Naučnici otkrili ogromnu deponiju smeća na najdubljoj tački Sredozemnog mora
Naučnici su na najdubljoj tački Sredozemnog mora otkrili veliku deponiju, na dubini od čak pet kilometara, prenose grčki mediji.
Foto: Pixabay
Tim eksperata pronašao je plastične boce i čaše, limenke od sode i drugi otpad na dnu mora, što, kako su naveli, ukazuje da posledice štetnog ponašanja ljudi dopiru i do najudaljenijih tačaka na našoj planeti, piše Katimerini.
Najdublji deo Mediterana lociran je jugozapadno od Peloponeza, i dugačak je 18 a širok četiri do sedam kilometara.
U februaru 2020. godine podmorsko vozilo Kaladan kojim je upravljao Viktor Veskovo, a jedan od putnika bio princ Albert od Monaka, zaronio je do ovog dela Mediterana do kog je putovao oko pet sati. Snimke koje je tamo načinio Veskovo je dao međunarodnom timu naučnika na čelu sa Nemcem Georgom Hankeom iz Evropskog istraživačkog centra.
Tim, u kom je bio i grčki profesor sa Univerziteta u Patrasu Jorgos Papateodoru, analizirao je video snimke specijalnim softverom i utvrdio sastav otpada koji je pronađen na dnu mora.
"Ovo je drugi po veličini sloj otpada ikada pronađen na takvoj dubini (većoj od dva kilometra)", ukazao je Papateodoru, istovremeno ističući da je to prvi put da su prikupljeni podaci o čvrstom otpadu koji zagađuje Sredozemno more.
Prema njegovim rečima, rezultati su poražavajući, a koncentracija otpada je među najvećom ikada registrovanom pod morem.
Analizama je utvrđeno da koncentracija iznosi 26.175 komada otpada po kvadratnom kilometru.
Inače, najgušća koncentracija podmorskog otpada na svetu do sada je registrovana u Južnom Kineskom moru i iznosi 55.000 komada otpadaka po kvadratnom kilometru.
Istovremeno, utvrđeno je da čak 88 odsto otpada čini plastika, dok su ostatak limenke pića, staklene boce, ili papirne kutije i kese.
Prema rečima grčkog naučnika, to je laki otpad koji morske struje brzo nose, na primer sa severa, iz Jonskog ili Jadranskog mora, ili sa juga iz Istočnog Mediterana. Jedan deo otpada ukazuje i na to da je direktno izbačen sa nekog broda.
Naučni podaci su alarmantni i pokazuju da okeane zagađuje 5,25 triliona komada plastike, od čega samo 269.000 tona pluta na površini, dok se na svakom kvadratnom kilometru morskog dna nalazi četiri milijarde mikrovlakana.
Istraživačica Nacionalnog okeanografskog centra "Woods Hall" u Masačusetsu Kara Lavender Lo kaže da je prvi korak pronalaženje otpada.
Pročitaj još
Naučna zajednica nastoji da bolje shvati gde i koliko otpada se taloži na dnu mora i okeana kako bi procenila štetu koju on nanosi lokalnim ekosistemima. Ključno pitanje za naučnike je da li i koliko toksina ispušta u vodu plastika koja se raspada na morskom dnu.
Dok naučnici znaju dosta o šteti koju krupni komadi plastike nanose živom svetu u morima, manje su jasne posledice koje ostavlja mikroplastika, navodi Katimerini.
"Što je veća koncentracija, veći je rizik od štetnih posledica", ukazao je biolog sa Univerziteta u Plimutu Ričard Tompson, dodajući da je za procenu stvarne štete potrebno najpre locirati deponije smeća na morskom dnu.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Magazin
Naučnici: Ne izlivajte talog od kafe u odvode
02.11.2025.•
0
Britanski naučnici upozoravaju da izlivanje ostataka kafe u odvode može imati jako štetne posledice po životnu sredinu.
Dve ključne vrste korala na Floridi funkcionalno izumrle zbog toplotnog talasa
02.11.2025.•
0
Dve najvažnije vrste korala koje su činile okosnicu koralnog grebena Floride i Kariba sada su funkcionalno izumrle, nakon što je snažan toplotni talas u okeanu izazvao masovno uništenje kolonija.
Klimatske promene smanjuju šanse za obaranje rekorda u maratonu
02.11.2025.•
0
Klimatske promene smanjuju šanse da maratonci obaraju svetske rekorde, pokazuje novo istraživanje američke neprofitne organizacije "Climate Central", preneo je BBC.
Sve više Francuza želi ekološke sahrane koje ne ugrožavaju životnu sredinu
02.11.2025.•
1
Rezultati istraživanja koje je sprovelo francusko Nacionalno udruženje pogrebnih preduzeća (CNASF) pokazali su da Francuzi žele alternativne ekološke sahrane koje ne ugrožavaju životnu sredinu.
Na današnji dan: Rođena Marija Antoaneta, škole u Srbiji uvele veronauku, Crna Gora uvela marku
02.11.2025.•
0
Donosimo vam pregled značajnih i zanimljivih istorijskih događaja koji su se dogodili na današnji dan, 2. novembar.
Kako da proverite gume - koliko su stare i koliko su bezbedne
01.11.2025.•
0
Temperatura je poslednjih dana znatno niža, a uskoro se očekuju mraz i led na putevima. Oni koji se nisu na vreme pripremili možda će morati dugo da čekaju na zakazivanje u servisu za popravku guma.
Na današnji dan: Na Železničkoj stanici u Novom Sadu poginulo 16 osoba, počeli pregovori u Dejtonu
01.11.2025.•
0
Donosimo vam pregled istorijskih događaja koji su se dogodili na današnji dan, 1. novembar.
Na današnji dan: Umro Njegoš, ubijena Indira Gandi
31.10.2025.•
1
Donosimo vam pregled značajnih događaja na današnji dan, 31. oktobar, u svetu i kod nas.
EU odustaje od kritikovane mere u zakonu protiv dečije pornografije
30.10.2025.•
0
Evropska unija (EU) će odustati od najkritikovanije mere u predloženom zakonu protiv dečije pornografije, tehnologije koja bi omogućila skeniranje privatnih razgovora, izjavili su danas diplomatski izvori.
Na današnji dan: Rođen Džon Adams, most na Bosforu pušten u saobraćaj
30.10.2025.•
0
Pregled najznačajnijih događaja na današnji dan, 30. oktobar, u svetu i kod nas.
Kina uvela pravila za influensere: Samo oni s diplomom mogu da govore o osetljivim temama
29.10.2025.•
0
Kina je uvela nova pravila za influensere, prema kojima svi koji žele da objavljuju sadržaj o temama poput medicine, prava, obrazovanja ili finansija - moraju imati zvanične kvalifikacije iz tih oblasti.
Na današnji dan: Umro kralj Milutin, "crni utorak" označio početak Velike depresije, umro Pulicer
29.10.2025.•
0
Donosimo vam pregled značajnih i zanimljivih događaja koji su se dogodili na današnji dan, 29. oktobar.
Zašto zapravo zevamo: Stručnjaci imaju objašnjenje
28.10.2025.•
2
Do relativno nedavno, svrha zevanja nije bila jasna i istraživači i naučnici je i dalje osporavaju.
FOTO U Nemačkoj sve više kafića na grobljima: Nude "jedinstven spoj mira, prirode i refleksije"
28.10.2025.•
3
U Berlinu raste broj kafića koji posluju unutar groblja, a koji su postali popularna mesta okupljanja.
Na današnji dan: Okončana kubanska kriza, osnovan Harvard, umrli Ljuba Tadić i Metju Peri
28.10.2025.•
0
Donosimo vam pregled značajnih i zanimljivih događaja koji su se dogodili na današnji dan, 28. oktobar.
Na današnji dan: U Srbiji osnovana državna pošta, Sadat i Begin dobili Nobela za mir, umro Selenić
27.10.2025.•
0
Donosimo vam pregled značajnih i zanimljivih događaja koji su se dogodili na današnji dan, 27. oktobar.
Svaki građanin EU godišnje proizvede 35 kilograma plastičnog otpada
26.10.2025.•
3
U EU se godišnje proizvede gotovo 80 miliona tona ambalažnog otpada od čega dve petine čine papir i karton, a petinu plastika.
VIDEO: Indija prvi put izazvala veštačku kišu da bi rešila problem sa zagađenjem
26.10.2025.•
1
Regionalna vlada Nju Delhija prvi put je izazvala veštačku kišu iznad Nju Delhija kako bi raspršila toksični smog koji već nekoliko dana obavija glavni grad Indije.
VIDEO: Kako voziti u kružnom toku s više traka?
26.10.2025.•
14
U kružnim tokovima s dve trake, vozači u unutrašnjoj traci neretko na silu pokušavaju da izađu.
Ovo je 10 automobila sa najvećim i najmanjim brojem kilometara "na rezervi"
26.10.2025.•
0
Cene goriva rastu, a sve češće se dešava da vozači pune rezervoar tek kada se upali lampica za rezervu.
Gde je najpovoljniji život iseljenika: Na listi nema evropskih zemalja
26.10.2025.•
2
Dok inflacija i globalna ekonomska neizvesnost i dalje pogađaju mnoge, sve više ljudi nalazi finansijsko olakšanje selidbom u inostranstvo.
Komentari 4
Миле Јогурт
///
Sale
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar