Zašto stariji ljudi, a posebno žene, gube kalcijum iz kostiju i gomilaju ga u krvnim sudovima? Koji su uzroci ovog stanja, da li je i na koji način ga je moguće sprečiti?
Odgovore na ova pitanja nudi prof. dr Nemanja Damjanov, specijalista interne medicine i subspecijalista reumatologije iz Poliklinite Da Medika.
Da bi kalcijum iz creva ušao u krvotok neophodan je vitamin D. Ovaj vitamin je izuzetno važan za zdrave kosti, mišiće, nerve i imunski sistem. Ako imamo dovoljno vitamina D, povećavamo ulazak kalcijuma iz creva u krvotok oko 20 puta.
Zbog važnosti vitamina D za zdravlje našeg organizma, neophodno je povremeno meriti nivo vitamina D u našoj krvi i po potebi uzimati vitamin D da bi se postigao odgovarajući nivo.
Koliki nivo vitamina D u krvi nam je potreban?
Smatra se da je za održavanje normalnog zdravlja naših kostiju i mišića potrebno da imamo oko 75 – 125 nanomola po litru (nmol/L), odnosno 30 - 50 nanograma po mililitru (ng/mL) vitamina D.
Ukoliko neko ima manje od 50 nmol/L vitamina D u krvi, to se smatra nedostatkom (deficitom) ovog vitamina. Ukoliko je nivo vitamina D između 50 i 74 nmol/l to se smatra nedovoljnim nivoom (insuficijencijom) ovog vitamina.
Nivo vitamina D od 250 – 375 nmol/L se definiše kao preterani nivo (hipervitaminoza D). Ukoliko neko ima više od 375 nmol/L vitamina D, to je opasan nivo i smatra se trovanjem (intoksikacijom) ovim vitaminom.
Izuzetno je retko da neko ima višak vitamina D. Velika većina naših ljudi ima nedovoljno vitamina D.
Kako da dobijemo dovoljno vitamina D?
Vitamin D unosimo hranom i stvara se kada se dovoljno sunčamo. U našem podneblju i u našem društvu većina ljudi nema dovoljne nivoe vitamina D u krvi. Nedovoljno se sunčamo i ne unosimo dovoljno hrane koja je bogata vitaminom D. Zbog toga je potrebno dodatno ga unositi uzimajući odgovarajuće dodatke ishrani.
Međutim, nije dovoljno samo uneti vitamin D u organizam. Potreban je i vitamin koji doprinosi ugradnji kalcijuma u kosti. To je vitamin K2. Bitna je I i fizička aktivnost kao i dovoljan unos kalcijuma iz mlečnih proizvoda i koštunjavog voća.
Koliko da uzimamo vitamina D dnevno?
Nije moguća jedinstvena preporuka za sve ljude o tome koliko da uzimaju vitamina D dnevno da bi imali odgovarajući nivo u krvi. Raspon preporučenog dnevnog unosa se kreće od 400 do 2000 internacionalnih jedinica (IU), ali je nekim ljudima potrebno i više od 2000 IU na dan.
Zato je neophodno povremeno meriti nivo vitamina D i dnevnu dozu prilagođavati individualnim potrebama svake osobe. Vitamin D se razgrađuje u mastima, i zato ga treba uzeti sa najvećim obrokom tokom dana. Dokazano je da to povećava apsorpciju i do 50%.
Zašto je važno da se uz vitamin D istovremeno uzima i vitamin K2?
Vitamin D je ključan za unos kalcijuma u organizam, ali nije dovoljan za pravilnu preraspodelu unetog kalcijuma. Naime, kalcijum ide u kosti, ali može da se taloži i u krvnim sudovima (zakrečavanje krvnih sudova ili arterioskleroza), zglobovima, jetri, bubrezima i drugim organima i tkivima. Vitamin koji raspodeljuje kalcijum u organizmu i obezbeđuje da se kalcijum taloži u kosti a da se ne nakuplja u krvnim sudovima, i drugim mekim tkivima jeste vitamin K2.
Dovoljan nivo vitamina K2 aktivira molekul koji se zove osteocalcin, a osteokalcin veže kalcijum i ugrađuje ga u kosti. Istovremeno, vitamin K2 aktivira molekul matrix gla protein, koji uklanja kalcijum iz arterija i drugih mekih tkiva.
Koliko je vitamin K2 važan za kvalitet naših kostiju, krvnih sudova i opšte zdravlje?
EPIK studija je pokazala da za svakih 10 mikrograma vitamina K2 koji unesemo u naš organizam dnevno, smanjimo rizik infarkta srca za 9%. Ispitivanja su pokazala da MK-7 oblik vitamina K2 povećava elastičnost krvnih sudova, smanjuje rizik od prerane smrti i takođe povećava čvrstinu kostiju i smanjuje rizik od preloma zbog slabih kostiju.
Kako da najbolje pomognemo našim kostima i krvnim sudovima?
Potrebno je uzimati istovremeno vitamin D i vitamin K2. Preporučene doze vitamina K2 u toj kombinaciji su od 90 mikrograma (mcg), do 120 mcg dnevno, a preporučene doze vitamina D su za većinu odrsalih osoba 2000 IU dnevno.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
Naučnici sa Instituta za bioinženjering Katalonije prvi put su detaljno opisali kako se tačno pokreće formiranje amiloidnih plakova u mozgu, što je ključna karakteristika Alchajmerove bolesti.
Pušačima u Evropskoj uniji preti značajan udar. Kako piše nemački Bild, Evropska komisija pod vođstvom Ursule fon der Lajen poziva zemlje članice da znatno povećaju poreze na duvan.
Na vrhuncu epidemije tuberkuloze u 19. veku, lekari su počeli da savetuju ljude da izlaze napolje kako bi pobegli od "lošeg vazduha" u svojim domovima.
Svaka treća punoletna osoba u Srbiji puši, a svaki deseti osnovac je aktivni pušač, a to su podaci Instituta za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut".
U Srbiji trenutno ima oko 400 pacijenata obolelih od cistične fibroze, u avgustu bi trebalo da bude dostupan novi lek koji će, samo jednom tabletom dnevno, svesti simptome bolesti na minimum.
Autori studije sa Nortvesten univerziteta ukazuju da trendovi nege kože popularni na TikToku, koji podrazumevaju korišćenje velikog broja proizvoda mogu da naštete koži mladih devojaka i tinejdžerki.
Neimenovana osoba koja je patila od Parkinsonove bolesti postala je prva osoba koja je umrla putem potpomognutog samoubistva u okviru novog zakona o eutanaziji u Toskani.
Kontrolom lekova koji sadrže semaglutid, aktivni sastojak u lekovima "ozempik", "vegovi" i "ribelsus", utvrđeno je da imaju "veoma retku" nuspojavu gubitka vida.
Žene koje ujutru piju kafu su zdravije i u svojim kasnim sedamdesetim godinama i kasnije, pokazuju rezultati američke studije koja je sprovedena tokom 30 godina.
Valunzi su jedan od najneprijatnijih simptoma perimenopauze, ali uz nekoliko pametnih prilagođavanja ishrane i načina života, moguće ih je ublažiti i vratiti osećaj ravnoteže u sopstvenom telu.
Iako se kreatin najčešće povezuje sa sportom i razvojem mišićne mase, sve više naučnih istraživanja ukazuje na to da bi ovaj suplement mogao imati i druge korisne efekte.
Jedno dete je palo u komu nakon što je jelo "Haribo" bombone koje su, kako se ispostavilo, sadržale kanabis, potvrdila je bolnica "Ziekenhuisgroep Twente" u Holandiji.
.jpg "Klima uređaji: Spas od vrućina ili rizik za zdravlje?")
