Studija: Izbacivanje besa ne smanjuje ljutnju, već nešto drugo
Izbacivanje besa kada smo ljuti deluje razumno. Uobičajeno mišljenje kaže da izražavanje ljutnje može pomoći da je smirimo, kao kada se para ispusti iz ekspres lonca.
Međutim, ta uobičajena metafora je pogrešna, prema meta-analitičkom pregledu iz 2024. godine. Istraživači sa Univerziteta Ohajo analizirali su 154 studije o besu i pronašli malo dokaza da izbacivanje besa pomaže. U nekim slučajevima, moglo bi čak da poveća ljutnju.
"Mislim da je veoma važno razbiti mit da ako ste ljuti, treba da izbacite bes iz sebe. Izbacivanje besa može zvučati kao dobra ideja, ali ne postoji nijedan jedini naučni dokaz koji podržava teoriju katarze", rekao je stariji autor i stručnjak za komunikacije Bred Bušman kada su rezultati objavljeni, prenosi ScienceAlert.
To ne znači da bes treba ignorisati. Promišljanje nam može pomoći da razumemo zašto se ljutimo i da rešimo osnovne probleme. Takođe može pomoći u emocionalnoj validaciji, važnom prvom koraku ka zdravoj obradi emocija.
Izbacivanje besa, međutim, često prevazilazi promišljanje i prelazi u ruminaciju. Studija sugeriše da mnogi ljudi pokušavaju da se oslobode besa kroz fizički napor, koji može imati zdravstvene koristi, ali možda ne popravlja raspoloženje u tom trenutku.
Studije koje su analizirane obuhvatile su ukupno 10.189 učesnika, različitih uzrasta, polova, kultura i etničkih pripadnosti. Nalazi pokazuju da je ključ za obuzdavanje besa smanjenje fiziološke pobuđenosti, kažu autori, bilo da ona potiče od samog besa ili od inače korisne fizičke aktivnosti koju on može podstaći.
"Da biste smanjili bes, bolje je da se uključite u aktivnosti koje smanjuju nivo pobuđenosti. Uprkos onome što popularna mudrost sugeriše, čak ni odlazak na trčanje nije efikasna strategija jer povećava nivo pobuđenosti i na kraju je kontraproduktivan."
Istraživanje je delimično inspirisano popularnošću takozvanih "soba za bes", gde ljudi plaćaju da razbijaju predmete u nadi da će osloboditi ljutnju, rekla je prva autorka Sofi Kjerik, stručnjakinja za komunikacije sa Univerziteta Virdžinija Komonvelt.
"Želela sam da opovrgnem čitavu teoriju da je izražavanje besa način da se s njim izađe na kraj. Želeli smo da pokažemo da je smanjenje pobuđenosti, zapravo fiziološki aspekt, zaista važno", objasnila je Kjerik.
Tim je osmislio pregled na osnovu Šahter-Singerove dvofaktorske teorije, koja opisuje bes (i sve druge emocije) kao fenomen sastavljen iz dva dela - fiziološke i kognitivne komponente.
Prema Kjerik i Bušmanu, prethodna istraživanja su se često fokusirala na kognitivni aspekt, poput ispitivanja kako kognitivno-bihejvioralna terapija može pomoći ljudima da promene mentalna značenja koja stoje u osnovi njihovog besa.
Istraživanja pokazuju da to može da funkcioniše, kažu oni, ali ovaj pregled baca važno svetlo i na alternativni put smirivanja besa. Štaviše, standardne kognitivno-bihejvioralne terapije nisu efikasne za sve tipove mozga.
Njihova studija ispitivala je i aktivnosti koje povećavaju i one koje smanjuju pobuđenost, od boksa, vožnje bicikla i trčanja do dubokog disanja, meditacije i joge.
Umirujuće aktivnosti smanjivale su bes i u laboratoriji i u svakodnevnim uslovima, otkrili su, i bez obzira na metod podučavanja ili demografske karakteristike učesnika. Efikasne aktivnosti za smanjenje pobuđenosti uključivale su sporiju jogu, svesnu pažnju, progresivnu mišićnu relaksaciju, dijafragmalno disanje i uzimanje pauze.
"Bilo je zaista zanimljivo videti da progresivna mišićna relaksacija i samo opuštanje uopšte mogu biti podjednako efikasni kao pristupi poput svesne pažnje i meditacije. A joga, koja može biti podsticajnija od meditacije i svesne pažnje, i dalje je način smirivanja i fokusiranja na dah koji ima sličan efekat u smanjenju besa", rekla je Kjerik.
Umesto pokušaja da se bes izbaci, istraživači preporučuju da se on oslabi tako što će se "smanjiti temperatura". Umirujuće tehnike za koje je već dokazano da ublažavaju stres mogu takođe oduzeti besu njegovu fiziološku energiju.
"Očigledno je da se u današnjem društvu svi suočavamo sa mnogo stresa i potrebni su nam načini da se s tim izborimo. Pokazati da iste strategije koje funkcionišu za stres funkcionišu i za bes - to je korisno", rekla je Kjerik.
Pregled je pokazao da većina aktivnosti koje povećavaju pobuđenost nije smanjila bes, a neke su ga i povećale, pri čemu je trčanje najverovatnije imalo takav efekat.
Pročitaj još
Igre sa loptom i druge fizičke aktivnosti koje uključuju igru delovale su tako da smanjuju fiziološku pobuđenost, što sugeriše da fizički napor može biti korisniji za smanjenje besa ako je zabavan.
"Određene fizičke aktivnosti koje povećavaju pobuđenost mogu biti dobre za srce, ali definitivno nisu najbolji način za smanjenje besa. To je prava borba, jer ljuti ljudi žele da izbace bes, ali naše istraživanje pokazuje da svaki dobar osećaj koji dobijemo izbacivanjem besa zapravo učvršćuje agresiju", rekao je Bušman.
Potrebno je više istraživanja kako bi se ovi nalazi dodatno razjasnili, ali za sada istraživači kažu da tehnike smirivanja, čak i jednostavno uzimanje pauze ili brojanje do 10, nude najbolje opcije za obuzdavanje temperamenta.
Studija je objavljena u časopisu "Clinical Psychology Review".
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
Zašto je važno spavati u mraku: Noćna svetlost povezana sa promenama na srcu
24.09.2026.•
0
Izloženost čak i slabom svetlu tokom sna mogla bi da bude povezana sa promenama u strukturi i funkciji srca, pokazalo je novo istraživanje sprovedeno na više od 11.000 odraslih osoba.
Novo istraživanje: Povišen pritisak ima trećina, a holesterol svaki peti građanin
23.09.2026.•
2
Istraživanje je pokazalo da više od 40 odsto ispitanika smatra da ima težinu iznad poželjne, trećina ima povišen krvni pritisak, a svaki peti ima povišen holesterol.
Jod i štitna žlezda: Mali mineral važan za rad celog organizma
22.09.2026.•
0
Jod je jedan od minerala koji su organizmu potrebni u veoma malim količinama, ali njegova uloga nije mala.
Otkrivena velika promena mozga koja se događa nakon 50. godine
19.09.2026.•
0
Starenje mozga ne svodi se samo na postepeno slabljenje pamćenja ili sporije prisećanje imena i informacija.
Pet znakova da vaše telo ne podnosi dobro kafu i kofein
17.09.2026.•
2
Dok nekima prva jutarnja kafa daje energiju za početak dana, drugima može izazvati lupanje srca, nervozu ili probleme sa spavanjem.
Naučnici u genetski modifikovanim miševima uzgojili ljudsko moždano tkivo
17.09.2026.•
0
Istraživači su stvorili miševe sa mozgom koji sadrži ljudske ćelije u nastojanju da bolje razumeju i razviju nove tretmane za poremećaje kao što su šizofrenija, epilepsija, cerebralna paraliza i demencija.
VIDEO: Hajmlihov zahvat može da spasi život, a nauči se za samo nekoliko minuta
16.09.2026.•
2
Gušenje može da se dogodi iznenada, tokom običnog obroka, a tada je važno brzo reagovati.
Muškarac otišao u bolnicu zbog krvi u mokraći, lekari pronašli iglu u njegovom srcu
15.09.2026.•
0
Lekari u Kini opisali su izuzetno redak slučaj 35-godišnjeg muškarca kojem su pronašli iglu za šivenje dugu 36 milimetara zabodenu u levu komoru srca.
Kako zaštititi decu od stomačnog virusa?
14.09.2026.•
0
Nova školska godina tek je počela, a roditelji već prijavljuju izostanke dece zbog stomačnog virusa.
Telo tokom maratona neprestano proizvodi hemikalije slične onima iz kanabisa
13.09.2026.•
3
Tokom maratona telo proizvodi sve više prirodnih hemijskih glasnika koji se nazivaju endokanabinoidi.
Ženi su se creva bukvalno vezala u čvor nakon porođaja
13.09.2026.•
0
Tridesetogodišnja žena iz Etiopije završila je na hitnoj operaciji nakon što su joj se nekoliko dana posle porođaja delovi tankog i debelog creva doslovno vezali u čvor.
Ako vaši roditelji dožive 100 godina, znači li to da ćete i vi?
13.09.2026.•
1
Stogodišnjaci, ljudi koji dožive 100 godina, čine svega oko 0,01 odsto svetske populacije.
"Sindrom Zlatokose": Pojela toliko svoje kose da joj je klupko blokiralo probavni trakt
13.09.2026.•
0
Trihotilomanija je poremećaj kod kog ljudi kompulsivno čupaju sopstvenu kosu, a ako je i jedu, može da dođe do ozbiljnih komplikacija.
Naučnici ljudima tri meseca davali paradajz-pire: Evo šta su pokazali snimci njihovih mozgova
13.09.2026.•
1
Paradajz sadrži likopen, snažan antioksidans koji može da pređe krvno-moždanu barijeru i možda pomogne u smanjenju neuroinflamacije.
Znak upozorenja na srčani i moždani udar mogao bi da se pojavi na licu
13.09.2026.•
0
Ateroskleroza, nakupljanje masnih naslaga u arterijama koje ograničavaju protok krvi, odgovorna je za većinu srčanih i moždanih udara, ali se često razvija polako i bez simptoma.
Postoji li optimalno vreme za jedenje banana za maksimalnu apsorpciju kalijuma?
13.09.2026.•
0
Banane su omiljena užina s dobrim razlogom: praktične su, ukusne i pune hranljivih materija.
Šta se dešava sa krvnim pritiskom ako svakog dana jedete crnu čokoladu?
13.09.2026.•
0
Svakodnevno konzumiranje crne čokolade može da pomogne u snižavanju krvnog pritiska zahvaljujući visokom sadržaju flavanola.
VIDEO Psi u Indiji otkrivaju rak iz daha: Tačnost veća od 90 odsto
12.09.2026.•
1
Kujica Kloi iz azila jedna je od 15 pasa koje indijski startap Dognosis trenira da njušenjem ljudskog daha otkrivaju rak.
Britanija nije usvojila zakon o eutanaziji
12.09.2026.•
1
Britanski poslanici nisu usvojili zakon kojim bi neizlečivo bolesnim odraslim osobama u Engleskoj i Velsu bilo omogućeno da, pod određenim uslovima, izaberu potpomognutu smrt, odnosno eutanaziju.
Nova terapija za rak pluća dostupna građanima od 1. oktobra
11.09.2026.•
0
Oko 1.000 pacijenata sa karcinomom pluća u Srbiji od 1. oktobra dobiće novu mogućnost lečenja koja može da im produži život i pomogne da bolest duže bude pod kontrolom.
Počeo da radi prvi Centar za multiplu sklerozu i srodne bolesti u Beogradu
10.09.2026.•
1
U okviru novog dela Univerzitetskog kliničkog centra Srbije u Beogradu danas je počeo da radi prvi Centar za multiplu sklerozu i srodne bolesti, koji obolelima pruža multidisciplinarni pristup lečenju na jednom mestu.
Komentari 3
Lemi
Aleksej
Milena
Ukoliko svoj bes izražavam tako što sam gruba prema prodavcu ili prijatelju, ja ventiliram dakle dodatno se pobuđujem.
Ukoliko svoj bes usmerim na izgradnju pravednijeg društva ja se fiziološki umirujem jer rešavam koren svoje ljutnje i nezadovoljstva.
Jel su rađene studije na takvim sobama za bes?
P.S. 150 ispitanika nije uzorak, pa čak i da je 100 studija po 150 ispitanika, to samo ostavlja prostora za interpretaciju podataka.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar