Zašto stariji ljudi, a posebno žene, gube kalcijum iz kostiju i gomilaju ga u krvnim sudovima? Koji su uzroci ovog stanja, da li je i na koji način ga je moguće sprečiti?
Odgovore na ova pitanja nudi prof. dr Nemanja Damjanov, specijalista interne medicine i subspecijalista reumatologije iz Poliklinite Da Medika.
Da bi kalcijum iz creva ušao u krvotok neophodan je vitamin D. Ovaj vitamin je izuzetno važan za zdrave kosti, mišiće, nerve i imunski sistem. Ako imamo dovoljno vitamina D, povećavamo ulazak kalcijuma iz creva u krvotok oko 20 puta.
Zbog važnosti vitamina D za zdravlje našeg organizma, neophodno je povremeno meriti nivo vitamina D u našoj krvi i po potebi uzimati vitamin D da bi se postigao odgovarajući nivo.
Koliki nivo vitamina D u krvi nam je potreban?
Smatra se da je za održavanje normalnog zdravlja naših kostiju i mišića potrebno da imamo oko 75 – 125 nanomola po litru (nmol/L), odnosno 30 - 50 nanograma po mililitru (ng/mL) vitamina D.
Ukoliko neko ima manje od 50 nmol/L vitamina D u krvi, to se smatra nedostatkom (deficitom) ovog vitamina. Ukoliko je nivo vitamina D između 50 i 74 nmol/l to se smatra nedovoljnim nivoom (insuficijencijom) ovog vitamina.
Nivo vitamina D od 250 – 375 nmol/L se definiše kao preterani nivo (hipervitaminoza D). Ukoliko neko ima više od 375 nmol/L vitamina D, to je opasan nivo i smatra se trovanjem (intoksikacijom) ovim vitaminom.
Izuzetno je retko da neko ima višak vitamina D. Velika većina naših ljudi ima nedovoljno vitamina D.
Kako da dobijemo dovoljno vitamina D?
Vitamin D unosimo hranom i stvara se kada se dovoljno sunčamo. U našem podneblju i u našem društvu većina ljudi nema dovoljne nivoe vitamina D u krvi. Nedovoljno se sunčamo i ne unosimo dovoljno hrane koja je bogata vitaminom D. Zbog toga je potrebno dodatno ga unositi uzimajući odgovarajuće dodatke ishrani.
Međutim, nije dovoljno samo uneti vitamin D u organizam. Potreban je i vitamin koji doprinosi ugradnji kalcijuma u kosti. To je vitamin K2. Bitna je I i fizička aktivnost kao i dovoljan unos kalcijuma iz mlečnih proizvoda i koštunjavog voća.
Koliko da uzimamo vitamina D dnevno?
Nije moguća jedinstvena preporuka za sve ljude o tome koliko da uzimaju vitamina D dnevno da bi imali odgovarajući nivo u krvi. Raspon preporučenog dnevnog unosa se kreće od 400 do 2000 internacionalnih jedinica (IU), ali je nekim ljudima potrebno i više od 2000 IU na dan.
Zato je neophodno povremeno meriti nivo vitamina D i dnevnu dozu prilagođavati individualnim potrebama svake osobe. Vitamin D se razgrađuje u mastima, i zato ga treba uzeti sa najvećim obrokom tokom dana. Dokazano je da to povećava apsorpciju i do 50%.
Zašto je važno da se uz vitamin D istovremeno uzima i vitamin K2?
Vitamin D je ključan za unos kalcijuma u organizam, ali nije dovoljan za pravilnu preraspodelu unetog kalcijuma. Naime, kalcijum ide u kosti, ali može da se taloži i u krvnim sudovima (zakrečavanje krvnih sudova ili arterioskleroza), zglobovima, jetri, bubrezima i drugim organima i tkivima. Vitamin koji raspodeljuje kalcijum u organizmu i obezbeđuje da se kalcijum taloži u kosti a da se ne nakuplja u krvnim sudovima, i drugim mekim tkivima jeste vitamin K2.
Dovoljan nivo vitamina K2 aktivira molekul koji se zove osteocalcin, a osteokalcin veže kalcijum i ugrađuje ga u kosti. Istovremeno, vitamin K2 aktivira molekul matrix gla protein, koji uklanja kalcijum iz arterija i drugih mekih tkiva.
Koliko je vitamin K2 važan za kvalitet naših kostiju, krvnih sudova i opšte zdravlje?
EPIK studija je pokazala da za svakih 10 mikrograma vitamina K2 koji unesemo u naš organizam dnevno, smanjimo rizik infarkta srca za 9%. Ispitivanja su pokazala da MK-7 oblik vitamina K2 povećava elastičnost krvnih sudova, smanjuje rizik od prerane smrti i takođe povećava čvrstinu kostiju i smanjuje rizik od preloma zbog slabih kostiju.
Kako da najbolje pomognemo našim kostima i krvnim sudovima?
Potrebno je uzimati istovremeno vitamin D i vitamin K2. Preporučene doze vitamina K2 u toj kombinaciji su od 90 mikrograma (mcg), do 120 mcg dnevno, a preporučene doze vitamina D su za većinu odrsalih osoba 2000 IU dnevno.
Vodeći evropski kardiolozi objavili su nove prehrambene preporuke za srčane bolesnike, ističući da im treba savetovati da prednost daju kuvanju kod kuće kako bi izbegli "ultraprerađenu" hranu.
Bilo da se oslanjate na kafu da započnete svoj dan, da izgurate popodnevni trening ili završite iscrpljujući radni zadatak, možda biste želeli da razmislite o tome kada je pijete.
Masnoća oko stomaka nije tu slučajno, telo je sklono da energiju skladišti baš u tom području iz više razloga, a najčešće se radi o kombinaciji hormona, načina života i genetike.
Tri osobe su preminule, a više njih je obolelo nakon sumnje na izbijanje hantavirusa na kruzeru koji plovi Atlantskim okeanom, saopštila je Svetska zdravstvena organizacija (SZO).
Hronični nedostatak sna najčešće povezujemo s očiglednim simptomima poput iscrpljenosti, ali telo često šalje i suptilnije znakove koji mogu da prođu neprimećeno.
Mađarski lekar je izveo složenu operaciju na otvorenom srcu na ulici, za koju stručnjaci kažu da je jedinstvena u Mađarskoj i izuzetno retka širom Evrope.
Magistarka farmacije Jelena Čizmić ističe da su intranazalni kortikosteroidi najbolja terapija za ublažavanje alergijskih simptoma, a koriste se i suplementi na bazi kalcijuma, cinka i kvercetina i probiotski preparati.
Pristalice konzumiranja sirovog mleka u SAD nastoje da taj potencijalno opasan proizvod učine šire dostupnim i lakšim za nabavku, čak i dok nova epidemija - jedna od najmanje pet za godinu dana - razboljeva decu.
