Studija: "Breaking Bad" efekat raka je stvaran
Mnogo toga može da se promeni nakon dijagnoze raka. Vest može doneti uznemirenost, anksioznost ili depresiju, zajedno sa nizom preispitivanja kod pacijenata koji iznenada vide život u drugačijem svetlu.
Nova studija sugeriše da to može promeniti i nešto neočekivanije. U godinama nakon dijagnoze raka, ljudi su značajno skloniji da budu osuđeni za krivično delo, uključujući i one bez prethodnog krivičnog dosijea.
Da, to je kao u seriji "Breaking Bad" o blagoćudnom profesoru hemije u srednjoj školi čija dijagnoza raka podstiče na odlazak u kriminal.
Većina pacijenata obolelih od raka koji dožive ovaj efekat, međutim, ne postaju nemilosrdni kao Volter Vajt. Prema studiji, njihove osude obično se odnose na prekršaje kao što su krađa u prodavnici ili posedovanje droge.
Ipak, ti prestupi i dalje mogu izazvati probleme. S obzirom na potencijalne posledice za osuđene pacijente, njihove porodice i žrtve, vredi dublje istražiti da li je rak zaista iza ovog obrasca - i ako jeste, zašto?
Da bi to uradio, tim ekonomista je kombinovao podatke iz nekoliko administrativnih registara u Danskoj, stvarajući ogroman skup podataka koji obuhvata demografiju, rad, obrazovanje, prihod, bogatstvo, zdravlje i krivičnu istoriju, piše ScienceAlert.
Fokusirali su se na 368.317 ljudi kojima je dijagnostikovan rak između 1980. i 2018. godine. Povezivanjem zdravstvenih podataka i krivičnih dosijea, mogli su da uporede ponašanje pacijenata sa kontrolnom grupom koja nije dobila dijagnozu raka.
U početku, novodijagnostikovani pacijenti sa rakom ne pokazuju znake kriminaliteta, pokazala je studija. Stope kriminala zapravo opadaju u prvoj godini nakon dijagnoze, što je verovatno s obzirom na to da mnogi od tih pacijenata prolaze kroz intenzivne terapije poput zračenja ili hemoterapije.
"Glavni razlog za ovo početno smanjenje je intuitivan. Prolazak kroz lečenje raka je fizički iscrpljujući i primorava pacijenta sa rakom da posećuje ili ostaje u bolnici tokom dugih perioda", pišu istraživači.
Dve godine nakon dijagnoze, međutim, nešto se menja: verovatnoća da pacijenti budu osuđeni za krivično delo raste iznad njihovog pre-raka osnovnog nivoa i postaje statistički značajna.
Ovaj efekat nastavlja da raste pet godina nakon dijagnoze, a zatim se stabilizuje na visokim nivoima narednih pet godina.
Ukupno, pacijenti imaju 14 procenata veću verovatnoću da budu osuđeni za krivično delo nakon što im je dijagnostikovan rak, pokazala je studija.
Pored pokazivanja ove korelacije, istraživači su nastojali da razumeju zašto bi dijagnoza raka mogla navesti ljude da krše zakon. Istražili su nekoliko mogućih mehanizama, počevši od ekonomije.
Svi pacijenti u ovoj studiji imali su zdravstveno osiguranje, koje je univerzalno u Danskoj, što sugeriše da oni koji su se okrenuli kriminalu nisu bili motivisani neplaćenim medicinskim računima, napominju autori.
Ipak, rak uzima finansijski danak. Verovatnoća zaposlenja pacijenata opada za 1,5 procentnih poena u godini kada im je dijagnostikovan, a čak i oni koji imaju posao obično rade manje sati i ostvaruju manji prihod.
"Pokazujemo da pojedinci koji imaju najjaču vezu između kriminala i raka takođe imaju tendenciju da dožive najveći pad ukupnog prihoda", pišu istraživači.
Ipak, uz porast ekonomskih i imovinskih krivičnih dela, studija je takođe pronašla značajan porast neekonomskih krivičnih dela poput nasilnih prestupa, što ukazuje na dodatne faktore.
Istraživači su takođe razmatrali verovatnoće preživljavanja pacijenata, jer izgled ranije smrti može umanjiti odvraćajući efekat dugoročnih posledica poput zatvora.
Grupisali su pacijente u podskupove na osnovu petogodišnje verovatnoće preživljavanja procenjene prema tipu raka i karakteristikama pacijenta kao što su starost, pol i bračni status.
Veza između raka i kriminaliteta bila je jača kod pacijenata čija je petogodišnja verovatnoća preživljavanja strmije opala tokom godine kada im je postavljena dijagnoza.
Pročitaj još
Politike socijalne zaštite mogle bi ublažiti ovaj efekat. Iskorišćavajući varijacije izazvane danskim opštinskim reformama iz 2007. godine, autori studije su utvrdili da je porast kriminala povezan sa rakom bio izraženiji na mestima gde je socijalna podrška bila smanjena.
Pacijenti oboleli od raka moraju nastaviti da se prilagođavaju novim, često nepoželjnim okolnostima. Mnogi traže podršku od voljenih ili se fokusiraju na korake za poboljšanje svog zdravlja, kao što su vežbanje i istraživanje opcija lečenja.
Ako se veza potvrdi i u drugim zemljama, to bi moglo ukazivati na novu vrstu praznine u podršci.
"Naši rezultati ukazuju da su politike koje se bave ekonomskim posledicama zdravstvenih šokova važne za ublažavanje nastalog uticaja na kriminal", pišu istraživači.
Studija je objavljena u časopisu "American Economic Journal: Applied Economics".
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
Četiri vrste namirnica koje mogu da poremete dejstvo lekova
14.05.2026.•
0
Da li ste znali da ono što jedete može uticati na to koliko dobro vaši lekovi deluju?
Pet uobičajenih navika ispijanja kafe koje bi trebalo da izbegavate
14.05.2026.•
2
Iako kafa ima mnoge dokazane zdravstvene prednosti, neke uobičajene greške u njenom ispijanju mogu uticati na vaš nivo energije, san, hidrataciju i celokupno zdravlje.
Ako se bude pravila vakcina protiv hantavirusa - biće potrebno više godina da bude spremna
14.05.2026.•
3
Vakcina protiv hantavirusa može biti razvijena, ali ako se sprovede po svim standardima i prođe sva neophodna ispitivanja, taj proces bi mogao da potraje nekoliko godina.
Majke možda kriju tajnu ljudske dugovečnosti
13.05.2026.•
0
Mnogi od nas duguju svojim majkama sam opstanak do odraslog doba. To je težak posao, pobrinuti se da deca ne upadnu u opasne situacije.
Zašto imamo umnjake i da li će jednog dana potpuno nestati
13.05.2026.•
0
Postoji određena ironija u činjenici da jedan od najčešćih hirurških zahvata koji se danas izvodi kod mladih odraslih osoba postoji upravo zbog najprepoznatljivije osobine naše vrste - ljudskog mozga.
Ako ljudi postaju pametniji, zašto nam se mozak smanjuje?
13.05.2026.•
4
Tokom poslednje dve decenije, neke studije sugerisale su da se ljudski mozak smanjuje. Ali postoje i dokazi da su IQ rezultati rasli tokom prošlog veka.
Istraživanje: Elektronske cigarete oštećuju ćelije pluća već posle 24 sata
12.05.2026.•
2
Elektronske cigarete često se predstavljaju kao bezbednija alternativa klasičnom duvanu, ali novo istraživanje Instituta za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo pokazuje da to nije baš tako.
Da li treba uzimati kreatin kao suplement?
12.05.2026.•
0
Kreatin je već dugo popularan suplement među sportistima i bodibilderima, koji tvrde da im daje kratke nalete energije potrebne za intenzivne treninge i pomaže u izgradnji mišića.
Jedan organ u ljudskom telu stari brže od ostalih
12.05.2026.•
0
Naša tela ne stare istim tempom, a neki organi propadaju brže od drugih. Srećom, mnogo toga možemo učiniti kako bismo taj proces usporili.
Kako izgleda karantin za zaražene hantavirusom: Objavljen kakav je protokol
11.05.2026.•
2
Četrnaestoro Španaca koji su bili na kruzeru na kojem se pojavio smrtonosni hantavirus nalaze se u vojnoj bolnici "Gomez Ulja" u Madridu.
Naučnici napravili prvu "mapu mirisa"
10.05.2026.•
0
Čulo mirisa je moćno čulo. Ono signalizira vašem telu da li će nešto imati dobar ukus (ili užasan), da ste konačno stigli kući, da samo što nije počela kiša, da je stiglo proleće ili da psu treba kupanje.
Koje mleko je nazdravije?
10.05.2026.•
5
Ako ste proveli neko vreme kupujući mleko u lokalnom supermarketu, verovatno ste primetili da je izbor, uključujući mlečne i biljne alternative, veći nego ikad pre.
Neki znaci depresije mogu se pojaviti u krvi
10.05.2026.•
0
Smatra se da depresija pogađa gotovo šest odsto odraslih, ali njeno dijagnostikovanje može biti teško: simptomi se razlikuju, a procena se i dalje u velikoj meri oslanja na iskustva koja sami pacijenti prijavljuju.
Kafa može da štiti od starenja, a kofein nije glavni razlog
10.05.2026.•
0
Kao da čovečanstvu treba još jedan razlog da prigrli svoj jutarnji (ili večernji) espreso, naučnici su upravo otkrili način na koji kafa potencijalno poboljšava zdravlje i dugovečnost - a kofein igra samo manju ulogu.
Direktorka "Batuta": Nema opasnosti od pandemije hantavirusa, naše zdravstvo spremno da reaguje ako zatreba
10.05.2026.•
23
Govoreći o hantavirusu koji se pojavio na kruzeru i odneo tri života, direktorka Instituta "Batut" profesorka Verica Jovanović kaže za RTS da 30 godina nije došlo do mutacije ovog virusa i da nema opasnosti od pandemije.
Doktor Stanojević: Broj mladih obolelih od raka debelog creva četvorostruko uvećan
10.05.2026.•
2
Broj obolelih od kolorektalnog karcinoma stalno se povećava, a među mlađima od 50 godina četvorostruko je povećan.
Evropsko kardiološko društvo objavilo nove smernice o ishrani osoba sa srčanim problemima
08.05.2026.•
0
Vodeći evropski kardiolozi objavili su nove prehrambene preporuke za srčane bolesnike, ističući da im treba savetovati da prednost daju kuvanju kod kuće kako bi izbegli "ultraprerađenu" hranu.
Istraživanje: Padovi nakon četrdesete godine mogu ukazivati na demenciju
07.05.2026.•
0
Starije osobe sa istorijom padova mogu imati mnogo veći rizik od razvoja demencije, prema istraživanju koje je uključivalo skoro tri miliona ljudi.
Autoimune bolesti: Koji dodaci ishrani mogu pomoći?
07.05.2026.•
0
Više miliona ljudi u svetu boluje od autoimunih bolesti. One se teško otkrivaju, ponekad su simptomi netipični, a terapija je simptomatska.
Zašto bi trebalo da izbegavate sedenje prekrštenih nogu
06.05.2026.•
3
Dugotrajno sedenje prekrštenih nogu trebalo bi izbegavati, jer ono može izazvati neravnomerno opterećenje kukova, karlice i donjeg dela leđa.
HPV infekcija, testiranje i vakcinacija - šta je važno da znamo?
06.05.2026.•
0
HPV je česta, ali često nevidljiva infekcija koja može imati ozbiljne posledice.
Komentari 3
Trivun
Jovo Travar
Михајло
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar