Veliko istraživanje otkriva zašto se neki virusi kriju u vašem telu do kraja života
Čak i najzdraviji među nama obično nose viruse u svojim telima. Ovi "skriveni" virusi mogu se vremenom ispoljiti kao bolest, ali inače miruju, izbegavajući detekciju, kako ne bi bili potpuno eliminisani.
Foto: Pixabay
Novo istraživanje baca više svetla na uobičajene viruse koji su unutar ćelija zdravih ljudi, kao i na količinu virusa koju ljudi obično nose.
Tim predvođen istraživačima sa Medicinskog fakulteta Harvard analizirao je podatke iz uzoraka krvi i pljuvačke više od 917.000 ljudi iz tri medicinske baze podataka, tražeći obrasce u količini virusne DNK koja cirkuliše kroz telo kada infekcije ne prelaze u bolest.
Analizirajući genetske fragmente kako bi izračunali takozvano virusno opterećenje, ova mera pokazuje koji su virusi prisutni, kao i koliko se dobro imuni sistem bori protiv njih, piše ScienceAlert.
Istraživači su povezali nivo virusnog opterećenja sa specifičnim delovima ljudske DNK, uspostavljajući veze između određenih genetskih karakteristika i drugih demografskih faktora, kao što su starost i pol osobe, i njihove sposobnosti da potisnu viruse.
"Dolazimo do tačke gde možemo da koristimo ljudsku genetiku da pokušamo da odgovorimo na fundamentalna pitanja o patologiji koja nastaje zbog virusa", kaže genetičar i vodeći autor Nolan Kamitaki.
Podaci su otkrili 82 specifične lokacije (ili lokuse) u ljudskom genomu povezane sa količinom virusne DNK, posebno u glavnom kompleksu histokompatibilnosti (MHC) - centralnom kontrolnom sistemu imunog sistema.
Drugi obrasci su se pojavili za različite viruse. Na primer, Epštajn-Barov virus (EBV) postajao je češći sa godinama, dok je herpes virus HHV-7 opadao od srednjih godina. Virusno opterećenje EBV-a raslo je zimi, a opadalo leti, dok su drugi virusi bili stabilniji.
Korišćenjem statističke tehnike nazvane Mendelova randomizacija, istraživači su takođe dodatno razjasnili veze između virusa i određenih bolesti.
Tim je utvrdio da visoko virusno opterećenje EBV-a predstavlja direktan faktor rizika za razvoj Hočkinovog limfoma kasnije u životu.
Međutim, ista veza nije pronađena između EBV-a i multiple skleroze (MS), iako je EBV poznat okidač za MS. To je zanimljiv nalaz jer sugeriše da veza između MS-a i EBV-a zavisi od toga kako imuni sistem reaguje na virus, a ne od količine virusa prisutne u telu.
"Ovaj nalaz je primer zašto je istraživanje virusa u velikim genetskim biobankama važno", kaže Kamitaki.
Što se tiče EBV-a i Hočkinovog limfoma, povezanost sa visokim virusnim opterećenjem sugeriše da bi antivirusni lekovi potencijalno mogli smanjiti rizik od Hočkinovog limfoma - iako tu ideju još treba testirati.
Sa virusnim opterećenjem DNK bili su povezani i negenetski faktori, uključujući starost, pol i to da li neko puši. Većina virusa bila je češća kod muškaraca nego kod žena.
Istraživači mogu nadograditi ove nalaze kako bi dalje proučavali kako se rizik od bolesti razlikuje od osobe do osobe - čak i kada imaju iste viruse u telu.
Pročitaj još
Ovi virusi su rasprostranjeniji nego što možda mislite. Tri virusa koja su istraživači pratili, poznata kao anelovirusi, nalaze se kod 80-90 odsto opšte populacije, ali još nije jasno kakva je njihova veza sa bolestima.
Važno je imati na umu da su, zbog podataka o sekvenciranju genoma koje su koristili, istraživači u ovoj studiji posmatrali samo DNK viruse, koji se skrivaju u DNK i preuzimaju je. Dodatna istraživanja mogla bi da obuhvate i RNK viruse, poput koronavirusa, koji funkcionišu drugačije.
I nije reč samo o trenutnim infekcijama koje utiču na naše zdravlje. Ponekad stari virusi koji su se "utkali" u naše genome pre eona, ali su izgubili sposobnost razmnožavanja, i dalje utiču na naše zdravlje na neobične načine.
Istraživanje je objavljeno u časopisu "Nature".
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
Gledanje televizije satima može biti povezano sa većim rizikom od demencije
22.07.2026.•
0
Često gledanje televizije u srednjem životnom dobu moglo bi da bude povezano sa promenama u mozgu koje se javljaju decenijama kasnije, pokazuje nova studija.
Pet razloga zbog kojih je jod važan tokom leta
22.07.2026.•
0
Leto donosi više kretanja, putovanja i boravka napolju, ali često i promene u ishrani.
Španija još oštrije protiv pušenja: Proširuje zone bez duvanskog dima
22.07.2026.•
4
Vlada Španije usvojila je predlog zakona kojim se proširuju zone bez duvanskog dima, zabranjuje pušenje i upotreba srodnih proizvoda osobama mlađim od 18 godina.
Oboleli od dijabetesa od četvrtka dobijaju veći izbor pomagala za kontrolu bolesti
21.07.2026.•
0
Osobe s dijabetesom tipa jedan moći će od četvrtka, 23. jula o trošku države da imaju veći izbor pomagala radi bolje regulacije šećerne bolesti.
SZO: Oko 45 odsto rizika od demencije može da se spreči ili odloži
20.07.2026.•
0
Oko 45 odsto rizika od demencije može da se spreči ili odloži promenom određenih faktora kao što su pušenje, fizička neaktivnost i zagađenje vazduha, ocenila je Svetska zdravstvena organizacija (SZO).
Više od 600.000 Britanaca nezaposleno zbog problema sa gojaznošću
20.07.2026.•
2
Više od 600.000 Britanaca nezaposleno je zbog problema sa gojaznošću, što predstavlja ogroman ekonomski udar na produktivnost zemlje, pokazalo je najnovije istraživanje Univerziteta u Jorku.
Časovi salse mogu da poboljšaju mentalno zdravlje
20.07.2026.•
0
Pohađanje časova salse moglo bi da doprinese poboljšanju mentalnog zdravlja i smanjenju simptoma depresije i anksioznosti, pokazala je studija istraživača Univerziteta u Oksfordu i Nacionalne zdravstvene službe Oksforda.
Preminula druga osoba od legionarske bolesti na Menhetnu
19.07.2026.•
1
Druga osoba preminula je od legionarske bolesti u žarištu zaraze na njujorškom Menhetnu, saopštile su zdravstvene vlasti i navode da pad broja novih slučajeva ukazuje na to da je izvor epidemije najverovatnije uklonjen.
Ovih pet vrsta voća svaka trudnica treba da uvrsti u ishranu
19.07.2026.•
0
Tokom trudnoće ishrana više nije važna samo za zdravlje majke, već i za pravilan razvoj bebe.
Određene grupe ljudi treba da budu oprezne ili potpuno izbegavaju breskve
19.07.2026.•
0
Breskve su mnogima omiljeno letnje voće. Sočne su, slatke i mirisne, a uz to sadrže vitamine, minerale i antioksidanse, pa se često nalaze na jelovniku tokom toplijih meseci.
Šta je celulit i kako nastaje?
19.07.2026.•
0
Od strija i bora do pega i mladeža, naša koža je jedinstvena i priča priču o našem životu.
Britanija će svim tinejdžerima od 15 godina ponuditi vakcinu protiv meningitisa
19.07.2026.•
0
Svim 15-ogodišnjacima u Velikoj Britaniji trebalo bi ponuditi vakcinu protiv bolesti izazvane meningokokom B (MenB).
Sagorevanje na poslu najčešći razlog bolovanja u evropskoj diplomatskoj službi
17.07.2026.•
3
Sagorevanje na poslu bila je načešća dijagnoza bolovanja službenika evropske diplomatske službe u periodu između aprila prošle i marta ove godine i postavljena je u 28 odsto slučajeva.
Francuska usvojila zakon o eutanaziji za odrasle sa neizlečivim bolestima
15.07.2026.•
7
Francuski parlament je danas usvojio zakon kojim se omogućava eutanazija za odrasle sa neizlečivim bolestima, posle višegodišnje debate o toj temi.
Starije osobe treba da pripaze na više stvari ako koriste klima uređaje
15.07.2026.•
1
Letnji toplotni talasi postaju sve intenzivniji, a klima uređaji od luksuza su postali neophodnost. Oni često predstavljaju važnu zaštitu od vrućina, posebno u gradovima gde beton i asfalt dodatno podižu temperaturu.
Lasersko skidanje dioptrije brz način da se rešite naočara - šta je važno da znamo?
15.07.2026.•
0
Lasersko skidanje dioptrije je efikasna metoda za korekciju vida kojom se oslobađate nošenja naočara ili sočiva.
Idealno vreme za popodnevnu dremku, a da ne pokvarite noćni san
14.07.2026.•
4
Ako vas posle ručka često savlada umor, kratko popodnevno dremanje može biti dobro rešenje.
Kina planira da poveća prosečan životni vek na 80 godina do 2030. godine
14.07.2026.•
5
Kina ima za cilj da poveća prosečan životni vek na 80 godina do 2030. godine, sa 79,25 godina koliko je iznosio u 2025. godini.
Naučnici napravili kontaktna sočiva koja sama popravljaju ogrebotine
13.07.2026.•
0
Meka kontaktna sočiva, koja su danas najrasprostranjenija, imaju sklonost da tokom svakodnevnog rukovanja i čišćenja zadobiju veoma sitne ogrebotine.
Nivo testosterona kod muškaraca prepolovljen u poslednjih 50 godina
13.07.2026.•
5
Prosečan nivo testosterona kod muškaraca opao je za više od 50 odsto u poslednjih pet decenija, pokazuje nova studija predstavljena na kongresu Evropskog društva za humanu reprodukciju i embriologiju (ESHRE) u Londonu.
Kako gazirana voda može da bude saveznik tokom leta i zašto je važno da ne zaboravite na jod?
13.07.2026.•
0
Tokom vrelih letnjih dana većina ljudi razmišlja o tome kako da se rashladi i unese dovoljno tečnosti.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar