Naučnici otkrili ogromnu deponiju smeća na najdubljoj tački Sredozemnog mora
Naučnici su na najdubljoj tački Sredozemnog mora otkrili veliku deponiju, na dubini od čak pet kilometara, prenose grčki mediji.
Foto: Pixabay
Tim eksperata pronašao je plastične boce i čaše, limenke od sode i drugi otpad na dnu mora, što, kako su naveli, ukazuje da posledice štetnog ponašanja ljudi dopiru i do najudaljenijih tačaka na našoj planeti, piše Katimerini.
Najdublji deo Mediterana lociran je jugozapadno od Peloponeza, i dugačak je 18 a širok četiri do sedam kilometara.
U februaru 2020. godine podmorsko vozilo Kaladan kojim je upravljao Viktor Veskovo, a jedan od putnika bio princ Albert od Monaka, zaronio je do ovog dela Mediterana do kog je putovao oko pet sati. Snimke koje je tamo načinio Veskovo je dao međunarodnom timu naučnika na čelu sa Nemcem Georgom Hankeom iz Evropskog istraživačkog centra.
Tim, u kom je bio i grčki profesor sa Univerziteta u Patrasu Jorgos Papateodoru, analizirao je video snimke specijalnim softverom i utvrdio sastav otpada koji je pronađen na dnu mora.
"Ovo je drugi po veličini sloj otpada ikada pronađen na takvoj dubini (većoj od dva kilometra)", ukazao je Papateodoru, istovremeno ističući da je to prvi put da su prikupljeni podaci o čvrstom otpadu koji zagađuje Sredozemno more.
Prema njegovim rečima, rezultati su poražavajući, a koncentracija otpada je među najvećom ikada registrovanom pod morem.
Analizama je utvrđeno da koncentracija iznosi 26.175 komada otpada po kvadratnom kilometru.
Inače, najgušća koncentracija podmorskog otpada na svetu do sada je registrovana u Južnom Kineskom moru i iznosi 55.000 komada otpadaka po kvadratnom kilometru.
Istovremeno, utvrđeno je da čak 88 odsto otpada čini plastika, dok su ostatak limenke pića, staklene boce, ili papirne kutije i kese.
Prema rečima grčkog naučnika, to je laki otpad koji morske struje brzo nose, na primer sa severa, iz Jonskog ili Jadranskog mora, ili sa juga iz Istočnog Mediterana. Jedan deo otpada ukazuje i na to da je direktno izbačen sa nekog broda.
Naučni podaci su alarmantni i pokazuju da okeane zagađuje 5,25 triliona komada plastike, od čega samo 269.000 tona pluta na površini, dok se na svakom kvadratnom kilometru morskog dna nalazi četiri milijarde mikrovlakana.
Istraživačica Nacionalnog okeanografskog centra "Woods Hall" u Masačusetsu Kara Lavender Lo kaže da je prvi korak pronalaženje otpada.
Pročitaj još
Naučna zajednica nastoji da bolje shvati gde i koliko otpada se taloži na dnu mora i okeana kako bi procenila štetu koju on nanosi lokalnim ekosistemima. Ključno pitanje za naučnike je da li i koliko toksina ispušta u vodu plastika koja se raspada na morskom dnu.
Dok naučnici znaju dosta o šteti koju krupni komadi plastike nanose živom svetu u morima, manje su jasne posledice koje ostavlja mikroplastika, navodi Katimerini.
"Što je veća koncentracija, veći je rizik od štetnih posledica", ukazao je biolog sa Univerziteta u Plimutu Ričard Tompson, dodajući da je za procenu stvarne štete potrebno najpre locirati deponije smeća na morskom dnu.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Magazin
Učenici kojima je dozvoljeno da učestvuju u donošenju odluka osećaju se prijatnije u školi
19.03.2026.•
0
Iako većina mladih pati zbog visokog nivoa stresa i nezadovoljstva životom, oni učenici kojima je dozvoljeno da učestvuju u donošenju odluka u školi osećaju veće blagostanje.
Poljska planira zabranu mobilnih telefona u osnovnim školama
19.03.2026.•
0
Poljska će zabraniti upotrebu mobilnih telefona maloletnicima mlađim od 16 godina u školama, najavila je ministarka obrazovanja.
Najzeleniji grad na svetu ima auto-put za pčele i džepne parkove
19.03.2026.•
2
Novi indeks zelenih gradova otkrio je koje su urbane sredine najprijatnije za život, uzimajući u obzir faktore poput kvaliteta vazduha, udela zelenih površina i njihove dostupnosti stanovnicima.
Žena u SAD pet meseci odbija da napusti bolničku sobu
19.03.2026.•
1
Bolnica "Tallahassee Memorial Healthcare" na Floridi ranije ovog meseca tužila je pacijentkinju, navodeći da je odbila da napusti svoju bolničku sobu otkako je otpuštena prošlog oktobra.
Na današnji dan: Umro tvorac Tarzana, otvorena deonica pruge Beograd - Novi Sad
19.03.2026.•
0
Pregled najvažnijih dešavanja u svetu i kod nas na današnji dan, 19. mart.
Istraživanje utvrdilo: Hod ljudi jasno pokazuje koje emocije osećaju
18.03.2026.•
0
Način na koji ljudi hodaju može da otkrije njihove emocije, pokazala je nova studija istraživača iz Japana.
Ponovo aktuelne prevare po šablonu "nigerijski princ": Napad na Iran pokrenuo novi talas spamovanja
18.03.2026.•
0
Prevaranti koriste sukob između Izraela, SAD i Irana nudeći ogromne isplate u zamenu za pomoć navodno zarobljenim veteranima ili šansu za fantastične "investicione prilike" povezane sa ratom.
Na današnji dan: Uhapšen Šarić, rođen Miloš Obrenović, umrli Stern, From i Klark, napad na Sarajevo
18.03.2026.•
0
Donosimo vam pregled najvažnijih dešavanja u svetu i kod nas na današnji dan, 18. mart.
Naučnici sa Stanforda predvideli životni vek na osnovu ponašanja
17.03.2026.•
1
Nakon što su napravili eksperiment nalik Trumanovom šouu, naučnici su uspeli da predvide životni vek svojih 81 ispitanika.
Na današnji dan: Umro Marko Aurelije, EU zatvorila granice zbog korone
17.03.2026.•
0
Pregled najvažnijih dešavanja u svetu i kod nas na današnji dan, 17. mart.
Na današnji dan: U Srbiji uvedeno vanredno stanje zbog korone, umro Bata Stojković
16.03.2026.•
0
Pregled najvažnijih dešavanja u svetu i kod nas na današnji dan, 16. mart.
U najvećem jezeru u Severnoj Irskoj otkrivene superbakterije otporne na antibiotike
15.03.2026.•
0
Geni sposobni da stvore superbakterije otporne na antibiotike otkriveni su u najvećem jezeru u Ujedinjenom Kraljevstvu koje snabdeva pijaćom vodom oko 40 odsto stanovništva u Severnoj Irskoj.
Vrednost nekretnina u Dubaiju pala za 30 odsto zbog rata na Bliskom istoku
15.03.2026.•
3
Eskalacija rata na Bliskom istoku počela je snažno da pogađa finansijska tržišta u regiji, a jedan od najupečatljivijih pokazatelja je nagli pad indeksa nekretnina u Dubaiju.
Glečeri u austrijskim Alpima se raspadaju i dezintegrišu zbog klimatskih promena
15.03.2026.•
0
Glečeri u austrijskim Alpima ne samo da se smanjuju, već se zbog klimatskih promena dezintegrišu i raspadaju, upozorili su naučnici u najnovijoj studiji, preneo je BBC.
Britanski muzeji čuvaju više od 260.000 ljudskih ostataka iz celog sveta
15.03.2026.•
0
Muzeji u Velikoj Britaniji čuvaju više od 263.000 različitih delova ljudskih ostataka iz celog sveta, što poslanici i arheolozi opisuju kao neprijatno nasleđe kolonijalne prošlosti zemlje.
Na današnji dan: Rođen Branko Radičević, ubijen Cezar, umro Moša Pijade
15.03.2026.•
1
Pregled najvažnijih dešavanja u svetu i kod nas na današnji dan, 15. mart.
Preminuo filozof Jirgen Habermas
14.03.2026.•
3
Nemački filozof Jirgen Habermas, jedan od najpoznatijih nemačkih intelektualaca, preminuo je u 96. godini, saopštio je danas njegov izdavač.
Na današnji dan: Rođeni Ajnštajn i Mika Antić, umro Marks
14.03.2026.•
0
Pregled važnijih dešavanja u svetu i kod nas na današnji dan, 14. mart.
Kako da pronađete svoj lični stil: Evo nekoliko saveta
13.03.2026.•
1
Pravi stil nije u jurnjavi za trendovima, kažu stručnjaci. Umesto toga, reč je o oblačenju na način koji otkriva vašu autentičnu ličnost i "verziju vas koja deluje najiskrenije i najživlje".
Na današnji dan: Preminuli Ivo Andrić i Mija Aleksić
13.03.2026.•
1
Donosimo vam pregled događaja koji su se dogodili na današnji dan, 13. marta.
Španija uvodi "otisak mržnje": Novi sistem za praćenje govora mržnje na mrežama
12.03.2026.•
2
Premijer Španije Pedro Sančez najavio je pokretanje sistema za merenje polarizacije i govora mržnje na društvenim mrežama pod nazivom "HODIO", takozvani "otisak mržnje".
Komentari 4
Миле Јогурт
///
Sale
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar