Ljudi koji češće borave u prirodi imaju tendenciju da se zdravije hrane
Verovatno znate osnove zdrave ishrane: jedite povrće, pazite na unos šećera i soli i birajte dosta mahunarki i žitarica.
Ali ono što jedete ne oblikuje samo ono što znate o hrani. Nivo stresa, vaše raspoloženje, pa čak i osećaj povezanosti sa svetom oko vas igraju ulogu u izboru namirnica.
Nova studija objavljena u časopisu "Social Science & Medicine" sugeriše da jedna navika može pomoći da se zdravije hranite: provođenje više vremena u prirodi.
Istraživanje pokazuje da su aktivnosti poput održavanja bašte, šetnje parkom i brige o sobnim biljkama jednostavni načini povezivanja sa prirodnim svetom koji mogu poboljšati kvalitet ishrane.
Kako je studija sprovedena?
Istraživači sa Univerziteta Dreksel i Medicinskog fakulteta Univerziteta Vejk Forest koristili su kombinovani metod, spajajući podatke iz anketa sa detaljnim intervjuima kako bi dobili potpuniju sliku odnosa između prirode i ishrane.
U prvoj fazi, 300 odraslih širom Sjedinjenih Država popunilo je onlajn anketu u kojoj su navodili koliko često i koliko dugo su u interakciji sa prirodom na tri načina: indirektne interakcije (posmatranje prirode kroz prozor), usputne interakcije (prolazak kroz zelene površine kao deo svakodnevnog života ili posedovanje biljaka u prostorijama koje se često koriste) i namerne interakcije (svrsishodno provođenje vremena napolju kroz aktivnosti kao što su poseta parku, planinarenje ili baštovanstvo).
Učesnici su takođe popunili detaljan upitnik o ishrani koji obuhvata prehrambene navike tokom prethodnog meseca. Istraživači su koristili dva sistema bodovanja za procenu ishrane: Healthy Eating Index-2020, koji meri koliko je nečija ishrana usklađena sa smernicama ishrane za Amerikance, i EAT-Lancet indeks, koji ocenjuje obrasce ishrane u odnosu na preporuke za zdravlje ljudi i planete.
U drugoj fazi, 30 od 300 učesnika izabrano je za detaljne intervjue, piše EatingWell.
Šta je studija otkrila?
Rezultati su pokazali jasnu, statistički značajnu povezanost između toga koliko često i koliko dugo su učesnici u interakciji sa prirodom i kvaliteta njihove ishrane.
Konkretno, i trajanje i učestalost usputnih i namernih interakcija sa prirodom predviđali su bolje rezultate kvaliteta ishrane i održivije obrasce ishrane.
Intervjui su ponudili četiri ključne teme koje objašnjavaju zašto bi to moglo biti tako:
- Priroda smanjuje stres, olakšavajući zdravu ishranu. Mnogi učesnici opisali su odlazak napolje kao način da se opuste. Kada su bili pod stresom ili im je bilo dosadno, češće su posezali za nezdravom hranom - a vreme u prirodi pomagalo je da se taj ciklus prekine.
- Način razmišljanja usmeren na zdravlje povezuje prirodu i hranu. Ljudi koji su davali prioritet svom zdravlju imali su tendenciju da borave u prirodi i donose promišljenije prehrambene odluke, posmatrajući ove navike kao povezane.
- Osećaj povezanosti sa prirodom podsticao je želju za konzumiranjem celovitih namirnica. Učesnici koji su opisali snažnu povezanost sa prirodom, posebno oni koji su se bavili baštovanstvom, izveštavali su da žele da jedu više voća, povrća i minimalno prerađene hrane.
- Svest o uticaju hrane na životnu sredinu oblikovala je izbore. Ljudi koji su razmišljali o tome kako proizvodnja hrane utiče na planetu, uključujući emisije gasova sa efektom staklene bašte iz proizvodnje mesa i prednosti kupovine lokalne hrane, imali su tendenciju da se hrane održivije.
Dodatna analiza donela je nijanse: mentalno blagostanje je izgledalo kao faktor koji oblikuje vezu između prirode i ishrane. Učesnici sa nižim nivoima depresije, anksioznosti i stresa pokazali su jaču povezanost između boravka u prirodi i zdravije ishrane. Moguće je da loše mentalno zdravlje otežava pretvaranje vremena provedenog u prirodi u bolje prehrambene izbore.
Kao i svaka studija, i ova ima ograničenja koja treba imati na umu. Uzorak od 300 učesnika, iako geografski i demografski raznolik, možda ne predstavlja širu populaciju SAD. I interakcije sa prirodom i unos hrane zasnivaju se na ličnim izveštajima, što može uneti greške i pristrasnost. Pošto je ovo posmatračka studija, istraživači ne mogu zaključiti da boravak u prirodi uzrokuje bolju ishranu, već samo da ta dva faktora često idu zajedno.
Pročitaj još
Kako se ovo primenjuje u stvarnom životu?
Ne morate potpuno menjati svoj raspored da biste iskoristili ove nalaze. Male, dosledne promene u načinu na koji se povezujete sa prirodom mogu postepeno učiniti vašu ishranu zdravijom.
Evo nekoliko praktičnih načina da počnete:
- Prošetajte kroz zelenu površinu. Čak i kratka šetnja parkom ili ulicom sa drvećem računa se kao namerna interakcija sa prirodom i može pomoći u smanjenju stresa koji inače vodi ka nezdravim izborima hrane.
- Unesite prirodu u zatvoren prostor. Držanje biljaka u prostorijama u kojima provodite najviše vremena je jednostavan način usputnog kontakta sa prirodom.
- Pokušajte da uzgajate sopstvenu hranu. Učesnici koji su se bavili baštovanstvom više su vrednovali svežu hranu i imali su jaču želju da jedu takve namirnice.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
Trihotilomanija: Poremećaj zbog kog ljudi čupaju sopstvenu kosu
31.08.2026.•
3
Trihotilomanija, odnosno poremećaj čupanja kose, obrva, trepavica ili drugih dlaka, poznata je vekovima.
Naučnici identifikovali protein koji bi mogao da utiče na želju za masnom hranom
31.08.2026.•
0
Naučnici sa Metropolitanskog univerziteta u Osaki otkrili su da jedan protein u neuronima može značajno da utiče na sklonost prema masnoj hrani i povećanje telesne težine kod miševa.
Naučnici u hleb dodali spanać - to je znatno uticalo na insulin i osećaj gladi
31.08.2026.•
2
Naučnici su pronašli način da obogate beli hleb spanaćem, a prvo manje istraživanje pokazalo je da takav hleb može da utiče na odgovor organizma na insulin i osećaj gladi.
Sićušni kanali u vratu mogli bi da utiču na to kako mozak stari
30.08.2026.•
1
Sve više dokaza ukazuje na to da se sa godinama usporava rad limfnog sistema koji pomaže u uklanjanju tečnosti i otpadnih materija iz centralnog nervnog sistema.
Zaslađivač iz žvakaćih guma i pasti za zube povezan sa moždanim i srčanim udarima
30.08.2026.•
1
Zaslađivač ksilitol, koji se koristi u žvakaćim gumama i džemovima, povezan je sa moždanim i srčanim udarima, pokazala je najnovija studija, prenosi Gardijan.
Neobično stanje zbog kog se ljudi mogu izgubiti čak i u sopstvenom domu
30.08.2026.•
2
Neki ljudi mogu da prepoznaju zgrade i poznate orijentire i imaju sasvim uobičajene kognitivne sposobnosti, ali se ipak izgube na mestima koja poznaju godinama - u najtežim slučajevima čak i u sopstvenom domu.
Može li se Alchajmerova bolest preneti preko krvi?
30.08.2026.•
0
Alchajmerova bolest uglavnom se povezuje sa faktorima poput starosti, genetike i načina života.
Prvom pacijentu na svetu uklonjen tumor tokom operacije mozga uz pomoć AI
30.08.2026.•
1
Prvom pacijentu na svetu koji je podvrgnut operaciji mozga uz pomoć veštačke inteligencije u realnom vremenu uspešno je uklonjen tumor.
FDA odobrila novi lek za rak pankreasa: U ispitivanju gotovo udvostručio preživljavanje pacijenata
28.08.2026.•
0
Američka Uprava za hranu i lekove (FDA) odobrila je terapiju za kancer pankreasa koja je u kliničkim ispitivanjima gotovo udvostručila ukupno vreme preživljavanja pacijenata.
U Severnoj Makedoniji 50 slučajeva groznice Zapadnog Nila i šest preminulih
28.08.2026.•
0
U Severnoj Makedoniji registrovano je 50 zaraženih virusom Zapadnog Nila, od kojih je šest preminulo, objavio je Institut za javno zdravlje.
Zašto se leti osećamo umorno: Kako sačuvati energiju?
27.08.2026.•
0
Mnogi ljudi se žale da se leti osećaju umorno, da su pospani i da imaju slabu koncentraciju.
Dva radnika frankfurtskog aerodroma umrla od malarije, komarac stigao avionom
27.08.2026.•
2
Dvojica radnika frankfurtskog aerodroma umrla su od malarije nakon što se šest zaposlenih zarazilo tom ozbiljnom bolešću koju prenose komarci.
Jod i mozak: Može li nedovoljan unos uticati na pamćenje i koncentraciju?
25.08.2026.•
0
Zaboravnost, slabija koncentracija i osećaj da nam je "mozak u magli" često povezujemo sa stresom, nedostatkom sna i velikim brojem svakodnevnih obaveza.
U Srbiji od groznice Zapadnog Nila obolelo 11 ljudi, pet više nego prethodne sedmice
24.08.2026.•
0
U Srbiji je od 1. juna do sada registrovano 11 obolelih od groznice Zapadnog Nila, od čega je 10 slučajeva sa težim, neuroinvazivnim oblikom te bolesti.
Kardiolog: Srce posebno opterećeno tokom velikih vrućina
24.08.2026.•
1
Internista i kardiolog dr Snežana Bašić izjavila je da je srce posebno opterećeno tokom velikih vrućina, jer se na periferiji krvotoka zadrži veća količina krvi, a krv sporije dolazi do srca.
Studija: Napravljen proboj u lečenju metastaza jetre
24.08.2026.•
0
Belgijski istraživački tim je možda otkrio novi terapijski pristup jednom od najrasprostranjenijih i najtežih za lečenje oblika raka, preneo je portal Fokus na Belgiju.
Vaše srce može da napravi sopstveni bajpas nakon srčanog udara
24.08.2026.•
0
Kada dođe do srčanog udara, odnosno infarkta miokarda, koronarna arterija koja snabdeva srčani mišić postaje začepljena, čime se prekida dotok kiseonika i hranljivih materija.
Da li je opasno lizati aluminijumski poklopac pudinga ili čaše jogurta?
24.08.2026.•
4
Mnogi od detinjstva slušaju upozorenje da ne bi trebalo da ližu poklopac pudinga jer bi to moglo da bude štetno. Ali da li je ta navika zaista opasna po zdravlje?
U Severnoj Makedoniji pet osoba preminulo od groznice Zapadnog Nila
23.08.2026.•
0
U Severnoj Makedoniji registrovan je još jedan smrtni slučaj od groznice Zapadnog Nila, čime je ukupan broj preminulih od te bolesti u zemlji porastao na pet.
Američki naučnici ispitali biološki sat i zašto neko brže stari
23.08.2026.•
0
Američki naučnici analizirali su krv više od 3.200 ljudi kako bi razumeli kako funkcioniše biološki sat i zašto neko stari brže.
Šest namirnica prirodno bogatih melatoninom
23.08.2026.•
1
Možda o melatoninu razmišljate samo kao o suplementu koji se uzima uveče kako biste lakše zaspali, ali ovaj hormon nalazi se i u nekim namirnicama.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar