Da li zaista možete da osetite hladnoću "u svojim kostima"?
Približava se još jedan talas zahlađenja. Neki ljudi se s tim nose tako što izađu u okrepljujuću šetnju napolju, dok drugi hiberniraju uz udobno ćebe i keks.
Foto: Pixabay
Ali jedna stvar izgleda da je zajednička kada temperature padnu: volimo da pričamo o tome koliko je hladno. Komentari poput "Toliko mi je hladno da to osećam u kostima" uobičajen su pozdrav tokom zime.
Dakle, ima li istine u ovoj konkretnoj žalbi?
Telo je najefikasnije na približno 37°C, ali naši ekstremiteti mogu biti i do 6°C hladniji. Postoje i varijacije u telesnoj temperaturi u zavisnosti od pola, starosti i zdravstvenog stanja. Stariji ljudi imaju tendenciju da jače osećaju hladnoću, a žene su osetljivije na hladnoću nego muškarci.
Kako hladnoća utiče na naše kosti
Naše kosti zapravo ne osećaju hladnoću onako kako je mi opažamo. One nemaju iste receptore osetljive na temperaturu kao što ih imamo u koži. Za to postoji dobar razlog, s obzirom na to da su naše glavne kosti zakopane ispod slojeva mišića, vezivnog tkiva i kože, pa osećaj temperature za njih zapravo nije ključan.
Međutim, to što kosti ne "osećaju" hladnoću ne znači da hladnoća nema uticaj na njih. One mogu da osete promenu temperature, posebno zahlađenje, putem nerava u spoljašnjem omotaču kosti, poznatom kao periost. Ovaj sloj ima ono što mnogi naučnici smatraju mrežom neurona (ćelija koje prenose signale) raspoređenih u obliku ribarske mreže, koja detektuje deformaciju ili povredu dubljih slojeva kosti, prenosi ScienceAlert.
Iako kratkotrajno izlaganje tela hladnoći nije problem za kosti, produženo izlaganje tokom više nedelja može skratiti njihovu dužinu, smanjiti njihovu debljinu i umanjiti mineralnu gustinu kostiju.
Druga mišićno-koštana tkiva mnogo su podložnija promenama temperature i pritiska.
Sinovijalna tečnost, podmazivač većine velikih zglobova, postaje gušća kada temperature opadnu. To otežava i čini neprijatnijim normalno pokretanje zglobova, što je izraženije kod ljudi sa postojećim oboljenjima zglobova kao što su reumatoidni artritis ili osteoartritis.
Hladnoća takođe izaziva kontrakciju tkiva, čineći ih zategnutijim i ukočenijim. Tetive, koje povezuju mišiće sa kostima, postaju kruće. Ligamenti, koji povezuju različite kosti oko zglobova, takođe postaju krući.
Obe ove promene otežavaju mišićima da izvrše svoju funkciju pomeranja kostiju, zahtevaju veću silu i smanjuju opseg pokreta. To je dodatno pojačano vlažnošću.
Ovi efekti se dešavaju uporedo sa smanjenim protokom krvi ka našim ekstremitetima. Ovaj zaštitni mehanizam osmišljen je da obezbedi da naša unutrašnjost, gde se nalaze svi naši vitalni glavni organi, ne padne ispod optimalne radne temperature od 37°C. Smanjena količina krvi u tim tkivima takođe doprinosi kontrakciji tkiva, jer u njih ulazi manje krvi.
Sve ove promene dovode do povećanja mehaničkog opterećenja ili pritiska na receptorske ćelije u kostima i okolnim tkivima. To može aktivirati receptore za bol, što se može doživeti kao hladnoća.
Mozak takođe igra ulogu. Sivo nebo često prati hladno i vlažno vreme. Ovi mračni zimski meseci na severnoj hemisferi znače da mnogi od nas ne dobijaju dovoljno sunčeve svetlosti da bi sintetisali dovoljnu količinu vitamina D. Možda znate da je nedostatak vitamina D povezan sa lošim zdravljem kostiju i stanjima kao što su rahitis (kod dece) i osteomalacija (kod odraslih). Ali on ima i druge implikacije u tome kako se hladnoća doživljava.
Istraživanja sugerišu da ljudi sa niskim nivoom vitamina D imaju povećanu osetljivost na bol, posebno mišićno-koštani bol.
Pročitaj još
To nije jedini efekat koji vitamin D ima na nervni sistem u vezi sa percepcijom hladnoće. On je takođe povezan sa pojačanim simptomima anksioznosti i depresije. Ljudi sa ovim stanjima imaju izmenjenu toleranciju kada je reč o temperaturi.
Sunčeva svetlost izlaže kožu sunčevom zračenju i vidljivoj svetlosti, koji oba imaju prirodan efekat zagrevanja. Tako da sunčana i suva hladnoća deluje veoma drugačije od vlažne, sive hladnoće.
Dobra vest je da unos dodatnih kalorija može pomoći da prebrodite najnoviji talas zahlađenja. Nošenje više slojeva odeće i što veće kretanje takođe će pomoći da ostanete topli, stvaranjem i zadržavanjem što više toplote uz telo.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
Za nedelju dana zabeleženo skoro 6.800 slučajeva oboljenja sličnih gripu
15.03.2026.•
0
U Srbiji je od 2. do 8. marta zabeleženo 6.759 slučajeva oboljenja sličnih gripu, što je nešto manje u poređenju sa prethodnom nedeljom, objavio je Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut".
Namirnice koje vas goje, a da toga možda niste svesni
15.03.2026.•
1
Gojenje često nije rezultat jedne nezdrave namirnice, već kombinacije svakodnevnih izbora i navika.
Skidate li onaj beli sloj pomorandže? Možda ne bi trebalo
15.03.2026.•
1
Kada jedu pomorandžu, mnogi ljudi uklanjaju beli, vlaknasti sloj, koji se zove i srž ili medula, često zbog njegovog gorkog ukusa, teksture ili jednostavno zbog izgleda.
Koliko sna nam je potrebno? Zavisi od godina i drugih faktora
15.03.2026.•
0
San je jedan od ključnih stubova zdravlja, ali potreba za snom menja se tokom života.
Javorov sirup ili šećer: Šta je zdravije?
15.03.2026.•
2
Javorov sirup se često smatra zdravijom alternativom belom rafinisanom šećeru jer je minimalno prerađen.
Genetika i zdravlje: Koja stanja možete naslediti od roditelja?
14.03.2026.•
1
Iako su brojna zdravstvena stanja posledica načina života ili jednostavno loše sreće, genetika igra ključnu ulogu u sklonosti određenim bolestima.
Kako pravilna ishrana može pomoći u borbi protiv prolećnog umora?
13.03.2026.•
0
Institut za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut" saopštio je da je u proleće uobičajeno da ljudi osećaju manjak energije, jer je organizmu potrebno vreme da se prilagodi na duže dane i više sunčeve svetlosti.
Psiholozi i psihoterapeuti: U čemu je problem?
13.03.2026.•
4
Već godinu dana vodi se rasprava između Saveza društava psihoterapeuta Srbije i Društva psihologa Srbije.
Često dišemo kroz samo jednu nozdrvu - evo zašto
13.03.2026.•
1
Jedna od najneugodnijih stvari kod bolesti ili sezonskih alergija jeste to što nam se nos začepi.
Srpska naučnica dobitnica je regionalne nagrade u oblasti medicine: Tableta namenjena bebama
13.03.2026.•
2
Srpska naučnica Milica Bajčetić dobitnica je regionalne nagrade u oblasti medicine "International Medis Awards for Medical Research" za prvu inovativnu tabletu namenjenu bebama.
Udruženje pacijenata: Bolest bubrega ima 700.000 ljudi u Srbiji, bitno rano otkrivanje i lečenje
12.03.2026.•
0
Hronična bolest bubrega pogađa oko deset odsto svetske populacije, a procenjuje se da u Srbiji sa tim oboljenjem živi oko 700.000 građana, saopštilo je Udruženja pacijenata "Zajedno za novi život".
Fotografija vaše ruke mogla bi otkriti redak zdravstveni poremećaj
12.03.2026.•
0
Gatanje iz dlana možda ne može predvideti vašu budućnost, ali ako okrenete ruku, to bi moglo otkriti ključne informacije o tome koliko dugo biste mogli živeti.
U Srbiji počinje sprovođenje TAVI procedure kod dece o trošku RFZO
12.03.2026.•
0
Minimalno invazivna TAVI metoda zamene aortnog zaliska prvi put u Srbiji će početi da se primenjuje kod dece.
Koliko jagode zapravo imaju vitamina?
12.03.2026.•
2
Jagode su jedno od najpopularnijih prolećnih voća, a osim što su slatke i osvežavajuće, poznate su i po visokom udelu vitamina.
Šta je zdravije: Zeleni čaj ili mača?
12.03.2026.•
2
I zeleni čaj i mača su bogati izvori antioksidanata, sićušnih ali moćnih jedinjenja koja štite vaše ćelije od oštećenja izazvanih reaktivnim jedinjenjima koja se zovu slobodni radikali.
Šta se dešava sa vašim krvnim pritiskom kada smanjite unos soli
12.03.2026.•
0
Većina ljudi konzumira previše soli - oko devet grama dnevno. Smanjenje unosa soli može pomoći u snižavanju krvnog pritiska.
I previše sna može biti štetno po zdravlje
12.03.2026.•
1
Iako se stalno upozorava na opasnosti nedovoljnog sna, retko kad se govori o tome da i previše sna može biti štetno.
Savet gastroenterologa: Ovo je najbolja večera za zdravlje creva
11.03.2026.•
0
Ako želite da unapredite zdravlje creva, saveti gastroenterologa mogu biti od velike pomoći.
U koje vreme treba da prestanete da jedete pre spavanja? Evo šta kaže nauka
11.03.2026.•
2
Obično, kada stručnjaci govore o zdravijim izborima u ishrani, obično se odnose na to šta stavljate - ili ne stavljate - na svoj tanjir.
Ekstremne vrućine sada ograničavaju aktivnosti trećine ljudi na planeti
10.03.2026.•
1
Ekstremne vrućine sada utiču na jednu od tri osobe širom sveta i ograničavaju količinu vremena koju ljudi mogu bezbedno da provode u aktivnostima na otvorenom, pokazala su najnovija istraživanja.
Mart posvećen multiplom mijelomu: Važnost prve linije terapije i rane dijagnostike
10.03.2026.•
0
U Beogradu će od 13. do 14. marta, po prvi put u ovom delu Balkana, biti održan edukativni sastanak Internacionalnog društva za multipli mijelom.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar