Kozmetička industrija: Protiv ogleda na životinjama

Osim zabrane eksperimenata uredba zabranjuje i plasiranje na tržište tako dobijenih proizvoda. Time EU želi da postigne da proizvođači izvode oglede van Unije.

Referentkinja za oglede na životinjama pri Nemačkom savezu za zaštitu životinja Irmela Rudel i biolog Zilke Bic žale se da nova odredba ima dosta "rupa".

S obzirom na to da važi samo u Evropskoj uniji, ona vodi do paradoksa, kaže Bic. "Proizvođači u datim uslovima moraju da izvode eksperimente, čak i ako to ne žele. Kada jedna evropska firma na primer želi da plasira kozmetiku na kinesko tržište, ona sprovodi oglede na životinjama, jer to tamošnje vlasti zahtevaju", navodi ovaj biolog i kritikuje to što zabrana važi samo u oblasti kozmetike.

"Ako se neki sastojak koristi u drugim proizvodima, na primer u sredstvima za čišćenje, onda spada pod pravila za testiranje hemikalija. Tada se čak mora testirati i u eksperimentu na životinjama. Kozmetička industrija, uprkos tome, može da koristi sastojak, ako je jasno da nije isproban isključivo u kozmetičke svrhe na životinjama", kaže Rudel.

Takođe postoje i izuzeci. Evropska komisija može da odobri eksperimente na životinjama kada kod nekog bitnog sastojka, koji se ne može zameniti drugim, postoje ozbiljne sumnje da može da našteti zdravlju. To važi pre svega za supstance koje izazivaju rak ili su štetne za reprodukciju.

Ni industrija nije zadovoljna pravnom situacijom. Iako dugi niz godina istražuje razvoj alternativnih metoda i od 1989. dobrovoljno ne koristi testiranje gotovih proizvoda, razvoj tih metoda još nije završen. Neophodno je dalje istraživanje.

Borci za zaštitu životinja shvataju da su testovi bez ogleda na životinjama još uvek delimično u povoju. Ipak, Bic kritikuje neodlučnost u razvoju metoda za testiranje. To se vidi i na investicijama koje su na raspolagaju. Izgradnja jedne jedine laboratorije za eksperimente na životinjama košta 80 miliona evra. Istraživanje bez eksperimentisanja na životinjama mnogo je jeftinije, ukazuje Bic.

Uvek je nesaglediv rizik kada se ti rezultati testiranja sastojaka na životinjama, prenose i na ljude. "Nikad se ne zna da li će čovek reagovati isto ili sasvim drugačije", navodi Rudel koja se zalaže za istraživanje ćelija u laboratorijama, sa takozvanim modelima in vitro.

Poslednjih godina ulažu se napori za korišćenje humanih ćelija. Već sada postoje modeli kože kao dokaz za supstance koje iritiraju kožu. Biolog Mihael Elgešleger kaže da je to jedan od najboljih primera za modele in vitro.

Već nekoliko godina postoji i mogućnost da se iz matičnih ćelija odraslih, putem reprogramiranja, generišu tzv. multipotentne matične ćelije. Iz njih se potom mogu proizvesti različitu tipovi ćelija čoveka.

Oko 12 miliona životinja se, samo u EU, svake godine koristi u naučne svrhe. Njihov udeo u istraživanje kozmetike je bio nizak: samo 0,02 odsto ili 2.000 životinja godišnje.

Biolog Bic kaže da je zabrana kozmetike "samo kap u moru". "Naš cilj je, zapravo, ukidanje svih eksperimenata na životinjama", navodi on.

Međutim, ta želja je politički teško ostvariva. Ogledi na životinjama su, pre svega u medicinskim istraživanjima, neophodni. I tu se i u skorije vreme ništa neće promeniti.