DNA mutacije otkrivene kod dece radnika iz Černobilja
Oštećenje DNK od jonizujućeg zračenja (IR) koje je izbilo iz nuklearne katastrofe u Černobilju 1986. godine pojavljuje se kod dece onih koji su prvobitno bili izloženi, otkrili su istraživači.
Foto: Pixabay
To je prvi put da je takva transgeneracijska veza jasno uspostavljena.
Prethodne studije bile su neodlučne u vezi s tim da li se ovo genetsko oštećenje može preneti sa roditelja na dete, ali ovde su istraživači, predvođeni timom sa Univerziteta u Bonu u Nemačkoj, tražili nešto malo drugačije.
Umesto da izdvajaju nove DNK mutacije u sledećoj generaciji, tražili su ono što je poznato kao grupisane de novo mutacije (cDNM): dve ili više mutacija u bliskoj blizini, pronađene kod dece, ali ne i kod roditelja. To bi bile mutacije koje su rezultat prekida u roditeljskoj DNK izazvanih izlaganjem zračenju.
"Pronašli smo značajno povećanje broja cDNM kod potomaka ozračenih roditelja, i potencijalnu povezanost između procena doze i broja cDNM kod odgovarajućih potomaka. Uprkos neizvesnosti u vezi sa preciznom prirodom i količinom uključenog IR, ova studija je prva koja pruža dokaz o postojanju transgeneracijskog efekta produženog očinskog izlaganja niskim dozama IR na ljudski genom", pišu istraživači u svom objavljenom radu.
Nalazi su zasnovani na sekvenciranju celog genoma 130 potomaka radnika na sanaciji Černobilja, 110 potomaka nemačkih vojnih radarskih operatora koji su verovatno bili izloženi rasutom zračenju, i 1.275 potomaka roditelja koji nisu bili izloženi zračenju, korišćenih kao kontrola.
U proseku, istraživači su pronašli 2,65 cDNM po detetu u černobiljskoj grupi, 1,48 po detetu u nemačkoj radarskoj grupi i 0,88 po detetu u kontrolnoj grupi. Istraživači kažu da su ti brojevi verovatno precenjeni zbog šuma u podacima, ali čak i nakon statističkih prilagođavanja, razlika je i dalje bila značajna, piše ScienceAlert.
Štaviše, veća doza zračenja kod roditelja imala je tendenciju da znači veći broj klastera kod deteta. To se uklapa sa idejom da zračenje stvara molekule poznate kao reaktivne vrste kiseonika, koje su sposobne da prekinu DNK lance - prekidi koji mogu ostaviti iza sebe klastere opisane u ovoj studiji, ako se poprave nesavršeno.
Dobra vest je da bi rizik po zdravlje trebalo da bude relativno mali: kod dece izloženih roditelja nije utvrđen veći rizik od bolesti. To je delimično zato što mnogi cDNM verovatno padaju u "nekodirajuću" DNK, a ne u gene koji direktno kodiraju proteine.
"S obzirom na mali ukupni porast cDNM nakon očinskog izlaganja jonizujućem zračenju i mali udeo genoma koji kodira proteine, verovatnoća da je bolest koja se javlja kod potomaka izloženih roditelja izazvana cDNM je minimalna", pišu istraživači.
Da to stavimo u perspektivu, znamo da stariji očevi imaju veću verovatnoću da prenesu više DNK mutacija svojoj deci. Naknadni rizik od bolesti povezan sa uzrastom roditelja u trenutku začeća veći je od potencijalnih rizika od izlaganja zračenju koji su ovde ispitivani, izveštavaju istraživači.
Postoje neka ograničenja koja treba napomenuti. Pošto se početno izlaganje zračenju dogodilo pre nekoliko decenija, istraživači su morali da procene izloženost ljudi koristeći istorijske zapise i uređaje stare nekoliko decenija.
Pročitaj još
Učešće u studiji je takođe bilo dobrovoljno, što je možda uvelo određenu pristrasnost, jer su oni koji su sumnjali da su bili izloženi zračenju verovatno imali veću sklonost da se prijave.
Čak i uz ta ograničenja, sada znamo da uz produženo izlaganje, jonizujuće zračenje može ostaviti suptilne tragove u DNK generacija koje dolaze - naglašavajući potrebu za bezbednosnim merama i pažljivim praćenjem onih koji su u riziku.
"Mogućnost prenosa genetskih promena izazvanih zračenjem na sledeću generaciju od posebne je zabrinutosti za roditelje koji su možda bili izloženi višim dozama IR i potencijalno dužim vremenskim periodima nego što se smatra bezbednim", pišu istraživači.
Istraživanje je objavljeno u časopisu "Scientific Reports".
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
Vitalnost u užurbanom ritmu: Kako očuvati zdravlje u savremenom svetu
19.05.2026.•
0
U današnjem ubrzanom tempu života, naročito u urbanim sredinama poput Novog Sada, održavanje vitalnosti i dobrog zdravlja postalo je pravi izazov.
Zašto žene češće proveravaju štitnu žlezdu i koliko je jod važan za hormonalni balans?
19.05.2026.•
0
Umor, promene raspoloženja, manjak energije, osećaj iscrpljenosti ili problemi sa koncentracijom često se pripisuju stresu i svakodnevnom tempu života.
Kako čujete danas?
18.05.2026.•
0
Audiovox organizuje Open House akciju sa specijalnim pogodnostima u Novom Sadu, na Limanu, u sredu, 20. maja 2026.
Personalizovano lečenje hipertenzije: Genetski faktori ključni za izbor terapije
17.05.2026.•
0
Novi pristup lečenju arterijske hipertenzije (visokog krvnog pritiska) koji uzima u obzir individualne genetske karakteristike osobe razvili su specijalisti na Univerzitetu Sečenov u Rusiji.
Na kojoj ruci se meri pritisak: Izbegnite greške koje mogu promeniti rezultate
17.05.2026.•
2
Većina ljudi koji redovno kontrolišu krvni pritisak pretpostavlja da je jedino važno kada i koliko često to rade.
Studija: Posete muzejima mogle bi da uspore biološko starenje
17.05.2026.•
0
Pre nekoliko godina, neki lekari u Kanadi počeli su da svojim pacijentima "prepisuju" umetnost, dajući im besplatan pristup lokalnom muzeju.
Oči bi mogle da otkriju rizik od osteoporoze
17.05.2026.•
2
Oči su prozor u naše dublje zdravlje. Kao jedini spoljašnji produžetak centralnog nervnog sistema, ovi čulni organi mogu odražavati ne samo stanje našeg mozga i krvnih sudova, već i naših kostiju.
Iznenađujuće namirnice koje mogu izazvati kamen u bubregu
17.05.2026.•
0
Kamen u bubregu ima mnogo uzroka, od genetike do određenih lekova. Ali istraživanja su takođe pokazala da na njih može uticati i ono što jedete i pijete.
Buđenje usred noći nije slučajno: Šta znači period između 3 i 5 ujutru
16.05.2026.•
7
Tradicionalna kineska medicina objašnjava zašto se mnogi ljudi tokom noći bude baš u određeno vreme.
Kardiolozi otkrili koje "nezdrave" namirnice ipak konzumiraju
16.05.2026.•
0
Iako se često govori o namirnicama i pićima koje bi trebalo izbegavati zbog zdravlja srca, ni lekari se ne odriču baš svih svojih omiljenih navika.
Studija: Trećina kilograma izgubljenih pomoću lekova otpada na mišiće i koštanu masu
15.05.2026.•
0
Trećina telesne mase izgubljene uz pomoć lekova za mršavljenje poput Vegovi i Maundžaro otpada na mišiće i koštanu masu, a ne na masno tkivo, pokazalo je novo istraživanje.
Sindrom policističnih jajnika menja naziv
15.05.2026.•
0
Nakon više godina rasprave, sindrom policističnih jajnika će se preimenovati u poliendokrini metabolički ovarijalni sindrom, čime se bolje odražavaju višestruki efekti ovog stanja na organizam, saopštili su stručnjaci.
"Večne hemikalije" pronađene u 98,8 odsto testiranih uzoraka ljudske krvi
14.05.2026.•
0
"Večne hemikalije", koje su ranije povezivane sa brojnim zdravstvenim problemima, zaista su svuda. Sada su otkrivene u 98,8 odsto od 10.566 uzoraka krvi testiranih u novoj američkoj studiji.
Ako osetite ovakav bol u stomaku - potražite hitnu lekarsku pomoć
14.05.2026.•
2
Bol u stomaku je jedan od najčešćih razloga za posetu lekaru, ali stručnjaci upozoravaju da određene vrste bola nikako nisu normalne.
Jednostavan test od 30 sekundi mogao bi otkriti rizik od prerane smrti
14.05.2026.•
1
Jednostavan test koji traje samo 30 sekundi mogao bi otkriti mnogo više o zdravlju starijih osoba nego što se na prvi pogled čini.
Više od polovine građana Srbije predgojazno ili gojazno
14.05.2026.•
3
Gotovo 57 odsto stanovništva Srbije spada u kategoriju predgojaznih ili gojaznih, a taj zdravstveni problem izrazito je primetan i kod žena u menopauzi ili perimenopauzi.
Četiri vrste namirnica koje mogu da poremete dejstvo lekova
14.05.2026.•
0
Da li ste znali da ono što jedete može uticati na to koliko dobro vaši lekovi deluju?
Pet uobičajenih navika ispijanja kafe koje bi trebalo da izbegavate
14.05.2026.•
2
Iako kafa ima mnoge dokazane zdravstvene prednosti, neke uobičajene greške u njenom ispijanju mogu uticati na vaš nivo energije, san, hidrataciju i celokupno zdravlje.
Ako se bude pravila vakcina protiv hantavirusa - biće potrebno više godina da bude spremna
14.05.2026.•
4
Vakcina protiv hantavirusa može biti razvijena, ali ako se sprovede po svim standardima i prođe sva neophodna ispitivanja, taj proces bi mogao da potraje nekoliko godina.
Majke možda kriju tajnu ljudske dugovečnosti
13.05.2026.•
0
Mnogi od nas duguju svojim majkama sam opstanak do odraslog doba. To je težak posao, pobrinuti se da deca ne upadnu u opasne situacije.
Zašto imamo umnjake i da li će jednog dana potpuno nestati
13.05.2026.•
0
Postoji određena ironija u činjenici da jedan od najčešćih hirurških zahvata koji se danas izvodi kod mladih odraslih osoba postoji upravo zbog najprepoznatljivije osobine naše vrste - ljudskog mozga.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar