Planeta je postala "manja" nego ikada, a mesta za koja smo nekada mislili da postoje samo na televiziji sada su udaljena tek nekoliko sati ugodnog puta.
Sve prednosti modernog načina življenja ipak dolaze sa nekom cenom. Jedna od stvari koju nam je ovakav stil života doneo je putnička dijareja, jedna od najčešćih bolesti digestivnog sistema.
Spec. dr med. Miloš Mitrović govori o tome zbog čega se putnička dijareja javlja, koje su njene posledice i da li je i na koji način možemo sprečiti.
Šta je putnička dijareja?
Definicija kaže da se pod putničkom dijarejom podrazumeva pojava tri ili više tečnih stolica na dan, udruženih sa barem još jednim od sledećih simptoma – mučninom, povraćanjem ili bolovima u trbuhu, uz uslov da su se javili tokom putovanja ili unutar 48 sati nakon povratka sa putovanja.
Sam uzročnik putničke dijareje najčešće ostaje neprepoznat. Može se raditi o infekciji koju su izazvale bakterije, i to najčešće Escherichia coli, Salmonella ili Campylobacter, virusi, a nekada i paraziti. Nekada je i sama promena crevne mikroflore, takozvana disbioza, ono što dovede do razvoja simptoma putničke dijareje.
U svakom slučaju, priroda ovog poremećaja dovodi do toga da je tek u retkim slučajevima potrebno testiranje na potencijalni uzročnik stanja. Stoga se kaže da je zapravo u osnovi same bolesti kontakt osobe sa uslovima života na koje nije naviknuta – drugačija voda, hrana ili sanitarne navike lokalnog stanovništva. To je i razlog što osobe koje žive u već pomenutim uslovima nemaju ove tegobe.
Nema jasnih preporuka koju bi hranu i pića trebalo izbegavati kako bi se izbegla epizoda putničke dijareje. Ono što treba poštovati je redovno pranje ruku pred obroke uz eventualnu dezinfekciju ruku i posuđa alkoholom, upotreba flaširane vode, oljuštenog ili dobro opranog voća i povrća, izbegavanje termički nedovoljno obrađenog mesa, sirovog povrća, ulične hrane.
Ono što se ističe kao interesantna činjenica je to da je procenat pojave putničke dijareje u "all-inclusive" vrstama smeštaja viši nego u grupnim smeštajima poput hostela. Smatra se da su upravo lokalne sanitarne navike i navike u pripremi hrane odgovorne za ovo. U ovakvim vrstama smeštaja stoga treba biti posebno oprezan.
Koliko je česta putnička dijareja?
Procenjuje se da je početkom 21. veka učestalost pojave dijareje kod turista išla i do 70 odsto. Ono što definitivno raduje je da, uz razvoj turizma, ali i razvoj modernih probiotika, procenat obolelih konstantno pada.
Neke grupe stanovništva su naročito izložene putničkoj dijareji. U ove grupe spadaju deca, stariji ljudi, osobe oslabljenog imuniteta itd. Svakako da deca predstavljaju ranjivu kategoriju jer su sklona tome da lako dehidriraju, pa je nadoknada tečnosti, nekada i u hospitalnim uslovima, od velikog značaja. Zanimljivo, pojava dijareje je posebno česta kod putnika koji putuju sa rancem na leđima, tzv. bekpekera.
Da li određenim preparatima možemo sprečiti pojavu putničke dijareje?
Svakako da primena probiotskih preparata, naročito onih koji u sebi sadrže Saccharomyces boulardii, u periodu pre, tokom, ali i nakon povratka sa putovanja, može pomoći da održimo balans i zdravlje naše crevne flore i tako smanjimo rizik za nastanak putničke dijareje. Treba birati proverene probiotske preparate, koji zadovoljavaju visoke kriterijume u pogledu stabilnosti i efikasnosti.
Probiotici su osetljivi na uslove spoljašnje sredine kao što su kiseonik, svetlost i vlaga, koji mogu smanjiti broj probiotskih kultura a samim tim i efikasnost preparata, pa posebnu pažnju treba obratiti na pakovanje.
U našoj zemlji, od prošle godine, postoji i Probiotic Excellence Centar, jedinstveni centar za proizvodnju visoko-kvalitetnih probiotskih preparata u ovom delu Evrope. Ovaj naučno-istraživački centar je prvi u regionu osmislio inovativnu tehnologiju pakovanja zahvaljujući kojoj se garantuje stabilnost i efikasnost probiotika do kraja roka upotrebe.
Skupština Crne Gore usvojila je izmene Zakona o zdravstvenom osiguranju kojima žene sa sekundarnom dismenorejom i bolnim menstrualnim ciklusima imaju pravo na dva dana plaćenog odsustva mesečno.
Novi podaci potvrđuju nagli porast šumskih požara u delovima evropskog regiona od januara do jula ove godine, izjavio je regionalni direktor Svetske zdravstvene organizacije (SZO) za Evropu, Hans Anri P. Kluge.
Prva pacijentkinja iz Srbije trebalo bi da započne lečenje ruskom personalizovanom vakcinom protiv raka u drugoj polovini avgusta, najavio je profesor dr Vladimir Jakovljević, sa Fakulteta medicinskih nauka u Kragujevcu.
Čak i ako budu razvijene napredne terapije koje bi jednog dana mogle da zaustave gotovo sve procese starenja, ljudski životni vek verovatno neće moći da premaši oko 200 godina, pokazuje novo istraživanje.
Ljudi danas žive duže nego ikada ranije, ali veliko novo globalno istraživanje sugeriše da se mnoge od tih dodatnih godina sve češće provode u lošem zdravstvenom stanju.
Lubenica i dinja dve su omiljene letnje voćke. Obe su prirodno slatke, sadrže ugljene hidrate i obezbeđuju važne hranljive materije koje doprinose metaboličkom zdravlju i opštem stanju organizma.
Tim naučnika Univerziteta u Luvenu bacio je novo svetlo na to kako ljudski mozak prilagođava svoje pokrete u bestežinskom stanju, preneo je portal Fokus na Belgiju.
Često gledanje televizije u srednjem životnom dobu moglo bi da bude povezano sa promenama u mozgu koje se javljaju decenijama kasnije, pokazuje nova studija.
Vlada Španije usvojila je predlog zakona kojim se proširuju zone bez duvanskog dima, zabranjuje pušenje i upotreba srodnih proizvoda osobama mlađim od 18 godina.
Oko 45 odsto rizika od demencije može da se spreči ili odloži promenom određenih faktora kao što su pušenje, fizička neaktivnost i zagađenje vazduha, ocenila je Svetska zdravstvena organizacija (SZO).
Više od 600.000 Britanaca nezaposleno je zbog problema sa gojaznošću, što predstavlja ogroman ekonomski udar na produktivnost zemlje, pokazalo je najnovije istraživanje Univerziteta u Jorku.
Pohađanje časova salse moglo bi da doprinese poboljšanju mentalnog zdravlja i smanjenju simptoma depresije i anksioznosti, pokazala je studija istraživača Univerziteta u Oksfordu i Nacionalne zdravstvene službe Oksforda.
Druga osoba preminula je od legionarske bolesti u žarištu zaraze na njujorškom Menhetnu, saopštile su zdravstvene vlasti i navode da pad broja novih slučajeva ukazuje na to da je izvor epidemije najverovatnije uklonjen.
