Studija: Najezde bubašvaba povećavaju rizik od astme i alergija
Najezde bubašvaba ne donose samo gadne scene insekata koji mile po zidovima i gmižu po podu – one ispunjavaju domove alergenima i bakterijskim toksinima koji mogu izazvati astmu i alergije.
Foto: Pixabay (ilustracija)
Istraživači sa Državnog univerziteta Severne Karoline otkrili su da veće najezde donose i više toksina, posebno od ženki bubašvaba. Kada su se posle dezinsekcije štetočine eliminisale, i nivoi alergena i endotoksina naglo su opali, piše RTS.
Otkrića ističu da je suzbijanje štetočina ključno za čistiji i zdraviji vazduh u zatvorenim prostorima.
Istraživači sa Državnog univerziteta Severne Karoline utvrdili su jasnu povezanost između obima najezde bubašvaba u domovima i količine alergena i bakterijskih toksina poznatih kao endotoksini koji se nalaze u unutrašnjem prostoru.
Endotoksini su fragmenti ćelijskog zida bakterija koji se oslobađaju kada bakterije uginu. Pošto bubašvabe konzumiraju širok spektar hranjivih materija, poseduju raznovrsnu crevnu mikrobiotu. Prethodne studije pokazale su da ovi insekti izbacuju velike količine endotoksina preko svog izmeta.
Iako ih i ljudi i kućni ljubimci mogu proizvoditi, istraživači su otkrili da je značajan deo endotoksina pronađenih u kućnoj prašini poticao iz fekalija bubašvaba.
"Endotoksini su važni za ljudsko zdravlje, jer je pokazano da njihovo udisanje izaziva alergijske reakcije. Ranija istraživanja u američkim domovima pokazala su da su nivoi endotoksina mnogo veći u domovima gde su sami stanari prijavili prisustvo bubašvaba; ta povezanost je jača u domovima sa niskim primanjima nego u porodičnim kućama", rekao je Kobi Šal, istaknuti profesor entomologije Blanton Dž. Vitmajr na Državnom univerzitetu Severne Karoline i jedan od koautora studije.
Kako je sprovedeno istraživanje
Istraživanje je sprovedeno u višeporodičnim stambenim kompleksima u Raliju, Severna Karolina. Naučnici su merili stepen najezde, uz nivo alergena i endotoksina u svakom domaćinstvu. Da bi uspostavili početna merenja, uzorci sedimentne i vazdušne prašine sakupljeni su pre početka bilo kakvog tretmana.
Rezultati su pokazali da su zaraženi domovi sadržali visoke količine endotoksina, pri čemu su ženke bubašvaba proizvodile otprilike dvostruko više nego mužjaci.
Pročitaj još
"Ženke jedu više od mužjaka, pa se samim tim iz njihovog izmeta oslobađa više endotoksina", objasnila je Madhavi Kakumanu, istraživač na Državnom univerzitetu Severne Karoline u Šalovoj laboratoriji i koautorka rada. Dodala je i da kuhinje obično sadrže više endotoksina nego spavaće sobe, jer bubašvabe tamo imaju obilje hrane.
Testiranje efikasnosti suzbijanja štetočina
Inficirani stanovi podeljeni su u dve kategorije: netretirani i oni koji su dobili profesionalnu dezinsekciju radi uklanjanja bubašvaba. Istraživači su uključili i kontrolnu grupu stanova bez najezde. Uzorci prašine i insekata ponovo su prikupljeni nakon tri i šest meseci.
Domovi koji nisu bili tretirani konstantno su pokazivali visok nivo i alergena i endotoksina tokom čitave studije. Nasuprot tome, većina stanova u kojima je izvršena dezinsekcija bila je očišćena od bubašvaba i pokazala značajno smanjenje alergena i endotoksina.
"Kada eliminišete bubašvabe, eliminišete i njihove alergene. Malo smanjenje broja bubašvaba ne snižava nivo alergena, jer preostale žive bubašvabe nastavljaju da ih ispuštaju. Endotoksini su se značajno smanjili u domovima gde su bubašvabe eliminisane. Ova studija pokazuje da su bubašvabe najvažniji izvor endotoksina u zaraženim domovima", rekao je Šal.
Šal je naveo da će buduća istraživanja ispitivati kako alergeni bubašvaba i endotoksini deluju u životinjskim modelima astme, kao što su miševi.
"Postoji indikacija da astma može biti teža zbog interakcije alergena i endotoksina. Želimo da vidimo da li je to zaista slučaj kod miševa", naveo je Šal.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
Genetika i zdravlje: Koja stanja možete naslediti od roditelja?
14.03.2026.•
0
Iako su brojna zdravstvena stanja posledica načina života ili jednostavno loše sreće, genetika igra ključnu ulogu u sklonosti određenim bolestima.
Kako pravilna ishrana može pomoći u borbi protiv prolećnog umora?
13.03.2026.•
0
Institut za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut" saopštio je da je u proleće uobičajeno da ljudi osećaju manjak energije, jer je organizmu potrebno vreme da se prilagodi na duže dane i više sunčeve svetlosti.
Psiholozi i psihoterapeuti: U čemu je problem?
13.03.2026.•
4
Već godinu dana vodi se rasprava između Saveza društava psihoterapeuta Srbije i Društva psihologa Srbije.
Često dišemo kroz samo jednu nozdrvu - evo zašto
13.03.2026.•
0
Jedna od najneugodnijih stvari kod bolesti ili sezonskih alergija jeste to što nam se nos začepi.
Srpska naučnica dobitnica je regionalne nagrade u oblasti medicine: Tableta namenjena bebama
13.03.2026.•
2
Srpska naučnica Milica Bajčetić dobitnica je regionalne nagrade u oblasti medicine "International Medis Awards for Medical Research" za prvu inovativnu tabletu namenjenu bebama.
Udruženje pacijenata: Bolest bubrega ima 700.000 ljudi u Srbiji, bitno rano otkrivanje i lečenje
12.03.2026.•
0
Hronična bolest bubrega pogađa oko deset odsto svetske populacije, a procenjuje se da u Srbiji sa tim oboljenjem živi oko 700.000 građana, saopštilo je Udruženja pacijenata "Zajedno za novi život".
Fotografija vaše ruke mogla bi otkriti redak zdravstveni poremećaj
12.03.2026.•
0
Gatanje iz dlana možda ne može predvideti vašu budućnost, ali ako okrenete ruku, to bi moglo otkriti ključne informacije o tome koliko dugo biste mogli živeti.
U Srbiji počinje sprovođenje TAVI procedure kod dece o trošku RFZO
12.03.2026.•
0
Minimalno invazivna TAVI metoda zamene aortnog zaliska prvi put u Srbiji će početi da se primenjuje kod dece.
Koliko jagode zapravo imaju vitamina?
12.03.2026.•
2
Jagode su jedno od najpopularnijih prolećnih voća, a osim što su slatke i osvežavajuće, poznate su i po visokom udelu vitamina.
Šta je zdravije: Zeleni čaj ili mača?
12.03.2026.•
2
I zeleni čaj i mača su bogati izvori antioksidanata, sićušnih ali moćnih jedinjenja koja štite vaše ćelije od oštećenja izazvanih reaktivnim jedinjenjima koja se zovu slobodni radikali.
Šta se dešava sa vašim krvnim pritiskom kada smanjite unos soli
12.03.2026.•
0
Većina ljudi konzumira previše soli - oko devet grama dnevno. Smanjenje unosa soli može pomoći u snižavanju krvnog pritiska.
I previše sna može biti štetno po zdravlje
12.03.2026.•
1
Iako se stalno upozorava na opasnosti nedovoljnog sna, retko kad se govori o tome da i previše sna može biti štetno.
Savet gastroenterologa: Ovo je najbolja večera za zdravlje creva
11.03.2026.•
0
Ako želite da unapredite zdravlje creva, saveti gastroenterologa mogu biti od velike pomoći.
U koje vreme treba da prestanete da jedete pre spavanja? Evo šta kaže nauka
11.03.2026.•
2
Obično, kada stručnjaci govore o zdravijim izborima u ishrani, obično se odnose na to šta stavljate - ili ne stavljate - na svoj tanjir.
Ekstremne vrućine sada ograničavaju aktivnosti trećine ljudi na planeti
10.03.2026.•
1
Ekstremne vrućine sada utiču na jednu od tri osobe širom sveta i ograničavaju količinu vremena koju ljudi mogu bezbedno da provode u aktivnostima na otvorenom, pokazala su najnovija istraživanja.
Mart posvećen multiplom mijelomu: Važnost prve linije terapije i rane dijagnostike
10.03.2026.•
0
U Beogradu će od 13. do 14. marta, po prvi put u ovom delu Balkana, biti održan edukativni sastanak Internacionalnog društva za multipli mijelom.
Kako ishrana i suplementacija direktno utiču na nivo energije
10.03.2026.•
0
Održavanje visokog nivoa energije tokom dana nije pitanje sreće, već biologije.
Postoje li zaista brz ili spor metabolizam? Evo šta nauka kaže
10.03.2026.•
0
Da li ste ikada čuli da neko za sebe tvrdi da ima "brz" metabolizam? To obično znači da može da jede šta god želi bez dobijanja na težini.
Studija sugeriše: Vegetarijanska ishrana smanjuje rizik od pet vrsta raka
08.03.2026.•
2
Studija je utvrdila da vegetarijanci imaju 21 odsto manji rizik od raka pankreasa i 12 odsto smanjen rizik od raka prostate.
Tinejdžeri spavaju manje nego ikada - i za to nisu krivi samo telefoni
08.03.2026.•
0
Tinejdžeri spavaju manje nego ikada - i to postaje kriza.
Po prvi put u laboratoriji uzgojeni potpuno funkcionalni folikuli dlake
08.03.2026.•
0
Korak smo bliže pronalaženju pravog leka za ćelavost. Po prvi put naučnici su u laboratoriji stvorili funkcionalne folikule dlake koji prirodno prolaze kroz periode rasta.
Komentari 1
Voja
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar