Retko stanje zbog kog su neki ljudi bukvalno alergični na hladnoću
Za većinu ljudi hladno vreme je neprijatnost, zahtevajući dodatni sloj odeće ili pojačavanje grejanja. Za druge, izlaganje hladnoći može pokrenuti alergijsku reakciju dovoljno ozbiljnu da izazove kolaps.
Foto: Pixabay
Hladna urtikarija je retko, ali potencijalno opasno stanje u kojem kontakt sa niskim temperaturama uzrokuje pogrešnu reakciju imunog sistema. Rezultati mogu biti osip, otok, bol, a u nekim slučajevima i po život opasna anafilaksija.
Stanje je prvi put opisao 1792. godine nemački lekar Johan Peter Frank. Danas znamo da se skoro dvostruko češće javlja kod žena nego kod muškaraca, s prosečnim uzrastom pojavljivanja u ranim dvadesetim, iako može pogoditi ljude bilo kog uzrasta.
Ima i dobrih vesti: između 24 i 50 odsto ljudi sa ovim stanjem vremenom doživi poboljšanje - ili čak potpuno izlečenje.
Postoje dva oblika ovog stanja. Primarna hladna urtikarija je najčešća, čineći oko 95 odsto slučajeva i često nema poznat uzrok. Preostalih pet odsto klasifikuje se kao sekundarna urtikarija, koja je povezana sa osnovnim stanjima ili infekcijama, kao što su Epstein-Bar virus, određene vrste limfoma (rak krvi), HIV i hepatitis C, prenosi ScienceAlert.
Primarna hladna urtikarija obično izaziva osip, oticanje, izbočine ili koprivnjaču, iako neki ljudi takođe prijavljuju umor, groznicu i bolne zglobove. Simptomi se obično pojavljuju kada je koža izložena hladnoći, ali se mogu javiti i kada se koža ponovo zagreje. Okidači nisu ograničeni samo na hladno vreme - mogu uključivati plivanjeu hladnoj vodi, konzumiranje smrznute hrane, pijenje hladnih tečnosti i rukovanje hladnim predmetima.
Osim nekoliko veoma retkih genetskih uzroka, razlog zbog kog neki ljudi razvijaju primarnu hladnu urtikariju ostaje nepoznat. Ono što je jasno jeste da su mastociti uključeni. Ove ćelije-čuvari deluju kao prve linije odbrane u tkivima tela, uključujući kožu, obaveštavajući imuni sistem o opasnosti ili prisutnosti mikroba.
Šta tačno pokreće njihovu aktivaciju kod hladne urtikarije i dalje je misterija, iako jedna teorija sugeriše da izlaganje hladnoći uzrokuje da telo proizvodi takozvane autoalergene - supstance koje pokreću imunološki odgovor protiv sopstvenih tkiva. Potrebno je još mnogo istraživanja da se razjasni kako se to događa.
Kada se mastociti aktiviraju, oni oslobađaju hemikaliju koja se zove histamin. Zamislite histamin kao alarm koji upozorava druge imune ćelije da požure na to mesto. On takođe širi krvne sudove u tom delu tela i čini ih "propusnijim", što uzrokuje prepoznatljive simptome: oticanje, crvenilo i svrab.
Uobičajeno, ova reakcija je korisna, dodatni protok krvi i "curenje" krvnih sudova omogućava imunim ćelijama da izađu iz krvotoka i uđu u okolna tkiva kako bi se borile protiv stvarne pretnje. Ali kod hladne urtikarije u pitanju je lažna uzbuna. Vaše telo pokreće punu imunološku reakciju kada nema stvarne pretnje, izazivajući nelagodnost bez koristi.
Lekari testiraju hladnu urtikariju tako što stavljaju kocku leda na podlakticu pacijenta i posmatraju šta se dešava nakon njenog uklanjanja. Ovaj test se obično sprovodi nakon što pacijenti primete da dobijaju osipe, koprivnjaču ili reakcije pri kontaktu s hladnim stvarima. Test mora obaviti medicinski profesionalac jer kod oko 20 odsto slučajeva može izazvati anafilaksiju.
Ovo stanje je prilično retko, pogađa šest od svakih 10.000 ljudi. Ali može biti i nedovoljno dijagnostikovano, jer nemaju svi oboleli ozbiljne simptome, a u nekim zemljama, naročito tropskim, temperature zimi retko padaju ispod 0°C.
Kada se postavi dijagnoza, važno je pomoći osobama sa hladnom urtikarijom da izbegnu ili prepoznaju svoje "okidačke" temperature. Postoje dve mere koje se mogu procenjivati, u zavisnosti od dostupnosti uređaja.
Jedna je test vremena stimulacije hladnoćom, koji pokazuje koliko brzo vaša koža reaguje na hladnoću stvaranjem otoka ili osipa (kraće vreme ukazuje na aktivniji odgovor). Druga mera je kritični temperaturni prag, što je najviša temperatura koja još može izazvati simptome.
Antihistaminici i drugi tretmani
Postoje tretmani koji mogu pomoći u upravljanju simptomima. Jedan pristup je uzimanje antihistaminika pre izlaganja hladnoj sredini ili podsticajima.
Za mnoge ljude, međutim, standardna oralna doza antihistaminika nije dovoljna. Ponekad je potrebno uzimati do četiri puta veću dozu. Mana toga je što neki antihistaminici mogu izazvati pospanost, pa je potreban oprez.
Oko 60 odsto osoba sa hladnom urtikarijom dobro reaguje na tretman antihistaminicima.
Tokom kratkih pogoršanja, drugi lekovi poput kortikosteroida mogu biti korisni, iako dugoročna upotreba donosi nuspojave poput gojenja, problema sa varenjem i promena raspoloženja.
Teški slučajevi mogu se lečiti monoklonskim antitelom zvanim Omalizumab, koje cilja imunoglobulin E, molekul uključen u aktivaciju mastocita.
Pročitaj još
Druga opcija je desenzitizacija: postepeno izlaganje kože sve hladnijim temperaturama tokom nekoliko dana (ponekad i u roku od nekoliko sati) u pokušaju da se prevaziđe reakcija i oslobađanje histamina. Bilo je određenih uspeha s ovim pristupom, ali većina studija je bila malog obima.
Za ljude sa najtežim oblicima, adrenalin je opcija koja spasava život u slučaju anafilaksije, iako izgleda da je prepisivanje adrenalina pacijentima sa hladnom urtikarijom nedovoljno rasprostranjeno.
Ljudi sa ovim stanjem takođe su pod povećanim rizikom tokom hirurških zahvata, gde anestetici snižavaju telesnu temperaturu, a operacione sale se namerno drže hladnim. Iako se tokom operacija koriste mere zagrevanja, za osobe sa povećanom osetljivošću na hladnoću to može predstavljati dodatni rizik.
Kako zima traje, vredi se setiti da za neke ljude hladnoća nije samo neprijatna - ona može biti istinski opasna. Razumevanje i prepoznavanje hladne urtikarije može napraviti veliku razliku.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
Med za smanjenje kiseline u želucu - Uputstvo i saveti
07.04.2026.•
0
Savremena medicina sve više naglašava da je za probleme sa varenjem najbolji kombinovani pristup. U tome se sve više proučavaju i prirodni sastojci koji imaju potvrđeno dejstvo.
Dijabetes i vid - zašto su redovni pregledi očiju neophodni?
07.04.2026.•
0
Dijabetes je hronična bolest koja može zahvatiti gotovo sve organe u telu, a među najosetljivijima su upravo oči.
Španska vakcina daje ohrabrujuće rezultate u prevenciji raka debelog creva
06.04.2026.•
1
Španski tim je saopštio da je eksperimentalna vakcina Nous-209 za prevenciju raka debelog creva kod rizičnih pacijenata pokazala snažan imunološki odgovor bez ozbiljnih nuspojava u ranim kliničkim ispitivanjima.
Povećava se koncentracija polena drvenastih biljaka, naročito breze i trave
06.04.2026.•
2
Sa lepim vremenom povećava se koncentracija polena drvenastih biljaka, rekla je za Tanjug Ana Ljubičić iz Agencije za zaštitu životne sredine.
Razvoj ruske vakcine protiv raka za određenog pacijenta traje tri meseca: "Vremenski okvir će se smanjiti"
06.04.2026.•
0
Razvoj vakcine protiv melanoma za određenog pacijenta traje oko tri meseca, ali će se ovaj vremenski okvir vremenom smanjivati.
Bangladeš pokrenuo hitnu kampanju vakcinacije, epidemija malih boginja se širi
05.04.2026.•
2
Bangladeš je danas pokrenuo hitnu kampanju vakcinacije usmerenu na više od milion dece, dok se zemljom širi epidemija malih boginja.
Pet napitaka koji vam mogu pomoći da brže zaspite
05.04.2026.•
3
Dosledna rutina odlaska na spavanje može značajno poboljšati kvalitet vašeg sna, a ritual ispijanja umirujućeg napitka može biti koristan korak.
Ljudi koji češće borave u prirodi imaju tendenciju da se zdravije hrane
05.04.2026.•
0
Verovatno znate osnove zdrave ishrane: jedite povrće, pazite na unos šećera i soli i birajte dosta mahunarki i žitarica.
Mikrobiološkinja o tome koji ostaci hrane mogu izazvati trovanje i kako to izbeći
05.04.2026.•
0
Trovanje hranom je uzrokovano jedenjem hrane koja je postala kontaminirana patogenim bakterijama, gljivicama ili virusima.
Šta je sindrom "eksplodirajuće glave" i kad se javlja
05.04.2026.•
0
Da li vam se ikada desilo da tonete u san kada iznenada čujete nešto što zvuči kao pucanj, lupanje vrata ili eksplozija u vašoj glavi? Trgnete se, srce vam lupa, uspravite se u krevetu, ali soba je tiha.
Magnezijum ili cink: Šta je bolje za san?
05.04.2026.•
0
Magnezijum i cink su česti suplementi koji mogu pomoći sa snom i opuštanjem. U zavisnosti od toga kakve probleme sa snom imate, jedan može biti korisniji od drugog.
Na koje organe stres najviše utiče?
05.04.2026.•
2
Stres je postao gotovo neizbežan deo svakodnevice, a njegov uticaj na organizam daleko je dublji nego što često mislimo.
Veliko istraživanje otkriva zašto se neki virusi kriju u vašem telu do kraja života
05.04.2026.•
0
Čak i najzdraviji među nama obično nose viruse u svojim telima. Ovi "skriveni" virusi mogu se vremenom ispoljiti kao bolest, ali inače miruju, izbegavajući detekciju, kako ne bi bili potpuno eliminisani.
Negativni odnosi ubrzavaju biološko starenje i povećavaju rizik od bolesti
04.04.2026.•
0
Novo istraživanje objavljeno u časopisu "Proceedings of the National Academy of Sciences" pokazuje da kvalitet društvenih odnosa ima direktan uticaj na fizičko zdravlje.
Šta je kortizolska petlja i kako utiče na gojenje i umor
03.04.2026.•
1
Osećaj stalnog umora, stresa i problema s težinom možda nije samo stvar navika, već i hormona.
Prvi pacijent u Rusiji dobio personalizovanu vakcinu protiv melanoma
02.04.2026.•
1
Prvi pacijent u Rusiji dobio je personalizovanu vakcinu protiv melanoma, saopštila je pres služba Ministarstva zdravlja Rusije.
Proteini ključni za mozak: Održavaju fokus, raspoloženje i mentalnu energiju
31.03.2026.•
0
Proteini, pored ostalog, imaju ključnu ulogu i u zdravlju mozga jer pokreću brojne procese koji održavaju um oštrim.
VIDEO Veliko istraživanje sugeriše: Vejping bi mogao da izazove rak
31.03.2026.•
1
Vejping nikotina verovatno izaziva rak pluća i usne duplje, zaključio je sveobuhvatan pregled više od 100 studija.
Post i jod: Nutrijent na koji se često zaboravlja
31.03.2026.•
0
Tokom posta, ishrana se svodi na biljne namirnice, ribu i jednostavnije obroke, što za organizam može biti rasterećenje, ali i izazov.
Skriveni hormon mogao bi da bude razlog zašto krvni pritisak ne opada
30.03.2026.•
0
Povišen nivo hormona kortizola mogao bi da objasni zašto kod velikog broja ljudi krvni pritisak ostaje visok uprkos terapiji, pokazuje novo istraživanje sprovedeno u Sjedinjenim Američkim Državama.
Ministarstvo zdravlja nije prihvatilo nijedan predlog za poboljšanje Zakona o presađivanju organa
30.03.2026.•
3
Ministarstvo zdravlja nije prihvatilo nijedan od predloga više od 20 organizacija civilnog društva, među kojima je oko 10 udruženja i saveza pacijenata, za unapređenje transplantacionog sistema u Srbiji.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar