Da li zaista možete da osetite hladnoću "u svojim kostima"?
Približava se još jedan talas zahlađenja. Neki ljudi se s tim nose tako što izađu u okrepljujuću šetnju napolju, dok drugi hiberniraju uz udobno ćebe i keks.
Ali jedna stvar izgleda da je zajednička kada temperature padnu: volimo da pričamo o tome koliko je hladno. Komentari poput "Toliko mi je hladno da to osećam u kostima" uobičajen su pozdrav tokom zime.
Dakle, ima li istine u ovoj konkretnoj žalbi?
Telo je najefikasnije na približno 37°C, ali naši ekstremiteti mogu biti i do 6°C hladniji. Postoje i varijacije u telesnoj temperaturi u zavisnosti od pola, starosti i zdravstvenog stanja. Stariji ljudi imaju tendenciju da jače osećaju hladnoću, a žene su osetljivije na hladnoću nego muškarci.
Kako hladnoća utiče na naše kosti
Naše kosti zapravo ne osećaju hladnoću onako kako je mi opažamo. One nemaju iste receptore osetljive na temperaturu kao što ih imamo u koži. Za to postoji dobar razlog, s obzirom na to da su naše glavne kosti zakopane ispod slojeva mišića, vezivnog tkiva i kože, pa osećaj temperature za njih zapravo nije ključan.
Međutim, to što kosti ne "osećaju" hladnoću ne znači da hladnoća nema uticaj na njih. One mogu da osete promenu temperature, posebno zahlađenje, putem nerava u spoljašnjem omotaču kosti, poznatom kao periost. Ovaj sloj ima ono što mnogi naučnici smatraju mrežom neurona (ćelija koje prenose signale) raspoređenih u obliku ribarske mreže, koja detektuje deformaciju ili povredu dubljih slojeva kosti, prenosi ScienceAlert.
Iako kratkotrajno izlaganje tela hladnoći nije problem za kosti, produženo izlaganje tokom više nedelja može skratiti njihovu dužinu, smanjiti njihovu debljinu i umanjiti mineralnu gustinu kostiju.
Druga mišićno-koštana tkiva mnogo su podložnija promenama temperature i pritiska.
Sinovijalna tečnost, podmazivač većine velikih zglobova, postaje gušća kada temperature opadnu. To otežava i čini neprijatnijim normalno pokretanje zglobova, što je izraženije kod ljudi sa postojećim oboljenjima zglobova kao što su reumatoidni artritis ili osteoartritis.
Hladnoća takođe izaziva kontrakciju tkiva, čineći ih zategnutijim i ukočenijim. Tetive, koje povezuju mišiće sa kostima, postaju kruće. Ligamenti, koji povezuju različite kosti oko zglobova, takođe postaju krući.
Obe ove promene otežavaju mišićima da izvrše svoju funkciju pomeranja kostiju, zahtevaju veću silu i smanjuju opseg pokreta. To je dodatno pojačano vlažnošću.
Ovi efekti se dešavaju uporedo sa smanjenim protokom krvi ka našim ekstremitetima. Ovaj zaštitni mehanizam osmišljen je da obezbedi da naša unutrašnjost, gde se nalaze svi naši vitalni glavni organi, ne padne ispod optimalne radne temperature od 37°C. Smanjena količina krvi u tim tkivima takođe doprinosi kontrakciji tkiva, jer u njih ulazi manje krvi.
Sve ove promene dovode do povećanja mehaničkog opterećenja ili pritiska na receptorske ćelije u kostima i okolnim tkivima. To može aktivirati receptore za bol, što se može doživeti kao hladnoća.
Mozak takođe igra ulogu. Sivo nebo često prati hladno i vlažno vreme. Ovi mračni zimski meseci na severnoj hemisferi znače da mnogi od nas ne dobijaju dovoljno sunčeve svetlosti da bi sintetisali dovoljnu količinu vitamina D. Možda znate da je nedostatak vitamina D povezan sa lošim zdravljem kostiju i stanjima kao što su rahitis (kod dece) i osteomalacija (kod odraslih). Ali on ima i druge implikacije u tome kako se hladnoća doživljava.
Istraživanja sugerišu da ljudi sa niskim nivoom vitamina D imaju povećanu osetljivost na bol, posebno mišićno-koštani bol.
Pročitaj još
To nije jedini efekat koji vitamin D ima na nervni sistem u vezi sa percepcijom hladnoće. On je takođe povezan sa pojačanim simptomima anksioznosti i depresije. Ljudi sa ovim stanjima imaju izmenjenu toleranciju kada je reč o temperaturi.
Sunčeva svetlost izlaže kožu sunčevom zračenju i vidljivoj svetlosti, koji oba imaju prirodan efekat zagrevanja. Tako da sunčana i suva hladnoća deluje veoma drugačije od vlažne, sive hladnoće.
Dobra vest je da unos dodatnih kalorija može pomoći da prebrodite najnoviji talas zahlađenja. Nošenje više slojeva odeće i što veće kretanje takođe će pomoći da ostanete topli, stvaranjem i zadržavanjem što više toplote uz telo.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
Razvijen novi tip ćelije koja bi mogla da postani "živi" pejsmejker
05.11.2026.•
0
Ruski naučnici su razvili novi tip ćelije pejsmejkera srca sa osetljivošću na svetlost, koja bi potencijalno mogla da postane "živi" srčani pejsmejker.
Oni koji često piju energetska pića imaju veću šansu da dožive iznenadni infarkt
04.11.2026.•
2
Kofeinska energetska pića i stimulativni dodaci ishrani znatno se češće dovode u vezu sa ozbiljnim srčanim problemima, uključujući zastoj rada srca i infarkt, nego drugi prehrambeni proizvodi.
Graviola - supervoće za dobro zdravlje i protiv infekcija
03.11.2026.•
0
Gravital Juice je višekomponentni tečni dodatak ishrani čiji je glavni sastojak egzotično voće graviola. Blagotvornost Gravitala pojačavaju i značajne količine mangostina, jabuke i nopal kaktusa, kao i kokosove vode.
Građani pozvani da do 8. novembra prijave neželjene reakcije na lekove
03.11.2026.•
3
Privredna komora Srbije i Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS) pozivaju građane i zdravstvene radnike da do 8. novembra prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na lekove.
Batut: Za nedelju dana više od 7.300 slučajeva oboljenja sličnih gripu
01.11.2026.•
2
U Srbiji je od 19. do 25. oktobra zabeleženo 7.336 slučajeva oboljenja sličnih gripu, saopštio je Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut".
Može li mokra kosa da izazove prehladu i da li je opasno spavati sa njom?
01.11.2026.•
3
Verovanje da izlazak napolje ili odlazak na spavanje sa mokrom kosom može izazvati prehladu prenosi se generacijama.
Testosteron bi mogao da ima neočekivanu korist za kosti žena nakon menopauze
01.11.2026.•
0
Testosteron se dugo smatrao prvenstveno muškim polnim hormonom, ali novo istraživanje pokazuje da bi mogao da ima važnu ulogu u očuvanju zdravlja kostiju kod žena nakon menopauze.
Žene intenzivnije doživljavaju dejstvo psihodeličnih droga, a naučnici ne znaju zašto
01.11.2026.•
0
Novo istraživanje pokazalo je da žene mogu intenzivnije da doživljavaju pojedine efekte psihodeličnih droga nego muškarci, ali naučnici još ne znaju zbog čega dolazi do tih razlika.
Sok od brusnice mogao bi da spreči stvaranje zubnog plaka
01.11.2026.•
0
Sok od brusnice mogao bi da ima neočekivane koristi za zdravlje zuba, pokazuje novo istraživanje objavljeno u naučnom časopisu "Scientific Reports".
Neobičan medicinski slučaj: Žena tri godine nosila "kamenu bebu" u stomaku
01.11.2026.•
0
Žena stara 42 godine iz Somalilenda, u Africi, tri godine je nosila kalcifikovane ostatke fetusa u stomaku, a da nije znala šta se dogodilo sa njenom trudnoćom.
Samo jedan odlazak u saunu izaziva nagli porast broja imunskih ćelija u krvi
01.11.2026.•
0
Samo jedan odlazak u saunu mogao bi da izazove iznenađujuću reakciju imunskog sistema.
Da li je bolje da muškarci mokre sedeći ili stojeći?
01.11.2026.•
5
Novo istraživanje pokazuje da za zdrave muškarce položaj praktično nema značaja, ali da situacija može biti drugačija kod onih koji imaju probleme sa mokrenjem.
Jod - mali mineral koji ima veliku ulogu
30.10.2026.•
0
Da li ste znali da nedostatak samo jednog minerala može imati dugoročne posledice po razvoj dečjeg mozga, sposobnost učenja i intelektualni potencijal?
U Srbiji 140.000 obolelih od psorijaze: Razgovor sa dermatologom prvi korak
29.10.2026.•
4
Od psorijaze boluje dva do tri odsto svetske populacije, a procenjuje se da u Srbiji ima oko 140.000 obolelih, saopštilo je danas Udruženje dermatoloških pacijenata "3P" povodom Svetskog dana borbe protiv psorijaze.
Tragovi koronavirusa pronađeni u organima skoro tri godine nakon kovida19
28.10.2026.•
1
Postkovid komplikacije i aktiviranje uspavanih ćelija raka naučnici sa ruskog Univerziteta "Sečenov" povezali su sa produženim zadržavanjem komponenti SARS-CoV-2 u tkivu unutrašnjih organa.
Naučnici dokazali da dve vrste voća imaju moć da uspore starenje ćelija
27.10.2026.•
0
Polifenoli iz borovnica i brusnica mogli bi da uspore starenje ćelija i razvoj fibroze, odnosno zamene zdravog tkiva tkivom nalik ožiljku, pokazalo je istraživanje naučnika iz Surguta i Kazahstana.
Koji čaj je najbolji za zdravlje srca?
26.10.2026.•
0
Redovno konzumiranje čaja moglo bi da doprinese zdravlju srca i krvnih sudova, pokazuju naučna istraživanja.
Konzumiranje oraha uz večeru moglo bi da poboljša san
26.10.2026.•
1
Konzumiranje oraha u večernjim satima moglo bi da pomogne ljudima da brže zaspe i kvalitetnije spavaju, pokazuje istraživanje.
Redosled kojim jedemo hranu utiče na šećer u krvi
26.10.2026.•
1
Nije važno samo šta jedemo, već i kojim redosledom.
Naučnici možda otkrili zašto se prostata kod muškaraca povećava s godinama
26.10.2026.•
0
Naučnici sa Univerziteta Džons Hopkins otkrili su posebnu vrstu ćelija koja bi mogla da objasni zašto se prostata kod muškaraca povećava tokom starenja.
Više od polovine ljudi sa visokim krvnim pritiskom ne zna da ga ima
26.10.2026.•
0
Visok krvni pritisak, poznat i kao hipertenzija, jedan je od glavnih faktora rizika za srčane bolesti, srčani i moždani udar.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar