Studija: Seda kosa možda štiti od raka
Kako starimo, sve više sedimo, što bi moglo biti znak da telo smanjuje rizik od raka, sugeriše jedna studija.
Foto: Pixabay
Okidači koji izazivaju rak, kao što su ultraljubičasto (UV) svetlo ili određeni hemijski sastojci, aktiviraju prirodan odbrambeni mehanizam koji dovodi do prevremene osedelosti, ali takođe smanjuje učestalost raka, pokazalo je istraživanje.
Istraživači koji stoje iza studije pratili su sudbinu matičnih ćelija odgovornih za proizvodnju pigmenta koji daje boju kosi. U eksperimentima na miševima otkrili su da ove ćelije reaguju na oštećenje DNK tako što prestaju da rastu i dele se - što dovodi do pojave sedih - ili se nekontrolisano repliciraju i na kraju formiraju tumor.
Nalazi, objavljeni u oktobru u časopisu "Nature Cell Biology", naglašavaju važnost ovakvih zaštitnih mehanizama koji se javljaju sa godinama kao odbrana od oštećenja DNK i bolesti, kažu autori studije.
Zdrav rast kose zavisi od populacije matičnih ćelija koje se neprestano obnavljaju unutar folikula dlake. Mali džep unutar folikula sadrži rezerve melanocitnih matičnih ćelija - prethodnika ćelija koje proizvode melanin, pigment koji daje boju kosi.
"Svaki ciklus rasta kose ove melanocitne matične ćelije će se podeliti i proizvesti neke zrele, diferencirane ćelije. One migriraju do dna folikula kose i počinju da prave pigment koji se ubacuje u dlaku", rekla je Dot Benet, biološkinja na Univerzitetu Sent Džordž u Londonu, koja nije bila uključena u studiju.
Osedelost se dešava kada ove ćelije više ne mogu da proizvode dovoljno pigmenta da oboji svaki pramen kose.
"To je sorta iscrpljenosti koja se zove senescencija ćelija. To je granica ukupnog broja deoba koje ćelija može proći, i čini se da je to anti‑kancerozni mehanizam koji sprečava nasumične genetske greške stečene tokom vremena da se nekontrolisano šire", objasnila je Benet, prenosi Live Science.
Kada melanocitne matične ćelije dostignu ovu tačku, one prestaju da se dele, što znači da folikul više nema izvor pigmenta da oboji kosu. Obično se to dešava sa starenjem kada matične ćelije prirodno dostignu tu granicu.
Međutim, profesor Emi Nišimura i kolege sa Univerziteta u Tokiju bili su zainteresovani da istraže kako isti mehanizam funkcioniše kao odgovor na oštećenje DNK - ključni okidač u razvoju raka.
Eksperimenti na miševima
U studijama na miševima tim je koristio kombinaciju tehnika da prati napredak pojedinačnih melanocitnih matičnih ćelija kroz ciklus rasta kose nakon što su ih izložili različitim štetnim uslovima iz okoline, uključujući jonizujuće zračenje i karcinogene supstance. Zanimljivo je da su otkrili da tip oštećenja utiče na to kako ćelija reaguje.
Jonizujuće zračenje je oštetilo matične ćelije i izazvalo ih da se diferenciraju i sazrevaju, i na kraju aktiviralo biokemijski put odgovoran za senescenciju ćelija. Kao rezultat toga, rezerve melanocitnih matičnih ćelija su brzo iscrpljene tokom ciklusa kose, zaustavljajući proizvodnju zrelih ćelija pigmenta i dovodeći do sive kose.
Istovremeno, tako što je praktično isključio deobu ćelija, ovaj senescencijski put je sprečio da mutirani DNK pređe u novu generaciju ćelija, čime smanjuje verovatnoću da te ćelije formiraju kancerogene tumore.
Hemijski karcinogeni i druga reakcija ćelija
Izlaganje hemijskim karcinogenima, kao što je 7,12‑dimetilbenzen[a]antracen (DMBA), inicijator tumora koji se široko koristi u istraživanju raka, izgledalo je da zaobilazi ovaj zaštitni mehanizam. Umesto da uključi senescenciju, on je aktivirao alternativni ćelijski put.
Ovaj alternativni hemijski niz je blokirao senescenciju ćelija u studijama miševa, omogućavajući da folikuli dlake zadrže svoje rezerve matičnih ćelija i sposobnost da proizvode pigment, čak i nakon oštećenja DNK. To je značilo da kosa zadržava boju, ali na duže staze, nekontrolisano umnožavanje oštećenog DNK dovodi do formiranja tumora i raka, rekao je tim u saopštenju.
Pročitaj još
Zaključak studije
Ovi nalazi otkrivaju da ista populacija matičnih ćelija može imati potpuno suprotne sudbine, u zavisnosti od vrste stresa kojem su izložene, rekao je vodeći autor studije Nišimura.
Šta sledi?
Sledeći korak će biti prevođenje ovog razumevanja na folikule ljudske kose, kako bi se videlo da li ova opažanja kod miševa važe i za ljude, rekla je Benet.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
Studija: "Breaking Bad" efekat raka je stvaran
24.02.2026.•
1
Mnogo toga može da se promeni nakon dijagnoze raka. Vest može doneti uznemirenost, anksioznost ili depresiju, zajedno sa nizom preispitivanja kod pacijenata koji iznenada vide život u drugačijem svetlu.
Ako već morate da guglate svoje simptome, doktorka upozorava koju grešku da izbegnete
23.02.2026.•
4
Doktorka opšte prakse objašnjava da pretraga interneta verovatno ne daje celovitu sliku vašeg zdravstvenog stanja. Iako razume da ljudi istražuju, veruje da pritom skoro svi prave istu grešku.
Studija: Izbacivanje besa ne smanjuje ljutnju, već nešto drugo
22.02.2026.•
2
Izbacivanje besa kada smo ljuti deluje razumno. Uobičajeno mišljenje kaže da izražavanje ljutnje može pomoći da je smirimo, kao kada se para ispusti iz ekspres lonca.
Neke moždane ćelije odolevaju demenciji, a naučnici su konačno otkrili zašto
22.02.2026.•
0
Neke moždane ćelije mogu da odole toksičnim procesima povezanim sa Alchajmerovom bolešću i drugim oblicima demencije.
Studija: Temperatura spavaće sobe može ugroziti zdravlje vašeg srca
22.02.2026.•
2
Nedavna studija pokazala je koliko temperatura spavaće sobe može uticati na zdravlje srca, posebno kod starijih osoba.
Avokado je zdrav - da li je svejedno u koje doba dana se jede?
22.02.2026.•
0
Avokado je bogat vlaknima i mastima koje su zdrave za srce. Da li postoji najbolje vreme da se jede avokado?
Signal Parkinsonove bolesti možda se krije u vašoj kosi
22.02.2026.•
0
Istraživači iz Kine pronašli su potencijalni novi biomarker Parkinsonove bolesti skriven u ljudskoj kosi.
Umro dvogodišnji dečak kojem je u Italiji presađeno oštećeno srce
22.02.2026.•
2
Dvogodišnji Domeniko, kojem je u decembru presađeno oštećeno srce srce, preminuo je juče u Napulju, saopštio je advokat porodice Frančesko Petruci.
U drugoj nedelji februara više od 8.500 slučajeva oboljenja sličnih gripu
21.02.2026.•
0
Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" saopštio je da je na teritoriji Srbije od 9. do 15. februara zabeleženo 8.555 slučajeva oboljenja sličnih gripu.
Naučnici razvili medicinski tampon: Mogao bi da otkrije rane znakove raka jajnika
21.02.2026.•
0
Naučnici u Velikoj Britaniji razvili su medicinski tampon koji bi mogao da otkrije najranije znakove raka jajnika analizom bioloških signala u vaginalnoj tečnosti, saopštili su istraživači.
Nađen donor matičnih ćelija za jedno od troje obolelih iz Niša
20.02.2026.•
0
Nađen je podudarni donor matičnih ćelija za jednog od troje građana Niša kojima je zbog onkoloških bolesti potrebna takva transplantacija.
Šta podrazumeva zdrava izbalansirana ishrana?
20.02.2026.•
1
Pravilna ishrana podrazumeva svakodnevni izbalansiran unos svih vrsta namirnica podeljen u više obroka tokom dana (doručak, ručak, večera i dve užine).
Studija: Izloženost zagađenom vazduhu povećava rizik od Alchajmerove bolesti
19.02.2026.•
2
Osobe koje su tokom života izložene većim nivoima zagađenja vazduha imaju veći rizik od razvoja Alchajmerove bolesti, pokazala je studija američkog univerziteta Emori.
Čikungunja groznica u Evropi: Virus prenose komarci zbog klimatskih promena
18.02.2026.•
0
Tropska bolest čikungunja groznica, koja izaziva teške i dugotrajne bolove u zglobovima, može da se prenosi komarcima i to u većem delu Evrope.
Francuska strategija za ishranu građana je što manje mesa, a američka što više
18.02.2026.•
5
Vlada Francuske je konačno usvojila Nacionalnu strategiju za održivu ishranu koja se zalaže za ograničenje potrošnje mesa, ali ne i ultra-prerađenih proizvoda.
Istraživanje: Jedna doza psihodelične droge može pomoći u lečenju depresije
18.02.2026.•
0
Osobe sa velikim depresivnim poremećajem mogu imati brzo i trajno poboljšanje stanja nakon jedne doze psihodeličnog leka dimetiltriptamina (DMT), kada se kombinuje sa psihoterapijom.
Svaka krvna grupa je sklonija određenim bolestima: Pročitajte kojim
18.02.2026.•
0
Krvna grupa (A, B, AB ili 0) nije samo podatak koji je važan kod transfuzije - pojedina istraživanja sugerišu da može biti povezana i s verovatnoćom razvoja određenih zdravstvenih problema.
Dečaku u Italiji presađeno oštećeno srce, pokrenute tri istrage
18.02.2026.•
0
Dvogodišnji dečak iz Italije, koji je u decembru u bolnici Monaldi u Napulju primio srce oštećeno tokom transporta, nalazi se u kritičnom stanju i priključen je na aparate za održavanje života.
Da li zaista možete da osetite hladnoću "u svojim kostima"?
18.02.2026.•
0
Približava se još jedan talas zahlađenja. Neki ljudi se s tim nose tako što izađu u okrepljujuću šetnju napolju, dok drugi hiberniraju uz udobno ćebe i keks.
Pravilo 15 minuta za bolji san - evo u čemu je tajna
17.02.2026.•
1
Neurološkinja je podelila pravilo "15 minuta" i podstakla sve kojima je teško da ustanu rano da ga isprobaju.
Sok koji pomaže regenerisanju jetre
17.02.2026.•
1
Priprema soka od šargarepe može biti efikasna za detoksikaciju i regeneraciju jetre, posebno kod osoba koje se suočavaju s masnom jetrom.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar