Neke moždane ćelije odolevaju demenciji, a naučnici su konačno otkrili zašto
Neke moždane ćelije mogu da odole toksičnim procesima povezanim sa Alchajmerovom bolešću i drugim oblicima demencije.
Naučnici su sada identifikovali "ćelijski hazmat tim" koji održava neurone zdravim.
Neurodegenerativne bolesti poput demencije karakterišu proteini koji se nagomilavaju u mozgu i ubijaju neurone. Tau proteini su među glavnim krivcima, ali nisu uvek negativci.
U svom funkcionalnom stanju, oni pomažu stabilizaciji moždanih struktura i olakšavaju transport hranljivih materija. Međutim, pogrešno savijeni tau proteini se slepljuju, a veći stepen slepljivanja ukazuje na uznapredovalije neurodegenerativne bolesti.
U nedavnoj studiji istraživači sa UCLA Health i UC San Francisco koristili su CRISPR-bazirani skrining kako bi ispitali nagomilavanje tau proteina u neuronima uzgojenim u laboratoriji iz ljudskih matičnih ćelija. Postoji, međutim, poseban i važan detalj.
"Ono što ovu studiju čini posebno vrednom jeste to što smo koristili ljudske neurone koji nose stvarnu mutaciju koja izaziva bolest. Ove ćelije prirodno imaju razlike u obradi tau proteina, što nam daje sigurnost da su mehanizmi koje smo identifikovali relevantni za ljudsku bolest", kaže Avi Samelson, docent neurologije i biološke hemije na UCLA Health i prvi autor studije.
Mutacija koja izaziva bolest, MAPT V337M, dovodi do povećanog nagomilavanja tau proteina koji poprimaju štetan oblik poznat kao "Alchajmerov preklop", piše ScienceAlert.
U prošlosti su istraživači pretraživali ljudski genom kako bi otkrili faktore koji menjaju rizik od bolesti, ali ne i njihove osnovne molekularne mehanizme. Drugi su opisivali razlike između neurona, ali bez eksperimentalne osnove potrebne da se utvrdi uzročnost.
"Ovo je prvi put da smo mogli da sprovedemo skrining ljudskih neurona za gene koji određuju njihovu otpornost na tau", kaže Martin Kampman, profesor biohemije i biofizike na UC San Francisco i stariji autor studije.
Koristeći CRISPR, istraživači su sistematski ispitali "gotovo svaki gen u ljudskom genomu".
Onemogućili su ili utišali 20.000 pojedinačnih gena u in vitro ljudskim neuronima kako bi utvrdili kako svaki gen utiče na toksično slepljivanje tau proteina. Ukupno je više od 1.000 gena povezano sa stvaranjem štetnih naslaga u mozgu.
Dodatni skrining identifikovao je ključnog aktera, proteinski kompleks nazvan CRL5SOCS4, koji pomaže moždanim ćelijama da odole toksičnom nagomilavanju tau proteina. CRL5SOCS4 to čini tako što dodaje molekularnu oznaku tau proteinima, čime ih obeležava za razgradnju u proteazomima, "ćelijskim sistemima za odlaganje otpada".
Da bi proverili da li se rezultati iz laboratorije poklapaju sa stvarnim slučajevima, istraživači su se oslonili na "Seattle Alzheimer's Disease Brain Atlas", zbirku podataka dobijenih iz moždanog tkiva preminulih pacijenata sa Alchajmerovom bolešću. Otkrili su da su moždane ćelije sa višom ekspresijom CRL5SOCS4 pokazivale veću sposobnost preživljavanja.
Toksične tau komponente mogu nastati i usled poremećaja funkcije mitohondrija. Kao što je mnogima poznato, mitohondrije su "energetske centrale" ćelije. Kada su istraživači utišali gene koji utiču na funkciju mitohondrija, pokrenuli su stvaranje fragmenata tau proteina.
Ti fragmenti su mali, ali slični veoma preciznom biomarkeru prisutnom u krvi i likvoru pacijenata sa Alchajmerovom bolešću. Izgleda da ćelije proizvode ovaj fragment tau proteina kao odgovor na oksidativni stres, oblik stresa koji nastaje tokom proizvodnje energije i koji se povećava sa starenjem i neurodegeneracijom.
Kao rezultat toga, poremećaji u mitohondrijalnim genima mogu učiniti tau protein "lepljivijim" i sklonijim slepljivanju.
Sveukupno, ova studija pokazuje kako genetske metode skrininga mogu otkriti do sada nepoznate mehanizme bolesti. Na primer, istraživači su identifikovali neke veoma zanimljive nove puteve koji kontrolišu nivo tau proteina, iako još nije jasno kako oni funkcionišu.
Takođe, kliničari moraju pronaći načine da ove nalaze pretoče u primenjive terapije. Istraživači predlažu dve terapijske mogućnosti. Prva je pojačavanje aktivnosti CRL5SOCS4, što bi dovelo do efikasnijeg uklanjanja tau proteina pre nego što se slepe.
Pročitaj još
Jedan od načina da se to postigne jeste pronalaženje molekula koji jačaju interakciju između CRL5SOCS4 i tau proteina. Terapije bi takođe mogle imati za cilj zaštitu proteazoma od oksidativnog stresa, jer proteazom pod stresom ne može pravilno da obrađuje tau proteine.
Kao i kod drugih bolesti, ljudska biologija je možda već kroz evolutivni pokušaj i grešku razvila najefikasnije mehanizme zaštite.
"Možda bi buduća terapija mogla da pojača prirodni mehanizam tela za izbegavanje neurodegeneracije", kaže Kampman.
Ovo istraživanje je objavljeno u časopisu "Cell".
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
Za samo 1 evro dnevno: Onlajn kamp koji spaja trening, ishranu i svakodnevni rad na sebi uz Nemanju Milovića
09.11.2026.•
0
Zašto je ovaj onlajn kamp drugačiji? Pored programa treninga za žene i muškarce, on sadrži i program ishrane za svačije ciljeve individualno, vežbe disanja, jutarnje i večernje rutine i ceo deo posvećen radu na sebi.
Nova terapija mogla bi da ublaži simptome depresije za samo dva dana
08.11.2026.•
0
Naučnici iz Rumunije istraživali su novi terapijski pristup koji bi mogao da ublaži simptome depresije tako što ljudima pomaže da svoj emocionalni bol razumeju iz evolucione perspektive.
Najveće istraživanje do sada pokazalo povezanost uskog donjeg veša i lošijeg kvaliteta sperme
08.11.2026.•
0
Najveće istraživanje te vrste do sada pokazalo je da je nošenje uskog donjeg veša povezano sa lošijim kvalitetom sperme.
Španija od decembra uvodi plaćeno bolovanje zbog menopauze
08.11.2026.•
1
Španija će od 1. decembra 2026. godine omogućiti ženama koje zbog ozbiljnih zdravstvenih problema povezanih sa menopauzom ne mogu da rade da koriste posebno plaćeno bolovanje.
Zdravija zamena za so mogla bi da spreči milione smrti od srčanih bolesti
08.11.2026.•
0
Zamena obične kuhinjske soli solju obogaćenom kalijumom mogla bi svake godine da spreči gotovo tri miliona smrtnih slučajeva i više od 10 miliona novih slučajeva bolesti srca i bubrega širom sveta.
Veštačka inteligencija pomogla naučnicima da otkriju "prirodni Ozempik"
08.11.2026.•
1
Naučnici sa Medicinskog fakulteta Univerziteta Stanford identifikovali su prirodni molekul koji bi mogao da dovede do razvoja nove generacije lekova za mršavljenje.
Nauka objasnila zašto je nekim ljudima dovoljno samo četiri sata sna
08.11.2026.•
0
Nekim ljudima zaista je potrebno iznenađujuće malo sna da bi normalno funkcionisali.
Koliko nam vremena treba da se razbudimo?
