Studija: "Breaking Bad" efekat raka je stvaran
Mnogo toga može da se promeni nakon dijagnoze raka. Vest može doneti uznemirenost, anksioznost ili depresiju, zajedno sa nizom preispitivanja kod pacijenata koji iznenada vide život u drugačijem svetlu.
Nova studija sugeriše da to može promeniti i nešto neočekivanije. U godinama nakon dijagnoze raka, ljudi su značajno skloniji da budu osuđeni za krivično delo, uključujući i one bez prethodnog krivičnog dosijea.
Da, to je kao u seriji "Breaking Bad" o blagoćudnom profesoru hemije u srednjoj školi čija dijagnoza raka podstiče na odlazak u kriminal.
Većina pacijenata obolelih od raka koji dožive ovaj efekat, međutim, ne postaju nemilosrdni kao Volter Vajt. Prema studiji, njihove osude obično se odnose na prekršaje kao što su krađa u prodavnici ili posedovanje droge.
Ipak, ti prestupi i dalje mogu izazvati probleme. S obzirom na potencijalne posledice za osuđene pacijente, njihove porodice i žrtve, vredi dublje istražiti da li je rak zaista iza ovog obrasca - i ako jeste, zašto?
Da bi to uradio, tim ekonomista je kombinovao podatke iz nekoliko administrativnih registara u Danskoj, stvarajući ogroman skup podataka koji obuhvata demografiju, rad, obrazovanje, prihod, bogatstvo, zdravlje i krivičnu istoriju, piše ScienceAlert.
Fokusirali su se na 368.317 ljudi kojima je dijagnostikovan rak između 1980. i 2018. godine. Povezivanjem zdravstvenih podataka i krivičnih dosijea, mogli su da uporede ponašanje pacijenata sa kontrolnom grupom koja nije dobila dijagnozu raka.
U početku, novodijagnostikovani pacijenti sa rakom ne pokazuju znake kriminaliteta, pokazala je studija. Stope kriminala zapravo opadaju u prvoj godini nakon dijagnoze, što je verovatno s obzirom na to da mnogi od tih pacijenata prolaze kroz intenzivne terapije poput zračenja ili hemoterapije.
"Glavni razlog za ovo početno smanjenje je intuitivan. Prolazak kroz lečenje raka je fizički iscrpljujući i primorava pacijenta sa rakom da posećuje ili ostaje u bolnici tokom dugih perioda", pišu istraživači.
Dve godine nakon dijagnoze, međutim, nešto se menja: verovatnoća da pacijenti budu osuđeni za krivično delo raste iznad njihovog pre-raka osnovnog nivoa i postaje statistički značajna.
Ovaj efekat nastavlja da raste pet godina nakon dijagnoze, a zatim se stabilizuje na visokim nivoima narednih pet godina.
Ukupno, pacijenti imaju 14 procenata veću verovatnoću da budu osuđeni za krivično delo nakon što im je dijagnostikovan rak, pokazala je studija.
Pored pokazivanja ove korelacije, istraživači su nastojali da razumeju zašto bi dijagnoza raka mogla navesti ljude da krše zakon. Istražili su nekoliko mogućih mehanizama, počevši od ekonomije.
Svi pacijenti u ovoj studiji imali su zdravstveno osiguranje, koje je univerzalno u Danskoj, što sugeriše da oni koji su se okrenuli kriminalu nisu bili motivisani neplaćenim medicinskim računima, napominju autori.
Ipak, rak uzima finansijski danak. Verovatnoća zaposlenja pacijenata opada za 1,5 procentnih poena u godini kada im je dijagnostikovan, a čak i oni koji imaju posao obično rade manje sati i ostvaruju manji prihod.
"Pokazujemo da pojedinci koji imaju najjaču vezu između kriminala i raka takođe imaju tendenciju da dožive najveći pad ukupnog prihoda", pišu istraživači.
Ipak, uz porast ekonomskih i imovinskih krivičnih dela, studija je takođe pronašla značajan porast neekonomskih krivičnih dela poput nasilnih prestupa, što ukazuje na dodatne faktore.
Istraživači su takođe razmatrali verovatnoće preživljavanja pacijenata, jer izgled ranije smrti može umanjiti odvraćajući efekat dugoročnih posledica poput zatvora.
Grupisali su pacijente u podskupove na osnovu petogodišnje verovatnoće preživljavanja procenjene prema tipu raka i karakteristikama pacijenta kao što su starost, pol i bračni status.
Veza između raka i kriminaliteta bila je jača kod pacijenata čija je petogodišnja verovatnoća preživljavanja strmije opala tokom godine kada im je postavljena dijagnoza.
Pročitaj još
Politike socijalne zaštite mogle bi ublažiti ovaj efekat. Iskorišćavajući varijacije izazvane danskim opštinskim reformama iz 2007. godine, autori studije su utvrdili da je porast kriminala povezan sa rakom bio izraženiji na mestima gde je socijalna podrška bila smanjena.
Pacijenti oboleli od raka moraju nastaviti da se prilagođavaju novim, često nepoželjnim okolnostima. Mnogi traže podršku od voljenih ili se fokusiraju na korake za poboljšanje svog zdravlja, kao što su vežbanje i istraživanje opcija lečenja.
Ako se veza potvrdi i u drugim zemljama, to bi moglo ukazivati na novu vrstu praznine u podršci.
"Naši rezultati ukazuju da su politike koje se bave ekonomskim posledicama zdravstvenih šokova važne za ublažavanje nastalog uticaja na kriminal", pišu istraživači.
Studija je objavljena u časopisu "American Economic Journal: Applied Economics".
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
Za vikend ponovo pomeramo kazaljke: Ovo su načini da sebi to olakšate
26.03.2026.•
3
U noći između subote i nedelje ponovo pomeramo kazaljke i prelazimo na letnje računanje vremena.
Zašto je jod važan za zdravlje žena?
25.03.2026.•
0
Jod je esencijalni mineral koji ima važnu ulogu u funkcionisanju organizma.
Vatikan: Katolicima se mogu presađivati životinjski organi
25.03.2026.•
4
Vatikan je saopštio da se katolicima mogu presađivati životinjski organi i tkiva za lečenje zdravstvenih stanja, budući da postupci koji uključuju genetski modifikovane organe svinja ili krava nastavljaju da se razvijaju
U Srbiji godišnje oko 250 novih slučajeva Hočkinovog limfoma: Najčešće pogađa mlade
24.03.2026.•
1
U Srbiji se svake godine dijagnostikuje oko 250 novih slučajeva Hočkinovog limfoma - malignog oboljenja koje najčešće pogađa mlade između 15. i 40. godine.
U Srbiji prošle godine registrovano 410 slučajeva tuberkuloze
24.03.2026.•
0
U Srbiji je u 2025. registrovano 410 osoba obolelih od tuberkuloze, objavio je Institut za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut".
Svetska zdravstvena organizacija: Neprimećena jedna petina slučajeva tuberkuloze u Evropi
23.03.2026.•
1
Evropski region propušta da dijagnostikuje jednu petinu slučajeva tuberkuloze, upozorili su Odeljenje Svetske zdravstvene organizacije (SZO) za Evropu i Evropski centar za prevencviju bolesti i kontrolu.
VIDEO: Sporiji govor bi mogao biti rani znak Alchajmerove bolesti
23.03.2026.•
0
Rani znaci Alchajmerove bolesti mogu biti skriveni u načinu na koji osoba govori, ali još nije jasno koji detalji našeg izražavanja su najkritičniji za dijagnozu.
Zabeleženo skoro 7.000 slučajeva oboljenja sličnih gripu za nedelju dana
22.03.2026.•
0
U Srbiji je od 9. do 15. marta zabeleženo 6.875 slučajeva oboljenja sličnih gripu, što je nešto više u poređenju sa prethodnom nedeljom, objavio je Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut".
Prvi veštački jednjak uspešno presađen svinji
22.03.2026.•
0
Naučnici iz Velike Britanije prvi put su razvili veštački jednjak u laboratoriji i uspešno ga presadili svinjama, koje su nakon toga normalno mogle da gutaju hranu.
U Napulju za samo jedan dan potvrđena 84 slučaja hepatitisa A, a krive su - dagnje
22.03.2026.•
0
Broj obolelih od hepatitisa A u regionu Napulja dostigao je skoro 150, nakon što su potvrđena 84 slučaja samo u tom gradu, preneli su italijanski mediji.
DNK stanovnika Sardinije sadrži gen koji štiti od malarije
22.03.2026.•
0
DNK stanovnika Sardinije sadrži gen koji štiti od malarije.
Studija: Krv pitona možda krije lek protiv gojaznosti
22.03.2026.•
8
Naučnici su identifikovali molekul iz krvi burmanskih pitona koji smanjuje apetit kod gojaznih miševa, a koji bi mogao da posluži kao osnova za razvoj novih lekova protiv gojaznosti, navodi se u najnovijoj studiji.
Lekar rangirao: Ovo su najbolnije operacije
22.03.2026.•
0
Iako su medicinski zahvati potpuno neophodni i spasavaju živote, to ne znači da su bezbolni.
Velika studija možda pronašla idealnu količinu kafe za smanjenje stresa
22.03.2026.•
0
Kafa se češće povezuje sa povećanom budnošću, ali nova studija pokazuje da bi mogla pomoći i u smanjenju rizika od razvoja anksioznosti i depresije - i zapravo postoji optimalna količina.
Šetnjom s rasparenim čarapama u Zrenjaninu obeležen Međunarodni dan osoba sa Daunovim sindromom
21.03.2026.•
0
Šetnjom učenika i nastavnika Osnovne i srednje škole "9. maj", koja se bavi obrazovanjem dece sa smetnjama u razvoju, danas je u centru Zrenjanina obeležen Međunarodni dan osoba sa Daunovim sindromom.
Muškarci sa godinama gube Y hromozom - posledice mogu biti ozbiljne
21.03.2026.•
2
Gubitak Y hromozoma kod muškaraca sa godinama mogao bi da ima ozbiljnije posledice po zdravlje nego što se ranije mislilo, pokazuju nova istraživanja.
Visok krvni pritisak: Ovo su netipični razlozi
20.03.2026.•
0
Visok krvni pritisak ili hipertenzija ponekad je povezan sa uobičajenim uzrocima kao što su prekomerni unos soli i stres.
Nacionalni dan borbe protiv raka dojke: U Srbiji oko 1.700 žеnа godišnje umre оd te bolesti
19.03.2026.•
1
Sutra se u Srbiji obeležava Nаciоnаlni dаn bоrbе prоtiv rака dојке. Prema podacima, u 2024. rеgistrоvаnо је 4.544 nоvооbоlеlih i 1.700 umrlih žеnа оd te bolesti.
I muškarac može da proizvodi mleko - pod određenim uslovima
19.03.2026.•
1
Koncept laktacije kod muškaraca obično se pominje samo na forumima koji se bave spekulativnom biologijom.
Neočekivane posledice života bez seksa
19.03.2026.•
4
Period bez polnih odnosa, poznato kao apstinencija ili celibat, neće trajno naštetiti vašem zdravlju, ali može dovesti do nekih neočekivanih telesnih i psihičkih promena.
Zdrava priča uživo sa Dolores Milošev Erdeg: Mentalno zdravlje dece i roditelja
18.03.2026.•
0
Nakon godina rada sa stručnjacima kroz podkast Zdrava priča, kreativna direktorka i producentkinja Dolores Milošev Erdeg pokreće novi format uživo edukacija.
Komentari 3
Trivun
Jovo Travar
Михајло
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar