Putovanje predstavlja jedno od najvažnijih zadovoljstava modernog čoveka.
Foto: 021 (AbelaPharm promo - dr Miloš Mitrović)
Planeta je postala "manja" nego ikada, a mesta za koja smo nekada mislili da postoje samo na televiziji sada su udaljena tek nekoliko sati ugodnog puta.
Sve prednosti modernog načina življenja ipak dolaze sa nekom cenom. Jedna od stvari koju nam je ovakav stil života doneo je putnička dijareja, jedna od najčešćih bolesti digestivnog sistema.
Spec. dr med. Miloš Mitrović govori o tome zbog čega se putnička dijareja javlja, koje su njene posledice i da li je i na koji način možemo sprečiti.
Šta je putnička dijareja?
Definicija kaže da se pod putničkom dijarejom podrazumeva pojava tri ili više tečnih stolica na dan, udruženih sa barem još jednim od sledećih simptoma – mučninom, povraćanjem ili bolovima u trbuhu, uz uslov da su se javili tokom putovanja ili unutar 48 sati nakon povratka sa putovanja.
Sam uzročnik putničke dijareje najčešće ostaje neprepoznat. Može se raditi o infekciji koju su izazvale bakterije, i to najčešće Escherichia coli, Salmonella ili Campylobacter, virusi, a nekada i paraziti. Nekada je i sama promena crevne mikroflore, takozvana disbioza, ono što dovede do razvoja simptoma putničke dijareje.
U svakom slučaju, priroda ovog poremećaja dovodi do toga da je tek u retkim slučajevima potrebno testiranje na potencijalni uzročnik stanja. Stoga se kaže da je zapravo u osnovi same bolesti kontakt osobe sa uslovima života na koje nije naviknuta – drugačija voda, hrana ili sanitarne navike lokalnog stanovništva. To je i razlog što osobe koje žive u već pomenutim uslovima nemaju ove tegobe.
Nema jasnih preporuka koju bi hranu i pića trebalo izbegavati kako bi se izbegla epizoda putničke dijareje. Ono što treba poštovati je redovno pranje ruku pred obroke uz eventualnu dezinfekciju ruku i posuđa alkoholom, upotreba flaširane vode, oljuštenog ili dobro opranog voća i povrća, izbegavanje termički nedovoljno obrađenog mesa, sirovog povrća, ulične hrane.
Ono što se ističe kao interesantna činjenica je to da je procenat pojave putničke dijareje u "all-inclusive" vrstama smeštaja viši nego u grupnim smeštajima poput hostela. Smatra se da su upravo lokalne sanitarne navike i navike u pripremi hrane odgovorne za ovo. U ovakvim vrstama smeštaja stoga treba biti posebno oprezan.
Koliko je česta putnička dijareja?
Procenjuje se da je početkom 21. veka učestalost pojave dijareje kod turista išla i do 70 odsto. Ono što definitivno raduje je da, uz razvoj turizma, ali i razvoj modernih probiotika, procenat obolelih konstantno pada.
Neke grupe stanovništva su naročito izložene putničkoj dijareji. U ove grupe spadaju deca, stariji ljudi, osobe oslabljenog imuniteta itd. Svakako da deca predstavljaju ranjivu kategoriju jer su sklona tome da lako dehidriraju, pa je nadoknada tečnosti, nekada i u hospitalnim uslovima, od velikog značaja. Zanimljivo, pojava dijareje je posebno česta kod putnika koji putuju sa rancem na leđima, tzv. bekpekera.
Da li određenim preparatima možemo sprečiti pojavu putničke dijareje?
Svakako da primena probiotskih preparata, naročito onih koji u sebi sadrže Saccharomyces boulardii, u periodu pre, tokom, ali i nakon povratka sa putovanja, može pomoći da održimo balans i zdravlje naše crevne flore i tako smanjimo rizik za nastanak putničke dijareje. Treba birati proverene probiotske preparate, koji zadovoljavaju visoke kriterijume u pogledu stabilnosti i efikasnosti.
Probiotici su osetljivi na uslove spoljašnje sredine kao što su kiseonik, svetlost i vlaga, koji mogu smanjiti broj probiotskih kultura a samim tim i efikasnost preparata, pa posebnu pažnju treba obratiti na pakovanje.
U našoj zemlji, od prošle godine, postoji i Probiotic Excellence Centar, jedinstveni centar za proizvodnju visoko-kvalitetnih probiotskih preparata u ovom delu Evrope. Ovaj naučno-istraživački centar je prvi u regionu osmislio inovativnu tehnologiju pakovanja zahvaljujući kojoj se garantuje stabilnost i efikasnost probiotika do kraja roka upotrebe.
Deca koja provode više sati dnevno pred ekranima mobilnih telefona, tableta i računara imaju znatno veći rizik razvoja kratkovidosti koja poprima razmere epidemije, upozoravaju stručnjaci.
Tehnolog Srđan Đuričić kaže je da je bakterija Bacillus cereus, zbog koje je Hrvatska sa tržišta povukla hranu za bebe Aptamil AR1 i Ministarstvo zdravlja sprovelo hitnu proveru, poznata u prehrambenoj industriji.
Nova velika kohortna studija pokazala je da je kod odraslih pacijenata koji su preživeli hospitalizaciju zbog kovida, rizik od smrti u roku od dve godine znatno veći od njihovih vršnjaka koji nisu bili zaraženi.
Epidemiološke studije pokazuju da se snižava granica početka puberteta, posebno kod devojčica, a mnoge studije upućuju na to da se taj trend dodatno ubrzao posle pandemije kovida.
Istraživanja ukazuju na iznenađujuću vezu između krvne grupe i rizika od moždanog udara - ljudi sa jednom specifičnom krvnom grupom A imaju veću verovatnoću da dožive moždani udar pre 60. godine.
Fizička hemičarka Svetlana Stanišić izjavila je da se plastika nalazi u svim telesnim tečnostima kod čoveka, da su deca pre rođenja izložena uticaju plastike i aditiva koji potiču od nje.
Giht se često dovodi u vezu sa prekomernim uživanjem u alkoholu ili nezdravoj hrani, ali istraživanja pokazuju da genetika ima mnogo veću ulogu u ovom bolnom artritičnom stanju nego što se ranije mislilo.
U Srbiji godinama nije registrovan nijedan slučaj lepre, izjavila je danas epidemiološkinja Instituta za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut" dr Dragana Plavša.
Kompaniji "Džonson i Džonson" (J&J) naloženo je da isplati ukupno 40 miliona dolara odštete dvema ženama koje tvrde da je bebi puder na bazi talka doprineo razvoju raka jajnika.
Ove godine nije doneta nova lista inovativnih lekova, uprkos obećanju predsednika države Aleksandra Vučića i nadležnih institucija države, upozorilo je Udruženje pacijenata Srbije.
Ono vreme koje dobijete tokom dana ostajući budni do kasno moglo bi na kraju da vam skrati životni vek, prema novoj studiji koja povezuje nedovoljno spavanje sa nižom očekivanom dužinom života.
Britanski kralj Čarls Treći rekao je danas da će njegovi tretmani za lečenje raka biti smanjeni u sledećoj godini zahvaljujući ranoj dijagnozi, efikasnoj intervenciji i poštovanju lekarskih uputstava.
Rumunija je saopštila da su dve maserke u banji u severozapadnom gradu Kluž obolele od lepre, što su prvi potvrđeni slučajevi te bolesti u toj državi za više od 40 godina.