08.11.2026.•
0
Većini ljudi potrebno je oko 16 minuta da se potpuno razbude nakon ustajanja, pokazalo je veliko istraživanje južnokorejskih naučnika.
Razvijen novi tip ćelije koja bi mogla da postani "živi" pejsmejker
05.11.2026.•
0
Ruski naučnici su razvili novi tip ćelije pejsmejkera srca sa osetljivošću na svetlost, koja bi potencijalno mogla da postane "živi" srčani pejsmejker.
Oni koji često piju energetska pića imaju veću šansu da dožive iznenadni infarkt
04.11.2026.•
2
Kofeinska energetska pića i stimulativni dodaci ishrani znatno se češće dovode u vezu sa ozbiljnim srčanim problemima, uključujući zastoj rada srca i infarkt, nego drugi prehrambeni proizvodi.
Graviola - supervoće za dobro zdravlje i protiv infekcija
03.11.2026.•
0
Gravital Juice je višekomponentni tečni dodatak ishrani čiji je glavni sastojak egzotično voće graviola. Blagotvornost Gravitala pojačavaju i značajne količine mangostina, jabuke i nopal kaktusa, kao i kokosove vode.
Građani pozvani da do 8. novembra prijave neželjene reakcije na lekove
03.11.2026.•
3
Privredna komora Srbije i Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS) pozivaju građane i zdravstvene radnike da do 8. novembra prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na lekove.
Batut: Za nedelju dana više od 7.300 slučajeva oboljenja sličnih gripu
01.11.2026.•
2
U Srbiji je od 19. do 25. oktobra zabeleženo 7.336 slučajeva oboljenja sličnih gripu, saopštio je Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut".
Može li mokra kosa da izazove prehladu i da li je opasno spavati sa njom?
01.11.2026.•
3
Verovanje da izlazak napolje ili odlazak na spavanje sa mokrom kosom može izazvati prehladu prenosi se generacijama.
Testosteron bi mogao da ima neočekivanu korist za kosti žena nakon menopauze
01.11.2026.•
0
Testosteron se dugo smatrao prvenstveno muškim polnim hormonom, ali novo istraživanje pokazuje da bi mogao da ima važnu ulogu u očuvanju zdravlja kostiju kod žena nakon menopauze.
Žene intenzivnije doživljavaju dejstvo psihodeličnih droga, a naučnici ne znaju zašto
01.11.2026.•
0
Novo istraživanje pokazalo je da žene mogu intenzivnije da doživljavaju pojedine efekte psihodeličnih droga nego muškarci, ali naučnici još ne znaju zbog čega dolazi do tih razlika.
Sok od brusnice mogao bi da spreči stvaranje zubnog plaka
01.11.2026.•
0
Sok od brusnice mogao bi da ima neočekivane koristi za zdravlje zuba, pokazuje novo istraživanje objavljeno u naučnom časopisu "Scientific Reports".
Neobičan medicinski slučaj: Žena tri godine nosila "kamenu bebu" u stomaku
01.11.2026.•
0
Žena stara 42 godine iz Somalilenda, u Africi, tri godine je nosila kalcifikovane ostatke fetusa u stomaku, a da nije znala šta se dogodilo sa njenom trudnoćom.
Samo jedan odlazak u saunu izaziva nagli porast broja imunskih ćelija u krvi
01.11.2026.•
0
Samo jedan odlazak u saunu mogao bi da izazove iznenađujuću reakciju imunskog sistema.
Da li je bolje da muškarci mokre sedeći ili stojeći?
01.11.2026.•
5
Novo istraživanje pokazuje da za zdrave muškarce položaj praktično nema značaja, ali da situacija može biti drugačija kod onih koji imaju probleme sa mokrenjem.
Jod - mali mineral koji ima veliku ulogu
30.10.2026.•
0
Da li ste znali da nedostatak samo jednog minerala može imati dugoročne posledice po razvoj dečjeg mozga, sposobnost učenja i intelektualni potencijal?
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar