Da li zaista možete da osetite hladnoću "u svojim kostima"?
Približava se još jedan talas zahlađenja. Neki ljudi se s tim nose tako što izađu u okrepljujuću šetnju napolju, dok drugi hiberniraju uz udobno ćebe i keks.
Foto: Pixabay
Ali jedna stvar izgleda da je zajednička kada temperature padnu: volimo da pričamo o tome koliko je hladno. Komentari poput "Toliko mi je hladno da to osećam u kostima" uobičajen su pozdrav tokom zime.
Dakle, ima li istine u ovoj konkretnoj žalbi?
Telo je najefikasnije na približno 37°C, ali naši ekstremiteti mogu biti i do 6°C hladniji. Postoje i varijacije u telesnoj temperaturi u zavisnosti od pola, starosti i zdravstvenog stanja. Stariji ljudi imaju tendenciju da jače osećaju hladnoću, a žene su osetljivije na hladnoću nego muškarci.
Kako hladnoća utiče na naše kosti
Naše kosti zapravo ne osećaju hladnoću onako kako je mi opažamo. One nemaju iste receptore osetljive na temperaturu kao što ih imamo u koži. Za to postoji dobar razlog, s obzirom na to da su naše glavne kosti zakopane ispod slojeva mišića, vezivnog tkiva i kože, pa osećaj temperature za njih zapravo nije ključan.
Međutim, to što kosti ne "osećaju" hladnoću ne znači da hladnoća nema uticaj na njih. One mogu da osete promenu temperature, posebno zahlađenje, putem nerava u spoljašnjem omotaču kosti, poznatom kao periost. Ovaj sloj ima ono što mnogi naučnici smatraju mrežom neurona (ćelija koje prenose signale) raspoređenih u obliku ribarske mreže, koja detektuje deformaciju ili povredu dubljih slojeva kosti, prenosi ScienceAlert.
Iako kratkotrajno izlaganje tela hladnoći nije problem za kosti, produženo izlaganje tokom više nedelja može skratiti njihovu dužinu, smanjiti njihovu debljinu i umanjiti mineralnu gustinu kostiju.
Druga mišićno-koštana tkiva mnogo su podložnija promenama temperature i pritiska.
Sinovijalna tečnost, podmazivač većine velikih zglobova, postaje gušća kada temperature opadnu. To otežava i čini neprijatnijim normalno pokretanje zglobova, što je izraženije kod ljudi sa postojećim oboljenjima zglobova kao što su reumatoidni artritis ili osteoartritis.
Hladnoća takođe izaziva kontrakciju tkiva, čineći ih zategnutijim i ukočenijim. Tetive, koje povezuju mišiće sa kostima, postaju kruće. Ligamenti, koji povezuju različite kosti oko zglobova, takođe postaju krući.
Obe ove promene otežavaju mišićima da izvrše svoju funkciju pomeranja kostiju, zahtevaju veću silu i smanjuju opseg pokreta. To je dodatno pojačano vlažnošću.
Ovi efekti se dešavaju uporedo sa smanjenim protokom krvi ka našim ekstremitetima. Ovaj zaštitni mehanizam osmišljen je da obezbedi da naša unutrašnjost, gde se nalaze svi naši vitalni glavni organi, ne padne ispod optimalne radne temperature od 37°C. Smanjena količina krvi u tim tkivima takođe doprinosi kontrakciji tkiva, jer u njih ulazi manje krvi.
Sve ove promene dovode do povećanja mehaničkog opterećenja ili pritiska na receptorske ćelije u kostima i okolnim tkivima. To može aktivirati receptore za bol, što se može doživeti kao hladnoća.
Mozak takođe igra ulogu. Sivo nebo često prati hladno i vlažno vreme. Ovi mračni zimski meseci na severnoj hemisferi znače da mnogi od nas ne dobijaju dovoljno sunčeve svetlosti da bi sintetisali dovoljnu količinu vitamina D. Možda znate da je nedostatak vitamina D povezan sa lošim zdravljem kostiju i stanjima kao što su rahitis (kod dece) i osteomalacija (kod odraslih). Ali on ima i druge implikacije u tome kako se hladnoća doživljava.
Istraživanja sugerišu da ljudi sa niskim nivoom vitamina D imaju povećanu osetljivost na bol, posebno mišićno-koštani bol.
Pročitaj još
To nije jedini efekat koji vitamin D ima na nervni sistem u vezi sa percepcijom hladnoće. On je takođe povezan sa pojačanim simptomima anksioznosti i depresije. Ljudi sa ovim stanjima imaju izmenjenu toleranciju kada je reč o temperaturi.
Sunčeva svetlost izlaže kožu sunčevom zračenju i vidljivoj svetlosti, koji oba imaju prirodan efekat zagrevanja. Tako da sunčana i suva hladnoća deluje veoma drugačije od vlažne, sive hladnoće.
Dobra vest je da unos dodatnih kalorija može pomoći da prebrodite najnoviji talas zahlađenja. Nošenje više slojeva odeće i što veće kretanje takođe će pomoći da ostanete topli, stvaranjem i zadržavanjem što više toplote uz telo.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
Zašto je opasno piti antibiotike na svoju ruku: Šta ako postanemo otporni na njih?
18.06.2026.•
0
Antibiotici su jedno od najvećih otkrića u istoriji medicine. Zahvaljujući njima, danas uspešno lečimo brojne bakterijske infekcije koje su nekada odnosile milione života.
Studija: Svaki treći zaposleni pati od naprezanja očiju zbog ekrana
17.06.2026.•
2
Zamućen vid, svrab u očima, glavobolje - mnogi zaposleni pate od naprezanja očiju zbog dugog provedenog vremena ispred ekrana, ali preventivne mere mogu pomoći u njegovom ograničavanju, ističu oftalmolozi i ortoptisti.
Naučnice iz Novog Sada kreirale prirodnu kremu za zaštitu od komaraca: Spoj nauke i prirodnih sastojaka
17.06.2026.•
0
Iza nove prirodne kreme Bye Bye Mosquitoes za zaštitu od komaraca stoje dve univerzitetske profesorke iz Novog Sada koje su svoja istraživanja lekovitog bilja pretočile u proizvod za svakodnevnu upotrebu.
Laboratorijske analize u starijem dobu: Koji nalazi su važni i kako pravilno tumačiti rezultate
16.06.2026.•
0
Laboratorijske analize su nezaobilazan korak kada se obratimo lekaru zbog određenog problema. Iako mnogima vađenje krvi i uzimanje uzoraka stvara nelagodu, analize su pokazatelji gotovo svih tegoba i bolesti.
U SAD sprovedeno prvo ispitivanje genske terapije radi podmlađivanja ćelija
15.06.2026.•
0
U Sjedinjenim Američkim Državama je sprovedeno prvo ispitivanje genske terapije usmerene na podmlađivanje ćelija, koje je rađeno na pacijentu sa glaukomom, prenose mediji.
Sok od višanja za bolji san: Koliko se preporučuje i na šta treba obratiti pažnju
14.06.2026.•
0
Sok od višanja hvaljen je kao prirodan način za poboljšanje kvaliteta sna, ali šta se zapravo događa kada ga popijete pre spavanja?
Mali deo vašeg mozga možda i dalje sluša dok ste pod anestezijom
14.06.2026.•
0
Naš mozak bi mogao biti mnogo budniji tokom nesvesti nego što smo mislili.
Velika studija povezala 99 odsto srčanih i moždanih udara sa četiri faktora rizika
14.06.2026.•
0
Srčani i moždani udari retko se događaju bez upozorenja.
Srpski lekari ugradili veštačko srce trinaestogodišnjem dečaku iz Sarajeva
14.06.2026.•
1
Zajednički tim Instituta za kardiovaskularne bolesti "Dedinje" i Instituta za zdravstvenu zaštitu majke i deteta "Dr Vukan Čupić" uspešno je ugradio mehaničku potporu cirkulaciji trinaestogodišnjem pacijentu iz Sarajeva.
Kako da roditelji razgovaraju s decom o vejpingu?
13.06.2026.•
2
U SAD je 6 odsto učenika osnovnih i srednjih škola reklo da je koristilo elektronske cigarete 2024. godine.
Tri rana jutarnja simptoma dijabetesa koja mnogi ne prepoznaju
13.06.2026.•
0
Simptomi dijabetesa tipa 2 mogu se javiti već odmah nakon buđenja, ali ih ljudi često ne povezuju sa bolešću, upozorava farmaceut Abas Kanani.
Koliko često idete u toalet? Nova studija otkriva šta to govori o vašem zdravlju
12.06.2026.•
1
Redovnost pražnjenja creva često je potcenjen pokazatelj zdravlja, ali kako prenosi ScienceAlert, nova studija pokazuje da naš "raspored" odlazaka u toalet može da otkrije više nego što mislimo.
Otkrivene 74 genetske varijante povezane sa anksioznim poremećajima
11.06.2026.•
3
Kings Koledž u Londonu i australijski Medicinski istraživački institut KIMR Breghofer identifikovali su 74 genetskih varijanti koje su povezane sa anksioznim poremećajima, od kojih su 39 nove varijante.
Jedna jednostavna navika posle doručka može pomoći u snižavanju šećera u krvi
09.06.2026.•
0
Za osobe sa dijabetesom, održavanje nivoa šećera u krvi pod kontrolom predstavlja svakodnevni izazov.
Traume iz detinjstva ostaju u mozgu i utiču na razvoj i ponašanje
08.06.2026.•
1
Tragovi traume doživljene u ključnim trenucima života, posebno u periodu od detinjstva do rane adolescencije, mogu da imaju trajan uticaj na razvoj mozga i ponašanje u odraslom dobu.
Patite li od "Imejl apneje"?
08.06.2026.•
0
Ako ste ikada primetili da vam disanje postane nepravilno nakon što primite neočekivan imejl ili dok pokušavate da sastavite savršen odgovor, možda se suočavate sa "imejl apnejom".
Prekomerna upotreba elektronskih uređaja izaziva "digitalnu glavobolju"
08.06.2026.•
0
Prekomerna izloženost ekranima mobilnih telefona među decom i adolescentima često je uzrok "digitalne glavobolje".
Trešnje su zdrave, ali određene grupe ljudi treba da pripaze
08.06.2026.•
0
Trešnje su među omiljenim sezonskim voćem. Sočne su, slatke i bogate vitaminima, antioksidansima i vlaknima. Mnogi ih mogu jesti bez većih ograničenja, ali se nekim grupama ljudi preporučuje poseban oprez.
Koliko je fentanil opasan: Talas iz SAD još nije stigao u Evropu, ali upozorenje ostaje
07.06.2026.•
0
Talas upotrebe fentanila je u Americi izrazito veliki, ali nije u toj meri zahvatio Evropu, pa ni Srbiju.
Snaga stiska kao pokazatelj zdravlja: Šta nauka zaista kaže?
07.06.2026.•
2
Ako pratite kanale o zdravlju i blagostanju na društvenim mrežama, možda ste naišli na tvrdnju da vaša snaga stiska - odnosno koliko snažno možete da stisnete nešto rukama - može da predvidi koliko dugo ćete živeti.
Srbija uvodi novu donorsku karticu nakon izmena zakona o transplantaciji
06.06.2026.•
8
Nakon što je Vlada Srbije usvojila izmene i dopune Zakona o presađivanju ljudskih organa, uvedena je mogućnost uvođenja nove donorske kartice i preciznije regulisanje izjašnjavanja građana o doniranju organa.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar