DNA mutacije otkrivene kod dece radnika iz Černobilja
Oštećenje DNK od jonizujućeg zračenja (IR) koje je izbilo iz nuklearne katastrofe u Černobilju 1986. godine pojavljuje se kod dece onih koji su prvobitno bili izloženi, otkrili su istraživači.
To je prvi put da je takva transgeneracijska veza jasno uspostavljena.
Prethodne studije bile su neodlučne u vezi s tim da li se ovo genetsko oštećenje može preneti sa roditelja na dete, ali ovde su istraživači, predvođeni timom sa Univerziteta u Bonu u Nemačkoj, tražili nešto malo drugačije.
Umesto da izdvajaju nove DNK mutacije u sledećoj generaciji, tražili su ono što je poznato kao grupisane de novo mutacije (cDNM): dve ili više mutacija u bliskoj blizini, pronađene kod dece, ali ne i kod roditelja. To bi bile mutacije koje su rezultat prekida u roditeljskoj DNK izazvanih izlaganjem zračenju.
"Pronašli smo značajno povećanje broja cDNM kod potomaka ozračenih roditelja, i potencijalnu povezanost između procena doze i broja cDNM kod odgovarajućih potomaka. Uprkos neizvesnosti u vezi sa preciznom prirodom i količinom uključenog IR, ova studija je prva koja pruža dokaz o postojanju transgeneracijskog efekta produženog očinskog izlaganja niskim dozama IR na ljudski genom", pišu istraživači u svom objavljenom radu.
Nalazi su zasnovani na sekvenciranju celog genoma 130 potomaka radnika na sanaciji Černobilja, 110 potomaka nemačkih vojnih radarskih operatora koji su verovatno bili izloženi rasutom zračenju, i 1.275 potomaka roditelja koji nisu bili izloženi zračenju, korišćenih kao kontrola.
U proseku, istraživači su pronašli 2,65 cDNM po detetu u černobiljskoj grupi, 1,48 po detetu u nemačkoj radarskoj grupi i 0,88 po detetu u kontrolnoj grupi. Istraživači kažu da su ti brojevi verovatno precenjeni zbog šuma u podacima, ali čak i nakon statističkih prilagođavanja, razlika je i dalje bila značajna, piše ScienceAlert.
Štaviše, veća doza zračenja kod roditelja imala je tendenciju da znači veći broj klastera kod deteta. To se uklapa sa idejom da zračenje stvara molekule poznate kao reaktivne vrste kiseonika, koje su sposobne da prekinu DNK lance - prekidi koji mogu ostaviti iza sebe klastere opisane u ovoj studiji, ako se poprave nesavršeno.
Dobra vest je da bi rizik po zdravlje trebalo da bude relativno mali: kod dece izloženih roditelja nije utvrđen veći rizik od bolesti. To je delimično zato što mnogi cDNM verovatno padaju u "nekodirajuću" DNK, a ne u gene koji direktno kodiraju proteine.
"S obzirom na mali ukupni porast cDNM nakon očinskog izlaganja jonizujućem zračenju i mali udeo genoma koji kodira proteine, verovatnoća da je bolest koja se javlja kod potomaka izloženih roditelja izazvana cDNM je minimalna", pišu istraživači.
Da to stavimo u perspektivu, znamo da stariji očevi imaju veću verovatnoću da prenesu više DNK mutacija svojoj deci. Naknadni rizik od bolesti povezan sa uzrastom roditelja u trenutku začeća veći je od potencijalnih rizika od izlaganja zračenju koji su ovde ispitivani, izveštavaju istraživači.
Postoje neka ograničenja koja treba napomenuti. Pošto se početno izlaganje zračenju dogodilo pre nekoliko decenija, istraživači su morali da procene izloženost ljudi koristeći istorijske zapise i uređaje stare nekoliko decenija.
Pročitaj još
Učešće u studiji je takođe bilo dobrovoljno, što je možda uvelo određenu pristrasnost, jer su oni koji su sumnjali da su bili izloženi zračenju verovatno imali veću sklonost da se prijave.
Čak i uz ta ograničenja, sada znamo da uz produženo izlaganje, jonizujuće zračenje može ostaviti suptilne tragove u DNK generacija koje dolaze - naglašavajući potrebu za bezbednosnim merama i pažljivim praćenjem onih koji su u riziku.
"Mogućnost prenosa genetskih promena izazvanih zračenjem na sledeću generaciju od posebne je zabrinutosti za roditelje koji su možda bili izloženi višim dozama IR i potencijalno dužim vremenskim periodima nego što se smatra bezbednim", pišu istraživači.
Istraživanje je objavljeno u časopisu "Scientific Reports".
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
Jačanje organizma uz jod: Zašto je važan za naše zdravlje?
17.10.2026.•
0
Briga o zdravlju podrazumeva niz svakodnevnih navika, od pravilne ishrane i kvalitetnog sna do fizičke aktivnosti i boravka na svežem vazduhu.
U Srbiji za nedelju dana 6.639 slučajeva oboljenja sličnih gripu, najviše među decom
16.10.2026.•
1
U Srbiji je od 5. do 11. oktobra zabeleženo 6.639 slučajeva oboljenja sličnih gripu, saopštio je Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut".
Nemačka od 2027. povećava porez na tečnosti za elektronske cigarete
15.10.2026.•
1
Nemačka planira da od 2027. godine poveća porez na tečnosti za elektronske cigarete sa sadašnjih 32 na 38 centi po mililitru, a do 2030. godine trebalo bi da dostigne 44 centa.
Naučnik: Ljudi bi mogli da žive vekovima ako bi razvili postupak transplantacije glave
15.10.2026.•
5
Ljudi bi mogli da žive vekovima ukoliko naučnici uspeju da razviju postupak transplantacije glave na drugo telo.
Ako vas bole kolena, kukovi ili kičma, možda bi najpre trebalo da pregledate stopala
15.10.2026.•
0
Bolovi u stopalima, žuljevi i otežano hodanje nisu tegobe koje treba pripisivati samo godinama. I u odraslom dobu moguće je pružiti stopalima odgovarajuću podršku, a ortopedski ulošci mogu pomoći u ublažavanju tegoba.
Uskoro počinje zimsko računanje vremena: Naučnici otkrili zašto je to bolje za naš organizam
14.10.2026.•
16
U nedelju, 25. oktobra, u tri sata ujutru kazaljke se vraćaju na dva sata, a pomeranje sata vraća i pitanje koje godinama izaziva rasprave: da li uopšte treba da menjamo vreme i koje računanje bi bilo bolje zadržati?
Istraživanje o "paradoksu gojaznosti": Osobe sa demencijom možda žive duže, ako imaju višak kilograma
14.10.2026.•
0
Ljudi sa demencijom možda žive duže ako imaju višak kilograma, pokazuje istraživanje.
Bakterije u ustima mogle bi da budu povezane sa brzinom razmišljanja
12.10.2026.•
0
Novo istraživanje naučnika iz Velike Britanije i Belgije otkrilo je moguću povezanost između određenih bakterija na jeziku i brzine kojom ljudski mozak obrađuje informacije.
Institut "Dedinje" postaje edukativni centar
11.10.2026.•
0
Direktor Nacionalnog instituta za srce i krvne sudove "Dedinje" Milovan Bojić izjavio je da taj institut postaje edukativni centar za lekare iz celog sveta.
Žene trpe više bolova od muškaraca
11.10.2026.•
5
Žene osećaju više bolova nego muškarci, bez obzira na to koji deo tela je u pitanju, pokazalo je veliko međunarodno istraživanje objavljeno u naučnom časopisu "Nature Medicine".
Naučnici otkrili ozbiljne nedostatke u istraživanjima o suplementima kolagena
11.10.2026.•
3
Suplementi kolagena, koji se sve češće promovišu kao sredstvo za usporavanje starenja kože, možda nisu ni približno toliko efikasni koliko tvrde njihovi proizvođači.
Naučnici otkrili mesto u Italiji u kojem žene žive izuzetno dugo
11.10.2026.•
0
U malom planinskom mestu Bolotana na Sardiniji, u Italiji, naučnici su otkrili izuzetno visoku stopu dugovečnosti, posebno među ženama.
Skoro polovina muškaraca do 50. godine počinje da ćelavi
11.10.2026.•
1
Kosa je jedna od karakteristika koje definišu sisare. Ona nas greje, štiti kožu od sunca, a na ljudskom temenu raste duže i gušće nego gotovo bilo gde drugde na telu.
Najzdravije namirnice iz japanske kuhinje koje bi trebalo češće da koristimo
11.10.2026.•
0
Japanska kuhinja mnogo je više od sušija i ramena.
Koliko je vremena potrebno vašem telu da svari hranu?
11.10.2026.•
1
Da li ste se ikada zapitali koliko je vremena potrebno da se hrana svari?
Ispiranje nosa slanim rastvorom može skratiti prehladu za dva dana
10.10.2026.•
2
Obična prehlada u proseku traje oko devet dana, a lek koji može jednostavno da je zaustavi ne postoji.
SZO ne preporučuje lekove protiv gojaznosti deci mlađoj od 10 godina
08.10.2026.•
0
Svetska zdravstvena organizacija (SZO) ne preporučuje deci mlađoj od 10 godina lekove protiv gojaznosti, uključujući GLP-1 injekcije poput Mounjara i Wegovyja, navodi se u novim globalnim smernicama.
EP podržao inicijativu da se sindrom sagorevanja svrsta u profesionalna oboljenja
07.10.2026.•
0
Evropski parlament podržao je poziv da se sindrom sagorevanja na poslu i druga psihosocijalna oboljenja priznaju kao profesionalne bolesti širom Evropske unije.
Iscrpljeni, a ne znate zašto? Burnout se ne pojavljuje preko noći
07.10.2026.•
0
Kada se stres, obaveze i pritisak gomilaju, a vremena za odmor nema dovoljno, iscrpljenost može početi da utiče na zdravlje i svakodnevni život.
Rak kod mladih sve češća pojava, stručnjaci upozoravaju na životne navike
06.10.2026.•
2
Prema analizi Svetskog fonda za istraživanje raka (WCRF), broj slučajeva sedam vrsta raka među osobama mlađim od 50 godina značajno je porastao u Engleskoj, Sjedinjenim Američkim Državama i Holandiji.
Smanjen obuhvat vakcinacijom: Velika epidemija malih boginja u SAD, vanredno stanje u delu države Njujork
06.10.2026.•
4
SAD prolaze kroz najtežu godinu s malim boginjama još od 1991. godine, sa skoro 3.900 prijavljenih slučajeva, pokazuju podaci Centra za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC).
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar