Studija: Najezde bubašvaba povećavaju rizik od astme i alergija
Najezde bubašvaba ne donose samo gadne scene insekata koji mile po zidovima i gmižu po podu – one ispunjavaju domove alergenima i bakterijskim toksinima koji mogu izazvati astmu i alergije.
Foto: Pixabay (ilustracija)
Istraživači sa Državnog univerziteta Severne Karoline otkrili su da veće najezde donose i više toksina, posebno od ženki bubašvaba. Kada su se posle dezinsekcije štetočine eliminisale, i nivoi alergena i endotoksina naglo su opali, piše RTS.
Otkrića ističu da je suzbijanje štetočina ključno za čistiji i zdraviji vazduh u zatvorenim prostorima.
Istraživači sa Državnog univerziteta Severne Karoline utvrdili su jasnu povezanost između obima najezde bubašvaba u domovima i količine alergena i bakterijskih toksina poznatih kao endotoksini koji se nalaze u unutrašnjem prostoru.
Endotoksini su fragmenti ćelijskog zida bakterija koji se oslobađaju kada bakterije uginu. Pošto bubašvabe konzumiraju širok spektar hranjivih materija, poseduju raznovrsnu crevnu mikrobiotu. Prethodne studije pokazale su da ovi insekti izbacuju velike količine endotoksina preko svog izmeta.
Iako ih i ljudi i kućni ljubimci mogu proizvoditi, istraživači su otkrili da je značajan deo endotoksina pronađenih u kućnoj prašini poticao iz fekalija bubašvaba.
"Endotoksini su važni za ljudsko zdravlje, jer je pokazano da njihovo udisanje izaziva alergijske reakcije. Ranija istraživanja u američkim domovima pokazala su da su nivoi endotoksina mnogo veći u domovima gde su sami stanari prijavili prisustvo bubašvaba; ta povezanost je jača u domovima sa niskim primanjima nego u porodičnim kućama", rekao je Kobi Šal, istaknuti profesor entomologije Blanton Dž. Vitmajr na Državnom univerzitetu Severne Karoline i jedan od koautora studije.
Kako je sprovedeno istraživanje
Istraživanje je sprovedeno u višeporodičnim stambenim kompleksima u Raliju, Severna Karolina. Naučnici su merili stepen najezde, uz nivo alergena i endotoksina u svakom domaćinstvu. Da bi uspostavili početna merenja, uzorci sedimentne i vazdušne prašine sakupljeni su pre početka bilo kakvog tretmana.
Rezultati su pokazali da su zaraženi domovi sadržali visoke količine endotoksina, pri čemu su ženke bubašvaba proizvodile otprilike dvostruko više nego mužjaci.
Pročitaj još
"Ženke jedu više od mužjaka, pa se samim tim iz njihovog izmeta oslobađa više endotoksina", objasnila je Madhavi Kakumanu, istraživač na Državnom univerzitetu Severne Karoline u Šalovoj laboratoriji i koautorka rada. Dodala je i da kuhinje obično sadrže više endotoksina nego spavaće sobe, jer bubašvabe tamo imaju obilje hrane.
Testiranje efikasnosti suzbijanja štetočina
Inficirani stanovi podeljeni su u dve kategorije: netretirani i oni koji su dobili profesionalnu dezinsekciju radi uklanjanja bubašvaba. Istraživači su uključili i kontrolnu grupu stanova bez najezde. Uzorci prašine i insekata ponovo su prikupljeni nakon tri i šest meseci.
Domovi koji nisu bili tretirani konstantno su pokazivali visok nivo i alergena i endotoksina tokom čitave studije. Nasuprot tome, većina stanova u kojima je izvršena dezinsekcija bila je očišćena od bubašvaba i pokazala značajno smanjenje alergena i endotoksina.
"Kada eliminišete bubašvabe, eliminišete i njihove alergene. Malo smanjenje broja bubašvaba ne snižava nivo alergena, jer preostale žive bubašvabe nastavljaju da ih ispuštaju. Endotoksini su se značajno smanjili u domovima gde su bubašvabe eliminisane. Ova studija pokazuje da su bubašvabe najvažniji izvor endotoksina u zaraženim domovima", rekao je Šal.
Šal je naveo da će buduća istraživanja ispitivati kako alergeni bubašvaba i endotoksini deluju u životinjskim modelima astme, kao što su miševi.
"Postoji indikacija da astma može biti teža zbog interakcije alergena i endotoksina. Želimo da vidimo da li je to zaista slučaj kod miševa", naveo je Šal.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
Zašto je opasno piti antibiotike na svoju ruku: Šta ako postanemo otporni na njih?
18.06.2026.•
0
Antibiotici su jedno od najvećih otkrića u istoriji medicine. Zahvaljujući njima, danas uspešno lečimo brojne bakterijske infekcije koje su nekada odnosile milione života.
Studija: Svaki treći zaposleni pati od naprezanja očiju zbog ekrana
17.06.2026.•
2
Zamućen vid, svrab u očima, glavobolje - mnogi zaposleni pate od naprezanja očiju zbog dugog provedenog vremena ispred ekrana, ali preventivne mere mogu pomoći u njegovom ograničavanju, ističu oftalmolozi i ortoptisti.
Naučnice iz Novog Sada kreirale prirodnu kremu za zaštitu od komaraca: Spoj nauke i prirodnih sastojaka
17.06.2026.•
0
Iza nove prirodne kreme Bye Bye Mosquitoes za zaštitu od komaraca stoje dve univerzitetske profesorke iz Novog Sada koje su svoja istraživanja lekovitog bilja pretočile u proizvod za svakodnevnu upotrebu.
Laboratorijske analize u starijem dobu: Koji nalazi su važni i kako pravilno tumačiti rezultate
16.06.2026.•
0
Laboratorijske analize su nezaobilazan korak kada se obratimo lekaru zbog određenog problema. Iako mnogima vađenje krvi i uzimanje uzoraka stvara nelagodu, analize su pokazatelji gotovo svih tegoba i bolesti.
U SAD sprovedeno prvo ispitivanje genske terapije radi podmlađivanja ćelija
15.06.2026.•
0
U Sjedinjenim Američkim Državama je sprovedeno prvo ispitivanje genske terapije usmerene na podmlađivanje ćelija, koje je rađeno na pacijentu sa glaukomom, prenose mediji.
Sok od višanja za bolji san: Koliko se preporučuje i na šta treba obratiti pažnju
14.06.2026.•
0
Sok od višanja hvaljen je kao prirodan način za poboljšanje kvaliteta sna, ali šta se zapravo događa kada ga popijete pre spavanja?
Mali deo vašeg mozga možda i dalje sluša dok ste pod anestezijom
14.06.2026.•
0
Naš mozak bi mogao biti mnogo budniji tokom nesvesti nego što smo mislili.
Velika studija povezala 99 odsto srčanih i moždanih udara sa četiri faktora rizika
14.06.2026.•
0
Srčani i moždani udari retko se događaju bez upozorenja.
Srpski lekari ugradili veštačko srce trinaestogodišnjem dečaku iz Sarajeva
14.06.2026.•
1
Zajednički tim Instituta za kardiovaskularne bolesti "Dedinje" i Instituta za zdravstvenu zaštitu majke i deteta "Dr Vukan Čupić" uspešno je ugradio mehaničku potporu cirkulaciji trinaestogodišnjem pacijentu iz Sarajeva.
Kako da roditelji razgovaraju s decom o vejpingu?
13.06.2026.•
2
U SAD je 6 odsto učenika osnovnih i srednjih škola reklo da je koristilo elektronske cigarete 2024. godine.
Tri rana jutarnja simptoma dijabetesa koja mnogi ne prepoznaju
13.06.2026.•
0
Simptomi dijabetesa tipa 2 mogu se javiti već odmah nakon buđenja, ali ih ljudi često ne povezuju sa bolešću, upozorava farmaceut Abas Kanani.
Koliko često idete u toalet? Nova studija otkriva šta to govori o vašem zdravlju
12.06.2026.•
1
Redovnost pražnjenja creva često je potcenjen pokazatelj zdravlja, ali kako prenosi ScienceAlert, nova studija pokazuje da naš "raspored" odlazaka u toalet može da otkrije više nego što mislimo.
Otkrivene 74 genetske varijante povezane sa anksioznim poremećajima
11.06.2026.•
3
Kings Koledž u Londonu i australijski Medicinski istraživački institut KIMR Breghofer identifikovali su 74 genetskih varijanti koje su povezane sa anksioznim poremećajima, od kojih su 39 nove varijante.
Jedna jednostavna navika posle doručka može pomoći u snižavanju šećera u krvi
09.06.2026.•
0
Za osobe sa dijabetesom, održavanje nivoa šećera u krvi pod kontrolom predstavlja svakodnevni izazov.
Traume iz detinjstva ostaju u mozgu i utiču na razvoj i ponašanje
08.06.2026.•
1
Tragovi traume doživljene u ključnim trenucima života, posebno u periodu od detinjstva do rane adolescencije, mogu da imaju trajan uticaj na razvoj mozga i ponašanje u odraslom dobu.
Patite li od "Imejl apneje"?
08.06.2026.•
0
Ako ste ikada primetili da vam disanje postane nepravilno nakon što primite neočekivan imejl ili dok pokušavate da sastavite savršen odgovor, možda se suočavate sa "imejl apnejom".
Prekomerna upotreba elektronskih uređaja izaziva "digitalnu glavobolju"
08.06.2026.•
0
Prekomerna izloženost ekranima mobilnih telefona među decom i adolescentima često je uzrok "digitalne glavobolje".
Trešnje su zdrave, ali određene grupe ljudi treba da pripaze
08.06.2026.•
0
Trešnje su među omiljenim sezonskim voćem. Sočne su, slatke i bogate vitaminima, antioksidansima i vlaknima. Mnogi ih mogu jesti bez većih ograničenja, ali se nekim grupama ljudi preporučuje poseban oprez.
Koliko je fentanil opasan: Talas iz SAD još nije stigao u Evropu, ali upozorenje ostaje
07.06.2026.•
0
Talas upotrebe fentanila je u Americi izrazito veliki, ali nije u toj meri zahvatio Evropu, pa ni Srbiju.
Snaga stiska kao pokazatelj zdravlja: Šta nauka zaista kaže?
07.06.2026.•
2
Ako pratite kanale o zdravlju i blagostanju na društvenim mrežama, možda ste naišli na tvrdnju da vaša snaga stiska - odnosno koliko snažno možete da stisnete nešto rukama - može da predvidi koliko dugo ćete živeti.
Srbija uvodi novu donorsku karticu nakon izmena zakona o transplantaciji
06.06.2026.•
8
Nakon što je Vlada Srbije usvojila izmene i dopune Zakona o presađivanju ljudskih organa, uvedena je mogućnost uvođenja nove donorske kartice i preciznije regulisanje izjašnjavanja građana o doniranju organa.
Komentari 1
Voja
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar