Neke moždane ćelije odolevaju demenciji, a naučnici su konačno otkrili zašto
Neke moždane ćelije mogu da odole toksičnim procesima povezanim sa Alchajmerovom bolešću i drugim oblicima demencije.
Foto: Pixabay
Naučnici su sada identifikovali "ćelijski hazmat tim" koji održava neurone zdravim.
Neurodegenerativne bolesti poput demencije karakterišu proteini koji se nagomilavaju u mozgu i ubijaju neurone. Tau proteini su među glavnim krivcima, ali nisu uvek negativci.
U svom funkcionalnom stanju, oni pomažu stabilizaciji moždanih struktura i olakšavaju transport hranljivih materija. Međutim, pogrešno savijeni tau proteini se slepljuju, a veći stepen slepljivanja ukazuje na uznapredovalije neurodegenerativne bolesti.
U nedavnoj studiji istraživači sa UCLA Health i UC San Francisco koristili su CRISPR-bazirani skrining kako bi ispitali nagomilavanje tau proteina u neuronima uzgojenim u laboratoriji iz ljudskih matičnih ćelija. Postoji, međutim, poseban i važan detalj.
"Ono što ovu studiju čini posebno vrednom jeste to što smo koristili ljudske neurone koji nose stvarnu mutaciju koja izaziva bolest. Ove ćelije prirodno imaju razlike u obradi tau proteina, što nam daje sigurnost da su mehanizmi koje smo identifikovali relevantni za ljudsku bolest", kaže Avi Samelson, docent neurologije i biološke hemije na UCLA Health i prvi autor studije.
Mutacija koja izaziva bolest, MAPT V337M, dovodi do povećanog nagomilavanja tau proteina koji poprimaju štetan oblik poznat kao "Alchajmerov preklop", piše ScienceAlert.
U prošlosti su istraživači pretraživali ljudski genom kako bi otkrili faktore koji menjaju rizik od bolesti, ali ne i njihove osnovne molekularne mehanizme. Drugi su opisivali razlike između neurona, ali bez eksperimentalne osnove potrebne da se utvrdi uzročnost.
"Ovo je prvi put da smo mogli da sprovedemo skrining ljudskih neurona za gene koji određuju njihovu otpornost na tau", kaže Martin Kampman, profesor biohemije i biofizike na UC San Francisco i stariji autor studije.
Koristeći CRISPR, istraživači su sistematski ispitali "gotovo svaki gen u ljudskom genomu".
Onemogućili su ili utišali 20.000 pojedinačnih gena u in vitro ljudskim neuronima kako bi utvrdili kako svaki gen utiče na toksično slepljivanje tau proteina. Ukupno je više od 1.000 gena povezano sa stvaranjem štetnih naslaga u mozgu.
Dodatni skrining identifikovao je ključnog aktera, proteinski kompleks nazvan CRL5SOCS4, koji pomaže moždanim ćelijama da odole toksičnom nagomilavanju tau proteina. CRL5SOCS4 to čini tako što dodaje molekularnu oznaku tau proteinima, čime ih obeležava za razgradnju u proteazomima, "ćelijskim sistemima za odlaganje otpada".
Da bi proverili da li se rezultati iz laboratorije poklapaju sa stvarnim slučajevima, istraživači su se oslonili na "Seattle Alzheimer's Disease Brain Atlas", zbirku podataka dobijenih iz moždanog tkiva preminulih pacijenata sa Alchajmerovom bolešću. Otkrili su da su moždane ćelije sa višom ekspresijom CRL5SOCS4 pokazivale veću sposobnost preživljavanja.
Toksične tau komponente mogu nastati i usled poremećaja funkcije mitohondrija. Kao što je mnogima poznato, mitohondrije su "energetske centrale" ćelije. Kada su istraživači utišali gene koji utiču na funkciju mitohondrija, pokrenuli su stvaranje fragmenata tau proteina.
Ti fragmenti su mali, ali slični veoma preciznom biomarkeru prisutnom u krvi i likvoru pacijenata sa Alchajmerovom bolešću. Izgleda da ćelije proizvode ovaj fragment tau proteina kao odgovor na oksidativni stres, oblik stresa koji nastaje tokom proizvodnje energije i koji se povećava sa starenjem i neurodegeneracijom.
Kao rezultat toga, poremećaji u mitohondrijalnim genima mogu učiniti tau protein "lepljivijim" i sklonijim slepljivanju.
Sveukupno, ova studija pokazuje kako genetske metode skrininga mogu otkriti do sada nepoznate mehanizme bolesti. Na primer, istraživači su identifikovali neke veoma zanimljive nove puteve koji kontrolišu nivo tau proteina, iako još nije jasno kako oni funkcionišu.
Takođe, kliničari moraju pronaći načine da ove nalaze pretoče u primenjive terapije. Istraživači predlažu dve terapijske mogućnosti. Prva je pojačavanje aktivnosti CRL5SOCS4, što bi dovelo do efikasnijeg uklanjanja tau proteina pre nego što se slepe.
Pročitaj još
Jedan od načina da se to postigne jeste pronalaženje molekula koji jačaju interakciju između CRL5SOCS4 i tau proteina. Terapije bi takođe mogle imati za cilj zaštitu proteazoma od oksidativnog stresa, jer proteazom pod stresom ne može pravilno da obrađuje tau proteine.
Kao i kod drugih bolesti, ljudska biologija je možda već kroz evolutivni pokušaj i grešku razvila najefikasnije mehanizme zaštite.
"Možda bi buduća terapija mogla da pojača prirodni mehanizam tela za izbegavanje neurodegeneracije", kaže Kampman.
Ovo istraživanje je objavljeno u časopisu "Cell".
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
Studija: Izbacivanje besa ne smanjuje ljutnju, već nešto drugo
22.02.2026.•
0
Izbacivanje besa kada smo ljuti deluje razumno. Uobičajeno mišljenje kaže da izražavanje ljutnje može pomoći da je smirimo, kao kada se para ispusti iz ekspres lonca.
Studija: Temperatura spavaće sobe može ugroziti zdravlje vašeg srca
22.02.2026.•
1
Nedavna studija pokazala je koliko temperatura spavaće sobe može uticati na zdravlje srca, posebno kod starijih osoba.
Avokado je zdrav - da li je svejedno u koje doba dana se jede?
22.02.2026.•
0
Avokado je bogat vlaknima i mastima koje su zdrave za srce. Da li postoji najbolje vreme da se jede avokado?
Signal Parkinsonove bolesti možda se krije u vašoj kosi
22.02.2026.•
0
Istraživači iz Kine pronašli su potencijalni novi biomarker Parkinsonove bolesti skriven u ljudskoj kosi.
Umro dvogodišnji dečak kojem je u Italiji presađeno oštećeno srce
22.02.2026.•
2
Dvogodišnji Domeniko, kojem je u decembru presađeno oštećeno srce srce, preminuo je juče u Napulju, saopštio je advokat porodice Frančesko Petruci.
U drugoj nedelji februara više od 8.500 slučajeva oboljenja sličnih gripu
21.02.2026.•
0
Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" saopštio je da je na teritoriji Srbije od 9. do 15. februara zabeleženo 8.555 slučajeva oboljenja sličnih gripu.
Naučnici razvili medicinski tampon: Mogao bi da otkrije rane znakove raka jajnika
21.02.2026.•
0
Naučnici u Velikoj Britaniji razvili su medicinski tampon koji bi mogao da otkrije najranije znakove raka jajnika analizom bioloških signala u vaginalnoj tečnosti, saopštili su istraživači.
Nađen donor matičnih ćelija za jedno od troje obolelih iz Niša
20.02.2026.•
0
Nađen je podudarni donor matičnih ćelija za jednog od troje građana Niša kojima je zbog onkoloških bolesti potrebna takva transplantacija.
Šta podrazumeva zdrava izbalansirana ishrana?
20.02.2026.•
1
Pravilna ishrana podrazumeva svakodnevni izbalansiran unos svih vrsta namirnica podeljen u više obroka tokom dana (doručak, ručak, večera i dve užine).
Studija: Izloženost zagađenom vazduhu povećava rizik od Alchajmerove bolesti
19.02.2026.•
2
Osobe koje su tokom života izložene većim nivoima zagađenja vazduha imaju veći rizik od razvoja Alchajmerove bolesti, pokazala je studija američkog univerziteta Emori.
Čikungunja groznica u Evropi: Virus prenose komarci zbog klimatskih promena
18.02.2026.•
0
Tropska bolest čikungunja groznica, koja izaziva teške i dugotrajne bolove u zglobovima, može da se prenosi komarcima i to u većem delu Evrope.
Francuska strategija za ishranu građana je što manje mesa, a američka što više
18.02.2026.•
5
Vlada Francuske je konačno usvojila Nacionalnu strategiju za održivu ishranu koja se zalaže za ograničenje potrošnje mesa, ali ne i ultra-prerađenih proizvoda.
Istraživanje: Jedna doza psihodelične droge može pomoći u lečenju depresije
18.02.2026.•
0
Osobe sa velikim depresivnim poremećajem mogu imati brzo i trajno poboljšanje stanja nakon jedne doze psihodeličnog leka dimetiltriptamina (DMT), kada se kombinuje sa psihoterapijom.
Svaka krvna grupa je sklonija određenim bolestima: Pročitajte kojim
18.02.2026.•
0
Krvna grupa (A, B, AB ili 0) nije samo podatak koji je važan kod transfuzije - pojedina istraživanja sugerišu da može biti povezana i s verovatnoćom razvoja određenih zdravstvenih problema.
Dečaku u Italiji presađeno oštećeno srce, pokrenute tri istrage
18.02.2026.•
0
Dvogodišnji dečak iz Italije, koji je u decembru u bolnici Monaldi u Napulju primio srce oštećeno tokom transporta, nalazi se u kritičnom stanju i priključen je na aparate za održavanje života.
Da li zaista možete da osetite hladnoću "u svojim kostima"?
18.02.2026.•
0
Približava se još jedan talas zahlađenja. Neki ljudi se s tim nose tako što izađu u okrepljujuću šetnju napolju, dok drugi hiberniraju uz udobno ćebe i keks.
Pravilo 15 minuta za bolji san - evo u čemu je tajna
17.02.2026.•
1
Neurološkinja je podelila pravilo "15 minuta" i podstakla sve kojima je teško da ustanu rano da ga isprobaju.
Sok koji pomaže regenerisanju jetre
17.02.2026.•
1
Priprema soka od šargarepe može biti efikasna za detoksikaciju i regeneraciju jetre, posebno kod osoba koje se suočavaju s masnom jetrom.
Kako vežbanje jača kosti?
16.02.2026.•
2
Osteoporoza je bolest koja slabi kosti i pogađa desetine miliona ljudi, a dugo očekivane nove terapije mogle bi biti na pomolu nakon što su istraživači otkrili ključni mehanizam kojim vežbanje jača kosti.
DNA mutacije otkrivene kod dece radnika iz Černobilja
16.02.2026.•
0
Oštećenje DNK od jonizujućeg zračenja (IR) koje je izbilo iz nuklearne katastrofe u Černobilju 1986. godine pojavljuje se kod dece onih koji su prvobitno bili izloženi, otkrili su istraživači.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar