Srce je organ koji brže stari: Evo kako da ga "podmladite"
Možda mislite da sa svakim rođendanom vaše srce postaje starije, ali u stvarnosti, vaše srce ponekad stari brže od vas.
Foto: Pixabay (ilustracija)
Američki centar za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC) upozorava da je srce čak polovine odraslih muškaraca i 20 odsto žena u SAD pet godina starije od njihovog hronološkog uzrasta. Za Afroamerikance razlika može biti čak 11 godina.
Kardiolog dr Vikas Sander, objasnio je kako naše srce godinama stari, kako možemo da utvrdimo da li prerano stari i otkrio na koje sve načine možete održati svoje srce zdravim i mladim.
Kako možemo znati da srce prerano stari?
Pošto je moguće da srce stari brže od hronološkog uzrasta, možete dobiti predstavu o tome koliko bi moglo biti vaše 'srčano doba' pomoću kalkulatora starosti srca.
To je način kvantifikacije vašeg kardiovaskularnog uzrasta na osnovu različitih faktora rizika kao što su visok krvni pritisak, prošli zdravstveni problemi i porodična istorija, kaže Klivlend klinika, piše Tportal, a prenosi N1.
Zašto je to važno?
Hronološki starija srca verovatnije imaju čvršće, kalcifikovane arterije, zadebljano i čvršće mišićno tkivo, abnormalnosti u njihovom provodnom sistemu i disfunkcionalne zaliske.
Još jedan noviji način za kvantifikaciju ukupnog rizika od kardiovaskularnih bolesti je korišćenje kalkulatora kardiovaskularnog rizika Američkog udruženja za srce i Američkog koledža kardiologije.
Ovaj onlajn alat koristi slične metrike za određivanje osnovnog rizika od aterosklerotičnih kardiovaskularnih bolesti u narednih 10 godina.
Starije srce ili povećan rizik od srčanih bolesti definitivno nije nešto što niko želi, ali dobra vest je da poznavanje ovih informacija može pomoći vama i vašem lekaru da sprečite probleme u budućnosti.
Rizici povezani sa bržim starenjem srca
Faktori kao što je vaša zdravstvena istorija mogu pomoći vašem lekaru da dobije predstavu o tome koliko je staro vaše srce i vaš ukupni rizik od kardiovaskularnih bolesti. Geni koje ste nasledili od roditelja mogu igrati ulogu, ali su važni i drugi faktori životnog stila.
Dok se neke od njih ne mogu promeniti, većinom se može upravljati.
Ovi faktori rizika uključuju:
Hronološka starost - rizik od srčanih oboljenja počinje da raste posle 55. godine, kada krvni sudovi počinju da se ukrućuju, a doživotno nakupljanje plaka u arterijama počinje da ometa protok krvi.
Pol - muškarci razvijaju srčane bolesti oko 10 godina ranije od žena i ljudi sa AFAB. Žene su generalno zaštićene estrogenom sve do nakon menopauze, kada njihov rizik od srčanih oboljenja počinje da se poklapa sa rizikom muškaraca.
Porodična istorija - vaš rizik od srčanih oboljenja je veći ako je vašem ocu ili bratu dijagnostikovana bolest pre 55. godine ili vašoj majci ili sestri pre 65. godine.
Krvni pritisak - krvni pritisak iznad 120/80 mmHg stari srce.
Holesterol - što je veći nivo holesterola, starije je vaše srce.
Pušenje - svako pušenje povećava rizik od srčanog udara, čak i ako je to samo povremeno. Izlaganje pasivnom pušenju takođe može biti opasno.
Težina - prekomerna težina i gojaznost opterećuju vaše srce.
Dijabetes - dijabetes ili predijabetes vas izlažu većem riziku od srčanih problema.
"Znamo da je najvažniji način za prevenciju kardiovaskularnih bolesti kao što su ateroskleroza, srčana insuficijencija i atrijalna fibrilacija promocija zdravog načina života tokom života, i koristimo timski pristup da pomognemo našim pacijentima da to postignu", savetuje dr Sander.
Kako održati svoje srce mladim i zdravim
Nikada niste prestari i nikada nije kasno da smanjite svoje faktore rizika - i starost vašeg srca.
Evo nekoliko stvari koje možete učiniti da pomognete svom srcu da ostane zdravo što je duže moguće:
Vodite računa o svojim hroničnim bolestima ili stanjima. Održavanje krvnog pritiska u normalnom opsegu može smanjiti rizik. Isto važi i za dijabetes i visok holesterol.
Druge bolesti, kao što je bolest štitne žlezde, kao i neki lekovi, mogu oslabiti vaše srce. Radite redovne kontrole, pridržavajte se plana lečenja vašeg lekara i uzimajte lekove kako vam je propisano.
Ostanite aktivni. Srcu je potrebna vežba da bi održalo formu. Vežbanje povećava snagu pumpanja vašeg srca i pomaže u isporuci kiseonika u celo telo.
Redovna vežba takođe pomaže u održavanju težine i krvnog pritiska i smanjuje stres. Ako imate bolest koja otežava vežbanje, potražite modifikovani program vežbanja koji bolje odgovara vašim sposobnostima.
"Preporučujemo da imate za cilj najmanje 150 minuta fizičke aktivnosti umerenog intenziteta, na primer, tenis u parovima ili brzo hodanje", predlaže dr Sander.
Hranite se zdravo. Drugi način da svaki dan pokažete brigu o svom srcu je da se hranite zdravo. To je zato što mnogi sastojci u hrani koju konzumiramo mogu pomoći u održavanju uravnoteženog nivoa holesterola i optimalnog krvnog pritiska.
Ali ne brinite, to ne znači automatski da morate potpuno da izbacite svu svoju omiljenu hranu.
Ishrana za zdravlje srca može samo značiti uključivanje više stvari na jelovnik kao što su integralne žitarice, povrće i nemasni proteini. Dr Sander takođe preporučuje izbegavanje trans masti (loše masti, koje su veštački proizvedene za očuvanje hrane), kao i štedljivu potrošnju zasićenih masti, soli i rafinisanog šećera.
Prestanite da pušite. Ovo je apsolutno neophodno da zaštitite svoje srce. Duvan izaziva veliku zavisnost, a prestanak pušenja je težak: prosečna osoba pokuša sedam puta pre nego što uspe.
Razgovarajte sa svojim lekarom o planu za odvikavanje od pušenja – verujte mi, to je jedna od najboljih stvari koje možete da uradite da biste vodili računa o svom srcu.
Umereno sa alkoholom. Smanjenje unosa alkohola je još jedan odličan način da održite svoje srce u dobroj formi. Prekomerno pijenje je povezano sa kardiovaskularnim stanjima kao što su visok krvni pritisak, kardiomiopatija i veći rizik od moždanog udara.
Generalno, najbolje je da ne pijete više od dva pića ako ste muškarac i ne više od jednog pića ako ste žena.
Ako želite da promenite svoje navike pijenja i ne znate odakle da počnete, razgovor sa lekarom je odličan prvi korak. On vam može dati korisne smernice na osnovu vašeg zdravlja i navika u pogledu pijenja.
Ne zaboravite na redovne kontrole.
Ponekad vašem srcu može biti potreban pregled čak i ako smatrate da vam nije potreban. Zato je dobra ideja da idete na redovne preglede kako bi vaš lekar mogao da testira vaš krvni pritisak, trigliceride, glukozu i holesterol na prazan želudac, ili samo da priča o simptomima koje imate.
Na taj način, vaš lekar može pomoći u identifikaciji srčanih problema pre nego što izazovu ozbiljne probleme.
Pročitaj još
Nemojte zanemariti neobične simptome.
Iako su redovni pregledi važni, takođe je ključno da slušate svoje telo kada vam govori da nešto nije u redu. Stoga, ako osetite bilo koji od ovih simptoma, odmah se obratite lekaru:
- Kratkoća daha
- Otok u nogama
- Bol u grudima
- Neobjašnjiv umor.
- Iznenadna promena tolerancije vežbanja
- Lupanje srca
- Konfuzija
- Vrtoglavica
Poslednji savet: Kako starite, vašem srcu će možda trebati dodatna briga i pažnja. Ali postoje načini da održite svoje srce mladim i zdravim. Praćenje zdravih navika i slušanje svog tela pomaže da vaše srce ostane zdravo što je duže moguće.
Ako patite od bilo koje specifične srčane bolesti, obavezno razgovarajte sa svojim lekarom o najboljim načinima da svoje srce održite mladim što je duže moguće.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
Batut: Prošle godine u Srbiji registrovano skoro 900 obolelih od morbila
30.04.2025.•
0
Institut za javno zdravlje Srbije objavio je, povodom nedelje imunizacije u Evropskom regionu, da je imunizacija jedna od najuspešnijih javnozdravstvenih inicijatava.
Novi senzori za dijabetičare biće besplatni do 18. godine
29.04.2025.•
0
Senzori "Fri stajl libre 2 plus" za kontinuirano merenje šećera kod obolelih od dijabetesa registrovani su u Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije.
Doktorka objašnjava: Šta treba znati o urinarnim infekcijama kod žena
29.04.2025.•
0
Mnoge žene primećuju da su simptomi urinarnih infekcija izraženiji u određenim fazama menstrualnog ciklusa, posebno tokom predmenstrualnog sindroma (PMS).
Slovenija zabranila e-cigarete s aromama, kazne i do 5.000 evra
28.04.2025.•
6
U Sloveniji je na snagu stupila zabrana prodaje i kupovine elektronskih cigareta s aromama.
Sok od celera: Potencijalno najmoćniji lek našeg vremena
27.04.2025.•
0
Sok od celera bi, prema rečima doktora, mogao da bude "najmoćniji lek našeg vremena".
Promene u ustima mogu biti upozorenje na visoki holesterol
27.04.2025.•
0
Zdravlje usne duplje mnogo je više od estetskog izgleda - ono može biti pokazatelj opšteg stanja vašeg organizma.
Neuronaučnica: Evo šta se događa s našim telom ako previše spavamo
27.04.2025.•
1
Svi znamo koliko je loše kad ne spavamo dovoljno. Ali jeste li se ikad zapitali može li i previše sna biti štetno?
Veštačka inteligencija može da otkrije rak pluća mesecima unapred iz osnovnih medicinskih analiza
27.04.2025.•
0
Veštačka inteligencija (AI) može da otkrije rak pluća mesecima unapred koristeći samo osnovne podatke iz medicinske analize lekara opšte prakse.
Ukoliko pušite, pijete i ne vežbate, naučnici kažu: Posledice ćete osetiti od 36. godine
27.04.2025.•
2
Naučnici upozoravaju da se efekti pušenja, prekomerne konzumacije alkohola i nedovoljne fizičke aktivnosti osećaju već od 36. godine.
Besplatni preventivni pregledi kože 12. maja širom Srbije
26.04.2025.•
1
Bez uputa i knjižice, besplatni pregledi kože organizuju se 12. maja širom Srbije, a potrebno je samo da se pre toga - zakažu.
Tvoja štitna, tvoj štit: Karavan besplatnih pregleda štitne žlezde uz podršku Fondacije Mozzart
25.04.2025.•
0
Možda je ne vidite, možda o njoj ne razmišljate svakog dana – ali štitna žlezda neumorno radi za naše telo, od prvog jutarnjeg daha do poslednjeg koraka dana.
Naučnici veruju da su pronašli "okidač" za epidemiju kancera kod mlađih od 50 godina
24.04.2025.•
4
Naučnici su otkrili jedinstvene genetske promene u digestivnom traktu obolelih, koje su uzrokovane toksinima koje luče sojevi E. coli.
Sve više ljudi zavisno od kapi za nos - mogu izazvati ozbiljna oštećenja
24.04.2025.•
1
Ono što za mnoge počinje kao bezazleno rešenje za zapušen nos, može se pretvoriti u opasnu zavisnost sa ozbiljnim posledicama.
Ljubičić: Trenutno najprisutniji polen drveća, "mace" nisu alergeni
23.04.2025.•
0
Beli delovi plodova topole, poznatiji kao mace, sve su prisutniji, ali oni ne predstavljaju alergene i nisu uzročnici poremećaja zdravlja.
Jednostavan test otkriva očekivani životni vek kod starijih osoba
21.04.2025.•
1
Koliko životinja mogu stariji ljudi da nabroje za 90 sekundi? Desetak, ili preko 30? Prema novoj studiji, rezultat bi mogao da predvidi koliki im je životni vek.
Beli hleb i slatkiši loše utiču na san: Stručnjaci savetuju povrće, mahunarke i avokado
21.04.2025.•
1
Ako ste ikada ležali budni posle kasne i "teške" večere, možda je vreme da preispitate šta jedete pred spavanje.
Deset (ne)očekivanih simptoma menopauze o kojima se retko govori
20.04.2025.•
3
Menopauza je prirodna faza u životu žene koja se obično javlja između 45. i 55. godine i često je povezana sa poznatim tegobama kao što su talasi vrućine ili neredovna menstruacija.
Najstariji donor: Hirurzi u Padovi presadili jetru 99-ogodišnje žene
20.04.2025.•
0
Specijalizovani hirurški tim Univerzitetske bolnice u Padovi uspešno je sinoć obavio transplantaciju jetre koju je donirala 99-godišnja žena, najstariji donor do sada.
Batut savetuje: Ako ste postili - polako pređite sa posne na mrsnu hranu
20.04.2025.•
1
Prelazak sa posne na mrsnu hranu treba da bude postepen, ukazao je Institut za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut" povodom prestanka uskršnjeg posta.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar