Srce je organ koji brže stari: Evo kako da ga "podmladite"
Možda mislite da sa svakim rođendanom vaše srce postaje starije, ali u stvarnosti, vaše srce ponekad stari brže od vas.
Foto: Pixabay (ilustracija)
Američki centar za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC) upozorava da je srce čak polovine odraslih muškaraca i 20 odsto žena u SAD pet godina starije od njihovog hronološkog uzrasta. Za Afroamerikance razlika može biti čak 11 godina.
Kardiolog dr Vikas Sander, objasnio je kako naše srce godinama stari, kako možemo da utvrdimo da li prerano stari i otkrio na koje sve načine možete održati svoje srce zdravim i mladim.
Kako možemo znati da srce prerano stari?
Pošto je moguće da srce stari brže od hronološkog uzrasta, možete dobiti predstavu o tome koliko bi moglo biti vaše 'srčano doba' pomoću kalkulatora starosti srca.
To je način kvantifikacije vašeg kardiovaskularnog uzrasta na osnovu različitih faktora rizika kao što su visok krvni pritisak, prošli zdravstveni problemi i porodična istorija, kaže Klivlend klinika, piše Tportal, a prenosi N1.
Zašto je to važno?
Hronološki starija srca verovatnije imaju čvršće, kalcifikovane arterije, zadebljano i čvršće mišićno tkivo, abnormalnosti u njihovom provodnom sistemu i disfunkcionalne zaliske.
Još jedan noviji način za kvantifikaciju ukupnog rizika od kardiovaskularnih bolesti je korišćenje kalkulatora kardiovaskularnog rizika Američkog udruženja za srce i Američkog koledža kardiologije.
Ovaj onlajn alat koristi slične metrike za određivanje osnovnog rizika od aterosklerotičnih kardiovaskularnih bolesti u narednih 10 godina.
Starije srce ili povećan rizik od srčanih bolesti definitivno nije nešto što niko želi, ali dobra vest je da poznavanje ovih informacija može pomoći vama i vašem lekaru da sprečite probleme u budućnosti.
Rizici povezani sa bržim starenjem srca
Faktori kao što je vaša zdravstvena istorija mogu pomoći vašem lekaru da dobije predstavu o tome koliko je staro vaše srce i vaš ukupni rizik od kardiovaskularnih bolesti. Geni koje ste nasledili od roditelja mogu igrati ulogu, ali su važni i drugi faktori životnog stila.
Dok se neke od njih ne mogu promeniti, većinom se može upravljati.
Ovi faktori rizika uključuju:
Hronološka starost - rizik od srčanih oboljenja počinje da raste posle 55. godine, kada krvni sudovi počinju da se ukrućuju, a doživotno nakupljanje plaka u arterijama počinje da ometa protok krvi.
Pol - muškarci razvijaju srčane bolesti oko 10 godina ranije od žena i ljudi sa AFAB. Žene su generalno zaštićene estrogenom sve do nakon menopauze, kada njihov rizik od srčanih oboljenja počinje da se poklapa sa rizikom muškaraca.
Porodična istorija - vaš rizik od srčanih oboljenja je veći ako je vašem ocu ili bratu dijagnostikovana bolest pre 55. godine ili vašoj majci ili sestri pre 65. godine.
Krvni pritisak - krvni pritisak iznad 120/80 mmHg stari srce.
Holesterol - što je veći nivo holesterola, starije je vaše srce.
Pušenje - svako pušenje povećava rizik od srčanog udara, čak i ako je to samo povremeno. Izlaganje pasivnom pušenju takođe može biti opasno.
Težina - prekomerna težina i gojaznost opterećuju vaše srce.
Dijabetes - dijabetes ili predijabetes vas izlažu većem riziku od srčanih problema.
"Znamo da je najvažniji način za prevenciju kardiovaskularnih bolesti kao što su ateroskleroza, srčana insuficijencija i atrijalna fibrilacija promocija zdravog načina života tokom života, i koristimo timski pristup da pomognemo našim pacijentima da to postignu", savetuje dr Sander.
Kako održati svoje srce mladim i zdravim
Nikada niste prestari i nikada nije kasno da smanjite svoje faktore rizika - i starost vašeg srca.
Evo nekoliko stvari koje možete učiniti da pomognete svom srcu da ostane zdravo što je duže moguće:
Vodite računa o svojim hroničnim bolestima ili stanjima. Održavanje krvnog pritiska u normalnom opsegu može smanjiti rizik. Isto važi i za dijabetes i visok holesterol.
Druge bolesti, kao što je bolest štitne žlezde, kao i neki lekovi, mogu oslabiti vaše srce. Radite redovne kontrole, pridržavajte se plana lečenja vašeg lekara i uzimajte lekove kako vam je propisano.
Ostanite aktivni. Srcu je potrebna vežba da bi održalo formu. Vežbanje povećava snagu pumpanja vašeg srca i pomaže u isporuci kiseonika u celo telo.
Redovna vežba takođe pomaže u održavanju težine i krvnog pritiska i smanjuje stres. Ako imate bolest koja otežava vežbanje, potražite modifikovani program vežbanja koji bolje odgovara vašim sposobnostima.
"Preporučujemo da imate za cilj najmanje 150 minuta fizičke aktivnosti umerenog intenziteta, na primer, tenis u parovima ili brzo hodanje", predlaže dr Sander.
Hranite se zdravo. Drugi način da svaki dan pokažete brigu o svom srcu je da se hranite zdravo. To je zato što mnogi sastojci u hrani koju konzumiramo mogu pomoći u održavanju uravnoteženog nivoa holesterola i optimalnog krvnog pritiska.
Ali ne brinite, to ne znači automatski da morate potpuno da izbacite svu svoju omiljenu hranu.
Ishrana za zdravlje srca može samo značiti uključivanje više stvari na jelovnik kao što su integralne žitarice, povrće i nemasni proteini. Dr Sander takođe preporučuje izbegavanje trans masti (loše masti, koje su veštački proizvedene za očuvanje hrane), kao i štedljivu potrošnju zasićenih masti, soli i rafinisanog šećera.
Prestanite da pušite. Ovo je apsolutno neophodno da zaštitite svoje srce. Duvan izaziva veliku zavisnost, a prestanak pušenja je težak: prosečna osoba pokuša sedam puta pre nego što uspe.
Razgovarajte sa svojim lekarom o planu za odvikavanje od pušenja – verujte mi, to je jedna od najboljih stvari koje možete da uradite da biste vodili računa o svom srcu.
Umereno sa alkoholom. Smanjenje unosa alkohola je još jedan odličan način da održite svoje srce u dobroj formi. Prekomerno pijenje je povezano sa kardiovaskularnim stanjima kao što su visok krvni pritisak, kardiomiopatija i veći rizik od moždanog udara.
Generalno, najbolje je da ne pijete više od dva pića ako ste muškarac i ne više od jednog pića ako ste žena.
Ako želite da promenite svoje navike pijenja i ne znate odakle da počnete, razgovor sa lekarom je odličan prvi korak. On vam može dati korisne smernice na osnovu vašeg zdravlja i navika u pogledu pijenja.
Ne zaboravite na redovne kontrole.
Ponekad vašem srcu može biti potreban pregled čak i ako smatrate da vam nije potreban. Zato je dobra ideja da idete na redovne preglede kako bi vaš lekar mogao da testira vaš krvni pritisak, trigliceride, glukozu i holesterol na prazan želudac, ili samo da priča o simptomima koje imate.
Na taj način, vaš lekar može pomoći u identifikaciji srčanih problema pre nego što izazovu ozbiljne probleme.
Pročitaj još
Nemojte zanemariti neobične simptome.
Iako su redovni pregledi važni, takođe je ključno da slušate svoje telo kada vam govori da nešto nije u redu. Stoga, ako osetite bilo koji od ovih simptoma, odmah se obratite lekaru:
- Kratkoća daha
- Otok u nogama
- Bol u grudima
- Neobjašnjiv umor.
- Iznenadna promena tolerancije vežbanja
- Lupanje srca
- Konfuzija
- Vrtoglavica
Poslednji savet: Kako starite, vašem srcu će možda trebati dodatna briga i pažnja. Ali postoje načini da održite svoje srce mladim i zdravim. Praćenje zdravih navika i slušanje svog tela pomaže da vaše srce ostane zdravo što je duže moguće.
Ako patite od bilo koje specifične srčane bolesti, obavezno razgovarajte sa svojim lekarom o najboljim načinima da svoje srce održite mladim što je duže moguće.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
Loša navika koja dovodi do opadanja kose
21.11.2025.•
2
Ukoliko svakodnevno konzumirate cigarete, možda bi trebalo da smanjite ili potpuno prestanete kako biste sprečili opadanje kose.
Batut: Od 10. do 16. novembra više od 5.600 slučajeva oboljenja sličnih gripu
20.11.2025.•
1
Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" saopštio je da je na teritoriji Srbije od 10. do 16 novembra zabeleženo 5.655 slučajeva oboljenja sličnih gripu.
Nedostatak joda: Tihi poremećaj koji remeti rad štitne žlezde i ceo organizam
20.11.2025.•
0
Jod je mali mineral, ali ima ogroman značaj za telo.
Najveći svetski pregled istraživanja pokazao: Ultraprerađena hrana šteti svim organima
20.11.2025.•
0
Visoko prerađena hrana šteti svim organima ljudskog tela i predstavlja ozbiljnu pretnju po globalno zdravlje.
Naučnici došli do otkrića koje može usporiti starenje
19.11.2025.•
0
Naučnici sa Univerziteta Ben-Gurion u Negevu veruju da su identifikovali do sada nepoznatu pomoćnu ćeliju koja može da ima ključnu ulogu u tome kako naš imuni sistem stari i kako se organizam nosi sa oštećenim ćelijama.
SZO: Upotreba AI u zdravstvu napreduje, Evropa treba da ojača zakonske mere zaštite
19.11.2025.•
0
Upotreba alata veštačke inteligencije (AI) u zdravstvu brzo napreduje u Evropi, ali joj nedostaju neophodne zakonske mere zaštite pacijenata i zdravstvenih radnika, saopštila je Svetska zdravstvena organizacija (SZO).
U Srbiji pola miliona građana ima hroničnu opstruktivnu bolest pluća, a trećina odraslih su pušači
19.11.2025.•
0
Oko pola miliona ljudi u Srbiji boluje od hronične opstruktivne bolesti pluća, dok trećina odraslih i dalje aktivno puši.
Esvatini i Zambija prve u Africi dobile injekciju protiv HIV-a
19.11.2025.•
0
Esvatini je postala prva afrička zemlja koja je dobila lenakapavir, prvu injekciju za prevenciju HIV-a koja se daje dva puta godišnje.
Raste broj pneumokoknih infekcija u Srbiji: Vakcinisano tek 9.000 građana iz rizičnih grupa
18.11.2025.•
1
U Srbiji raste broj pneumokoknih infekcija, s vakcinisano je tek 9.000 građana iz ritzičniuh grupa, saopštili su danas nadležni.
Naučnici razvijaju mikrorobote koji plivaju kroz krv da bi sprečili moždani udar
16.11.2025.•
2
Istraživači Federalnog tehnološkog instituta ETH Cirih napravili su mikrorobote veličine manje od dva milimetra, koji se kreću kroz krvne sudove i isporučuju lekove tamo gde su potrebni kako bi sprečili moždani udar.
Kineski naučnici tvrde da su otkrili lek koji zaustavlja starenje
16.11.2025.•
1
Glavni tehnološki direktor u kineskoj kompaniji "Lonvi biosajensiz" u Šenženu Liu Ćinghua izjavio je da, zahvaljujući rezultatima najnovijih istraživanja, u narednim godinama niko neće patiti od raka.
Identifikovani neuroni u amigdali koji pokreću anksioznost
16.11.2025.•
0
Naučnici su identifikovali specifičnu grupu neurona u amigdali koji direktno pokreću anksioznost, a njihova hiperaktivnost povezana je i s razvojem depresije i poremećaja društvenog ponašanja.
Mikroplastika i mozak: Moguća veza sa demencijom
15.11.2025.•
0
Mikroplastika u ljudskom organizmu mogla bi da ima mnogo dublji uticaj na zdravlje nego što se do sada mislilo.
Trećina stanovnika Srbije puši: Koliko to košta finansijski, a koliko zdravstveno?
14.11.2025.•
2
Novembar je mesec borbe protiv raka pluća od koga godišnje u Srbiji oboli više od 7.000 ljudi, a premine oko 5.000 - a u 90 odsto slučajeva rak pluća uzrokuje udisanje duvanskog dima.
Probleme sa erekcijom mogu da izazovu razne stvari
14.11.2025.•
2
Predviđa se da će do kraja 2025. godine više od 30 miliona muškaraca na svetu imati erektilnu disfunkciju.
Prošle godine preminulo njih 63 čekajući organ: Srbija među zemljama sa najnižom stopom transplantacija
12.11.2025.•
6
Tokom 2024. godine u Srbiji su preminula čak 63 pacijenata koji su čekali na transplantaciju.
Ljudima koji govore više jezika mozak sporije stari i imaju manji rizik od demencije
12.11.2025.•
2
Višejezičnost može odložiti kognitivno starenje i zaštititi od demencije, a efekat se čak povećava s brojem jezika koje govorite, rezultati su istraživanja Univerziteta Triniti u Dablinu.
Lekari iz Škotske i SAD izveli prvu robotsku operaciju moždanog udara na svetu
12.11.2025.•
0
Lekari iz Škotske i SAD izveli su, kako se veruje, prvu robotsku operaciju moždanog udara na svetu, saopštili su stručnjaci s Univerziteta u Dandiju.
Ovo je najbolje vreme za doručak ako želite da živite duže
12.11.2025.•
3
Iako često čujemo da je doručak najvažniji obrok u danu, nova istraživanja pokazuju da vreme kada doručkujemo može igrati značajnu ulogu u dugovečnosti i celokupnom zdravlju, posebno kako starimo.
Previše soli ne škodi samo srcu: Šta pokazuju nova istraživanja?
11.11.2025.•
2
Već više od dve decenije stručnjaci upozoravaju da prekomeran unos soli šteti srcu i krvnim sudovima.
Sezona prehlada u toku: Ovaj prirodni napitak jača imunitet
11.11.2025.•
1
U sezoni prehlada i bolova u grlu mnogi traže prirodan način da ojačaju imunitet i ubrzaju oporavak.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar