Veliko istraživanje otkriva zašto se neki virusi kriju u vašem telu do kraja života
Čak i najzdraviji među nama obično nose viruse u svojim telima. Ovi "skriveni" virusi mogu se vremenom ispoljiti kao bolest, ali inače miruju, izbegavajući detekciju, kako ne bi bili potpuno eliminisani.
Foto: Pixabay
Novo istraživanje baca više svetla na uobičajene viruse koji su unutar ćelija zdravih ljudi, kao i na količinu virusa koju ljudi obično nose.
Tim predvođen istraživačima sa Medicinskog fakulteta Harvard analizirao je podatke iz uzoraka krvi i pljuvačke više od 917.000 ljudi iz tri medicinske baze podataka, tražeći obrasce u količini virusne DNK koja cirkuliše kroz telo kada infekcije ne prelaze u bolest.
Analizirajući genetske fragmente kako bi izračunali takozvano virusno opterećenje, ova mera pokazuje koji su virusi prisutni, kao i koliko se dobro imuni sistem bori protiv njih, piše ScienceAlert.
Istraživači su povezali nivo virusnog opterećenja sa specifičnim delovima ljudske DNK, uspostavljajući veze između određenih genetskih karakteristika i drugih demografskih faktora, kao što su starost i pol osobe, i njihove sposobnosti da potisnu viruse.
"Dolazimo do tačke gde možemo da koristimo ljudsku genetiku da pokušamo da odgovorimo na fundamentalna pitanja o patologiji koja nastaje zbog virusa", kaže genetičar i vodeći autor Nolan Kamitaki.
Podaci su otkrili 82 specifične lokacije (ili lokuse) u ljudskom genomu povezane sa količinom virusne DNK, posebno u glavnom kompleksu histokompatibilnosti (MHC) - centralnom kontrolnom sistemu imunog sistema.
Drugi obrasci su se pojavili za različite viruse. Na primer, Epštajn-Barov virus (EBV) postajao je češći sa godinama, dok je herpes virus HHV-7 opadao od srednjih godina. Virusno opterećenje EBV-a raslo je zimi, a opadalo leti, dok su drugi virusi bili stabilniji.
Korišćenjem statističke tehnike nazvane Mendelova randomizacija, istraživači su takođe dodatno razjasnili veze između virusa i određenih bolesti.
Tim je utvrdio da visoko virusno opterećenje EBV-a predstavlja direktan faktor rizika za razvoj Hočkinovog limfoma kasnije u životu.
Međutim, ista veza nije pronađena između EBV-a i multiple skleroze (MS), iako je EBV poznat okidač za MS. To je zanimljiv nalaz jer sugeriše da veza između MS-a i EBV-a zavisi od toga kako imuni sistem reaguje na virus, a ne od količine virusa prisutne u telu.
"Ovaj nalaz je primer zašto je istraživanje virusa u velikim genetskim biobankama važno", kaže Kamitaki.
Što se tiče EBV-a i Hočkinovog limfoma, povezanost sa visokim virusnim opterećenjem sugeriše da bi antivirusni lekovi potencijalno mogli smanjiti rizik od Hočkinovog limfoma - iako tu ideju još treba testirati.
Sa virusnim opterećenjem DNK bili su povezani i negenetski faktori, uključujući starost, pol i to da li neko puši. Većina virusa bila je češća kod muškaraca nego kod žena.
Istraživači mogu nadograditi ove nalaze kako bi dalje proučavali kako se rizik od bolesti razlikuje od osobe do osobe - čak i kada imaju iste viruse u telu.
Pročitaj još
Ovi virusi su rasprostranjeniji nego što možda mislite. Tri virusa koja su istraživači pratili, poznata kao anelovirusi, nalaze se kod 80-90 odsto opšte populacije, ali još nije jasno kakva je njihova veza sa bolestima.
Važno je imati na umu da su, zbog podataka o sekvenciranju genoma koje su koristili, istraživači u ovoj studiji posmatrali samo DNK viruse, koji se skrivaju u DNK i preuzimaju je. Dodatna istraživanja mogla bi da obuhvate i RNK viruse, poput koronavirusa, koji funkcionišu drugačije.
I nije reč samo o trenutnim infekcijama koje utiču na naše zdravlje. Ponekad stari virusi koji su se "utkali" u naše genome pre eona, ali su izgubili sposobnost razmnožavanja, i dalje utiču na naše zdravlje na neobične načine.
Istraživanje je objavljeno u časopisu "Nature".
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
Kako izgleda karantin za zaražene hantavirusom: Objavljen kakav je protokol
11.05.2026.•
1
Četrnaestoro Španaca koji su bili na kruzeru na kojem se pojavio smrtonosni hantavirus nalaze se u vojnoj bolnici "Gomez Ulja" u Madridu.
Naučnici napravili prvu "mapu mirisa"
10.05.2026.•
0
Čulo mirisa je moćno čulo. Ono signalizira vašem telu da li će nešto imati dobar ukus (ili užasan), da ste konačno stigli kući, da samo što nije počela kiša, da je stiglo proleće ili da psu treba kupanje.
Koje mleko je nazdravije?
10.05.2026.•
3
Ako ste proveli neko vreme kupujući mleko u lokalnom supermarketu, verovatno ste primetili da je izbor, uključujući mlečne i biljne alternative, veći nego ikad pre.
Neki znaci depresije mogu se pojaviti u krvi
10.05.2026.•
0
Smatra se da depresija pogađa gotovo šest odsto odraslih, ali njeno dijagnostikovanje može biti teško: simptomi se razlikuju, a procena se i dalje u velikoj meri oslanja na iskustva koja sami pacijenti prijavljuju.
Kafa može da štiti od starenja, a kofein nije glavni razlog
10.05.2026.•
0
Kao da čovečanstvu treba još jedan razlog da prigrli svoj jutarnji (ili večernji) espreso, naučnici su upravo otkrili način na koji kafa potencijalno poboljšava zdravlje i dugovečnost - a kofein igra samo manju ulogu.
Direktorka "Batuta": Nema opasnosti od pandemije hantavirusa, naše zdravstvo spremno da reaguje ako zatreba
10.05.2026.•
23
Govoreći o hantavirusu koji se pojavio na kruzeru i odneo tri života, direktorka Instituta "Batut" profesorka Verica Jovanović kaže za RTS da 30 godina nije došlo do mutacije ovog virusa i da nema opasnosti od pandemije.
Doktor Stanojević: Broj mladih obolelih od raka debelog creva četvorostruko uvećan
10.05.2026.•
2
Broj obolelih od kolorektalnog karcinoma stalno se povećava, a među mlađima od 50 godina četvorostruko je povećan.
Evropsko kardiološko društvo objavilo nove smernice o ishrani osoba sa srčanim problemima
08.05.2026.•
0
Vodeći evropski kardiolozi objavili su nove prehrambene preporuke za srčane bolesnike, ističući da im treba savetovati da prednost daju kuvanju kod kuće kako bi izbegli "ultraprerađenu" hranu.
Istraživanje: Padovi nakon četrdesete godine mogu ukazivati na demenciju
07.05.2026.•
0
Starije osobe sa istorijom padova mogu imati mnogo veći rizik od razvoja demencije, prema istraživanju koje je uključivalo skoro tri miliona ljudi.
Autoimune bolesti: Koji dodaci ishrani mogu pomoći?
07.05.2026.•
0
Više miliona ljudi u svetu boluje od autoimunih bolesti. One se teško otkrivaju, ponekad su simptomi netipični, a terapija je simptomatska.
Zašto bi trebalo da izbegavate sedenje prekrštenih nogu
06.05.2026.•
3
Dugotrajno sedenje prekrštenih nogu trebalo bi izbegavati, jer ono može izazvati neravnomerno opterećenje kukova, karlice i donjeg dela leđa.
HPV infekcija, testiranje i vakcinacija - šta je važno da znamo?
06.05.2026.•
0
HPV je česta, ali često nevidljiva infekcija koja može imati ozbiljne posledice.
Nije svejedno kad pijete kafu: Koje je najbolje vreme?
06.05.2026.•
1
Bilo da se oslanjate na kafu da započnete svoj dan, da izgurate popodnevni trening ili završite iscrpljujući radni zadatak, možda biste želeli da razmislite o tome kada je pijete.
VIDEO: Koreni demencije se protežu sve do detinjstva
05.05.2026.•
2
Demencija se često povezuje sa starijim ljudima, ali se ne pojavljuje tek tako niotkuda.
Koji suplementi u menopauzi zaista pomažu: Šta pokazuju istraživanja?
04.05.2026.•
0
Iako je tržište preplavljeno proizvodima koji obećavaju olakšanje simptoma menopauze, naučni dokazi ukazuju da samo neki od njih imaju stvarni efekat.
Zašto se masnoća nakuplja oko stomaka?
04.05.2026.•
4
Masnoća oko stomaka nije tu slučajno, telo je sklono da energiju skladišti baš u tom području iz više razloga, a najčešće se radi o kombinaciji hormona, načina života i genetike.
Tri osobe umrle na kruzeru u Atlantskom okeanu: Sumnja se na hantavirus
04.05.2026.•
2
Tri osobe su preminule, a više njih je obolelo nakon sumnje na izbijanje hantavirusa na kruzeru koji plovi Atlantskim okeanom, saopštila je Svetska zdravstvena organizacija (SZO).
Najzdravija kombinacija za srce: Ove dve namirnice treba jesti svakodnevno
03.05.2026.•
0
Nova istraživanja pokazuju da kombinacija namirnica može imati jači efekat na zdravlje nego kada se konzumiraju pojedinačno.
Imune ćelije "pamte" gojaznost dugo nakon gubitka težine
03.05.2026.•
1
Pobediti gojaznost retko je lako. Za mnoge ljude, čak i uspešan gubitak težine prati dugotrajna borba da se spreči povratak kilograma.
Tri stvari koje (osim hrane) utiču na vaš holesterol
03.05.2026.•
0
Visok holesterol ima tendenciju da prođe neprimećeno, često se tiho povećavajući bez očiglednih simptoma.
Temperatura kod dece: Kada je bezazlena, a kada znak za uzbunu?
02.05.2026.•
0
Povišena temperatura jedan je od najčešćih razloga za odlazak kod pedijatra, ali sama po sebi nije bolest već prirodan odgovor organizma na infekciju.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar