Kako je nastala teorija zavere o ivermektinu - sve je krenulo od studije iz Egipta
Ivermektin je lek star preko 30 godina koji leči parazitske infekcije opasne po život i vid.
Foto: Pixabay (ilustracija)
Njegov trajni uticaj na globalno zdravlje bio je toliko jak da su dva ključna istraživača u njegovom otkriću i razvoju dobila Nobelovu nagradu 2015. godine.
Međutim, desničari širom sveta mesecima promovišu lek ivermektin za lečenje kovida19 nakon što je velika studija iz Egipta sugerisala da je tretman efikasan protiv virusa korona.
Stvari su se promenile, kada je ista studija u junu povučena iz "etičkih razloga", a mnoge druge dokazale njegovu neefikasnost u lečenju obolelih od kovida, da bi potom Svetska zdravstvena organizacija (SZO), Evropska agencija za lekove (EMA) i američka Uprava za hranu i lekove (FDA) takođe potvrdile njegovu nedelotvornost, piše Euronews Srbija.
Sve je počelo od studije koju je vodio egipatski doktor Ahmed Elgazar sa Univerziteta Bena, a koja je u novembru 2020. objavljena na veb stranici Research Square. Studija se zasnivala na nasumičnom ispitivanju u kontrolisanim uslovima, što se inače smatra najvažnijom vrstom studija jer pruža najpouzdanije dokaze o efikasnosti. Dr Elgazar je naveden kao autor studije i ujedno kao glavni urednik medicinskog žurnala "Bena" čiji je i član upravnog odbora.
Rezultati su otkrili da su pacijenti oboleli od kovida19 koji su bili hospitalizovani, a koji su "rano primili ivermektin", prijavili "značajan oporavak", kao i da je došlo do "značajnog poboljšanja i smanjenja stope mortaliteta u grupama koje su lečene ivermektinom" za 90 odsto.
Nije dugo prošlo pre nego što je, potpuno neočekivano, studija uklonjena sa veb stranice iz "etičkih razloga". Dr Mišel Avisar-Viting, glavna urednica portala Research Square je potom u izjavi za MedPage Today rekla da je studija povučena zbog "zabrinutosti da se radi o plagijatu i sirovim podacima".
Zabrinutost oko verodostojnosti studije prvi je izneo britanski student medicine Džek Lorens, koji je dobio zadatak na fakultetu da istraži ovu studiju, preneo je Gardijan dodajući da je brzo otkrio neslaganja: koristili su se isti podaci o pacijentima za navodno različite ljude, dokazao je i da izbor pacijenata za testiranje nije bio slučajan; da je malo verovatno da bi se takvi rezultati postigli prirodnim putem; da su procenti pogrešno izračunati i da lokalni zdravstveni organi nisu znali za studiju.
Ipak, studija je predstavljala jedno od najvećih ispitivanja ivermektina i bila je uključena u dve meta-analize koje su pridobile veću pažnju zbog svojih pozitivnih rezultata, pa tako iako studija dr Elgazara više nije bila dostupna, druge publikacije su nastavile da citiraju glavnu tvrdnju, a to je da "hospitalizovani pacijenti sa kovidom koji su lečeni ivermektinom imaju 90 odsto manje šanse da će umreti od onih koji nisu primili lek". Zapravo, egipatska studija je bila "ulje na vatru", koja se potom pretvorila u buktinju.
Histerija na društvenim mrežama
Premda je studija uklonjena, ostavila je svoje "repove" i poslužila kao odličan argument aktivistima protiv vakcinacije koji su optuživali vlade širom sveta da su "namerno ugušile" rezultate istraživanja kako bi potencirale vakcinaciju. Tako su počeli da vode agresivnu kampanju za njegovu upotrebu, a društvene mreže su doslovno postale glavni izvor informisanja onih koji podržavaju ovu teoriju. Osnovano je bezbroj grupa u kojima su čak i lekari savetovali korišćenje ivermektina, a druge ga ilegalno prodavale.
Tako je upravo čitava pompa oko ivermektina, zasnovana na snazi verovanja u kontroverznu studiju, navela veliki broj ljudi širom sveta da ga koriste.
Na primer, pandemija je povećala potražnju za ivermektinom u Finskoj, što je trend koji je prisutan, ne samo u Evropi već i celom svetu. Samo u Finskoj je u 2020. godini prodaja ovog leka porasla za 30 odsto, a carina je prijavila porast zapelenjenih količina.
To je i navelo finske naučnike da proučavaju njegov uticaj, zajedno sa hiljadama drugih postojećih lekova za lečenje kovida. Rezultati su bili razočaravajući, rekao je za tamošnje medije Oli Vapalati, virolog sa Univerziteta u Helsinkiju.
"Glavni problem je što je blagotvorno dejstvo ivermektina moguće postići samo sa prevelikim dozama, koje ne smete dati čoveku", objasnio je on govoreći o sposobnosti leka da spreči razmnožavanje virusa.
Svetska zdravstvena organizacija i Evropska agencija za lekove takođe ne preporučuju ivermektin za upotrebu u rutinskom lečenju pacijenata sa kovidom. U SAD, gde je prodaja ivermektina porasla, Uprava za hranu i lekove (FDA) saopštila je da je niti autorizovala niti odobrila ivermektin za prevenciju i lečenje kovida19.
Jedino su Češka i Slovačka dozvolile privremenu upotrebu leka protiv kovida19 u okviru svog nacionalnog zakonodavstva.
"Ivermektin groznica" nije zaobišla ni Srbiju
Nakon što je otkriveno da se Vajber grupa "Lekari i roditelji za nauku i etiku", koja broji više od 11.000 članova, bavila promocijom ivermektina, smenjen je i načelnik jedne klinike u Nišu, a do sada je Lekarska komora Srbije po prijavi zdravstvene inspekcije pokrenula postupak pred sudovima časti protiv 18 lekara za koje postoji osnovana sumnja da su savetovali i lečili pacijente obolele od kovida19 lekom ivermektin.
Nakon okončanja postupka, javnost će biti obaveštena o donetoj presudi, objavljeno je na sajtu Lekarske komore Srbije koja je još jednom apelovala na građane da zdravstvene usluge i savete traže isključivo u registrovanim državnim i privatnim zdravstvenim ustanovama.
"Zamislite vi ste lekar koji leči decu, a preporučujete lek koji nije registrovan i koji se koristi u veterini. Plašim se da je to onda jedno ozbiljno krivično delo. Prema tome, ovo je ozbiljna država koja će uraditi svoj deo posla", najavio je ministar zdravlja Zlatibor Lončar nakon što se grupa našla u žiži javnosti dok je ministarka za rad i epidemiolog Darija Kisić Tepavčević rekla da će "svi zdravstveni radnici koji šire dezinformacije koje utiču na zdravlje ljudi, biti u opasnosti da izgube licencu".
Ujedno, i profesorka Medicinskog fakulteta u Beogradu Valentina Arsenijević Arsić napustila je pomenutu Vajber grupu nakon što je od ustanove u kojoj radi dobila informaciju da su analize eksperata tog fakulteta pokazale da "ivermektin ne treba koristiti u prevenciji i lečenju kovida19".
I načelnik Odeljenja za kardiologiju Klinike za pedijatriju u Nišu Bojko Bjelaković je smenjen sa te pozicije nakon što je otkriveno da je savetovao pacijentima korišćenje ovog leka.
Zamenik direktora Univerzitetskog kliničkog centra u Nišu dr Radmilo Janković naveo je da je problematično to što oni koji se zanimaju za lek "ivermektin" negiraju potrebu za vakcinacijom i poštovanjem bilo kakvih mera i ističe da ćemo, ako se taj trend nastavi, za četiri meseca imati milion novozaraženih virusom korona.
Janković je ukazao na to da postoje studije koje su pokazale njegov ograničen, jako mali benefit, ali to je sa većinom lekova koji se koriste u lečenju kovid pacijenata.
"Ali, svakako se nije pokazalo da smanjuje smrtnost", poručio je i dodao da postoje ljudi koji ga piju više nedelja, pa i meseci, te da to nije dobro.
Neželjene nuspojave ivermektina
Američka uprava za lekove (FDA) izdala je članak u kojem je objasnila da su ivermektin tablete za ljude odobrene u vrlo specifičnim dozama za lečenje određenih vrsta parazitskih crva, a postoje i lokalne formulacije (na koži) za vaške i kožna oboljenja poput rozacee.
Kako su napisali u članku, u nekim slučajevima, ivermektin može biti veoma opasan lek za prevenciju ili lečenje kovida19, koji nije odobren za upotrebu od strane FDA.
"Čak i oni nivoi ivermektina koji su odobreni za ljudsku upotrebu mogu biti opasni u interakciji sa drugim lekovima, kao što su razređivači krvi. Takođe, možete se predozirati ivermektinom, a to se ispoljava u vidu mučnine, povraćanja, dijareje, hipotenzije (nizak krvni pritisak), alergijske reackije (svrab i koprivnjača), vrtoglavice, ataksije (problemi sa ravnotežom), napada, kome, pa čak i smrti", navodi se u tekstu.
FDA upozorava da se ivermektin za životinje i ljude razlikuje, te da je životinjski visoko koncentrovan kada se koristi za teže vrste poput konja ili krave, te da takve doze mogu biti veoma toksične po ljude.
Pročitaj još
Osim toga, mnogi neaktivni sastojci koji se nalaze u proizvodima za životinje nisu procenjeni za upotrebu kod ljudi, a u nekim slučajevima se ni ne zna kako se apsorbuju u ljudskom telu.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
Kako pravilna ishrana može pomoći u borbi protiv prolećnog umora?
13.03.2026.•
0
Institut za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut" saopštio je da je u proleće uobičajeno da ljudi osećaju manjak energije, jer je organizmu potrebno vreme da se prilagodi na duže dane i više sunčeve svetlosti.
Psiholozi i psihoterapeuti: U čemu je problem?
13.03.2026.•
3
Već godinu dana vodi se rasprava između Saveza društava psihoterapeuta Srbije i Društva psihologa Srbije.
Često dišemo kroz samo jednu nozdrvu - evo zašto
13.03.2026.•
0
Jedna od najneugodnijih stvari kod bolesti ili sezonskih alergija jeste to što nam se nos začepi.
Srpska naučnica dobitnica je regionalne nagrade u oblasti medicine: Tableta namenjena bebama
13.03.2026.•
2
Srpska naučnica Milica Bajčetić dobitnica je regionalne nagrade u oblasti medicine "International Medis Awards for Medical Research" za prvu inovativnu tabletu namenjenu bebama.
Udruženje pacijenata: Bolest bubrega ima 700.000 ljudi u Srbiji, bitno rano otkrivanje i lečenje
12.03.2026.•
0
Hronična bolest bubrega pogađa oko deset odsto svetske populacije, a procenjuje se da u Srbiji sa tim oboljenjem živi oko 700.000 građana, saopštilo je Udruženja pacijenata "Zajedno za novi život".
Fotografija vaše ruke mogla bi otkriti redak zdravstveni poremećaj
12.03.2026.•
0
Gatanje iz dlana možda ne može predvideti vašu budućnost, ali ako okrenete ruku, to bi moglo otkriti ključne informacije o tome koliko dugo biste mogli živeti.
U Srbiji počinje sprovođenje TAVI procedure kod dece o trošku RFZO
12.03.2026.•
0
Minimalno invazivna TAVI metoda zamene aortnog zaliska prvi put u Srbiji će početi da se primenjuje kod dece.
Koliko jagode zapravo imaju vitamina?
12.03.2026.•
2
Jagode su jedno od najpopularnijih prolećnih voća, a osim što su slatke i osvežavajuće, poznate su i po visokom udelu vitamina.
Šta je zdravije: Zeleni čaj ili mača?
12.03.2026.•
2
I zeleni čaj i mača su bogati izvori antioksidanata, sićušnih ali moćnih jedinjenja koja štite vaše ćelije od oštećenja izazvanih reaktivnim jedinjenjima koja se zovu slobodni radikali.
Šta se dešava sa vašim krvnim pritiskom kada smanjite unos soli
12.03.2026.•
0
Većina ljudi konzumira previše soli - oko devet grama dnevno. Smanjenje unosa soli može pomoći u snižavanju krvnog pritiska.
I previše sna može biti štetno po zdravlje
12.03.2026.•
1
Iako se stalno upozorava na opasnosti nedovoljnog sna, retko kad se govori o tome da i previše sna može biti štetno.
Savet gastroenterologa: Ovo je najbolja večera za zdravlje creva
11.03.2026.•
0
Ako želite da unapredite zdravlje creva, saveti gastroenterologa mogu biti od velike pomoći.
U koje vreme treba da prestanete da jedete pre spavanja? Evo šta kaže nauka
11.03.2026.•
2
Obično, kada stručnjaci govore o zdravijim izborima u ishrani, obično se odnose na to šta stavljate - ili ne stavljate - na svoj tanjir.
Ekstremne vrućine sada ograničavaju aktivnosti trećine ljudi na planeti
10.03.2026.•
1
Ekstremne vrućine sada utiču na jednu od tri osobe širom sveta i ograničavaju količinu vremena koju ljudi mogu bezbedno da provode u aktivnostima na otvorenom, pokazala su najnovija istraživanja.
Mart posvećen multiplom mijelomu: Važnost prve linije terapije i rane dijagnostike
10.03.2026.•
0
U Beogradu će od 13. do 14. marta, po prvi put u ovom delu Balkana, biti održan edukativni sastanak Internacionalnog društva za multipli mijelom.
Kako ishrana i suplementacija direktno utiču na nivo energije
10.03.2026.•
0
Održavanje visokog nivoa energije tokom dana nije pitanje sreće, već biologije.
Postoje li zaista brz ili spor metabolizam? Evo šta nauka kaže
10.03.2026.•
0
Da li ste ikada čuli da neko za sebe tvrdi da ima "brz" metabolizam? To obično znači da može da jede šta god želi bez dobijanja na težini.
Studija sugeriše: Vegetarijanska ishrana smanjuje rizik od pet vrsta raka
08.03.2026.•
2
Studija je utvrdila da vegetarijanci imaju 21 odsto manji rizik od raka pankreasa i 12 odsto smanjen rizik od raka prostate.
Tinejdžeri spavaju manje nego ikada - i za to nisu krivi samo telefoni
08.03.2026.•
0
Tinejdžeri spavaju manje nego ikada - i to postaje kriza.
Po prvi put u laboratoriji uzgojeni potpuno funkcionalni folikuli dlake
08.03.2026.•
0
Korak smo bliže pronalaženju pravog leka za ćelavost. Po prvi put naučnici su u laboratoriji stvorili funkcionalne folikule dlake koji prirodno prolaze kroz periode rasta.
Ljudi nemaju sezonu parenja - ovo su razlozi
08.03.2026.•
2
Za razliku od rike jelena ili prolećne pomame crvenih lisica, ljudi ne stavljaju rogove niti čekaju da procvetaju prve voćke pre nego što pređu na stvar.
Komentari 5
J
Pedro
Frida
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar