Zašto stariji ljudi, a posebno žene, gube kalcijum iz kostiju i gomilaju ga u krvnim sudovima? Koji su uzroci ovog stanja, da li je i na koji način ga je moguće sprečiti?
Odgovore na ova pitanja nudi prof. dr Nemanja Damjanov, specijalista interne medicine i subspecijalista reumatologije iz Poliklinite Da Medika.
Da bi kalcijum iz creva ušao u krvotok neophodan je vitamin D. Ovaj vitamin je izuzetno važan za zdrave kosti, mišiće, nerve i imunski sistem. Ako imamo dovoljno vitamina D, povećavamo ulazak kalcijuma iz creva u krvotok oko 20 puta.
Zbog važnosti vitamina D za zdravlje našeg organizma, neophodno je povremeno meriti nivo vitamina D u našoj krvi i po potebi uzimati vitamin D da bi se postigao odgovarajući nivo.
Koliki nivo vitamina D u krvi nam je potreban?
Smatra se da je za održavanje normalnog zdravlja naših kostiju i mišića potrebno da imamo oko 75 – 125 nanomola po litru (nmol/L), odnosno 30 - 50 nanograma po mililitru (ng/mL) vitamina D.
Ukoliko neko ima manje od 50 nmol/L vitamina D u krvi, to se smatra nedostatkom (deficitom) ovog vitamina. Ukoliko je nivo vitamina D između 50 i 74 nmol/l to se smatra nedovoljnim nivoom (insuficijencijom) ovog vitamina.
Nivo vitamina D od 250 – 375 nmol/L se definiše kao preterani nivo (hipervitaminoza D). Ukoliko neko ima više od 375 nmol/L vitamina D, to je opasan nivo i smatra se trovanjem (intoksikacijom) ovim vitaminom.
Izuzetno je retko da neko ima višak vitamina D. Velika većina naših ljudi ima nedovoljno vitamina D.
Kako da dobijemo dovoljno vitamina D?
Vitamin D unosimo hranom i stvara se kada se dovoljno sunčamo. U našem podneblju i u našem društvu većina ljudi nema dovoljne nivoe vitamina D u krvi. Nedovoljno se sunčamo i ne unosimo dovoljno hrane koja je bogata vitaminom D. Zbog toga je potrebno dodatno ga unositi uzimajući odgovarajuće dodatke ishrani.
Međutim, nije dovoljno samo uneti vitamin D u organizam. Potreban je i vitamin koji doprinosi ugradnji kalcijuma u kosti. To je vitamin K2. Bitna je I i fizička aktivnost kao i dovoljan unos kalcijuma iz mlečnih proizvoda i koštunjavog voća.
Koliko da uzimamo vitamina D dnevno?
Nije moguća jedinstvena preporuka za sve ljude o tome koliko da uzimaju vitamina D dnevno da bi imali odgovarajući nivo u krvi. Raspon preporučenog dnevnog unosa se kreće od 400 do 2000 internacionalnih jedinica (IU), ali je nekim ljudima potrebno i više od 2000 IU na dan.
Zato je neophodno povremeno meriti nivo vitamina D i dnevnu dozu prilagođavati individualnim potrebama svake osobe. Vitamin D se razgrađuje u mastima, i zato ga treba uzeti sa najvećim obrokom tokom dana. Dokazano je da to povećava apsorpciju i do 50%.
Zašto je važno da se uz vitamin D istovremeno uzima i vitamin K2?
Vitamin D je ključan za unos kalcijuma u organizam, ali nije dovoljan za pravilnu preraspodelu unetog kalcijuma. Naime, kalcijum ide u kosti, ali može da se taloži i u krvnim sudovima (zakrečavanje krvnih sudova ili arterioskleroza), zglobovima, jetri, bubrezima i drugim organima i tkivima. Vitamin koji raspodeljuje kalcijum u organizmu i obezbeđuje da se kalcijum taloži u kosti a da se ne nakuplja u krvnim sudovima, i drugim mekim tkivima jeste vitamin K2.
Dovoljan nivo vitamina K2 aktivira molekul koji se zove osteocalcin, a osteokalcin veže kalcijum i ugrađuje ga u kosti. Istovremeno, vitamin K2 aktivira molekul matrix gla protein, koji uklanja kalcijum iz arterija i drugih mekih tkiva.
Koliko je vitamin K2 važan za kvalitet naših kostiju, krvnih sudova i opšte zdravlje?
EPIK studija je pokazala da za svakih 10 mikrograma vitamina K2 koji unesemo u naš organizam dnevno, smanjimo rizik infarkta srca za 9%. Ispitivanja su pokazala da MK-7 oblik vitamina K2 povećava elastičnost krvnih sudova, smanjuje rizik od prerane smrti i takođe povećava čvrstinu kostiju i smanjuje rizik od preloma zbog slabih kostiju.
Kako da najbolje pomognemo našim kostima i krvnim sudovima?
Potrebno je uzimati istovremeno vitamin D i vitamin K2. Preporučene doze vitamina K2 u toj kombinaciji su od 90 mikrograma (mcg), do 120 mcg dnevno, a preporučene doze vitamina D su za većinu odrsalih osoba 2000 IU dnevno.
Istraživači Federalnog tehnološkog instituta ETH Cirih napravili su mikrorobote veličine manje od dva milimetra, koji se kreću kroz krvne sudove i isporučuju lekove tamo gde su potrebni kako bi sprečili moždani udar.
Glavni tehnološki direktor u kineskoj kompaniji "Lonvi biosajensiz" u Šenženu Liu Ćinghua izjavio je da, zahvaljujući rezultatima najnovijih istraživanja, u narednim godinama niko neće patiti od raka.
Naučnici su identifikovali specifičnu grupu neurona u amigdali koji direktno pokreću anksioznost, a njihova hiperaktivnost povezana je i s razvojem depresije i poremećaja društvenog ponašanja.
Novembar je mesec borbe protiv raka pluća od koga godišnje u Srbiji oboli više od 7.000 ljudi, a premine oko 5.000 - a u 90 odsto slučajeva rak pluća uzrokuje udisanje duvanskog dima.
Višejezičnost može odložiti kognitivno starenje i zaštititi od demencije, a efekat se čak povećava s brojem jezika koje govorite, rezultati su istraživanja Univerziteta Triniti u Dablinu.
Iako često čujemo da je doručak najvažniji obrok u danu, nova istraživanja pokazuju da vreme kada doručkujemo može igrati značajnu ulogu u dugovečnosti i celokupnom zdravlju, posebno kako starimo.
Na osnovu trenutnih naučnih saznanja, ne postoje dokazi koji bi uspostavili vezu između uzimanja paracetamola tokom trudnoće i razvoja poremećaja iz autističnog spektra kod dece.
Naučnici su postigli veliki napredak u projektu mapiranja razvoja ljudskog mozga koji ima za cilj da prikaže kako se različite vrste moždanih ćelija formiraju i sazrevaju od najranijih embrionalnih faza do odraslog doba.
Neprekidan san je moderna navika, a ne evoluciona konstanta - što objašnjava zašto se mnogi od nas probude u tri sata ujutru i pitaju da li nešto nije u redu.
Najezde bubašvaba ne donose samo gadne scene insekata koji mile po zidovima i gmižu po podu – one ispunjavaju domove alergenima i bakterijskim toksinima koji mogu izazvati astmu i alergije.
U Srbiji je u periodu od 27. oktobra do 2. novembra evidentirano 6.255 slučajeva oboljenja sličnih gripu, saopštio je Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut".
