Posteljica može skrivati rane znake upozorenja na rizik od šizofrenije
Šizofrenija je ozbiljan poremećaj mentalnog zdravlja koji se karakteriše psihozom, što otežava osobi da razlikuje šta je stvarno.
Foto: Pixabay
Mnogi faktori mogu povećati rizik od razvoja šizofrenije, kao što su prenatalni uslovi iz okoline (na primer, pothranjenost ili izloženost drogama), porodična istorija, trauma u detinjstvu i odrastanje u urbanom okruženju.
Međutim, još ne postoje pouzdani biomarkeri koji mogu predvideti rani rizik. Ovo je važno jer rana dijagnoza vodi ka boljem lečenju i ishodima za pacijente.
Istraživači sada posmatraju posteljicu kao mogući izvor ranih pokazatelja rizika od šizofrenije, piše ScienceAlert.
Osovina posteljica - mozak
Posteljica može "zabeležiti" šta se dešava tokom trudnoće i može odražavati i zdrave i nezdrave uslove za bebu. Ova ideja je poznata kao osovina posteljica - mozak, koja sugeriše da kada je posteljica negativno pogođena, razvoj mozga takođe može biti oštećen i kratkoročno i dugoročno.
Velike kliničke studije su pokazale da se u trudnoćama koje rezultiraju bebama sa niskom porođajnom težinom određeni genetski markeri u posteljici menjaju. Ovi markeri su snažno povezani sa većim rizikom od šizofrenije i drugih negativnih bihejvioralnih ishoda (na primer, autizam, oštećena kognicija) kod dece.
Postoje i snažni dokazi koji povezuju upotrebu kanabisa tokom trudnoće sa štetnim efektima na razvoj mozga deteta, uključujući veći rizik od šizofrenije.
Ovo je posebno zabrinjavajuće u Kanadi, gde je kanabis legalizovan 2018. godine. Od tada je upotreba kanabisa tokom trudnoće porasla, sa najvišom prijavljenom stopom od 24 procenta među trudnim tinejdžerkama (uzrasta od 13 do 19 godina).
Iako je poznato da je prenatalna upotreba kanabisa povezana sa niskom porođajnom težinom, nije dobro razjašnjeno da li izloženost kanabisu utiče na iste placentne biomarkere povezane sa šizofrenijom.
Laboratorija Departmana za akušerstvo, ginekologiju, fiziologiju i farmakologiju Univerziteta Vestern, koja ima iskustva u proučavanju efekata izloženosti drogama tokom trudnoće, istražila je ovo pitanje u studiji objavljenoj u časopisu "Biology of Reproduction".
Izloženost THC-u
Naučnici su istraživali da li THC (glavna psihoaktivna komponenta kanabisa) menja ove poznate placentne markere šizofrenije.
Prvo su koristili preklinički model glodara u kojem su gravidnim životinjama davali jestivi THC pomešan sa Nutelom. Otkrili su da su i muški i ženski potomci izloženi THC-u pokazali smanjenu prepulsnu inhibiciju rano u životu. Prepulsna inhibicija je psihološki test koji se uobičajeno koristi pri dijagnostikovanju šizofrenije kod ljudi.
Konkretno, test prepulsne inhibicije meri senzomotornu filtraciju - sposobnost mozga da filtrira nebitne nadražaje - posmatranjem kako slab, prethodni stimulus (prepuls) smanjuje reakciju trzaja na naknadni glasan zvuk (puls).
Što je još važnije, otkrili su da su posteljice ovih potomaka izloženih THC-u pokazale povećanja u nekoliko ljudskih placentnih markera povezanih sa rizikom od šizofrenije.
Zatim su testirali da li se ovo takođe dešava u modelu kulture ljudskih ćelija. Otkrili su da su izolovane ljudske placentne ćelije tretirane kratkoročno (24 sata) THC-om pokazale slična povećanja ovih gena povezanih sa šizofrenijom u tim ćelijama.
Identifikovanje rizika
Ova studija ima važne kliničke implikacije. Iako se uvek preporučuje prestanak upotrebe kanabisa tokom trudnoće, to može biti teško za mnoge ljude zbog društvene ili naviknute zavisnosti. Kao rezultat toga, neka deca su izložena kanabisu pre rođenja bez ikakvog izbora.
Identifikovanjem kanabis-specifičnih placentnih markera povezanih sa šizofrenijom, postoji potencijal da se negativni bihejvioralni ishodi rano u životu smanje putem psiholoških ili dijetetskih intervencija.
Pošto se šizofrenija obično dijagnostikuje između 16. i 30. godine, mogućnost identifikovanja rizika pri rođenju bila bi izuzetno vredna. Štaviše, testiranje posteljice nakon porođaja moglo bi postati praktičan način procene rizika od šizofrenije.
Pročitaj još
Potrebna su dalja istraživanja kako bi se razumelo da li druge komponente kanabisa, kao što je kanabidiol (CBD), takođe utiču na neuro-razvoj ili menjaju ove placentne markere.
Takođe je neophodno istražiti da li ovi markeri mogu pomoći u predviđanju drugih ishoda, uključujući nepovoljna psihološka stanja, autizam ili kognitivna oštećenja.
Dodatno, pošto zdravlje i način života očeva pre začeća, kao i majki, mogu uticati na posteljicu, moguće je i da konzumacija kanabinoida od strane bilo kog roditelja pre trudnoće može uticati na zdravlje posteljice i povećati rizik od šizofrenije, ali to zahteva dalja istraživanja.
U međuvremenu, ovi nalazi pružaju važne funkcionalne dokaze za kliničare i regulatorne agencije, dok nastavljaju da donose odluke i politike u vezi sa bezbednošću upotrebe kanabisa tokom trudnoće.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
Prvi put u Holandiji izvršena eutanazija teško bolesnog deteta
23.06.2026.•
1
U Holandiji je prvi put sprovedena eutanazija neizlečivo bolesnog deteta otkako su početkom 2024. godine stupila na snagu pravila koja to omogućavaju, saopštila je ministarka javnog zdravlja te zemlje Sofi Hermans.
Lekovi mogu da budu manje efikasni ako stoje na vrućini, premestite ih u frižider
23.06.2026.•
0
Lekovi mogu da izgube efikasnost ako su izloženi visokoj temperaturi, a optimalna temperatura ne bi smela da bude viša od 25 stepeni Celzijusa.
Šta se dešava sa mozgom kada jedete banane?
22.06.2026.•
0
Ako vam je zdravlje mozga prioritet, verovatno već znate da je smanjenje unosa hrane bogate šećerom jedna od najboljih navika u ishrani.
Supstanca prisutna u kupusnjačama mogla bi da pomogne protiv gojaznosti i povišenog šećera
22.06.2026.•
0
Supstanca prisutna u rukoli i drugim kupusnjačama, među kojima su brokoli i kupus, mogla bi da pomogne u sprečavanju gojaznosti i ublažavanju posledica ishrane bogate mastima.
Korisnici Ozempika su manje skloni nasilničkom ponašanju
21.06.2026.•
1
GLP-1 lekovi, kao što su Ozempik i Vigovi, mogli bi da smanje rizik od nasilničkog ponašanja kod osoba koje ih trenutno koriste.
Aleksitimija - skriveno iskustvo miliona ljudi
21.06.2026.•
0
Zamislite da osećate knedlu u stomaku ili ubrzano lupanje srca, a da ne možete da odredite da li osećate bes, anksioznost ili uzbuđenje. Za milione ljudi širom sveta, to je svakodnevno iskustvo.
Studija: Nanočestice pokazale obećavajuće rezultate u borbi protiv raka prostate
21.06.2026.•
0
Nanočestice napravljene od silicijum-dioksida pokazale su visok nivo efikasnosti u uništavanju ćelija raka prostate i podsticanju imunološkog odgovora organizma, pokazala je studija objavljena u "Cancer Research".
Malo poznata bolest zuba možda pogađa milione dece
21.06.2026.•
0
Mlečni zubi vašeg deteta, mali, nežni i kredasto beli, ispadaju. Na njihovom mestu niču žućkasto-smeđi, krhki zubi - na iznenađenje svih.
Voće koje najviše čuva srce
21.06.2026.•
0
Poznata preporuka o "pet porcija voća i povrća dnevno" decenijama se smatra zlatnim standardom zdrave ishrane.
Studija otkrila optimalan broj koraka dnevno za ublažavanje posledica dugotrajnog sedenja
21.06.2026.•
1
Verovatno ste već čuli da bi odrasli trebalo da naprave 10.000 koraka dnevno.
Ako ne možete da spavate bez pokrivača, čak ni kad je vruće - evo šta stoji iza toga
21.06.2026.•
2
Ako ste i leti jedna od onih osoba koje ne mogu da zaspu bez pokrivača, čak ni kada je u sobi veoma toplo, niste jedini.
Srčane bolesti u starijem dobu: Kako prepoznati simptome i smanjiti rizik od oboljevanja
20.06.2026.•
2
Starije osobe češće obolevaju od bolesti srca i krvnih sudova, ali se rizik može smanjiti zdravijim navikama i redovnim kontrolama. Važno je i na vreme prepoznati simptome koji ukazuju na srčane probleme.
Zaspite čim legnete? Evo šta vam telo poručuje
19.06.2026.•
1
Većini ljudi treba 10 do 20 minuta da utonu u san, dok neki zaspe gotovo odmah čim legnu.
Zašto treba izbegavati tuširanje hladnom vodom tokom vrućina?
19.06.2026.•
2
Kada krenu vrućine, mnogi spas traže pod hladnim tušem. Međutim, iako takvo osveženje pruža trenutno olakšanje, ono zapravo ne pomaže telu da se rashladi, a za neke može biti i rizično.
Zašto je opasno piti antibiotike na svoju ruku: Šta ako postanemo otporni na njih?
18.06.2026.•
0
Antibiotici su jedno od najvećih otkrića u istoriji medicine. Zahvaljujući njima, danas uspešno lečimo brojne bakterijske infekcije koje su nekada odnosile milione života.
Studija: Svaki treći zaposleni pati od naprezanja očiju zbog ekrana
17.06.2026.•
2
Zamućen vid, svrab u očima, glavobolje - mnogi zaposleni pate od naprezanja očiju zbog dugog provedenog vremena ispred ekrana, ali preventivne mere mogu pomoći u njegovom ograničavanju, ističu oftalmolozi i ortoptisti.
Naučnice iz Novog Sada kreirale prirodnu kremu za zaštitu od komaraca: Spoj nauke i prirodnih sastojaka
17.06.2026.•
0
Iza nove prirodne kreme Bye Bye Mosquitoes za zaštitu od komaraca stoje dve univerzitetske profesorke iz Novog Sada koje su svoja istraživanja lekovitog bilja pretočile u proizvod za svakodnevnu upotrebu.
Laboratorijske analize u starijem dobu: Koji nalazi su važni i kako pravilno tumačiti rezultate
16.06.2026.•
0
Laboratorijske analize su nezaobilazan korak kada se obratimo lekaru zbog određenog problema. Iako mnogima vađenje krvi i uzimanje uzoraka stvara nelagodu, analize su pokazatelji gotovo svih tegoba i bolesti.
U SAD sprovedeno prvo ispitivanje genske terapije radi podmlađivanja ćelija
15.06.2026.•
0
U Sjedinjenim Američkim Državama je sprovedeno prvo ispitivanje genske terapije usmerene na podmlađivanje ćelija, koje je rađeno na pacijentu sa glaukomom, prenose mediji.
Sok od višanja za bolji san: Koliko se preporučuje i na šta treba obratiti pažnju
14.06.2026.•
0
Sok od višanja hvaljen je kao prirodan način za poboljšanje kvaliteta sna, ali šta se zapravo događa kada ga popijete pre spavanja?
Mali deo vašeg mozga možda i dalje sluša dok ste pod anestezijom
14.06.2026.•
0
Naš mozak bi mogao biti mnogo budniji tokom nesvesti nego što smo mislili.
Komentari 2
Maksimus
Realista
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar