Ljudi koji češće borave u prirodi imaju tendenciju da se zdravije hrane

Autor: 021.rs

Život

05.04.2026.

13:20 > 19:41

Verovatno znate osnove zdrave ishrane: jedite povrće, pazite na unos šećera i soli i birajte dosta mahunarki i žitarica.

Ljudi koji češće borave u prirodi imaju tendenciju da se zdravije hrane

Foto: Pixabay

Ali ono što jedete ne oblikuje samo ono što znate o hrani. Nivo stresa, vaše raspoloženje, pa čak i osećaj povezanosti sa svetom oko vas igraju ulogu u izboru namirnica.

Nova studija objavljena u časopisu "Social Science & Medicine" sugeriše da jedna navika može pomoći da se zdravije hranite: provođenje više vremena u prirodi.

Istraživanje pokazuje da su aktivnosti poput održavanja bašte, šetnje parkom i brige o sobnim biljkama jednostavni načini povezivanja sa prirodnim svetom koji mogu poboljšati kvalitet ishrane.

Kako je studija sprovedena?

Istraživači sa Univerziteta Dreksel i Medicinskog fakulteta Univerziteta Vejk Forest koristili su kombinovani metod, spajajući podatke iz anketa sa detaljnim intervjuima kako bi dobili potpuniju sliku odnosa između prirode i ishrane.

U prvoj fazi, 300 odraslih širom Sjedinjenih Država popunilo je onlajn anketu u kojoj su navodili koliko često i koliko dugo su u interakciji sa prirodom na tri načina: indirektne interakcije (posmatranje prirode kroz prozor), usputne interakcije (prolazak kroz zelene površine kao deo svakodnevnog života ili posedovanje biljaka u prostorijama koje se često koriste) i namerne interakcije (svrsishodno provođenje vremena napolju kroz aktivnosti kao što su poseta parku, planinarenje ili baštovanstvo).

Učesnici su takođe popunili detaljan upitnik o ishrani koji obuhvata prehrambene navike tokom prethodnog meseca. Istraživači su koristili dva sistema bodovanja za procenu ishrane: Healthy Eating Index-2020, koji meri koliko je nečija ishrana usklađena sa smernicama ishrane za Amerikance, i EAT-Lancet indeks, koji ocenjuje obrasce ishrane u odnosu na preporuke za zdravlje ljudi i planete.

U drugoj fazi, 30 od 300 učesnika izabrano je za detaljne intervjue, piše EatingWell.

Šta je studija otkrila?

Rezultati su pokazali jasnu, statistički značajnu povezanost između toga koliko često i koliko dugo su učesnici u interakciji sa prirodom i kvaliteta njihove ishrane.

Konkretno, i trajanje i učestalost usputnih i namernih interakcija sa prirodom predviđali su bolje rezultate kvaliteta ishrane i održivije obrasce ishrane.

Intervjui su ponudili četiri ključne teme koje objašnjavaju zašto bi to moglo biti tako:

- Priroda smanjuje stres, olakšavajući zdravu ishranu. Mnogi učesnici opisali su odlazak napolje kao način da se opuste. Kada su bili pod stresom ili im je bilo dosadno, češće su posezali za nezdravom hranom - a vreme u prirodi pomagalo je da se taj ciklus prekine.

- Način razmišljanja usmeren na zdravlje povezuje prirodu i hranu. Ljudi koji su davali prioritet svom zdravlju imali su tendenciju da borave u prirodi i donose promišljenije prehrambene odluke, posmatrajući ove navike kao povezane.

- Osećaj povezanosti sa prirodom podsticao je želju za konzumiranjem celovitih namirnica. Učesnici koji su opisali snažnu povezanost sa prirodom, posebno oni koji su se bavili baštovanstvom, izveštavali su da žele da jedu više voća, povrća i minimalno prerađene hrane.

- Svest o uticaju hrane na životnu sredinu oblikovala je izbore. Ljudi koji su razmišljali o tome kako proizvodnja hrane utiče na planetu, uključujući emisije gasova sa efektom staklene bašte iz proizvodnje mesa i prednosti kupovine lokalne hrane, imali su tendenciju da se hrane održivije.

Dodatna analiza donela je nijanse: mentalno blagostanje je izgledalo kao faktor koji oblikuje vezu između prirode i ishrane. Učesnici sa nižim nivoima depresije, anksioznosti i stresa pokazali su jaču povezanost između boravka u prirodi i zdravije ishrane. Moguće je da loše mentalno zdravlje otežava pretvaranje vremena provedenog u prirodi u bolje prehrambene izbore.

Kao i svaka studija, i ova ima ograničenja koja treba imati na umu. Uzorak od 300 učesnika, iako geografski i demografski raznolik, možda ne predstavlja širu populaciju SAD. I interakcije sa prirodom i unos hrane zasnivaju se na ličnim izveštajima, što može uneti greške i pristrasnost. Pošto je ovo posmatračka studija, istraživači ne mogu zaključiti da boravak u prirodi uzrokuje bolju ishranu, već samo da ta dva faktora često idu zajedno.

Kako se ovo primenjuje u stvarnom životu?

Ne morate potpuno menjati svoj raspored da biste iskoristili ove nalaze. Male, dosledne promene u načinu na koji se povezujete sa prirodom mogu postepeno učiniti vašu ishranu zdravijom.

Evo nekoliko praktičnih načina da počnete:

- Prošetajte kroz zelenu površinu. Čak i kratka šetnja parkom ili ulicom sa drvećem računa se kao namerna interakcija sa prirodom i može pomoći u smanjenju stresa koji inače vodi ka nezdravim izborima hrane.

- Unesite prirodu u zatvoren prostor. Držanje biljaka u prostorijama u kojima provodite najviše vremena je jednostavan način usputnog kontakta sa prirodom.

- Pokušajte da uzgajate sopstvenu hranu. Učesnici koji su se bavili baštovanstvom više su vrednovali svežu hranu i imali su jaču želju da jedu takve namirnice.

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Teme

zdrava ishrana boravak u prirodi

Komentari 0

Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.