Studija: Izbacivanje besa ne smanjuje ljutnju, već nešto drugo
Izbacivanje besa kada smo ljuti deluje razumno. Uobičajeno mišljenje kaže da izražavanje ljutnje može pomoći da je smirimo, kao kada se para ispusti iz ekspres lonca.
Foto: Pixabay
Međutim, ta uobičajena metafora je pogrešna, prema meta-analitičkom pregledu iz 2024. godine. Istraživači sa Univerziteta Ohajo analizirali su 154 studije o besu i pronašli malo dokaza da izbacivanje besa pomaže. U nekim slučajevima, moglo bi čak da poveća ljutnju.
"Mislim da je veoma važno razbiti mit da ako ste ljuti, treba da izbacite bes iz sebe. Izbacivanje besa može zvučati kao dobra ideja, ali ne postoji nijedan jedini naučni dokaz koji podržava teoriju katarze", rekao je stariji autor i stručnjak za komunikacije Bred Bušman kada su rezultati objavljeni, prenosi ScienceAlert.
To ne znači da bes treba ignorisati. Promišljanje nam može pomoći da razumemo zašto se ljutimo i da rešimo osnovne probleme. Takođe može pomoći u emocionalnoj validaciji, važnom prvom koraku ka zdravoj obradi emocija.
Izbacivanje besa, međutim, često prevazilazi promišljanje i prelazi u ruminaciju. Studija sugeriše da mnogi ljudi pokušavaju da se oslobode besa kroz fizički napor, koji može imati zdravstvene koristi, ali možda ne popravlja raspoloženje u tom trenutku.
Studije koje su analizirane obuhvatile su ukupno 10.189 učesnika, različitih uzrasta, polova, kultura i etničkih pripadnosti. Nalazi pokazuju da je ključ za obuzdavanje besa smanjenje fiziološke pobuđenosti, kažu autori, bilo da ona potiče od samog besa ili od inače korisne fizičke aktivnosti koju on može podstaći.
"Da biste smanjili bes, bolje je da se uključite u aktivnosti koje smanjuju nivo pobuđenosti. Uprkos onome što popularna mudrost sugeriše, čak ni odlazak na trčanje nije efikasna strategija jer povećava nivo pobuđenosti i na kraju je kontraproduktivan."
Istraživanje je delimično inspirisano popularnošću takozvanih "soba za bes", gde ljudi plaćaju da razbijaju predmete u nadi da će osloboditi ljutnju, rekla je prva autorka Sofi Kjerik, stručnjakinja za komunikacije sa Univerziteta Virdžinija Komonvelt.
"Želela sam da opovrgnem čitavu teoriju da je izražavanje besa način da se s njim izađe na kraj. Želeli smo da pokažemo da je smanjenje pobuđenosti, zapravo fiziološki aspekt, zaista važno", objasnila je Kjerik.
Tim je osmislio pregled na osnovu Šahter-Singerove dvofaktorske teorije, koja opisuje bes (i sve druge emocije) kao fenomen sastavljen iz dva dela - fiziološke i kognitivne komponente.
Prema Kjerik i Bušmanu, prethodna istraživanja su se često fokusirala na kognitivni aspekt, poput ispitivanja kako kognitivno-bihejvioralna terapija može pomoći ljudima da promene mentalna značenja koja stoje u osnovi njihovog besa.
Istraživanja pokazuju da to može da funkcioniše, kažu oni, ali ovaj pregled baca važno svetlo i na alternativni put smirivanja besa. Štaviše, standardne kognitivno-bihejvioralne terapije nisu efikasne za sve tipove mozga.
Njihova studija ispitivala je i aktivnosti koje povećavaju i one koje smanjuju pobuđenost, od boksa, vožnje bicikla i trčanja do dubokog disanja, meditacije i joge.
Umirujuće aktivnosti smanjivale su bes i u laboratoriji i u svakodnevnim uslovima, otkrili su, i bez obzira na metod podučavanja ili demografske karakteristike učesnika. Efikasne aktivnosti za smanjenje pobuđenosti uključivale su sporiju jogu, svesnu pažnju, progresivnu mišićnu relaksaciju, dijafragmalno disanje i uzimanje pauze.
"Bilo je zaista zanimljivo videti da progresivna mišićna relaksacija i samo opuštanje uopšte mogu biti podjednako efikasni kao pristupi poput svesne pažnje i meditacije. A joga, koja može biti podsticajnija od meditacije i svesne pažnje, i dalje je način smirivanja i fokusiranja na dah koji ima sličan efekat u smanjenju besa", rekla je Kjerik.
Umesto pokušaja da se bes izbaci, istraživači preporučuju da se on oslabi tako što će se "smanjiti temperatura". Umirujuće tehnike za koje je već dokazano da ublažavaju stres mogu takođe oduzeti besu njegovu fiziološku energiju.
"Očigledno je da se u današnjem društvu svi suočavamo sa mnogo stresa i potrebni su nam načini da se s tim izborimo. Pokazati da iste strategije koje funkcionišu za stres funkcionišu i za bes - to je korisno", rekla je Kjerik.
Pregled je pokazao da većina aktivnosti koje povećavaju pobuđenost nije smanjila bes, a neke su ga i povećale, pri čemu je trčanje najverovatnije imalo takav efekat.
Pročitaj još
Igre sa loptom i druge fizičke aktivnosti koje uključuju igru delovale su tako da smanjuju fiziološku pobuđenost, što sugeriše da fizički napor može biti korisniji za smanjenje besa ako je zabavan.
"Određene fizičke aktivnosti koje povećavaju pobuđenost mogu biti dobre za srce, ali definitivno nisu najbolji način za smanjenje besa. To je prava borba, jer ljuti ljudi žele da izbace bes, ali naše istraživanje pokazuje da svaki dobar osećaj koji dobijemo izbacivanjem besa zapravo učvršćuje agresiju", rekao je Bušman.
Potrebno je više istraživanja kako bi se ovi nalazi dodatno razjasnili, ali za sada istraživači kažu da tehnike smirivanja, čak i jednostavno uzimanje pauze ili brojanje do 10, nude najbolje opcije za obuzdavanje temperamenta.
Studija je objavljena u časopisu "Clinical Psychology Review".
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
Neke moždane ćelije odolevaju demenciji, a naučnici su konačno otkrili zašto
22.02.2026.•
0
Neke moždane ćelije mogu da odole toksičnim procesima povezanim sa Alchajmerovom bolešću i drugim oblicima demencije.
Studija: Temperatura spavaće sobe može ugroziti zdravlje vašeg srca
22.02.2026.•
1
Nedavna studija pokazala je koliko temperatura spavaće sobe može uticati na zdravlje srca, posebno kod starijih osoba.
Avokado je zdrav - da li je svejedno u koje doba dana se jede?
22.02.2026.•
0
Avokado je bogat vlaknima i mastima koje su zdrave za srce. Da li postoji najbolje vreme da se jede avokado?
Signal Parkinsonove bolesti možda se krije u vašoj kosi
22.02.2026.•
0
Istraživači iz Kine pronašli su potencijalni novi biomarker Parkinsonove bolesti skriven u ljudskoj kosi.
Umro dvogodišnji dečak kojem je u Italiji presađeno oštećeno srce
22.02.2026.•
2
Dvogodišnji Domeniko, kojem je u decembru presađeno oštećeno srce srce, preminuo je juče u Napulju, saopštio je advokat porodice Frančesko Petruci.
U drugoj nedelji februara više od 8.500 slučajeva oboljenja sličnih gripu
21.02.2026.•
0
Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" saopštio je da je na teritoriji Srbije od 9. do 15. februara zabeleženo 8.555 slučajeva oboljenja sličnih gripu.
Naučnici razvili medicinski tampon: Mogao bi da otkrije rane znakove raka jajnika
21.02.2026.•
0
Naučnici u Velikoj Britaniji razvili su medicinski tampon koji bi mogao da otkrije najranije znakove raka jajnika analizom bioloških signala u vaginalnoj tečnosti, saopštili su istraživači.
Nađen donor matičnih ćelija za jedno od troje obolelih iz Niša
20.02.2026.•
0
Nađen je podudarni donor matičnih ćelija za jednog od troje građana Niša kojima je zbog onkoloških bolesti potrebna takva transplantacija.
Šta podrazumeva zdrava izbalansirana ishrana?
20.02.2026.•
1
Pravilna ishrana podrazumeva svakodnevni izbalansiran unos svih vrsta namirnica podeljen u više obroka tokom dana (doručak, ručak, večera i dve užine).
Studija: Izloženost zagađenom vazduhu povećava rizik od Alchajmerove bolesti
19.02.2026.•
2
Osobe koje su tokom života izložene većim nivoima zagađenja vazduha imaju veći rizik od razvoja Alchajmerove bolesti, pokazala je studija američkog univerziteta Emori.
Čikungunja groznica u Evropi: Virus prenose komarci zbog klimatskih promena
18.02.2026.•
0
Tropska bolest čikungunja groznica, koja izaziva teške i dugotrajne bolove u zglobovima, može da se prenosi komarcima i to u većem delu Evrope.
Francuska strategija za ishranu građana je što manje mesa, a američka što više
18.02.2026.•
5
Vlada Francuske je konačno usvojila Nacionalnu strategiju za održivu ishranu koja se zalaže za ograničenje potrošnje mesa, ali ne i ultra-prerađenih proizvoda.
Istraživanje: Jedna doza psihodelične droge može pomoći u lečenju depresije
18.02.2026.•
0
Osobe sa velikim depresivnim poremećajem mogu imati brzo i trajno poboljšanje stanja nakon jedne doze psihodeličnog leka dimetiltriptamina (DMT), kada se kombinuje sa psihoterapijom.
Svaka krvna grupa je sklonija određenim bolestima: Pročitajte kojim
18.02.2026.•
0
Krvna grupa (A, B, AB ili 0) nije samo podatak koji je važan kod transfuzije - pojedina istraživanja sugerišu da može biti povezana i s verovatnoćom razvoja određenih zdravstvenih problema.
Dečaku u Italiji presađeno oštećeno srce, pokrenute tri istrage
18.02.2026.•
0
Dvogodišnji dečak iz Italije, koji je u decembru u bolnici Monaldi u Napulju primio srce oštećeno tokom transporta, nalazi se u kritičnom stanju i priključen je na aparate za održavanje života.
Da li zaista možete da osetite hladnoću "u svojim kostima"?
18.02.2026.•
0
Približava se još jedan talas zahlađenja. Neki ljudi se s tim nose tako što izađu u okrepljujuću šetnju napolju, dok drugi hiberniraju uz udobno ćebe i keks.
Pravilo 15 minuta za bolji san - evo u čemu je tajna
17.02.2026.•
1
Neurološkinja je podelila pravilo "15 minuta" i podstakla sve kojima je teško da ustanu rano da ga isprobaju.
Sok koji pomaže regenerisanju jetre
17.02.2026.•
1
Priprema soka od šargarepe može biti efikasna za detoksikaciju i regeneraciju jetre, posebno kod osoba koje se suočavaju s masnom jetrom.
Kako vežbanje jača kosti?
16.02.2026.•
2
Osteoporoza je bolest koja slabi kosti i pogađa desetine miliona ljudi, a dugo očekivane nove terapije mogle bi biti na pomolu nakon što su istraživači otkrili ključni mehanizam kojim vežbanje jača kosti.
DNA mutacije otkrivene kod dece radnika iz Černobilja
16.02.2026.•
0
Oštećenje DNK od jonizujućeg zračenja (IR) koje je izbilo iz nuklearne katastrofe u Černobilju 1986. godine pojavljuje se kod dece onih koji su prvobitno bili izloženi, otkrili su istraživači.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar