Studija: "Breaking Bad" efekat raka je stvaran
Mnogo toga može da se promeni nakon dijagnoze raka. Vest može doneti uznemirenost, anksioznost ili depresiju, zajedno sa nizom preispitivanja kod pacijenata koji iznenada vide život u drugačijem svetlu.
Nova studija sugeriše da to može promeniti i nešto neočekivanije. U godinama nakon dijagnoze raka, ljudi su značajno skloniji da budu osuđeni za krivično delo, uključujući i one bez prethodnog krivičnog dosijea.
Da, to je kao u seriji "Breaking Bad" o blagoćudnom profesoru hemije u srednjoj školi čija dijagnoza raka podstiče na odlazak u kriminal.
Većina pacijenata obolelih od raka koji dožive ovaj efekat, međutim, ne postaju nemilosrdni kao Volter Vajt. Prema studiji, njihove osude obično se odnose na prekršaje kao što su krađa u prodavnici ili posedovanje droge.
Ipak, ti prestupi i dalje mogu izazvati probleme. S obzirom na potencijalne posledice za osuđene pacijente, njihove porodice i žrtve, vredi dublje istražiti da li je rak zaista iza ovog obrasca - i ako jeste, zašto?
Da bi to uradio, tim ekonomista je kombinovao podatke iz nekoliko administrativnih registara u Danskoj, stvarajući ogroman skup podataka koji obuhvata demografiju, rad, obrazovanje, prihod, bogatstvo, zdravlje i krivičnu istoriju, piše ScienceAlert.
Fokusirali su se na 368.317 ljudi kojima je dijagnostikovan rak između 1980. i 2018. godine. Povezivanjem zdravstvenih podataka i krivičnih dosijea, mogli su da uporede ponašanje pacijenata sa kontrolnom grupom koja nije dobila dijagnozu raka.
U početku, novodijagnostikovani pacijenti sa rakom ne pokazuju znake kriminaliteta, pokazala je studija. Stope kriminala zapravo opadaju u prvoj godini nakon dijagnoze, što je verovatno s obzirom na to da mnogi od tih pacijenata prolaze kroz intenzivne terapije poput zračenja ili hemoterapije.
"Glavni razlog za ovo početno smanjenje je intuitivan. Prolazak kroz lečenje raka je fizički iscrpljujući i primorava pacijenta sa rakom da posećuje ili ostaje u bolnici tokom dugih perioda", pišu istraživači.
Dve godine nakon dijagnoze, međutim, nešto se menja: verovatnoća da pacijenti budu osuđeni za krivično delo raste iznad njihovog pre-raka osnovnog nivoa i postaje statistički značajna.
Ovaj efekat nastavlja da raste pet godina nakon dijagnoze, a zatim se stabilizuje na visokim nivoima narednih pet godina.
Ukupno, pacijenti imaju 14 procenata veću verovatnoću da budu osuđeni za krivično delo nakon što im je dijagnostikovan rak, pokazala je studija.
Pored pokazivanja ove korelacije, istraživači su nastojali da razumeju zašto bi dijagnoza raka mogla navesti ljude da krše zakon. Istražili su nekoliko mogućih mehanizama, počevši od ekonomije.
Svi pacijenti u ovoj studiji imali su zdravstveno osiguranje, koje je univerzalno u Danskoj, što sugeriše da oni koji su se okrenuli kriminalu nisu bili motivisani neplaćenim medicinskim računima, napominju autori.
Ipak, rak uzima finansijski danak. Verovatnoća zaposlenja pacijenata opada za 1,5 procentnih poena u godini kada im je dijagnostikovan, a čak i oni koji imaju posao obično rade manje sati i ostvaruju manji prihod.
"Pokazujemo da pojedinci koji imaju najjaču vezu između kriminala i raka takođe imaju tendenciju da dožive najveći pad ukupnog prihoda", pišu istraživači.
Ipak, uz porast ekonomskih i imovinskih krivičnih dela, studija je takođe pronašla značajan porast neekonomskih krivičnih dela poput nasilnih prestupa, što ukazuje na dodatne faktore.
Istraživači su takođe razmatrali verovatnoće preživljavanja pacijenata, jer izgled ranije smrti može umanjiti odvraćajući efekat dugoročnih posledica poput zatvora.
Grupisali su pacijente u podskupove na osnovu petogodišnje verovatnoće preživljavanja procenjene prema tipu raka i karakteristikama pacijenta kao što su starost, pol i bračni status.
Veza između raka i kriminaliteta bila je jača kod pacijenata čija je petogodišnja verovatnoća preživljavanja strmije opala tokom godine kada im je postavljena dijagnoza.
Pročitaj još
Politike socijalne zaštite mogle bi ublažiti ovaj efekat. Iskorišćavajući varijacije izazvane danskim opštinskim reformama iz 2007. godine, autori studije su utvrdili da je porast kriminala povezan sa rakom bio izraženiji na mestima gde je socijalna podrška bila smanjena.
Pacijenti oboleli od raka moraju nastaviti da se prilagođavaju novim, često nepoželjnim okolnostima. Mnogi traže podršku od voljenih ili se fokusiraju na korake za poboljšanje svog zdravlja, kao što su vežbanje i istraživanje opcija lečenja.
Ako se veza potvrdi i u drugim zemljama, to bi moglo ukazivati na novu vrstu praznine u podršci.
"Naši rezultati ukazuju da su politike koje se bave ekonomskim posledicama zdravstvenih šokova važne za ublažavanje nastalog uticaja na kriminal", pišu istraživači.
Studija je objavljena u časopisu "American Economic Journal: Applied Economics".
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
Oralni kontraceptivi povezani sa značajnim porastom kompulzivnog prejedanja kod žena
28.06.2026.•
0
Oralni kontraceptivi mogli bi imati neočekivan uticaj na prehrambene navike žena, pokazuje novo istraživanje.
Sve više ljudi u Holandiji odsustvuje sa posla zbog stresa i sindroma izgaranja
28.06.2026.•
1
Međunarodna kompanija za zapošljavanje Randstad upozorila je na porast broja zaposlenih koji odsustvuju sa posla zbog stresa i sindroma izgaranja (burn-out), što dodatno opterećuje već zategnuto tržište rada u Holandiji.
Češanje ujeda komarca u početku može da prija, ali nauka objašnjava zašto je to loša ideja
28.06.2026.•
1
Verovatno to slušate još od detinjstva: Nemoj da češeš ujed insekta ili osip, samo ćeš ga pogoršati. Ali zašto bi nešto što pruža tako dobar osećaj bilo loše?
Ishrana bogata mastima i šećerom povezana sa poremećajem pamćenja i ponašanja
28.06.2026.•
0
Ishrana bogata zasićenim mastima, holesterolom i šećerima može negativno da utiče na funkcije mozga i da poveća rizik od poremećaja raspoloženja i pamćenja.
Vaš odnos prema luku mogao bi da otkrije nešto o vašem budućem zdravlju
28.06.2026.•
1
Ishrana i zdravlje usko su povezani, ali pojedinosti mogu biti nejasne, jer postoji mnogo faktora koji utiču na njih.
Voće i povrće koje najbolje hidrira organizam
28.06.2026.•
0
Visoke temperature koje su zahvatile zemlju mnogima smanjuju apetit, ali pravilnim izborom namirnica možemo pomoći organizmu da se lakše izbori sa vrućinom.
Žene teže izlaze na kraj sa vrućinom, doktorka objašnjava zašto
28.06.2026.•
0
Jedna lekarka opšte prakse objasnila je zašto toplotni talasi mogu "teže da padaju" ženama.
Četiri zdravstvena stanja koja se mogu pogoršati tokom vrućina
28.06.2026.•
2
Visoke temperature kod nekih ljudi mogu pogoršati postojeća zdravstvena stanja.
Mlađe generacije biološki stare brže
28.06.2026.•
1
Mlađe generacije stare biološki brže od svojih prethodnika, što bi moglo da poveća rizik od razvoja tumora u ranijem životnom dobu.
Multivitamin utiče na brzinu starenja: Evo šta je još otkrila nova studija
27.06.2026.•
0
Uzimanje jedne multivitaminske tablete dnevno moglo bi imati mali, ali merljiv uticaj na proces starenja i kvalitet života.
Saveti doktorke Hitne pomoći tokom toplotnog talasa: Šta raditi, a šta izbegavati?
27.06.2026.•
2
Toplotni talas iz zapadne Evrope stigao je i u Srbiju, a visoke temperature očekuju se i tokom vikenda kao i početkom naredne nedelje.
U Moskvi otvorena prva škola za odvikavanje od pušenja uključujući i vejping
27.06.2026.•
2
Prva škola za odvikavanje od pušenja koja uključuje i odvikavanje od elektronskih cigareta otvorena je u Moskovskom naučno-praktičnom centru za narkologiju.
Neurološke promene u starijem dobu: Kada su zaboravnost i usporenost deo starenja, a kada znak za pregled
27.06.2026.•
3
Starenje donosi mnoge promene u organizmu, među njima su i promene nervnog sistema. Slabija koncentracija, sporije kretanje i zaboravljanje mogu biti deo prirodnog procesa, ali određeni simptomi zahtevaju posetu lekaru.
Preporuke Batuta: Kako da se zaštitite tokom toplotnog talasa
27.06.2026.•
2
Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" objavio je preporuke za zaštitu tokom ekstremno visokih temperatura.
Studija: Mirisi, zvukovi i boje mogu da ublaže osećaj toplote
25.06.2026.•
2
Osećaj toplote u prostoru moguće je ublažiti bez korišćenja električnih sistema za hlađenje, uz dopunu zvaničnih preporuka Federalne kancelarije za javno zdravlje.
Leto, imunitet i jod: Šta treba da znamo?
25.06.2026.•
0
Leto je period odmora, putovanja, kupanja, ali i vreme kada je organizam izložen većem riziku od različitih infekcija.
Stručnjaci upozoravaju: Ekstremne vrućine pojačavaju anksioznost, agresiju i depresiju
25.06.2026.•
3
Toplotni talasi ne utiču samo na fizičko zdravlje već i na funkcionisanje mozga i emocionalnu stabilnost, upozoravaju francuski stručnjaci.
Starenje i onkološke bolesti: Zašto su prevencija, pregledi i pravilan izbor terapije važni u starijem dobu
24.06.2026.•
2
Onkološke bolesti češće se javljaju u starijem životnom dobu, jer se tokom godina u organizmu nakupljaju promene koje mogu dovesti do nastanka malignih ćelija.
Koliko vode treba piti tokom toplotnog talasa?
24.06.2026.•
3
Leto je stiglo, a sa njim i prvi ozbiljniji toplotni talasi.
Prvi put u Holandiji izvršena eutanazija teško bolesnog deteta
23.06.2026.•
3
U Holandiji je prvi put sprovedena eutanazija neizlečivo bolesnog deteta otkako su početkom 2024. godine stupila na snagu pravila koja to omogućavaju, saopštila je ministarka javnog zdravlja te zemlje Sofi Hermans.
Lekovi mogu da budu manje efikasni ako stoje na vrućini, premestite ih u frižider
23.06.2026.•
0
Lekovi mogu da izgube efikasnost ako su izloženi visokoj temperaturi, a optimalna temperatura ne bi smela da bude viša od 25 stepeni Celzijusa.
Komentari 3
Trivun
Jovo Travar
Михајло
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar