Ljudi koji češće borave u prirodi imaju tendenciju da se zdravije hrane
Verovatno znate osnove zdrave ishrane: jedite povrće, pazite na unos šećera i soli i birajte dosta mahunarki i žitarica.
Ali ono što jedete ne oblikuje samo ono što znate o hrani. Nivo stresa, vaše raspoloženje, pa čak i osećaj povezanosti sa svetom oko vas igraju ulogu u izboru namirnica.
Nova studija objavljena u časopisu "Social Science & Medicine" sugeriše da jedna navika može pomoći da se zdravije hranite: provođenje više vremena u prirodi.
Istraživanje pokazuje da su aktivnosti poput održavanja bašte, šetnje parkom i brige o sobnim biljkama jednostavni načini povezivanja sa prirodnim svetom koji mogu poboljšati kvalitet ishrane.
Kako je studija sprovedena?
Istraživači sa Univerziteta Dreksel i Medicinskog fakulteta Univerziteta Vejk Forest koristili su kombinovani metod, spajajući podatke iz anketa sa detaljnim intervjuima kako bi dobili potpuniju sliku odnosa između prirode i ishrane.
U prvoj fazi, 300 odraslih širom Sjedinjenih Država popunilo je onlajn anketu u kojoj su navodili koliko često i koliko dugo su u interakciji sa prirodom na tri načina: indirektne interakcije (posmatranje prirode kroz prozor), usputne interakcije (prolazak kroz zelene površine kao deo svakodnevnog života ili posedovanje biljaka u prostorijama koje se često koriste) i namerne interakcije (svrsishodno provođenje vremena napolju kroz aktivnosti kao što su poseta parku, planinarenje ili baštovanstvo).
Učesnici su takođe popunili detaljan upitnik o ishrani koji obuhvata prehrambene navike tokom prethodnog meseca. Istraživači su koristili dva sistema bodovanja za procenu ishrane: Healthy Eating Index-2020, koji meri koliko je nečija ishrana usklađena sa smernicama ishrane za Amerikance, i EAT-Lancet indeks, koji ocenjuje obrasce ishrane u odnosu na preporuke za zdravlje ljudi i planete.
U drugoj fazi, 30 od 300 učesnika izabrano je za detaljne intervjue, piše EatingWell.
Šta je studija otkrila?
Rezultati su pokazali jasnu, statistički značajnu povezanost između toga koliko često i koliko dugo su učesnici u interakciji sa prirodom i kvaliteta njihove ishrane.
Konkretno, i trajanje i učestalost usputnih i namernih interakcija sa prirodom predviđali su bolje rezultate kvaliteta ishrane i održivije obrasce ishrane.
Intervjui su ponudili četiri ključne teme koje objašnjavaju zašto bi to moglo biti tako:
- Priroda smanjuje stres, olakšavajući zdravu ishranu. Mnogi učesnici opisali su odlazak napolje kao način da se opuste. Kada su bili pod stresom ili im je bilo dosadno, češće su posezali za nezdravom hranom - a vreme u prirodi pomagalo je da se taj ciklus prekine.
- Način razmišljanja usmeren na zdravlje povezuje prirodu i hranu. Ljudi koji su davali prioritet svom zdravlju imali su tendenciju da borave u prirodi i donose promišljenije prehrambene odluke, posmatrajući ove navike kao povezane.
- Osećaj povezanosti sa prirodom podsticao je želju za konzumiranjem celovitih namirnica. Učesnici koji su opisali snažnu povezanost sa prirodom, posebno oni koji su se bavili baštovanstvom, izveštavali su da žele da jedu više voća, povrća i minimalno prerađene hrane.
- Svest o uticaju hrane na životnu sredinu oblikovala je izbore. Ljudi koji su razmišljali o tome kako proizvodnja hrane utiče na planetu, uključujući emisije gasova sa efektom staklene bašte iz proizvodnje mesa i prednosti kupovine lokalne hrane, imali su tendenciju da se hrane održivije.
Dodatna analiza donela je nijanse: mentalno blagostanje je izgledalo kao faktor koji oblikuje vezu između prirode i ishrane. Učesnici sa nižim nivoima depresije, anksioznosti i stresa pokazali su jaču povezanost između boravka u prirodi i zdravije ishrane. Moguće je da loše mentalno zdravlje otežava pretvaranje vremena provedenog u prirodi u bolje prehrambene izbore.
Kao i svaka studija, i ova ima ograničenja koja treba imati na umu. Uzorak od 300 učesnika, iako geografski i demografski raznolik, možda ne predstavlja širu populaciju SAD. I interakcije sa prirodom i unos hrane zasnivaju se na ličnim izveštajima, što može uneti greške i pristrasnost. Pošto je ovo posmatračka studija, istraživači ne mogu zaključiti da boravak u prirodi uzrokuje bolju ishranu, već samo da ta dva faktora često idu zajedno.
Pročitaj još
Kako se ovo primenjuje u stvarnom životu?
Ne morate potpuno menjati svoj raspored da biste iskoristili ove nalaze. Male, dosledne promene u načinu na koji se povezujete sa prirodom mogu postepeno učiniti vašu ishranu zdravijom.
Evo nekoliko praktičnih načina da počnete:
- Prošetajte kroz zelenu površinu. Čak i kratka šetnja parkom ili ulicom sa drvećem računa se kao namerna interakcija sa prirodom i može pomoći u smanjenju stresa koji inače vodi ka nezdravim izborima hrane.
- Unesite prirodu u zatvoren prostor. Držanje biljaka u prostorijama u kojima provodite najviše vremena je jednostavan način usputnog kontakta sa prirodom.
- Pokušajte da uzgajate sopstvenu hranu. Učesnici koji su se bavili baštovanstvom više su vrednovali svežu hranu i imali su jaču želju da jedu takve namirnice.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
Nemačka od 2027. povećava porez na tečnosti za elektronske cigarete
15.10.2026.•
0
Nemačka planira da od 2027. godine poveća porez na tečnosti za elektronske cigarete sa sadašnjih 32 na 38 centi po mililitru, a do 2030. godine trebalo bi da dostigne 44 centa.
Naučnik: Ljudi bi mogli da žive vekovima ako bi razvili postupak transplantacije glave
15.10.2026.•
4
Ljudi bi mogli da žive vekovima ukoliko naučnici uspeju da razviju postupak transplantacije glave na drugo telo.
Ako vas bole kolena, kukovi ili kičma, možda bi najpre trebalo da pregledate stopala
15.10.2026.•
0
Bolovi u stopalima, žuljevi i otežano hodanje nisu tegobe koje treba pripisivati samo godinama. I u odraslom dobu moguće je pružiti stopalima odgovarajuću podršku, a ortopedski ulošci mogu pomoći u ublažavanju tegoba.
Uskoro počinje zimsko računanje vremena: Naučnici otkrili zašto je to bolje za naš organizam
14.10.2026.•
16
U nedelju, 25. oktobra, u tri sata ujutru kazaljke se vraćaju na dva sata, a pomeranje sata vraća i pitanje koje godinama izaziva rasprave: da li uopšte treba da menjamo vreme i koje računanje bi bilo bolje zadržati?
Istraživanje o "paradoksu gojaznosti": Osobe sa demencijom možda žive duže, ako imaju višak kilograma
14.10.2026.•
0
Ljudi sa demencijom možda žive duže ako imaju višak kilograma, pokazuje istraživanje.
Bakterije u ustima mogle bi da budu povezane sa brzinom razmišljanja
12.10.2026.•
0
Novo istraživanje naučnika iz Velike Britanije i Belgije otkrilo je moguću povezanost između određenih bakterija na jeziku i brzine kojom ljudski mozak obrađuje informacije.
Institut "Dedinje" postaje edukativni centar
11.10.2026.•
0
Direktor Nacionalnog instituta za srce i krvne sudove "Dedinje" Milovan Bojić izjavio je da taj institut postaje edukativni centar za lekare iz celog sveta.
Žene trpe više bolova od muškaraca
11.10.2026.•
5
Žene osećaju više bolova nego muškarci, bez obzira na to koji deo tela je u pitanju, pokazalo je veliko međunarodno istraživanje objavljeno u naučnom časopisu "Nature Medicine".
Naučnici otkrili ozbiljne nedostatke u istraživanjima o suplementima kolagena
11.10.2026.•
3
Suplementi kolagena, koji se sve češće promovišu kao sredstvo za usporavanje starenja kože, možda nisu ni približno toliko efikasni koliko tvrde njihovi proizvođači.
Naučnici otkrili mesto u Italiji u kojem žene žive izuzetno dugo
11.10.2026.•
0
U malom planinskom mestu Bolotana na Sardiniji, u Italiji, naučnici su otkrili izuzetno visoku stopu dugovečnosti, posebno među ženama.
Skoro polovina muškaraca do 50. godine počinje da ćelavi
11.10.2026.•
1
Kosa je jedna od karakteristika koje definišu sisare. Ona nas greje, štiti kožu od sunca, a na ljudskom temenu raste duže i gušće nego gotovo bilo gde drugde na telu.
Najzdravije namirnice iz japanske kuhinje koje bi trebalo češće da koristimo
11.10.2026.•
0
Japanska kuhinja mnogo je više od sušija i ramena.
Koliko je vremena potrebno vašem telu da svari hranu?
11.10.2026.•
1
Da li ste se ikada zapitali koliko je vremena potrebno da se hrana svari?
Ispiranje nosa slanim rastvorom može skratiti prehladu za dva dana
10.10.2026.•
2
Obična prehlada u proseku traje oko devet dana, a lek koji može jednostavno da je zaustavi ne postoji.
SZO ne preporučuje lekove protiv gojaznosti deci mlađoj od 10 godina
08.10.2026.•
0
Svetska zdravstvena organizacija (SZO) ne preporučuje deci mlađoj od 10 godina lekove protiv gojaznosti, uključujući GLP-1 injekcije poput Mounjara i Wegovyja, navodi se u novim globalnim smernicama.
EP podržao inicijativu da se sindrom sagorevanja svrsta u profesionalna oboljenja
07.10.2026.•
0
Evropski parlament podržao je poziv da se sindrom sagorevanja na poslu i druga psihosocijalna oboljenja priznaju kao profesionalne bolesti širom Evropske unije.
Iscrpljeni, a ne znate zašto? Burnout se ne pojavljuje preko noći
07.10.2026.•
0
Kada se stres, obaveze i pritisak gomilaju, a vremena za odmor nema dovoljno, iscrpljenost može početi da utiče na zdravlje i svakodnevni život.
Rak kod mladih sve češća pojava, stručnjaci upozoravaju na životne navike
06.10.2026.•
2
Prema analizi Svetskog fonda za istraživanje raka (WCRF), broj slučajeva sedam vrsta raka među osobama mlađim od 50 godina značajno je porastao u Engleskoj, Sjedinjenim Američkim Državama i Holandiji.
Smanjen obuhvat vakcinacijom: Velika epidemija malih boginja u SAD, vanredno stanje u delu države Njujork
06.10.2026.•
4
SAD prolaze kroz najtežu godinu s malim boginjama još od 1991. godine, sa skoro 3.900 prijavljenih slučajeva, pokazuju podaci Centra za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC).
Čak i veoma sporo trčanje koristi mozgu
05.10.2026.•
1
Čak i veoma sporo trčanje, koje zahteva minimalan napor, moglo bi da bude korisno za mozak.
Promena vremena obroka vikendom povezana sa rizicima za srce kod muškaraca
05.10.2026.•
0
Promena vremena obroka tokom vikenda u odnosu na radne dane mogla bi da bude povezana sa većim rizikom od srčanih bolesti kod muškaraca, pokazuje nova studija objavljena u časopisu "Communications Medicine".
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar