Studija: Seda kosa možda štiti od raka
Kako starimo, sve više sedimo, što bi moglo biti znak da telo smanjuje rizik od raka, sugeriše jedna studija.
Foto: Pixabay
Okidači koji izazivaju rak, kao što su ultraljubičasto (UV) svetlo ili određeni hemijski sastojci, aktiviraju prirodan odbrambeni mehanizam koji dovodi do prevremene osedelosti, ali takođe smanjuje učestalost raka, pokazalo je istraživanje.
Istraživači koji stoje iza studije pratili su sudbinu matičnih ćelija odgovornih za proizvodnju pigmenta koji daje boju kosi. U eksperimentima na miševima otkrili su da ove ćelije reaguju na oštećenje DNK tako što prestaju da rastu i dele se - što dovodi do pojave sedih - ili se nekontrolisano repliciraju i na kraju formiraju tumor.
Nalazi, objavljeni u oktobru u časopisu "Nature Cell Biology", naglašavaju važnost ovakvih zaštitnih mehanizama koji se javljaju sa godinama kao odbrana od oštećenja DNK i bolesti, kažu autori studije.
Zdrav rast kose zavisi od populacije matičnih ćelija koje se neprestano obnavljaju unutar folikula dlake. Mali džep unutar folikula sadrži rezerve melanocitnih matičnih ćelija - prethodnika ćelija koje proizvode melanin, pigment koji daje boju kosi.
"Svaki ciklus rasta kose ove melanocitne matične ćelije će se podeliti i proizvesti neke zrele, diferencirane ćelije. One migriraju do dna folikula kose i počinju da prave pigment koji se ubacuje u dlaku", rekla je Dot Benet, biološkinja na Univerzitetu Sent Džordž u Londonu, koja nije bila uključena u studiju.
Osedelost se dešava kada ove ćelije više ne mogu da proizvode dovoljno pigmenta da oboji svaki pramen kose.
"To je sorta iscrpljenosti koja se zove senescencija ćelija. To je granica ukupnog broja deoba koje ćelija može proći, i čini se da je to anti‑kancerozni mehanizam koji sprečava nasumične genetske greške stečene tokom vremena da se nekontrolisano šire", objasnila je Benet, prenosi Live Science.
Kada melanocitne matične ćelije dostignu ovu tačku, one prestaju da se dele, što znači da folikul više nema izvor pigmenta da oboji kosu. Obično se to dešava sa starenjem kada matične ćelije prirodno dostignu tu granicu.
Međutim, profesor Emi Nišimura i kolege sa Univerziteta u Tokiju bili su zainteresovani da istraže kako isti mehanizam funkcioniše kao odgovor na oštećenje DNK - ključni okidač u razvoju raka.
Eksperimenti na miševima
U studijama na miševima tim je koristio kombinaciju tehnika da prati napredak pojedinačnih melanocitnih matičnih ćelija kroz ciklus rasta kose nakon što su ih izložili različitim štetnim uslovima iz okoline, uključujući jonizujuće zračenje i karcinogene supstance. Zanimljivo je da su otkrili da tip oštećenja utiče na to kako ćelija reaguje.
Jonizujuće zračenje je oštetilo matične ćelije i izazvalo ih da se diferenciraju i sazrevaju, i na kraju aktiviralo biokemijski put odgovoran za senescenciju ćelija. Kao rezultat toga, rezerve melanocitnih matičnih ćelija su brzo iscrpljene tokom ciklusa kose, zaustavljajući proizvodnju zrelih ćelija pigmenta i dovodeći do sive kose.
Istovremeno, tako što je praktično isključio deobu ćelija, ovaj senescencijski put je sprečio da mutirani DNK pređe u novu generaciju ćelija, čime smanjuje verovatnoću da te ćelije formiraju kancerogene tumore.
Hemijski karcinogeni i druga reakcija ćelija
Izlaganje hemijskim karcinogenima, kao što je 7,12‑dimetilbenzen[a]antracen (DMBA), inicijator tumora koji se široko koristi u istraživanju raka, izgledalo je da zaobilazi ovaj zaštitni mehanizam. Umesto da uključi senescenciju, on je aktivirao alternativni ćelijski put.
Ovaj alternativni hemijski niz je blokirao senescenciju ćelija u studijama miševa, omogućavajući da folikuli dlake zadrže svoje rezerve matičnih ćelija i sposobnost da proizvode pigment, čak i nakon oštećenja DNK. To je značilo da kosa zadržava boju, ali na duže staze, nekontrolisano umnožavanje oštećenog DNK dovodi do formiranja tumora i raka, rekao je tim u saopštenju.
Pročitaj još
Zaključak studije
Ovi nalazi otkrivaju da ista populacija matičnih ćelija može imati potpuno suprotne sudbine, u zavisnosti od vrste stresa kojem su izložene, rekao je vodeći autor studije Nišimura.
Šta sledi?
Sledeći korak će biti prevođenje ovog razumevanja na folikule ljudske kose, kako bi se videlo da li ova opažanja kod miševa važe i za ljude, rekla je Benet.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
Više od polovine građana Srbije predgojazno ili gojazno
14.05.2026.•
0
Gotovo 57 odsto stanovništva Srbije spada u kategoriju predgojaznih ili gojaznih, a taj zdravstveni problem izrazito je primetan i kod žena u menopauzi ili perimenopauzi.
Četiri vrste namirnica koje mogu da poremete dejstvo lekova
14.05.2026.•
0
Da li ste znali da ono što jedete može uticati na to koliko dobro vaši lekovi deluju?
