Da li zaista možete da osetite hladnoću "u svojim kostima"?
Približava se još jedan talas zahlađenja. Neki ljudi se s tim nose tako što izađu u okrepljujuću šetnju napolju, dok drugi hiberniraju uz udobno ćebe i keks.
Foto: Pixabay
Ali jedna stvar izgleda da je zajednička kada temperature padnu: volimo da pričamo o tome koliko je hladno. Komentari poput "Toliko mi je hladno da to osećam u kostima" uobičajen su pozdrav tokom zime.
Dakle, ima li istine u ovoj konkretnoj žalbi?
Telo je najefikasnije na približno 37°C, ali naši ekstremiteti mogu biti i do 6°C hladniji. Postoje i varijacije u telesnoj temperaturi u zavisnosti od pola, starosti i zdravstvenog stanja. Stariji ljudi imaju tendenciju da jače osećaju hladnoću, a žene su osetljivije na hladnoću nego muškarci.
Kako hladnoća utiče na naše kosti
Naše kosti zapravo ne osećaju hladnoću onako kako je mi opažamo. One nemaju iste receptore osetljive na temperaturu kao što ih imamo u koži. Za to postoji dobar razlog, s obzirom na to da su naše glavne kosti zakopane ispod slojeva mišića, vezivnog tkiva i kože, pa osećaj temperature za njih zapravo nije ključan.
Međutim, to što kosti ne "osećaju" hladnoću ne znači da hladnoća nema uticaj na njih. One mogu da osete promenu temperature, posebno zahlađenje, putem nerava u spoljašnjem omotaču kosti, poznatom kao periost. Ovaj sloj ima ono što mnogi naučnici smatraju mrežom neurona (ćelija koje prenose signale) raspoređenih u obliku ribarske mreže, koja detektuje deformaciju ili povredu dubljih slojeva kosti, prenosi ScienceAlert.
Iako kratkotrajno izlaganje tela hladnoći nije problem za kosti, produženo izlaganje tokom više nedelja može skratiti njihovu dužinu, smanjiti njihovu debljinu i umanjiti mineralnu gustinu kostiju.
Druga mišićno-koštana tkiva mnogo su podložnija promenama temperature i pritiska.
Sinovijalna tečnost, podmazivač većine velikih zglobova, postaje gušća kada temperature opadnu. To otežava i čini neprijatnijim normalno pokretanje zglobova, što je izraženije kod ljudi sa postojećim oboljenjima zglobova kao što su reumatoidni artritis ili osteoartritis.
Hladnoća takođe izaziva kontrakciju tkiva, čineći ih zategnutijim i ukočenijim. Tetive, koje povezuju mišiće sa kostima, postaju kruće. Ligamenti, koji povezuju različite kosti oko zglobova, takođe postaju krući.
Obe ove promene otežavaju mišićima da izvrše svoju funkciju pomeranja kostiju, zahtevaju veću silu i smanjuju opseg pokreta. To je dodatno pojačano vlažnošću.
Ovi efekti se dešavaju uporedo sa smanjenim protokom krvi ka našim ekstremitetima. Ovaj zaštitni mehanizam osmišljen je da obezbedi da naša unutrašnjost, gde se nalaze svi naši vitalni glavni organi, ne padne ispod optimalne radne temperature od 37°C. Smanjena količina krvi u tim tkivima takođe doprinosi kontrakciji tkiva, jer u njih ulazi manje krvi.
Sve ove promene dovode do povećanja mehaničkog opterećenja ili pritiska na receptorske ćelije u kostima i okolnim tkivima. To može aktivirati receptore za bol, što se može doživeti kao hladnoća.
Mozak takođe igra ulogu. Sivo nebo često prati hladno i vlažno vreme. Ovi mračni zimski meseci na severnoj hemisferi znače da mnogi od nas ne dobijaju dovoljno sunčeve svetlosti da bi sintetisali dovoljnu količinu vitamina D. Možda znate da je nedostatak vitamina D povezan sa lošim zdravljem kostiju i stanjima kao što su rahitis (kod dece) i osteomalacija (kod odraslih). Ali on ima i druge implikacije u tome kako se hladnoća doživljava.
Istraživanja sugerišu da ljudi sa niskim nivoom vitamina D imaju povećanu osetljivost na bol, posebno mišićno-koštani bol.
Pročitaj još
To nije jedini efekat koji vitamin D ima na nervni sistem u vezi sa percepcijom hladnoće. On je takođe povezan sa pojačanim simptomima anksioznosti i depresije. Ljudi sa ovim stanjima imaju izmenjenu toleranciju kada je reč o temperaturi.
Sunčeva svetlost izlaže kožu sunčevom zračenju i vidljivoj svetlosti, koji oba imaju prirodan efekat zagrevanja. Tako da sunčana i suva hladnoća deluje veoma drugačije od vlažne, sive hladnoće.
Dobra vest je da unos dodatnih kalorija može pomoći da prebrodite najnoviji talas zahlađenja. Nošenje više slojeva odeće i što veće kretanje takođe će pomoći da ostanete topli, stvaranjem i zadržavanjem što više toplote uz telo.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
Dečaku u Italiji presađeno oštećeno srce, pokrenute tri istrage
18.02.2026.•
0
Dvogodišnji dečak iz Italije, koji je u decembru u bolnici Monaldi u Napulju primio srce oštećeno tokom transporta, nalazi se u kritičnom stanju i priključen je na aparate za održavanje života.
Pravilo 15 minuta za bolji san - evo u čemu je tajna
17.02.2026.•
1
Neurološkinja je podelila pravilo "15 minuta" i podstakla sve kojima je teško da ustanu rano da ga isprobaju.
Sok koji pomaže regenirisanju jetre
17.02.2026.•
1
Priprema soka od šargarepe može biti efikasna za detoksikaciju i regeneraciju jetre, posebno kod osoba koje se suočavaju s masnom jetrom.
Kako vežbanje jača kosti?
16.02.2026.•
2
Osteoporoza je bolest koja slabi kosti i pogađa desetine miliona ljudi, a dugo očekivane nove terapije mogle bi biti na pomolu nakon što su istraživači otkrili ključni mehanizam kojim vežbanje jača kosti.
DNA mutacije otkrivene kod dece radnika iz Černobilja
16.02.2026.•
0
Oštećenje DNK od jonizujućeg zračenja (IR) koje je izbilo iz nuklearne katastrofe u Černobilju 1986. godine pojavljuje se kod dece onih koji su prvobitno bili izloženi, otkrili su istraživači.
Nova studija: Povremeni post nije način da gojazne osobe smršaju
16.02.2026.•
0
Brojne poznate ličnosti i političari navodno poste satima dnevno kako bi ostali u formi, ali studija ukazuje da nauka to ne podržava.
Mozak može da zadrži određeni stepen svesti i satima nakon što srce prestane da kuca
16.02.2026.•
0
Mozak može da zadrži određeni stepen svesti satima nakon što lekari proglase pacijenta mrtvim, pokazali su podaci izneti na naučnoj konferenciji održanoj u američkoj državi Arizona, prenosi Tajms.
Epidemija malih boginja u Londonu, vlasti pozivaju na vakcinaciju dece
15.02.2026.•
1
Epidemija malih boginja izbila je u severnom Londonu, a zaraženo je više od 60 dece, saopštile su zdravstvene vlasti, pozivajući na vakcinaciju dece, objavili su danas britanski mediji.
Britanija planira zabranu elektronskih cigareta u automobilima kojima se prevoze deca
15.02.2026.•
0
Vejping bi mogao da bude zabranjen u automobilima koji prevoze decu, prema novom predlogu Vlade Velike Britanije koji je usmeren na proširenje prostora za nepušače i zaštitu mladih od pasivnog pušenja.
Naučnici uzgojili mini ljudske kičmene moždine, a zatim ih naveli da se oporave nakon povrede
15.02.2026.•
1
Naučnici su napravili veliki korak ka lečenju povreda kičmene moždine koje izazivaju paralizu.
Da li ispijanje tople vode zaista može da vam pomogne da smršate?
15.02.2026.•
1
Možda ste primetili neočekivan trend iz sveta zdravlja koji dobija na popularnosti na internetu.
U prvoj nedelji februara skoro 8.500 slučajeva oboljenja sličnih gripu
14.02.2026.•
1
Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" saopštio je da je na teritoriji Srbije od 2. do 8. februara zabeleženo 8.478 slučajeva oboljenja slična gripu.
Pedijatri upozoravaju: ove stvari u bebinoj rutini mogu uticati na san i zdravlje
13.02.2026.•
0
Spavanje i svakodnevna rutina u prvim mesecima života imaju daleko veći uticaj na bebin razvoj nego što često i možemo da pomislimo.
Kako preskakanje doručka i kasna večera utiču na zdravlje
13.02.2026.•
1
Preskačete doručak ili večerate kasno? Nova studija povezuje navike u ishrani s rizikom od preloma kostiju
Naučnici potvrdili: Stari Rimljani su zaista koristili izmet kao lek
12.02.2026.•
3
Transplantacija stolice je savremena eksperimentalna procedura, ali korišćenje izmeta kao leka nije nimalo moderna ideja.
Osteoartritis se pojavljuje kod sve mlađih osoba
12.02.2026.•
0
Istraživanja sugerišu da se kod mladih, aktivnih ljudi osteoartritis sve češće dijagnostikuje u mnogo ranijim godinama nego što mnogi očekuju.
Ovo je šest grešaka tokom hodanja koje uništavaju kolena
11.02.2026.•
2
Hodanje je izuzetno korisna fizička aktivnost koja može smanjiti rizik od depresije, povišenog krvnog pritiska, dijabetesa, srčanih oboljenja i drugih zdravstvenih problema.
Vlada Francuske pozvala građane da jedu manje mesa - zbog klimatskih promena
11.02.2026.•
1
Francuska vlada je objavila Nacionalnu strategiju za ishranu, ishranu i klimu (Snanc) do 2030, koja preporučuje građanima da ograniče konzumaciju mesa i prerađevina i pređu na zdraviju ishranu koja manje utiče na klimu.
Vežbanje poboljšava zdravlje, ali ne mora da dovede do gubitka težine
10.02.2026.•
0
Vežbanje donosi mnoge koristi našem telu, ali gubitak težine nije jedna od njih.
Ako ste razmišljali da prestanete da pijete kafu: Ovo su posledice
10.02.2026.•
4
Kod osoba osetljivih na kofein i male količine mogu izazvati ubrzan rad srca, povišen krvni pritisak, nervozu i poremećaje sna.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar