Planeta je postala "manja" nego ikada, a mesta za koja smo nekada mislili da postoje samo na televiziji sada su udaljena tek nekoliko sati ugodnog puta.
Sve prednosti modernog načina življenja ipak dolaze sa nekom cenom. Jedna od stvari koju nam je ovakav stil života doneo je putnička dijareja, jedna od najčešćih bolesti digestivnog sistema.
Spec. dr med. Miloš Mitrović govori o tome zbog čega se putnička dijareja javlja, koje su njene posledice i da li je i na koji način možemo sprečiti.
Šta je putnička dijareja?
Definicija kaže da se pod putničkom dijarejom podrazumeva pojava tri ili više tečnih stolica na dan, udruženih sa barem još jednim od sledećih simptoma – mučninom, povraćanjem ili bolovima u trbuhu, uz uslov da su se javili tokom putovanja ili unutar 48 sati nakon povratka sa putovanja.
Sam uzročnik putničke dijareje najčešće ostaje neprepoznat. Može se raditi o infekciji koju su izazvale bakterije, i to najčešće Escherichia coli, Salmonella ili Campylobacter, virusi, a nekada i paraziti. Nekada je i sama promena crevne mikroflore, takozvana disbioza, ono što dovede do razvoja simptoma putničke dijareje.
U svakom slučaju, priroda ovog poremećaja dovodi do toga da je tek u retkim slučajevima potrebno testiranje na potencijalni uzročnik stanja. Stoga se kaže da je zapravo u osnovi same bolesti kontakt osobe sa uslovima života na koje nije naviknuta – drugačija voda, hrana ili sanitarne navike lokalnog stanovništva. To je i razlog što osobe koje žive u već pomenutim uslovima nemaju ove tegobe.
Nema jasnih preporuka koju bi hranu i pića trebalo izbegavati kako bi se izbegla epizoda putničke dijareje. Ono što treba poštovati je redovno pranje ruku pred obroke uz eventualnu dezinfekciju ruku i posuđa alkoholom, upotreba flaširane vode, oljuštenog ili dobro opranog voća i povrća, izbegavanje termički nedovoljno obrađenog mesa, sirovog povrća, ulične hrane.
Ono što se ističe kao interesantna činjenica je to da je procenat pojave putničke dijareje u "all-inclusive" vrstama smeštaja viši nego u grupnim smeštajima poput hostela. Smatra se da su upravo lokalne sanitarne navike i navike u pripremi hrane odgovorne za ovo. U ovakvim vrstama smeštaja stoga treba biti posebno oprezan.
Koliko je česta putnička dijareja?
Procenjuje se da je početkom 21. veka učestalost pojave dijareje kod turista išla i do 70 odsto. Ono što definitivno raduje je da, uz razvoj turizma, ali i razvoj modernih probiotika, procenat obolelih konstantno pada.
Neke grupe stanovništva su naročito izložene putničkoj dijareji. U ove grupe spadaju deca, stariji ljudi, osobe oslabljenog imuniteta itd. Svakako da deca predstavljaju ranjivu kategoriju jer su sklona tome da lako dehidriraju, pa je nadoknada tečnosti, nekada i u hospitalnim uslovima, od velikog značaja. Zanimljivo, pojava dijareje je posebno česta kod putnika koji putuju sa rancem na leđima, tzv. bekpekera.
Da li određenim preparatima možemo sprečiti pojavu putničke dijareje?
Svakako da primena probiotskih preparata, naročito onih koji u sebi sadrže Saccharomyces boulardii, u periodu pre, tokom, ali i nakon povratka sa putovanja, može pomoći da održimo balans i zdravlje naše crevne flore i tako smanjimo rizik za nastanak putničke dijareje. Treba birati proverene probiotske preparate, koji zadovoljavaju visoke kriterijume u pogledu stabilnosti i efikasnosti.
Probiotici su osetljivi na uslove spoljašnje sredine kao što su kiseonik, svetlost i vlaga, koji mogu smanjiti broj probiotskih kultura a samim tim i efikasnost preparata, pa posebnu pažnju treba obratiti na pakovanje.
U našoj zemlji, od prošle godine, postoji i Probiotic Excellence Centar, jedinstveni centar za proizvodnju visoko-kvalitetnih probiotskih preparata u ovom delu Evrope. Ovaj naučno-istraživački centar je prvi u regionu osmislio inovativnu tehnologiju pakovanja zahvaljujući kojoj se garantuje stabilnost i efikasnost probiotika do kraja roka upotrebe.
U Srbiji je od 5. do 11. oktobra zabeleženo 6.639 slučajeva oboljenja sličnih gripu, saopštio je Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut".
Nemačka planira da od 2027. godine poveća porez na tečnosti za elektronske cigarete sa sadašnjih 32 na 38 centi po mililitru, a do 2030. godine trebalo bi da dostigne 44 centa.
Bolovi u stopalima, žuljevi i otežano hodanje nisu tegobe koje treba pripisivati samo godinama. I u odraslom dobu moguće je pružiti stopalima odgovarajuću podršku, a ortopedski ulošci mogu pomoći u ublažavanju tegoba.
U nedelju, 25. oktobra, u tri sata ujutru kazaljke se vraćaju na dva sata, a pomeranje sata vraća i pitanje koje godinama izaziva rasprave: da li uopšte treba da menjamo vreme i koje računanje bi bilo bolje zadržati?
Novo istraživanje naučnika iz Velike Britanije i Belgije otkrilo je moguću povezanost između određenih bakterija na jeziku i brzine kojom ljudski mozak obrađuje informacije.
Direktor Nacionalnog instituta za srce i krvne sudove "Dedinje" Milovan Bojić izjavio je da taj institut postaje edukativni centar za lekare iz celog sveta.
Žene osećaju više bolova nego muškarci, bez obzira na to koji deo tela je u pitanju, pokazalo je veliko međunarodno istraživanje objavljeno u naučnom časopisu "Nature Medicine".
Suplementi kolagena, koji se sve češće promovišu kao sredstvo za usporavanje starenja kože, možda nisu ni približno toliko efikasni koliko tvrde njihovi proizvođači.
Kosa je jedna od karakteristika koje definišu sisare. Ona nas greje, štiti kožu od sunca, a na ljudskom temenu raste duže i gušće nego gotovo bilo gde drugde na telu.
Svetska zdravstvena organizacija (SZO) ne preporučuje deci mlađoj od 10 godina lekove protiv gojaznosti, uključujući GLP-1 injekcije poput Mounjara i Wegovyja, navodi se u novim globalnim smernicama.
Evropski parlament podržao je poziv da se sindrom sagorevanja na poslu i druga psihosocijalna oboljenja priznaju kao profesionalne bolesti širom Evropske unije.