Pet uobičajenih navika ispijanja kafe koje bi trebalo da izbegavate
14.05.2026.•
2
Iako kafa ima mnoge dokazane zdravstvene prednosti, neke uobičajene greške u njenom ispijanju mogu uticati na vaš nivo energije, san, hidrataciju i celokupno zdravlje.
Ako se bude pravila vakcina protiv hantavirusa - biće potrebno više godina da bude spremna
14.05.2026.•
4
Vakcina protiv hantavirusa može biti razvijena, ali ako se sprovede po svim standardima i prođe sva neophodna ispitivanja, taj proces bi mogao da potraje nekoliko godina.
Majke možda kriju tajnu ljudske dugovečnosti
13.05.2026.•
0
Mnogi od nas duguju svojim majkama sam opstanak do odraslog doba. To je težak posao, pobrinuti se da deca ne upadnu u opasne situacije.
Zašto imamo umnjake i da li će jednog dana potpuno nestati
13.05.2026.•
0
Postoji određena ironija u činjenici da jedan od najčešćih hirurških zahvata koji se danas izvodi kod mladih odraslih osoba postoji upravo zbog najprepoznatljivije osobine naše vrste - ljudskog mozga.
Ako ljudi postaju pametniji, zašto nam se mozak smanjuje?
13.05.2026.•
4
Tokom poslednje dve decenije, neke studije sugerisale su da se ljudski mozak smanjuje. Ali postoje i dokazi da su IQ rezultati rasli tokom prošlog veka.
Istraživanje: Elektronske cigarete oštećuju ćelije pluća već posle 24 sata
12.05.2026.•
2
Elektronske cigarete često se predstavljaju kao bezbednija alternativa klasičnom duvanu, ali novo istraživanje Instituta za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo pokazuje da to nije baš tako.
Da li treba uzimati kreatin kao suplement?
12.05.2026.•
0
Kreatin je već dugo popularan suplement među sportistima i bodibilderima, koji tvrde da im daje kratke nalete energije potrebne za intenzivne treninge i pomaže u izgradnji mišića.
Jedan organ u ljudskom telu stari brže od ostalih
12.05.2026.•
0
Naša tela ne stare istim tempom, a neki organi propadaju brže od drugih. Srećom, mnogo toga možemo učiniti kako bismo taj proces usporili.
Kako izgleda karantin za zaražene hantavirusom: Objavljen kakav je protokol
11.05.2026.•
2
Četrnaestoro Španaca koji su bili na kruzeru na kojem se pojavio smrtonosni hantavirus nalaze se u vojnoj bolnici "Gomez Ulja" u Madridu.
Naučnici napravili prvu "mapu mirisa"
10.05.2026.•
0
Čulo mirisa je moćno čulo. Ono signalizira vašem telu da li će nešto imati dobar ukus (ili užasan), da ste konačno stigli kući, da samo što nije počela kiša, da je stiglo proleće ili da psu treba kupanje.
Koje mleko je nazdravije?
10.05.2026.•
5
Ako ste proveli neko vreme kupujući mleko u lokalnom supermarketu, verovatno ste primetili da je izbor, uključujući mlečne i biljne alternative, veći nego ikad pre.
Neki znaci depresije mogu se pojaviti u krvi
10.05.2026.•
0
Smatra se da depresija pogađa gotovo šest odsto odraslih, ali njeno dijagnostikovanje može biti teško: simptomi se razlikuju, a procena se i dalje u velikoj meri oslanja na iskustva koja sami pacijenti prijavljuju.
Kafa može da štiti od starenja, a kofein nije glavni razlog
10.05.2026.•
0
Kao da čovečanstvu treba još jedan razlog da prigrli svoj jutarnji (ili večernji) espreso, naučnici su upravo otkrili način na koji kafa potencijalno poboljšava zdravlje i dugovečnost - a kofein igra samo manju ulogu.
Direktorka "Batuta": Nema opasnosti od pandemije hantavirusa, naše zdravstvo spremno da reaguje ako zatreba
10.05.2026.•
23
Govoreći o hantavirusu koji se pojavio na kruzeru i odneo tri života, direktorka Instituta "Batut" profesorka Verica Jovanović kaže za RTS da 30 godina nije došlo do mutacije ovog virusa i da nema opasnosti od pandemije.
Doktor Stanojević: Broj mladih obolelih od raka debelog creva četvorostruko uvećan
10.05.2026.•
2
Broj obolelih od kolorektalnog karcinoma stalno se povećava, a među mlađima od 50 godina četvorostruko je povećan.
Evropsko kardiološko društvo objavilo nove smernice o ishrani osoba sa srčanim problemima
08.05.2026.•
0
Vodeći evropski kardiolozi objavili su nove prehrambene preporuke za srčane bolesnike, ističući da im treba savetovati da prednost daju kuvanju kod kuće kako bi izbegli "ultraprerađenu" hranu.
Istraživanje: Padovi nakon četrdesete godine mogu ukazivati na demenciju
07.05.2026.•
0
Starije osobe sa istorijom padova mogu imati mnogo veći rizik od razvoja demencije, prema istraživanju koje je uključivalo skoro tri miliona ljudi.
Autoimune bolesti: Koji dodaci ishrani mogu pomoći?
07.05.2026.•
0
Više miliona ljudi u svetu boluje od autoimunih bolesti. One se teško otkrivaju, ponekad su simptomi netipični, a terapija je simptomatska.
Zašto bi trebalo da izbegavate sedenje prekrštenih nogu
06.05.2026.•
3
Dugotrajno sedenje prekrštenih nogu trebalo bi izbegavati, jer ono može izazvati neravnomerno opterećenje kukova, karlice i donjeg dela leđa.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar