"Batut" objavio savete: Evo šta da radite kad je jako hladno
Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" objavio je savete kako da se sačuva zdravlje u uslovima niskih temperatura.
Foto: 021.rs
Hladni vremenski uslovi mogu ozbiljno ugroziti zdravlje, posebno kod osoba koje duže vreme borave na otvorenom. Niske temperature, praćene vetrom i povećanom vlažnošću vazduha, dodatno pogoršavaju situaciju jer ubrzavaju gubitak telesne toplote.
Dugotrajno izlaganje niskim temperaturama, naročito onima ispod tačke smrzavanja, može dovesti do ozbiljnih zdravstvenih posledica koje mogu biti lokalne i opšte.
U lokalne posledice spadaju smrzotine (promrzline) koje se najčešće javljaju na isturenim delovima tela (stopalima, prstima ruku, ušima i nosu) zbog otežane ili onemogućene cirkulacije krvi.
U početku postoji osećaj hladnoće u delu tela zahvaćenom promrzlinom koji prelazi u bol. Nagli prestanak osećaja hladnoće i bola predstavljaju znake početka smrzavanja. Koža je modra, bleda ili crvena. Kasnije nastaje otok, a ponekada i plikovi.
Opšta hipotermija (smrzavanje) je stanje snižene opšte telesne temperature. Nastaje kada organizam gubi više toplote nego što je može stvoriti. U početku osoba ima osećaj hladnoće i drhti. Kasnije osećaj hladnoće prestaje, javljaju se umor, tromost i velika želja za snom.
Sve telesne i psihičke funkcije se usporavaju. Ukoliko se kod osobe koja je boravila na hladnoći uoče nekontrolisano drhtanje, nejasan govor, nestabilni pokreti, izražen umor, usporene reakcije i pospanost, neophodno je bez odlaganja potražiti stručnu medicinsku pomoć.
Osobu treba uvesti u toplu prostoriju, vlažnu odeću i obuću joj zameniti suvom i dati joj da pije tople zaslađene napitke ili toplu supu. Promrzle delove tela ne treba trljati kako bi se zagrejali, niti ih zagrevati stavljanjem termofora ili potapanjem u toplu vodu.
Posebno osetljive grupe su novorođenčad, odojčad, mala deca, stariji od 65 godina, osobe sa hroničnim nezaraznim bolestima, osobe koje rade otvorenom na niskim temperaturama, profesionalni sportisti, osobe pod uticajem alkohole, socijalni ugroženi pojedinci i porodice.
Pročitaj još
Saveti za očuvanje zdravlja
- Ograničite vreme boravka na otvorenom ili u nezagrevanom zatvorenom prostoru.
- Ukoliko radite na otvorenom, trudite se da budete u stalnom pokretu, po mogućstvu zaklonjeni od direktnog uticaja vetra i snežnih padavina.
- Ako duže vreme boravite napolju, izloženi hladnoći, pravite češće pauze u toplim i suvim prostorijama.
- U uslovima ekstremnih hladnoća izbegavajte fizičku aktivnost na otvorenom.
Održavajte telesnu temperaturu
- Koristite garderobu namenjenu za hladne i vlažne vremenske uslove. Slojevito oblačite toplu odeću (aktivni veš, pantalone, dukserice). Glavu zaštitite kapom, lice šalom, za zaštitu šaka koristite rukavice, a za zaštitu stopala vunene čarape i nepromoćivu obuću.
- Nosite obuću sa gumenim hrapavim đonom pogodnu za sneg i led, koja ne sme da bude tesna, niti previše čvrsta, posebno u delu gde se nalaze prsti. Obuća treba da bude dovoljno duboka, odnosno da prekriva gležnjeve kako u njih ne bi upadao sneg, jer se vlažni delovi tela brže smrzavaju.
- Ako se odeća pokvasi, zameniti je suvom, što je pre moguće.
- Unosite što više toplih napitaka (čaj, supa).
- Izbegavajte napitke sa visokim sadržajem kofeina.
- Ne savetuje se unos alkohola u uslovima niskih temperatura jer povećava rizik od hipotermije (smrzavanja).
- Jedite redovno – unosite topla, kuvana jela i namirnice veće energetske (kalorijske) vrednosti radi održavanja telesne temperature.
- Na vreme obezbedite zalihe namirnica dugog roka trajanja, posebno ako živite u udaljenim seoskim područjima.
- Proveravajte stanje grejanja u domaćinstvu. Bar jedna prostorija mora imati minimalnu preporučenu temperaturu od 18 do 21 °C.
Budite oprezni u saobraćaju u uslovima niskih temperatura vazduha
- Ako ste pešak – budite obazrivi pri kretanju po snegu i ledu, kao i kada prelazite preko obeleženog pešačkog prelaza koji može biti klizav.
- Ako ste vozač – pre nego što upalite motorno vozilo očistite sneg i led.
- Redovno pratite informacije o vremenskim uslovima i postupajte u skladu sa upozorenjima izdatim od strane nadležnih službi.
- Obavezno koristite opremu potrebnu za zimske uslove vožnje (zimske gume, lanci).
- Izbegavajte da bez preke potrebe krećete na dalja putovanja, posebno u planinske predele, u uslovima kada ima snega i vetra na putnim pravcima koji prave snežne nanose.
- U slučaju da zbog obilnih snežnih padavina i neočišćenih puteva ostanete izolovani na putu, pozovite hitne službe (193 i 192).
Pobrinite se za osobe u svom okruženju
- Proveravajte starije članove porodice, prijatelje i susede koji žive sami i nabavite im sve što im je potrebno ako to ne mogu da učine sami.
- Ne dozvolite da starije osobe izlaze van kuće same, bez pratnje, jer to može povećati rizik od neželjenih padova i posledičnih povreda.
- Novorođenčad i malu decu ne treba izvoditi napolje u uslovima izuzetno niskih temperatura jer su pod većim rizikom od nastanka promrzlina i hipotermije.
- Osobe koje imaju bolesti srca i krvnih sudova kao i hronične bolesti disajnih organa treba da izbegavaju duži boravak na otvorenom u uslovima niskih temperatura, posebno u ranim jutarnjim i kasnim večernjim satima.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
Otkrivene bakterije unutar bubrežnog kamenja
08.02.2026.•
1
Po prvi put naučnici su otkrili dokaze o prisustvu bakterija skrivenih u "neinfektivnim" bubrežnim kamencima.
Retko stanje zbog kog su neki ljudi bukvalno alergični na hladnoću
08.02.2026.•
0
Za većinu ljudi hladno vreme je neprijatnost, zahtevajući dodatni sloj odeće ili pojačavanje grejanja. Za druge, izlaganje hladnoći može pokrenuti alergijsku reakciju dovoljno ozbiljnu da izazove kolaps.
Ostajete bez daha dok se penjete stepenicama? Evo kada treba da se zabrinete
07.02.2026.•
2
Osećaj da ostajete bez daha nakon penjanja uz jedan ili dva sprata stepenica čest je kod ljudi različitog uzrasta i nivoa fizičke kondicije.
Prva osoba koja će početi lečenje ruskom vakcinom protiv raka biće pacijentkinja iz Srbije
06.02.2026.•
8
Prva osoba na svetu koja će početi lečenje ruskom vakcinom protiv raka biće pacijentkinja iz Srbije, rekao je šef katedre patologije na Sečenovskom univerzitetu u Moskvi Sergej Boljević.
U Srbiji zabeleženo 9.300 slučajeva oboljenja sličnih gripu
05.02.2026.•
0
U Srbiji su od 26. januara do 1. februara zabeležena 9.303 slučaja oboljenja sličnih gripu.
Jod i imunitet: Važan saveznik organizma tokom zime
05.02.2026.•
0
Zima, osim hladnoće i snega, donosi i sezonu prehlada i gripa. Dok se najčešće govori o unosu vitamina C i D i cinku, još jedan element često zna da bude zapostavljen, a to je jod.
Stručnjaci: E-cigarete mogu izazvati kardiološke i kancerogene posledice
04.02.2026.•
1
Francuska agencija za hranu, životnu sredinu i zdravlje i bezbednost na radu (ANSES) saopštila je da je elektronska cigareta povezana sa potencijalnim srednjoročnim i dugoročnim zdravstvenim rizicima.
Studija: Ultraprerađena hrana više liči na cigarete nego na zdrave namirnice
04.02.2026.•
0
Ultraprerađena hrana više podseća na cigarete nego na tradicionalne zdrave namirnice i zahteva daleko strožu regulaciju, navodi se u novoj studiji istraživača sa Harvarda, Univerziteta u Mičigenu i Univerziteta Djuk.
Koje navike mogu smanjiti rizik od srčanih bolesti?
03.02.2026.•
0
Zdravlje srca danas je mnogima veća briga nego ikada, naročito kada je reč o prevenciji ozbiljnih stanja poput srčanog udara ili bolesti srca.
Studija otkriva prelomnu tačku kada se kod muškaraca znatno povećava rizik od srčanog udara
03.02.2026.•
1
Skrining na rizik od srčanog udara bi trebalo da se obavlja ranije kod muškaraca, prema novoj studiji koja je otkrila da rizik od kardiovaskularnih bolesti počinje da raste kada su muškarci u srednjim tridesetim.
Bezbolno, brzo i precizno: Lasersko skidanje dioptrije u Očnoj klinici Bulevar
03.02.2026.•
0
Lasersko skidanje dioptrije danas se smatra jednom od najefikasnijih metoda za korekciju vida.
U Španiji prvi put urađena transplantacija lica od donora koji je eutaniziran
03.02.2026.•
1
Bolnica u Barseloni saopštila je da je obavila pionirski transplant lica u kojem je donor, prvi put u svetu, ponudio svoje lice za donaciju pre nego što je prošao proceduru potpomognutog umiranja.
Hirurzi 48 sati držali u životu čoveka bez oba plućna krila
03.02.2026.•
1
U izuzetnom primeru očuvanja života, hirurzi su uspeli da održe teško bolesnog čoveka u životu 48 sati bez pluća, dok je čekao transplantaciju oba plućna krila.
Lekari preporučuju korišćenje bidea: Ovo su razlozi
02.02.2026.•
7
Nekada smatrani neobičnošću, bidei postaju sve češći jer sve više ljudi traži higijensku i održivu alternativu toalet papiru ili "korišćenju ruke za upravljanje određenim fizičkim poslovima".
U SAD značajno povećana stopa preživljavanja obolelih od raka
01.02.2026.•
0
U Sjedinjenim Američkim Državama postignut je značajan napredak u borbi protiv raka.
Geni imaju veću ulogu u dugovečnosti nego što se mislilo
01.02.2026.•
1
Genetika određuje čak do 55 odsto životnog veka čoveka, pokazalo je istraživanje objavljeno u naučnom časopisu "Science".
Nedovoljno sna oštećuje moždane ćelije
01.02.2026.•
0
Studija koju su vodili istraživači sa Univerziteta u Kamerinu u Italiji otkrila je da masna izolacija koja štiti neurone može biti oštećena kada ne spavamo, što kompromituje našu mentalnu obradu.
MRI snimci pokazali: Vežbanje zaista podmlađuje mozak
01.02.2026.•
0
Pored boljeg sna, regulacije telesne težine i produženog životnog veka, možda možemo dodati i mlađi moždani profil kao još jedan razlog za vežbanje.
Studija: Seda kosa možda štiti od raka
01.02.2026.•
0
Kako starimo, sve više sedimo, što bi moglo biti znak da telo smanjuje rizik od raka, sugeriše jedna studija.
Koliko je najduže što je neko bio klinički mrtav - a zatim se vratio u život
01.02.2026.•
0
Kada nekome srce prestane da kuca, moždane ćelije počinju da umiru u roku od nekoliko minuta. Ali ponekad, oni ipak mogu da se vrate iz mrtvih.
Nacionalni dan bez duvana: U Srbiji pušenje godišnje odnese 19.000 života
31.01.2026.•
4
Nacionalni dan bez duvana u Srbiji obeležava se danas, a njegov cilj je da ukaže na štetne zdravstvene, socijalne i ekonomske posledice upotrebe duvana.
Komentari 2
Niko i Ništa
Д
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar