Zašto stariji ljudi, a posebno žene, gube kalcijum iz kostiju i gomilaju ga u krvnim sudovima? Koji su uzroci ovog stanja, da li je i na koji način ga je moguće sprečiti?
Odgovore na ova pitanja nudi prof. dr Nemanja Damjanov, specijalista interne medicine i subspecijalista reumatologije iz Poliklinite Da Medika.
Da bi kalcijum iz creva ušao u krvotok neophodan je vitamin D. Ovaj vitamin je izuzetno važan za zdrave kosti, mišiće, nerve i imunski sistem. Ako imamo dovoljno vitamina D, povećavamo ulazak kalcijuma iz creva u krvotok oko 20 puta.
Zbog važnosti vitamina D za zdravlje našeg organizma, neophodno je povremeno meriti nivo vitamina D u našoj krvi i po potebi uzimati vitamin D da bi se postigao odgovarajući nivo.
Koliki nivo vitamina D u krvi nam je potreban?
Smatra se da je za održavanje normalnog zdravlja naših kostiju i mišića potrebno da imamo oko 75 – 125 nanomola po litru (nmol/L), odnosno 30 - 50 nanograma po mililitru (ng/mL) vitamina D.
Ukoliko neko ima manje od 50 nmol/L vitamina D u krvi, to se smatra nedostatkom (deficitom) ovog vitamina. Ukoliko je nivo vitamina D između 50 i 74 nmol/l to se smatra nedovoljnim nivoom (insuficijencijom) ovog vitamina.
Nivo vitamina D od 250 – 375 nmol/L se definiše kao preterani nivo (hipervitaminoza D). Ukoliko neko ima više od 375 nmol/L vitamina D, to je opasan nivo i smatra se trovanjem (intoksikacijom) ovim vitaminom.
Izuzetno je retko da neko ima višak vitamina D. Velika većina naših ljudi ima nedovoljno vitamina D.
Kako da dobijemo dovoljno vitamina D?
Vitamin D unosimo hranom i stvara se kada se dovoljno sunčamo. U našem podneblju i u našem društvu većina ljudi nema dovoljne nivoe vitamina D u krvi. Nedovoljno se sunčamo i ne unosimo dovoljno hrane koja je bogata vitaminom D. Zbog toga je potrebno dodatno ga unositi uzimajući odgovarajuće dodatke ishrani.
Međutim, nije dovoljno samo uneti vitamin D u organizam. Potreban je i vitamin koji doprinosi ugradnji kalcijuma u kosti. To je vitamin K2. Bitna je I i fizička aktivnost kao i dovoljan unos kalcijuma iz mlečnih proizvoda i koštunjavog voća.
Koliko da uzimamo vitamina D dnevno?
Nije moguća jedinstvena preporuka za sve ljude o tome koliko da uzimaju vitamina D dnevno da bi imali odgovarajući nivo u krvi. Raspon preporučenog dnevnog unosa se kreće od 400 do 2000 internacionalnih jedinica (IU), ali je nekim ljudima potrebno i više od 2000 IU na dan.
Zato je neophodno povremeno meriti nivo vitamina D i dnevnu dozu prilagođavati individualnim potrebama svake osobe. Vitamin D se razgrađuje u mastima, i zato ga treba uzeti sa najvećim obrokom tokom dana. Dokazano je da to povećava apsorpciju i do 50%.
Zašto je važno da se uz vitamin D istovremeno uzima i vitamin K2?
Vitamin D je ključan za unos kalcijuma u organizam, ali nije dovoljan za pravilnu preraspodelu unetog kalcijuma. Naime, kalcijum ide u kosti, ali može da se taloži i u krvnim sudovima (zakrečavanje krvnih sudova ili arterioskleroza), zglobovima, jetri, bubrezima i drugim organima i tkivima. Vitamin koji raspodeljuje kalcijum u organizmu i obezbeđuje da se kalcijum taloži u kosti a da se ne nakuplja u krvnim sudovima, i drugim mekim tkivima jeste vitamin K2.
Dovoljan nivo vitamina K2 aktivira molekul koji se zove osteocalcin, a osteokalcin veže kalcijum i ugrađuje ga u kosti. Istovremeno, vitamin K2 aktivira molekul matrix gla protein, koji uklanja kalcijum iz arterija i drugih mekih tkiva.
Koliko je vitamin K2 važan za kvalitet naših kostiju, krvnih sudova i opšte zdravlje?
EPIK studija je pokazala da za svakih 10 mikrograma vitamina K2 koji unesemo u naš organizam dnevno, smanjimo rizik infarkta srca za 9%. Ispitivanja su pokazala da MK-7 oblik vitamina K2 povećava elastičnost krvnih sudova, smanjuje rizik od prerane smrti i takođe povećava čvrstinu kostiju i smanjuje rizik od preloma zbog slabih kostiju.
Kako da najbolje pomognemo našim kostima i krvnim sudovima?
Potrebno je uzimati istovremeno vitamin D i vitamin K2. Preporučene doze vitamina K2 u toj kombinaciji su od 90 mikrograma (mcg), do 120 mcg dnevno, a preporučene doze vitamina D su za većinu odrsalih osoba 2000 IU dnevno.
Pravilna ishrana podrazumeva svakodnevni izbalansiran unos svih vrsta namirnica podeljen u više obroka tokom dana (doručak, ručak, večera i dve užine).
Osobe koje su tokom života izložene većim nivoima zagađenja vazduha imaju veći rizik od razvoja Alchajmerove bolesti, pokazala je studija američkog univerziteta Emori.
Vlada Francuske je konačno usvojila Nacionalnu strategiju za održivu ishranu koja se zalaže za ograničenje potrošnje mesa, ali ne i ultra-prerađenih proizvoda.
Osobe sa velikim depresivnim poremećajem mogu imati brzo i trajno poboljšanje stanja nakon jedne doze psihodeličnog leka dimetiltriptamina (DMT), kada se kombinuje sa psihoterapijom.
Krvna grupa (A, B, AB ili 0) nije samo podatak koji je važan kod transfuzije - pojedina istraživanja sugerišu da može biti povezana i s verovatnoćom razvoja određenih zdravstvenih problema.
Dvogodišnji dečak iz Italije, koji je u decembru u bolnici Monaldi u Napulju primio srce oštećeno tokom transporta, nalazi se u kritičnom stanju i priključen je na aparate za održavanje života.
Približava se još jedan talas zahlađenja. Neki ljudi se s tim nose tako što izađu u okrepljujuću šetnju napolju, dok drugi hiberniraju uz udobno ćebe i keks.
Osteoporoza je bolest koja slabi kosti i pogađa desetine miliona ljudi, a dugo očekivane nove terapije mogle bi biti na pomolu nakon što su istraživači otkrili ključni mehanizam kojim vežbanje jača kosti.
Oštećenje DNK od jonizujućeg zračenja (IR) koje je izbilo iz nuklearne katastrofe u Černobilju 1986. godine pojavljuje se kod dece onih koji su prvobitno bili izloženi, otkrili su istraživači.
Mozak može da zadrži određeni stepen svesti satima nakon što lekari proglase pacijenta mrtvim, pokazali su podaci izneti na naučnoj konferenciji održanoj u američkoj državi Arizona, prenosi Tajms.
Epidemija malih boginja izbila je u severnom Londonu, a zaraženo je više od 60 dece, saopštile su zdravstvene vlasti, pozivajući na vakcinaciju dece, objavili su danas britanski mediji.
Vejping bi mogao da bude zabranjen u automobilima koji prevoze decu, prema novom predlogu Vlade Velike Britanije koji je usmeren na proširenje prostora za nepušače i zaštitu mladih od pasivnog pušenja.
Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" saopštio je da je na teritoriji Srbije od 2. do 8. februara zabeleženo 8.478 slučajeva oboljenja slična gripu.
