Određeno vreme za spavanje smanjuje rizik od srčanih bolesti
Svako odstupanje od prirodnog ciklusa može da šteti zdravlju srca.
Foto: Pixabay
Nova studija pokazala je da odlazak na spavanje između 22 i 23 sata značajno smanjuje rizik od razvoja srčanih bolesti.
Za razliku od većine dosadašnjih istraživanja o spavanju, koja su se oslanjala na upitnike i dnevnike spavanja podložne subjektivnim procenama i sećanju, ova studija, objavljena u časopisu "European Heart Journal - Digital Health", koristila je objektivne podatke za praćenje navika ispitanika.
Istraživanje je obuhvatilo podatke učesnika iz britanske Biobanke, prikupljene između 2006. i 2010. godine. Radilo se o osobama starosti od 43 do 79 godina, sa prosekom od 61 godine, od kojih su 58 odsto bile žene.
Svaki učesnik je sedam dana nosio akcelerometar na ručnom zglobu, uređaj koji je objektivno beležio kada su zaspali i kada su se probudili. Naučnici su ih zatim pratili u proseku pet godina i sedam meseci, beležeći pojavu kardiovaskularnih bolesti poput srčanog i moždanog udara, zatajenja srca, hronične ishemijske bolesti srca i prolaznih ishemijskih napada.
Tokom perioda praćenja, od 103.712 učesnika, njih 3.172 (oko 3,6 odsto) razvilo je neku kardiovaskularnu bolest. Pokazalo se da je najmanji rizik bio u grupi koja je na spavanje odlazila između 22 i 22.59 sati.
U poređenju sa njima, rizik je bio 25 odsto veći za one koji su išli na spavanje u ponoć ili kasnije, 12 odsto veći za one koji su legali između 23 i 23.59 sati, kao i 24 odsto veći za one koji su zaspali pre 22 sata.
U analizi su uzeti u obzir i drugi faktori rizika poput starosti, pola, trajanja i redovnosti sna, pušenja, indeksa telesne mase, dijabetesa, krvnog pritiska, holesterola i socioekonomskog statusa, prenosi Index.hr.
Sve je povezano sa unutrašnjim satom tela
David Plans, vodeći autor studije i istraživač sa Univerziteta u Ekseteru, kao moguće objašnjenje naveo je unutrašnji sat tela, poznat kao cirkadijalni ritam, koji reguliše naše fizičke i mentalne funkcije tokom 24 sata.
Plans je istakao da se odlazak na spavanje u ponoć ili kasnije čini najrizičnijim, verovatno zato što smanjuje izloženost jutarnjem svetlu, ključnom signalu koji svakodnevno "resetuje" naš telesni sat.
Naglasio je da svako odstupanje od prirodnog ciklusa tela, bilo prerano ili prekasno ležanje, može imati posledice po zdravlje srca i krvnih sudova.
Sa tim se slažu i ranija istraživanja. Naučna izjava Američkog udruženja za srce iz novembra 2025. objasnila je kako poremećaj cirkadijalnog ritma utiče na krvni pritisak, otkucaje srca i metabolizam.
Slično tome, pregledni članak iz časopisa "European Heart Journal" iz septembra 2025. zaključio je da navike koje remete unutrašnji sat, poput neredovnog spavanja, direktno štete telu na molekularnom nivou i povećavaju kardiovaskularni rizik.
Naš unutrašnji sat, naime, određuje kada se srce odmara, a kada radi najintenzivnije, pa čak i pomeranje tog rasporeda za samo sat ili dva ima merljive posledice.
Pročitaj još
Rizik izraženiji kod žena
Zanimljivo je da je uočena povezanost bila znatno izraženija kod žena. Kod muškaraca je statistički značajan porast rizika zabeležen samo ako su na spavanje odlazili pre 22 sata.
Naučnici pretpostavljaju da bi to moglo biti povezano sa činjenicom da kardiovaskularni rizik kod žena raste nakon menopauze.
Zbog toga razlika uočena u studiji možda odražava biološke promene vezane za starost, a ne stvarnu razliku u uticaju vremena spavanja na zdravlje srca među polovima.
Na kraju, Plans je naglasio da studija pokazuje povezanost, ali ne može da utvrdi uzročno-posledičnu vezu. Drugim rečima, nalazi ukazuju na vezu između vremena odlaska na spavanje i kardiovaskularnog rizika, ali ne dokazuju da jedno direktno uzrokuje drugo.
Ipak, podaci jasno ukazuju na to da bi vreme odlaska na spavanje moglo biti jednako važno kao i ukupno trajanje sna, te da za naš unutrašnji sat nije svejedno u koje doba noći spavamo.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
Ćuretina ili piletina: Koja ima više proteina?
19.04.2026.•
2
Kada je reč o nemasnim izvorima proteina, i piletina i ćuretina pružaju slične količine proteina i esencijalnih nutrijenata, kao što su vitamini B grupe, cink i selen. Ali da li je jedan bolji izvor proteina od drugog?
Obeshrabrujući rezultati istraživanja dva nova leka za Alchajmerovu bolest
18.04.2026.•
0
Dva nova leka protiv Alchajmerove bolesti, koja su u ranijim studijama pokazala da mogu usporiti pad kognitivnih sposobnosti, najverovatnije ipak neće doneti značajniju dobit za pacijente, pokazalo je novo istraživanje.
Evo šta se dešava sa vašim telom ako ne spavate šest sati
18.04.2026.•
3
Ukoliko noću spavate manje od šest sati, to bi se moglo negativno odraziti na vaše zdravlje.
Makron mladim Francuzima: Jedan dan u mesecu nemojte da gledate u mobilne telefone
17.04.2026.•
0
Predsednik Francuske Emanuel Makron predložio je mladima da uvedu jedan dan u mesecu kada neće gledati u ekrane mobilnih telefona i posvetiti se čitanju, sportu i stvarima stvarnog života, preneli su francuski mediji.
Ove lekove ne treba piti uz jutarnju kafu
17.04.2026.•
1
Kafa je deo svakodnevne rutine mnogih ljudi. Pruža vam energetski podsticaj potreban za početak dana, a ima i potencijalne zdravstvene prednosti.
Besplatna vakcina protiv HPV-a u Srbiji dostupna i za osobe do 45 godina starosti
16.04.2026.•
2
U Srbiji je proširena besplatna imunizacija protiv humanog papiloma virusa (HPV), koja sada obuhvata i odrasle do 45 godina.
"Večne hemikalije" možda slabe kosti dece
15.04.2026.•
0
Postoji sve veća zabrinutost zbog štete koju izazivaju takozvane "večne hemikalije", a istraživanje je sada povezalo neke od ovih supstanci sa oslabljenim kostima dece.
Previše vitamina D može biti štetno
15.04.2026.•
0
"Sunčani vitamin" može imati i tamnu stranu. Kao što nedostatak vitamina D može dovesti do zdravstvenih problema, tako i njegov višak može.
Naučnici upozoravaju: Autizam kod dece previše često se pogrešno dijagnostikuje
15.04.2026.•
1
Autori nedavno objavljene naučne studije upozoravaju da se autizam kod dece previše često pogrešno dijagnostikuje što odvlači resurse od onih kojima je podrška najpotrebnija.
Engleska zabranjuje nezdravu hranu u školama u borbi protiv gojaznosti dece
13.04.2026.•
1
Vlada u Velikoj Britaniji najavila je nove mere kojima će hrana sa visokim sadržajem šećera i pržena hrana biti uklonjena iz školskih menija, u okviru šire strategije za smanjenje gojaznosti kod dece.
Mišići imaju svoju vrstu "pamćenja" - evo kako ono funkcioniše
13.04.2026.•
2
Bilo da je u pitanju vožnja bicikla ili pletenje džempera, postoje neki zadaci koje radite bez razmišljanja.
Naučnici su možda pronašli novi uzrok visokog krvnog pritiska, ali i način da se leči
13.04.2026.•
2
Nova studija je pronašla dokaze da određeni region mozga može doprinositi nekim slučajevima visokog krvnog pritiska. I što je važno, možda postoji i način da se to preokrene.
Kuvanje vas čuva od demencije
13.04.2026.•
0
Kuvanje obroka kod kuće je zdravije za vas u poređenju sa jelom napolju, naručivanjem hrane ili oslanjanjem na zamrznute obroke, i dokazano pomaže u smanjenju rizika od dijabetesa tipa 2, gojaznosti i srčanih bolesti.
Trećina anketiranih žena samoinicijativno ide na preventivne preglede ginekoloških karcinoma
12.04.2026.•
1
Organizovanom skriningu raka dojke i ginekoloških maligniteta odazvalo bi se većina žena u Srbiji, pokazalo je nacionalno istraživanje u okviru kampanje "Ne bez nje.
Studija: Ishrana može pogoršati (i ublažiti) simptome alergije
12.04.2026.•
0
Alergijski rinitis (AR), poznat i kao polenska groznica, alergijska je, zapaljenska reakcija na supstance u vazduhu, uključujući polen, buđ, grinje i perut kućnih ljubimaca.
Urađena prva transplantacija pluća u Srbiji
12.04.2026.•
0
Hirurzi Klinike za grudnu hirurgiju Kliničkog centra Srbije uspešno su obavili prvu transplantaciju pluća u Srbiji a pacijent (42) se dobro oporavlja, objavila je Radio televizija Srbije.
Da li je sedenje prekrštenih nogu zapravo loše za vas?
12.04.2026.•
1
Većini nas je u nekom trenutku prigovoreno zbog toga kako sedimo.
Ljudi alergični na polen drveća mogu očekivati tegobe i tokom aprila
11.04.2026.•
0
Sezona polena počela je ove godine ranije nego uobičajeno zbog toplog vremena, a ljudi osetljivi na polen drveća, posebno breza, mogu očekivati pojačane simptome i tokom aprila.
Večernje navike koje povećavaju kortizol i sprečavaju gubitak sala
11.04.2026.•
0
Ako se hranimo zdravo i redovno vežbamo, a i dalje se borimo s masnim naslagama na stomaku, problem može biti u večernjoj rutini.
Zašto smo od alkohola i srećni i nesrećni?
10.04.2026.•
1
Alkohol je, takoreći, svestran. Za njim se poseže i kad smo srećni i kada tugujemo. Neko se uz njega bori sa anksioznošću, neko traži kreativnost.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar