Studija: Najezde bubašvaba povećavaju rizik od astme i alergija
Najezde bubašvaba ne donose samo gadne scene insekata koji mile po zidovima i gmižu po podu – one ispunjavaju domove alergenima i bakterijskim toksinima koji mogu izazvati astmu i alergije.
Istraživači sa Državnog univerziteta Severne Karoline otkrili su da veće najezde donose i više toksina, posebno od ženki bubašvaba. Kada su se posle dezinsekcije štetočine eliminisale, i nivoi alergena i endotoksina naglo su opali, piše RTS.
Otkrića ističu da je suzbijanje štetočina ključno za čistiji i zdraviji vazduh u zatvorenim prostorima.
Istraživači sa Državnog univerziteta Severne Karoline utvrdili su jasnu povezanost između obima najezde bubašvaba u domovima i količine alergena i bakterijskih toksina poznatih kao endotoksini koji se nalaze u unutrašnjem prostoru.
Endotoksini su fragmenti ćelijskog zida bakterija koji se oslobađaju kada bakterije uginu. Pošto bubašvabe konzumiraju širok spektar hranjivih materija, poseduju raznovrsnu crevnu mikrobiotu. Prethodne studije pokazale su da ovi insekti izbacuju velike količine endotoksina preko svog izmeta.
Iako ih i ljudi i kućni ljubimci mogu proizvoditi, istraživači su otkrili da je značajan deo endotoksina pronađenih u kućnoj prašini poticao iz fekalija bubašvaba.
"Endotoksini su važni za ljudsko zdravlje, jer je pokazano da njihovo udisanje izaziva alergijske reakcije. Ranija istraživanja u američkim domovima pokazala su da su nivoi endotoksina mnogo veći u domovima gde su sami stanari prijavili prisustvo bubašvaba; ta povezanost je jača u domovima sa niskim primanjima nego u porodičnim kućama", rekao je Kobi Šal, istaknuti profesor entomologije Blanton Dž. Vitmajr na Državnom univerzitetu Severne Karoline i jedan od koautora studije.
Kako je sprovedeno istraživanje
Istraživanje je sprovedeno u višeporodičnim stambenim kompleksima u Raliju, Severna Karolina. Naučnici su merili stepen najezde, uz nivo alergena i endotoksina u svakom domaćinstvu. Da bi uspostavili početna merenja, uzorci sedimentne i vazdušne prašine sakupljeni su pre početka bilo kakvog tretmana.
Rezultati su pokazali da su zaraženi domovi sadržali visoke količine endotoksina, pri čemu su ženke bubašvaba proizvodile otprilike dvostruko više nego mužjaci.
Pročitaj još
"Ženke jedu više od mužjaka, pa se samim tim iz njihovog izmeta oslobađa više endotoksina", objasnila je Madhavi Kakumanu, istraživač na Državnom univerzitetu Severne Karoline u Šalovoj laboratoriji i koautorka rada. Dodala je i da kuhinje obično sadrže više endotoksina nego spavaće sobe, jer bubašvabe tamo imaju obilje hrane.
Testiranje efikasnosti suzbijanja štetočina
Inficirani stanovi podeljeni su u dve kategorije: netretirani i oni koji su dobili profesionalnu dezinsekciju radi uklanjanja bubašvaba. Istraživači su uključili i kontrolnu grupu stanova bez najezde. Uzorci prašine i insekata ponovo su prikupljeni nakon tri i šest meseci.
Domovi koji nisu bili tretirani konstantno su pokazivali visok nivo i alergena i endotoksina tokom čitave studije. Nasuprot tome, većina stanova u kojima je izvršena dezinsekcija bila je očišćena od bubašvaba i pokazala značajno smanjenje alergena i endotoksina.
"Kada eliminišete bubašvabe, eliminišete i njihove alergene. Malo smanjenje broja bubašvaba ne snižava nivo alergena, jer preostale žive bubašvabe nastavljaju da ih ispuštaju. Endotoksini su se značajno smanjili u domovima gde su bubašvabe eliminisane. Ova studija pokazuje da su bubašvabe najvažniji izvor endotoksina u zaraženim domovima", rekao je Šal.
Šal je naveo da će buduća istraživanja ispitivati kako alergeni bubašvaba i endotoksini deluju u životinjskim modelima astme, kao što su miševi.
"Postoji indikacija da astma može biti teža zbog interakcije alergena i endotoksina. Želimo da vidimo da li je to zaista slučaj kod miševa", naveo je Šal.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
VIDEO: Hajmlihov zahvat može da spasi život, a nauči se za samo nekoliko minuta
16.09.2026.•
1
Gušenje može da se dogodi iznenada, tokom običnog obroka, a tada je važno brzo reagovati.
Muškarac otišao u bolnicu zbog krvi u mokraći, lekari pronašli iglu u njegovom srcu
15.09.2026.•
0
Lekari u Kini opisali su izuzetno redak slučaj 35-godišnjeg muškarca kojem su pronašli iglu za šivenje dugu 36 milimetara zabodenu u levu komoru srca.
Kako zaštititi decu od stomačnog virusa?
14.09.2026.•
0
Nova školska godina tek je počela, a roditelji već prijavljuju izostanke dece zbog stomačnog virusa.
Telo tokom maratona neprestano proizvodi hemikalije slične onima iz kanabisa
13.09.2026.•
2
Tokom maratona telo proizvodi sve više prirodnih hemijskih glasnika koji se nazivaju endokanabinoidi.
Ženi su se creva bukvalno vezala u čvor nakon porođaja
13.09.2026.•
0
Tridesetogodišnja žena iz Etiopije završila je na hitnoj operaciji nakon što su joj se nekoliko dana posle porođaja delovi tankog i debelog creva doslovno vezali u čvor.
Ako vaši roditelji dožive 100 godina, znači li to da ćete i vi?
13.09.2026.•
1
Stogodišnjaci, ljudi koji dožive 100 godina, čine svega oko 0,01 odsto svetske populacije.
"Sindrom Zlatokose": Pojela toliko svoje kose da joj je klupko blokiralo probavni trakt
13.09.2026.•
0
Trihotilomanija je poremećaj kod kog ljudi kompulsivno čupaju sopstvenu kosu, a ako je i jedu, može da dođe do ozbiljnih komplikacija.
Naučnici ljudima tri meseca davali paradajz-pire: Evo šta su pokazali snimci njihovih mozgova
13.09.2026.•
1
Paradajz sadrži likopen, snažan antioksidans koji može da pređe krvno-moždanu barijeru i možda pomogne u smanjenju neuroinflamacije.
Znak upozorenja na srčani i moždani udar mogao bi da se pojavi na licu
13.09.2026.•
0
Ateroskleroza, nakupljanje masnih naslaga u arterijama koje ograničavaju protok krvi, odgovorna je za većinu srčanih i moždanih udara, ali se često razvija polako i bez simptoma.
Postoji li optimalno vreme za jedenje banana za maksimalnu apsorpciju kalijuma?
13.09.2026.•
0
Banane su omiljena užina s dobrim razlogom: praktične su, ukusne i pune hranljivih materija.
Šta se dešava sa krvnim pritiskom ako svakog dana jedete crnu čokoladu?
13.09.2026.•
0
Svakodnevno konzumiranje crne čokolade može da pomogne u snižavanju krvnog pritiska zahvaljujući visokom sadržaju flavanola.
VIDEO Psi u Indiji otkrivaju rak iz daha: Tačnost veća od 90 odsto
12.09.2026.•
1
Kujica Kloi iz azila jedna je od 15 pasa koje indijski startap Dognosis trenira da njušenjem ljudskog daha otkrivaju rak.
Britanija nije usvojila zakon o eutanaziji
12.09.2026.•
1
Britanski poslanici nisu usvojili zakon kojim bi neizlečivo bolesnim odraslim osobama u Engleskoj i Velsu bilo omogućeno da, pod određenim uslovima, izaberu potpomognutu smrt, odnosno eutanaziju.
Nova terapija za rak pluća dostupna građanima od 1. oktobra
11.09.2026.•
0
Oko 1.000 pacijenata sa karcinomom pluća u Srbiji od 1. oktobra dobiće novu mogućnost lečenja koja može da im produži život i pomogne da bolest duže bude pod kontrolom.
Počeo da radi prvi Centar za multiplu sklerozu i srodne bolesti u Beogradu
10.09.2026.•
1
U okviru novog dela Univerzitetskog kliničkog centra Srbije u Beogradu danas je počeo da radi prvi Centar za multiplu sklerozu i srodne bolesti, koji obolelima pruža multidisciplinarni pristup lečenju na jednom mestu.
Možda najgori period godine za alergične: Visoke vrednosti polena ambrozije na 27 lokacija u Srbiji
10.09.2026.•
4
Najviše koncentracije polena ambrozije, kako na dnevnom, tako i na nedeljnom nivou beleže se u ovom periodu godine.
Epidemija malih boginja u Bangladešu:Desetine hiljada zaraženih i gotovo 1.000 mrtvih
09.09.2026.•
0
Bangladeš je pogođen epidemijom malih boginja koja je odnela skoro 1.000 života, a situaciju otežava nedostatak vakcina i prenatrpanost bolnica, objavio je Američki centar za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC).
"Paradoks fizičke aktivnosti": Način na koji vežbate utiče na rizik od demencije
07.09.2026.•
5
Fizička aktivnost je dobra za mozak, ali veliko novo istraživanje pokazuje da bi za rizik od demencije moglo biti važno ne samo koliko se krećemo, već i gde i zašto smo fizički aktivni.
Stručnjaci otkrivaju da li skandinavski način spavanja zaista funkcioniše
06.09.2026.•
2
Zamena jednog velikog prekrivača sa dva odvojena može nekim parovima doneti kvalitetniji san.
Jednom dozom novog leka prepolovljen loš holesterol
06.09.2026.•
0
Novi rezultati kliničkog ispitivanja, koje je predvodio tim iz Koordinacionog centra za klinička istraživanja Klinike Klivlend, pokazali su da jedna doza novog leka smanjuje loš holesterol za čak 52 odsto.
Pet razloga da uvrstite semenke bundeve u ishranu
06.09.2026.•
0
Od pasulja do kikirikija, postoji mnogo dobrih izvora biljnih proteina. Ako želite da povećate unos proteina iz biljnih namirnica, semenke bundeve mogu biti dobar izbor.
Komentari 1
Voja
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar