DNA mutacije otkrivene kod dece radnika iz Černobilja
Oštećenje DNK od jonizujućeg zračenja (IR) koje je izbilo iz nuklearne katastrofe u Černobilju 1986. godine pojavljuje se kod dece onih koji su prvobitno bili izloženi, otkrili su istraživači.
Foto: Pixabay
To je prvi put da je takva transgeneracijska veza jasno uspostavljena.
Prethodne studije bile su neodlučne u vezi s tim da li se ovo genetsko oštećenje može preneti sa roditelja na dete, ali ovde su istraživači, predvođeni timom sa Univerziteta u Bonu u Nemačkoj, tražili nešto malo drugačije.
Umesto da izdvajaju nove DNK mutacije u sledećoj generaciji, tražili su ono što je poznato kao grupisane de novo mutacije (cDNM): dve ili više mutacija u bliskoj blizini, pronađene kod dece, ali ne i kod roditelja. To bi bile mutacije koje su rezultat prekida u roditeljskoj DNK izazvanih izlaganjem zračenju.
"Pronašli smo značajno povećanje broja cDNM kod potomaka ozračenih roditelja, i potencijalnu povezanost između procena doze i broja cDNM kod odgovarajućih potomaka. Uprkos neizvesnosti u vezi sa preciznom prirodom i količinom uključenog IR, ova studija je prva koja pruža dokaz o postojanju transgeneracijskog efekta produženog očinskog izlaganja niskim dozama IR na ljudski genom", pišu istraživači u svom objavljenom radu.
Nalazi su zasnovani na sekvenciranju celog genoma 130 potomaka radnika na sanaciji Černobilja, 110 potomaka nemačkih vojnih radarskih operatora koji su verovatno bili izloženi rasutom zračenju, i 1.275 potomaka roditelja koji nisu bili izloženi zračenju, korišćenih kao kontrola.
U proseku, istraživači su pronašli 2,65 cDNM po detetu u černobiljskoj grupi, 1,48 po detetu u nemačkoj radarskoj grupi i 0,88 po detetu u kontrolnoj grupi. Istraživači kažu da su ti brojevi verovatno precenjeni zbog šuma u podacima, ali čak i nakon statističkih prilagođavanja, razlika je i dalje bila značajna, piše ScienceAlert.
Štaviše, veća doza zračenja kod roditelja imala je tendenciju da znači veći broj klastera kod deteta. To se uklapa sa idejom da zračenje stvara molekule poznate kao reaktivne vrste kiseonika, koje su sposobne da prekinu DNK lance - prekidi koji mogu ostaviti iza sebe klastere opisane u ovoj studiji, ako se poprave nesavršeno.
Dobra vest je da bi rizik po zdravlje trebalo da bude relativno mali: kod dece izloženih roditelja nije utvrđen veći rizik od bolesti. To je delimično zato što mnogi cDNM verovatno padaju u "nekodirajuću" DNK, a ne u gene koji direktno kodiraju proteine.
"S obzirom na mali ukupni porast cDNM nakon očinskog izlaganja jonizujućem zračenju i mali udeo genoma koji kodira proteine, verovatnoća da je bolest koja se javlja kod potomaka izloženih roditelja izazvana cDNM je minimalna", pišu istraživači.
Da to stavimo u perspektivu, znamo da stariji očevi imaju veću verovatnoću da prenesu više DNK mutacija svojoj deci. Naknadni rizik od bolesti povezan sa uzrastom roditelja u trenutku začeća veći je od potencijalnih rizika od izlaganja zračenju koji su ovde ispitivani, izveštavaju istraživači.
Postoje neka ograničenja koja treba napomenuti. Pošto se početno izlaganje zračenju dogodilo pre nekoliko decenija, istraživači su morali da procene izloženost ljudi koristeći istorijske zapise i uređaje stare nekoliko decenija.
Pročitaj još
Učešće u studiji je takođe bilo dobrovoljno, što je možda uvelo određenu pristrasnost, jer su oni koji su sumnjali da su bili izloženi zračenju verovatno imali veću sklonost da se prijave.
Čak i uz ta ograničenja, sada znamo da uz produženo izlaganje, jonizujuće zračenje može ostaviti suptilne tragove u DNK generacija koje dolaze - naglašavajući potrebu za bezbednosnim merama i pažljivim praćenjem onih koji su u riziku.
"Mogućnost prenosa genetskih promena izazvanih zračenjem na sledeću generaciju od posebne je zabrinutosti za roditelje koji su možda bili izloženi višim dozama IR i potencijalno dužim vremenskim periodima nego što se smatra bezbednim", pišu istraživači.
Istraživanje je objavljeno u časopisu "Scientific Reports".
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
Šta je kortizolska petlja i kako utiče na gojenje i umor
03.04.2026.•
1
Osećaj stalnog umora, stresa i problema s težinom možda nije samo stvar navika, već i hormona.
Prvi pacijent u Rusiji dobio personalizovanu vakcinu protiv melanoma
02.04.2026.•
1
Prvi pacijent u Rusiji dobio je personalizovanu vakcinu protiv melanoma, saopštila je pres služba Ministarstva zdravlja Rusije.
Proteini ključni za mozak: Održavaju fokus, raspoloženje i mentalnu energiju
31.03.2026.•
0
Proteini, pored ostalog, imaju ključnu ulogu i u zdravlju mozga jer pokreću brojne procese koji održavaju um oštrim.
VIDEO Veliko istraživanje sugeriše: Vejping bi mogao da izazove rak
31.03.2026.•
1
Vejping nikotina verovatno izaziva rak pluća i usne duplje, zaključio je sveobuhvatan pregled više od 100 studija.
Post i jod: Nutrijent na koji se često zaboravlja
31.03.2026.•
0
Tokom posta, ishrana se svodi na biljne namirnice, ribu i jednostavnije obroke, što za organizam može biti rasterećenje, ali i izazov.
Skriveni hormon mogao bi da bude razlog zašto krvni pritisak ne opada
30.03.2026.•
0
Povišen nivo hormona kortizola mogao bi da objasni zašto kod velikog broja ljudi krvni pritisak ostaje visok uprkos terapiji, pokazuje novo istraživanje sprovedeno u Sjedinjenim Američkim Državama.
Ministarstvo zdravlja nije prihvatilo nijedan predlog za poboljšanje Zakona o presađivanju organa
30.03.2026.•
3
Ministarstvo zdravlja nije prihvatilo nijedan od predloga više od 20 organizacija civilnog društva, među kojima je oko 10 udruženja i saveza pacijenata, za unapređenje transplantacionog sistema u Srbiji.
VIDEO: Besplatan botoks u tržnom centru u Nemačkoj, ljudi satima čekali u redu
30.03.2026.•
1
Otvaranje estetske ordinacije u tržnom centru u Duizburgu izazvalo je polemike nakon što je ta ordinacija ponudila besplatne botoks tretmane u prva dva sata rada, dok lekari upozoravaju na rizike.
Nepridržavanje plana lečenja jedan od najvećih izazova u oblasti javnog zdravlja
29.03.2026.•
1
Loša adherenca, odnosno nepridržavanje propisanog plana lečenja, jedan je od najvećih izazova javnog zdravlja posebno kod hroničnih, često asimptomatskih bolesti kao što su hipertenzija, dislipidemija i dijabetes.
Jedenje istih obroka svakog dana može imati iznenađujući efekat na gubitak težine
29.03.2026.•
0
Doslednost je ključ za izgradnju zdravih navika, a naši svakodnevni izbori obroka možda nisu izuzetak.
VIDEO: Jedna krvna grupa nosi veći rizik od dijabetesa tipa 2
29.03.2026.•
0
Ljudi sa krvnom grupom B možda treba da budu malo oprezniji od drugih kada je reč o faktorima načina života povezanim sa rizikom od dijabetesa.
Studija sugeriše: Kofein može da preokrene gubitak pamćenja izazvan nedostatkom sna
29.03.2026.•
0
Mnogi od nas uživaju u šoljici kafe kao jutarnjem razbuđivanju, ali moći kofeina mogle bi ići daleko dalje od samog povećanja budnosti.
Parovi dele iznenađujući procenat crevnih bakterija
29.03.2026.•
2
Kada živite sa partnerom, možda delite više od istog doma, načina života i interesovanja. Možda delite i različite mikroskopske organizme koji žive na i u vama.
Četiri ređa tipa demencije za koje većina ljudi ne zna da postoje
29.03.2026.•
0
Ono na šta većina ljudi pomisli kada čuje reč "demencija" jesu problemi sa pamćenjem i zaboravnost.
Zabeleženo 159 smrtnih slučajeva od meningitisa u Velikoj Britaniji
29.03.2026.•
0
Naučnici sa Univerziteta u Vašingtonu objavili su izveštaj u kojem su naveli da je u Velikoj Britaniji u periodu od godinu dana od meningitisa preminulo 159 osoba.
Tuga nakon završetka video-igre je stvaran problem: Šta je post-game depresija?
29.03.2026.•
4
Istraživači sa Univerziteta SWPS i Akademije primenjenih nauka Stefana Batorija u Poljskoj proučavali su osećaj gubitka koji se javlja nakon završetka video-igre.
Od meningitisa godišnje umre više od 250.000 ljudi širom sveta
28.03.2026.•
0
Više od 250.000 ljudi širom sveta svake godine umre od meningitisa, a od toga su više od trećine deca mlađa od pet godina, najčešće u Africi, navodi se u najnovijoj britanskoj studiji prenetoj danas u časopisu Lanset.
.jpg "Višak masnog tkiva i smanjena mišićna masa dokazano vrlo opasni po zdravlje")
Višak masnog tkiva i smanjena mišićna masa dokazano vrlo opasni po zdravlje
28.03.2026.•
0
Imati višak masnog tkiva u predelu stomaka i istovremeno smanjenu mišićnu masu može povećati rizik od smrti za čak 83 odsto, pokazuje novo istraživanje.
.jpg "Da li je magnezijum zdrav za sve?")
Da li je magnezijum zdrav za sve?
28.03.2026.•
0
Magnezijum je svuda. Na policama apoteka, u preporukama nutricionista, u grupama na društvenim mrežama gde ljudi dele iskustva o boljem snu, manje grčeva i stabilnijem raspoloženju.
Ova ishrana je dobra za vaše arterije
27.03.2026.•
0
Kada je reč o različitim upalama u organizmu, mnoge osobe ozbiljnije shvataju savete lekara, a jedna od mogućih upala je upala arterija na koju je bitno obratiti pažnju.
Jedna dijeta mogla bi usporiti starenje vašeg mozga za više od dve godine
26.03.2026.•
0
Prilagođena verzija mediteranske dijete nazvana MIND dijeta povezana je sa sporijim starenjem mozga, pokazuje novo istraživanje.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar