Zaboravljeni pronalazači koji su promenili svet

Autor: NIN

Život

23.08.2025.

15:31 > 15:31

Lako je nabrojati poznate pronalazače čiji su izumi ostavili trajan uticaj na svet kakav danas poznajemo, ipak neki pronalazači su ostali zaboravljeni.

Od onih poznatijih, dovoljno je samo pomisliti na rad Tomasa Edisona na električnoj sijalici ili na Aleksandra Grejama Bela koji nam je podario telefon.

A kakvi bi naši letnji odmori danas bili da nije bilo braće Rajt i njihovog napretka u vazduhoplovnoj tehnologiji?

Ipak, nisu svi pronalazači stekli slavu koju zaista zaslužuju. Neka značajna imena su gotovo pa u potpunosti zaboravljena, piše Skaj Histori, a prenosi NIN.

1. Čarls Gudjir

Početkom 19. veka vladala je prava pomama za gumom, materijalom koji se dobija od smole iz tropskih stabala. Guma je bila dovoljno savitljiva da se može oblikovati u različite forme, ali zadržati te oblike bilo je sasvim drugo pitanje.

Otkriveno je da se guma topi na toploti, a puca na hladnoći. Čak i pri optimalnim temperaturama, imala je tendenciju da se lepi za sve s čim dođe u dodir. Sve to dovelo je do toga da je do 1830-ih nekada uspešna industrija proizvodnje guma bila na ivici propasti. Čarls Gudjir je bio odlučan da otkloni ove nedostatke. Kroz mukotrpan proces i brojne pokušaje, mešao je gumu sa raznim materijalima. Tada je otkrio da dodavanje azotne kiseline i sumpora čini gumu više glatkom i otpornijom na promene temperature.

Međutim, pravi preokret dogodio se kada je Gudjir slučajno ispustio gumeni materijal tretiran sumporom na vruću peć. Na njegovo iznenađenje, guma je očvrsnula umesto da se istopi. Ovaj proces očvršćavanja gume postao je poznat kao vulkanizacija. Otkriće je spasilo gumarsku industriju, učinivši gumu znatno pogodnijom za širu primenu. Gudjir je preminuo 1860. godine, nekoliko decenija pre nego što je po njemu nazvana kompanija Gudjir tajr i raber Kompani.

2. Meri Anderson

Iako nam danas deluje neverovatno, brisači vetrobrana nisu bili standardna oprema na prvim vozilima. Pa, šta su vozači radili kada bi kiša ili sneg počeli ozbiljno da se nakupljaju na vetrobranu, ometajući vidljivost puta ispred njih?

Najčešće bi jednostavno zaustavljali vozilo s vremena na vreme i rukama uklanjali padavine sa vetrobrana. Međutim, Meri Anderson je izmela brisač vetrobrana koji bi vozač mogao da upravlja iznutra, bez napuštanja vozila.

Iako je svoj izum patentirala još 1903. godine, to je bilo znatno pre nego što su automobili postali uobičajeni. Dakle, do 1910-ih, kada su brisači vetrobrana postali uobičajeni na automobilima, Andersonin doprinos toj ideji bio je uglavnom zaboravljen.

3. Persi Spenser

Sledeći put kada stavite hranu u mikrotalasnu pećnicu, setite se Persija Spensera, čoveka koji ju je izumeo. Da, mikrotalasnu pećnicu – ne hranu, iako je, prema priči, upravo jedan peh s hranom doveo do njegovog kulinarskog otkrića.

Po često prepričavanoj anegdoti, Spenser je radio na izradi magnetrona kada je primetio da mu se u džepu istopila čokoladica. Prema rečima njegovog unuka, Džordža "Roda" Spensera Mlađeg, zapravo se radilo o čokoladici s kikirikijem. Persi je ubrzo shvatio da su upravo mikrotalasi koje je emitovao obližnji magnetron izazvali topljenje.

Kada je prva komercijalna mikrotalasna pećnica predstavljena 1940-ih, bila je prilično nezgrapna. Bila je visoka skoro dva metra i teška oko 340 kilograma. Ljubitelji brze pripreme hrane morali su da sačekaju još dve decenije dok mikrotalasne pećnice nisu počele da dobijaju oblik kakav poznajemo danas.

4. Hedi Lamar

Tehnički gledano, Hedi Lamar nikako ne može da se nazove zaboravljenom. Zapravo, bila je zvezda zlatnog doba Holivuda. Mnogi od njenih najpoznatijih filmova – uključujući Alžir (1938), Grad u plamenu (1940) i Samson i Dalila (1949) – i danas se mogu pronaći i gledati na internetu.

Ipak, dok preuzimate te filmove putem interneta, možda niste ni svesni da je upravo Lamar imala značajnu ulogu u nastanku ove bežične tehnologije. Lamar nije bila strastvena samo kada je u pitanju gluma – bila je i strastveni pronalazač. Tokom Drugog svetskog rata, prepoznala je način na koji mornarica može obezbediti da torpeda, kada se ispale, prate metu. Ideja je bila da se torpedima daljinski upravlja radio-talasima, ali uz primenu tzv. "skakanja frekvencije", kako bi se sprečilo presretanje signala od strane neprijatelja.

Iako je Lamar osmislila patent za ovu ideju, smatrana je previše naprednom za to vreme. Zbog toga nije bila korišćena tokom rata. Međutim, kasnije je poslužila kao osnova drugim pronalazačima za razvoj različitih – danas široko rasprostranjenih – standarda bežične komunikacije, uključujući dži-pi-es, blutut i vaj-faj.

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Teme

naučnici Pronalazači

Komentari 3

Hronološki Najpopularniji

NSad

23.08.2025 • 19:46

Tomas Edison?

Njega je jedino zanimalo da pravi patente i da napravi sijalicu koja će otkazati. Nije on nikakav pronalazač zarad dobrog ljudima, on je oportunista zarad svog nezajažljivog novčanika. Teslu je prevario.

14 2 +12
profesorka

23.08.2025 • 18:26

Heda Lamar pronalazač

Gospodja Heda Lamar nije zaboravljena. Njen rodjendan je izabran za Svetski dan žena-pronalazača u nauci.
Ona je bila ne samo lepotica filmska zvezda, već i pronalazač, ali i sposobna poslovna žena. Svoje pronalaske je zaštitila kao patente, ali nije uzela novčanu naknadu, već ih je dala na slobodno korišćenje. Izbeglica iz Austrije u SAD 1938.godine, želela je da svojim pronalascima pomogne ratne napore u borbi protiv nacizma.

18 0 +18
Marija

23.08.2025 • 16:56

Hvala

Za bas lep clanak. Da malo oplemenimo misli za promenu...

58 1 +57

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.