DNA mutacije otkrivene kod dece radnika iz Černobilja
Oštećenje DNK od jonizujućeg zračenja (IR) koje je izbilo iz nuklearne katastrofe u Černobilju 1986. godine pojavljuje se kod dece onih koji su prvobitno bili izloženi, otkrili su istraživači.
Foto: Pixabay
To je prvi put da je takva transgeneracijska veza jasno uspostavljena.
Prethodne studije bile su neodlučne u vezi s tim da li se ovo genetsko oštećenje može preneti sa roditelja na dete, ali ovde su istraživači, predvođeni timom sa Univerziteta u Bonu u Nemačkoj, tražili nešto malo drugačije.
Umesto da izdvajaju nove DNK mutacije u sledećoj generaciji, tražili su ono što je poznato kao grupisane de novo mutacije (cDNM): dve ili više mutacija u bliskoj blizini, pronađene kod dece, ali ne i kod roditelja. To bi bile mutacije koje su rezultat prekida u roditeljskoj DNK izazvanih izlaganjem zračenju.
"Pronašli smo značajno povećanje broja cDNM kod potomaka ozračenih roditelja, i potencijalnu povezanost između procena doze i broja cDNM kod odgovarajućih potomaka. Uprkos neizvesnosti u vezi sa preciznom prirodom i količinom uključenog IR, ova studija je prva koja pruža dokaz o postojanju transgeneracijskog efekta produženog očinskog izlaganja niskim dozama IR na ljudski genom", pišu istraživači u svom objavljenom radu.
Nalazi su zasnovani na sekvenciranju celog genoma 130 potomaka radnika na sanaciji Černobilja, 110 potomaka nemačkih vojnih radarskih operatora koji su verovatno bili izloženi rasutom zračenju, i 1.275 potomaka roditelja koji nisu bili izloženi zračenju, korišćenih kao kontrola.
U proseku, istraživači su pronašli 2,65 cDNM po detetu u černobiljskoj grupi, 1,48 po detetu u nemačkoj radarskoj grupi i 0,88 po detetu u kontrolnoj grupi. Istraživači kažu da su ti brojevi verovatno precenjeni zbog šuma u podacima, ali čak i nakon statističkih prilagođavanja, razlika je i dalje bila značajna, piše ScienceAlert.
Štaviše, veća doza zračenja kod roditelja imala je tendenciju da znači veći broj klastera kod deteta. To se uklapa sa idejom da zračenje stvara molekule poznate kao reaktivne vrste kiseonika, koje su sposobne da prekinu DNK lance - prekidi koji mogu ostaviti iza sebe klastere opisane u ovoj studiji, ako se poprave nesavršeno.
Dobra vest je da bi rizik po zdravlje trebalo da bude relativno mali: kod dece izloženih roditelja nije utvrđen veći rizik od bolesti. To je delimično zato što mnogi cDNM verovatno padaju u "nekodirajuću" DNK, a ne u gene koji direktno kodiraju proteine.
"S obzirom na mali ukupni porast cDNM nakon očinskog izlaganja jonizujućem zračenju i mali udeo genoma koji kodira proteine, verovatnoća da je bolest koja se javlja kod potomaka izloženih roditelja izazvana cDNM je minimalna", pišu istraživači.
Da to stavimo u perspektivu, znamo da stariji očevi imaju veću verovatnoću da prenesu više DNK mutacija svojoj deci. Naknadni rizik od bolesti povezan sa uzrastom roditelja u trenutku začeća veći je od potencijalnih rizika od izlaganja zračenju koji su ovde ispitivani, izveštavaju istraživači.
Postoje neka ograničenja koja treba napomenuti. Pošto se početno izlaganje zračenju dogodilo pre nekoliko decenija, istraživači su morali da procene izloženost ljudi koristeći istorijske zapise i uređaje stare nekoliko decenija.
Pročitaj još
Učešće u studiji je takođe bilo dobrovoljno, što je možda uvelo određenu pristrasnost, jer su oni koji su sumnjali da su bili izloženi zračenju verovatno imali veću sklonost da se prijave.
Čak i uz ta ograničenja, sada znamo da uz produženo izlaganje, jonizujuće zračenje može ostaviti suptilne tragove u DNK generacija koje dolaze - naglašavajući potrebu za bezbednosnim merama i pažljivim praćenjem onih koji su u riziku.
"Mogućnost prenosa genetskih promena izazvanih zračenjem na sledeću generaciju od posebne je zabrinutosti za roditelje koji su možda bili izloženi višim dozama IR i potencijalno dužim vremenskim periodima nego što se smatra bezbednim", pišu istraživači.
Istraživanje je objavljeno u časopisu "Scientific Reports".
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
Nova nada za obolele od multiple skleroze: AI pronašao hiljade nevidljivih oštećenja mozga
10.07.2026.•
0
Naučnici sa Univerziteta u Bafalu razvili su metodu koja uz pomoć veštačke inteligencije otkriva lezije u mozgu koje standardna magnetna rezonanca nije mogla da prikaže.
Najbolji serum za lice protiv bora: Vodič kroz sastojke i brendove dostupne u Srbiji
09.07.2026.•
0
Bore su prirodan deo starenja kože, ali brzina kojom se pojavljuju i njihova dubina u velikoj meri zavise od nege koju koža dobija.
Raste broj preminulih od ebole u Kongu, zdravstveni radnici prete štrajkom
06.07.2026.•
0
Najmanje 500 ljudi je umrlo od više od 1.500 potvrđenih slučajeva ebole u Kongu, saopštile su vlasti.
Jednu fobiju možete otkriti tek kada odete na ronjenje
05.07.2026.•
3
Mnogi ljudi pate od neke vrste fobije. Dok su strah od visine (akrofobija) ili pauka (arahnofobija) dobro poznati, postoje i znatno ređi i neobičniji strahovi.
Čak i velike količine kafe mogu da smanje rizik od bolesti jetre
05.07.2026.•
1
Vaša svakodnevna šolja kafe mogla bi da smanji rizik od bolesti jetre ili raka jetre, pokazalo je veliko novo istraživanje - čak i ako pijete pet ili više šolja dnevno.
Studija: Sedenje duže od 30 minuta povećava rizik od smrti od raka
05.07.2026.•
2
Neprekidno sedenje duže od 30 minuta povezano je sa većim rizikom od smrti od raka, dok čak i lagana fizička aktivnost može značajno da smanji taj rizik, pokazalo je istraživanje naučnika sa Univerziteta u Glazgovu.
Dečak proglašen mrtvim, više sati kasnije u mrtvačnici utvrđeno da još diše
05.07.2026.•
0
Dečak iz američke savezne države Arizone proglašen je mrtvim u odeljenju hitne pomoći u bolnici, da bi nekoliko sati kasnije u bolničkoj mrtvačnici bilo utvrđeno da još diše, prenosi NBC njuz.
Jajnici dobijaju izuzetno važnu drugu ulogu nakon menopauze
05.07.2026.•
0
Svi smo čuli za menopauzu - trenutak koji se obično smatra konačnim završetkom rada ženskog reproduktivnog sistema, kada jajnici prestaju da oslobađaju jajne ćelije i, naizgled, završavaju svoj posao.
Kuvani paradajz je bolji izbor od svežeg: Ovo su razlozi
05.07.2026.•
0
Kada razmišljamo o zdravoj ishrani, često prvo pomislimo na sveže voće i povrće. Za to postoji dobar razlog. Sveže ubrano povrće zadržava znatno više svojih hranljivih materija i ne sadrži aditive.
Dečak iz Kanade umro od besnila nakon što mu je šišmiš sleteo na lice
05.07.2026.•
0
Dečak iz Kanade preminuo je od besnila nakon što ga je probudio slepi miš koji mu je sleteo na nos i usta, a incident se dogodio tokom porodičnog boravka u vikendici u Ontariju, piše BBC.
U više evropskih zemalja zabeležena epidemija infekcije salmonelom povezane s nudlama
05.07.2026.•
0
Evropska agencija za bezbednost hrane (EFSA) i zdravstvene vlasti saopštile su da je u više evropskih zemalja zabeležena epidemija infekcije salmonelom povezane sa proizvodima aromatizovanih instant nudli.
Izlečen prvi oboleli od ebole kojem je bolest otkrivena u Francuskoj
04.07.2026.•
1
Prvi oboleli od ebole identifikovan na francuskom tlu je izlečen i pacijent je pušten iz bolnice, izjavila je danas francuska ministarka zdravlja Stefani Rist.
Koštano-zglobne promene u starijem dobu: Kada su bolovi i ukočenost posledica godina, a kada znak za pregled
03.07.2026.•
1
Starenje donosi promene u telu, među kojima su i one na koštano-zglobnom sistemu. Bolovi, ukočenost i slabija pokretljivost mogu se javiti sa godinama, ali određene tegobe zahtevaju pažnju i procenu lekara.
SZO proglasila kraj epidemije hantavirusa na kruzeru
03.07.2026.•
0
Svetska zdravstvena organizacija (SZO) saopštila je da je završena epidemija hantavirusa, koja je pogodila putnike na jednom kruzeru.
Uticaj mikroplastike na zdravlje i kako se zaštititi - šta je važno da znamo?
01.07.2026.•
0
Ostaci plastičnih materija koji zagađuju životnu sredinu postaju sve veći problem, a sa hranom i vodom ulaze i u ljudski organizam.
Najčešće greške na velikim vrućinama: Od ledene vode do otvorenih prozora
30.06.2026.•
1
Pravilna hidratacija, pametno rashlađivanje doma i osluškivanje signala sopstvenog tela najvažniji su saveznici u borbi protiv sve intenzivnijih letnjih vrućina.
Psihijatrijske bolesti u starijem dobu: Kada povlačenje, tuga i zaboravnost nisu samo posledica godina
30.06.2026.•
1
Starenje donosi brojne promene, ali povlačenje iz društva, gubitak interesovanja, problemi sa snom i nagle promene ponašanja ne treba automatski pripisati godinama.
Nisu sve glavobolje iste: Evo na koje simptome treba da obratite pažnju
29.06.2026.•
0
Iako su glavobolje najčešće povezane sa stresom, umorom ili dehidracijom, neurolog upozorava da jedna njihova vrsta može biti znak ozbiljne infekcije.
Biološki sat otkriva skrivene faktore koji ubrzavaju starenje
29.06.2026.•
0
Industrija zdravlja i velnesa obožava biološke satove.
Stres može fizički da promeni strukturu vaše krvi
29.06.2026.•
1
Kada se nagomilaju rokovi na poslu, finansijske brige ne prestaju ili vas čeka neočekivani javni nastup, anksioznost često doživljavamo kao isključivo psihološki problem - nešto što treba prevazići uz malo više volje.
Letnji odmor menja naše navike u ishrani: Unosimo li dovoljno joda?
29.06.2026.•
0
Leto je period kada mnogi menjaju svakodnevne navike, pa tako i način ishrane.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar