta nauka zaista kaže?
07.06.2026.•
2
Ako pratite kanale o zdravlju i blagostanju na društvenim mrežama, možda ste naišli na tvrdnju da vaša snaga stiska - odnosno koliko snažno možete da stisnete nešto rukama - može da predvidi koliko dugo ćete živeti.
Srbija uvodi novu donorsku karticu nakon izmena zakona o transplantaciji
06.06.2026.•
8
Nakon što je Vlada Srbije usvojila izmene i dopune Zakona o presađivanju ljudskih organa, uvedena je mogućnost uvođenja nove donorske kartice i preciznije regulisanje izjašnjavanja građana o doniranju organa.
Komentari 3
Lemi
Aleksej
Milena
Ukoliko svoj bes izražavam tako što sam gruba prema prodavcu ili prijatelju, ja ventiliram dakle dodatno se pobuđujem.
Ukoliko svoj bes usmerim na izgradnju pravednijeg društva ja se fiziološki umirujem jer rešavam koren svoje ljutnje i nezadovoljstva.
Jel su rađene studije na takvim sobama za bes?
P.S. 150 ispitanika nije uzorak, pa čak i da je 100 studija po 150 ispitanika, to samo ostavlja prostora za interpretaciju podataka.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar