Planeta je postala "manja" nego ikada, a mesta za koja smo nekada mislili da postoje samo na televiziji sada su udaljena tek nekoliko sati ugodnog puta.
Sve prednosti modernog načina življenja ipak dolaze sa nekom cenom. Jedna od stvari koju nam je ovakav stil života doneo je putnička dijareja, jedna od najčešćih bolesti digestivnog sistema.
Spec. dr med. Miloš Mitrović govori o tome zbog čega se putnička dijareja javlja, koje su njene posledice i da li je i na koji način možemo sprečiti.
Šta je putnička dijareja?
Definicija kaže da se pod putničkom dijarejom podrazumeva pojava tri ili više tečnih stolica na dan, udruženih sa barem još jednim od sledećih simptoma – mučninom, povraćanjem ili bolovima u trbuhu, uz uslov da su se javili tokom putovanja ili unutar 48 sati nakon povratka sa putovanja.
Sam uzročnik putničke dijareje najčešće ostaje neprepoznat. Može se raditi o infekciji koju su izazvale bakterije, i to najčešće Escherichia coli, Salmonella ili Campylobacter, virusi, a nekada i paraziti. Nekada je i sama promena crevne mikroflore, takozvana disbioza, ono što dovede do razvoja simptoma putničke dijareje.
U svakom slučaju, priroda ovog poremećaja dovodi do toga da je tek u retkim slučajevima potrebno testiranje na potencijalni uzročnik stanja. Stoga se kaže da je zapravo u osnovi same bolesti kontakt osobe sa uslovima života na koje nije naviknuta – drugačija voda, hrana ili sanitarne navike lokalnog stanovništva. To je i razlog što osobe koje žive u već pomenutim uslovima nemaju ove tegobe.
Nema jasnih preporuka koju bi hranu i pića trebalo izbegavati kako bi se izbegla epizoda putničke dijareje. Ono što treba poštovati je redovno pranje ruku pred obroke uz eventualnu dezinfekciju ruku i posuđa alkoholom, upotreba flaširane vode, oljuštenog ili dobro opranog voća i povrća, izbegavanje termički nedovoljno obrađenog mesa, sirovog povrća, ulične hrane.
Ono što se ističe kao interesantna činjenica je to da je procenat pojave putničke dijareje u "all-inclusive" vrstama smeštaja viši nego u grupnim smeštajima poput hostela. Smatra se da su upravo lokalne sanitarne navike i navike u pripremi hrane odgovorne za ovo. U ovakvim vrstama smeštaja stoga treba biti posebno oprezan.
Koliko je česta putnička dijareja?
Procenjuje se da je početkom 21. veka učestalost pojave dijareje kod turista išla i do 70 odsto. Ono što definitivno raduje je da, uz razvoj turizma, ali i razvoj modernih probiotika, procenat obolelih konstantno pada.
Neke grupe stanovništva su naročito izložene putničkoj dijareji. U ove grupe spadaju deca, stariji ljudi, osobe oslabljenog imuniteta itd. Svakako da deca predstavljaju ranjivu kategoriju jer su sklona tome da lako dehidriraju, pa je nadoknada tečnosti, nekada i u hospitalnim uslovima, od velikog značaja. Zanimljivo, pojava dijareje je posebno česta kod putnika koji putuju sa rancem na leđima, tzv. bekpekera.
Da li određenim preparatima možemo sprečiti pojavu putničke dijareje?
Svakako da primena probiotskih preparata, naročito onih koji u sebi sadrže Saccharomyces boulardii, u periodu pre, tokom, ali i nakon povratka sa putovanja, može pomoći da održimo balans i zdravlje naše crevne flore i tako smanjimo rizik za nastanak putničke dijareje. Treba birati proverene probiotske preparate, koji zadovoljavaju visoke kriterijume u pogledu stabilnosti i efikasnosti.
Probiotici su osetljivi na uslove spoljašnje sredine kao što su kiseonik, svetlost i vlaga, koji mogu smanjiti broj probiotskih kultura a samim tim i efikasnost preparata, pa posebnu pažnju treba obratiti na pakovanje.
U našoj zemlji, od prošle godine, postoji i Probiotic Excellence Centar, jedinstveni centar za proizvodnju visoko-kvalitetnih probiotskih preparata u ovom delu Evrope. Ovaj naučno-istraživački centar je prvi u regionu osmislio inovativnu tehnologiju pakovanja zahvaljujući kojoj se garantuje stabilnost i efikasnost probiotika do kraja roka upotrebe.
Godišnje oko 6.500 ljudi oboli od karcinoma pluća, devet od 10 obolelih su pušači, a gotovo trećina stanovništva u Srbiji puši, rečeno je povodom Svetskog dana borbe protiv duvanskog dima.
Jednostavan krvni test koji meri karakteristične proteine povezane s razvojem Alchajmerove bolesti mogao bi da otkrije bolest decenijama pre pojave simptoma, pokazalo je novo istraživanje.
Novi, eksperimentalni lek za hepatitis B omogućava nekim pacijentima da prekinu lečenje bez pokazivanja znakova tog opasnog virusa jetre, što se naziva "funkcionalnim lekom", objavili su danas istraživači.
Rast globalnih temperatura mogao bi da proširi područja pogodna za život komaraca i poveća rizik od širenja virusa širom sveta, pokazuje novo istraživanje.
Celulit nije samo estetski problem - njegov nastanak povezan je sa usporenom cirkulacijom, zadržavanjem tečnosti, hormonalnim disbalansom i načinom života.
Srbija dobija Centar za multiplu sklerozu i srodne bolesti u Univerzitetskom Kliničkom centru Srbije, koji bi trebalo da počne da radi do septembra ove godine, a reč je o prvom centru takvog tipa u regionu.
Srbija po broju obolelih od melanoma zauzima između 10. i 15. mesta u Evropi, ali da je po smrtnosti od te bolesti na prvom mestu izjavio je Predsednik Udruženja obolelih od melanoma Savo Pilipović.
Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" saopštio je da je na teritoriji Srbije od 11. do 17. maja zabeleženo 4.441 slučaja oboljenja sličnih gripu.
Jedna doza psilocibina, psihoaktivne supstance iz halucinogenih pečuraka, mogla bi da bude efikasan tretman za zavisnost od kokaina, pokazali su rezultati kliničkog istraživanja objavljenog u časopisu "Jama Network Open"
Oružje za borbu protiv prirodnog starenja zuba, koje ih s vremenom čini sve krhkijim i podložnijim oštećenjima izazvanim karijesom, nalazi se u posebnoj grupi matičnih ćelija smeštenih unutar zubne pulpe.
U decembru 2025. godine, istraživači sa Univerziteta Kvinslend objavili su studiju čiji bi nalazi mogli naterati potrošače da dvaput razmisle o korišćenju plastičnog kuvala sledeći put kada požele lepu šolju čaja.
Dlake na nožnim prstima često su normalna pojava i mogu biti znak dobre cirkulacije, ali njihov iznenadni rast ili opadanje ponekad može ukazivati na zdravstveni problem ili nuspojavu lekova.
Dijagnostiku bolesti endometrijuma (unutrašnje sluzokože materice) razvili su ruski naučnici analizom krvi uz korišćenje minimalno invazivne metode koja se zove Ramanova spektroskopija (SERS).
Polno prenosive bolesti su u porastu širom Evrope, a broj slučajeva gonoreje i sifilisa dostigao je rekordan nivo u 2024. godini, pokazuju najnoviji zvanični podaci.
Uobičajeni konzervansi koji se koriste u mnogim industrijski proizvedenim namirnicama povezani su sa 29 odsto većim rizikom od povišenog krvnog pritiska i 16 odsto većim rizikom od srčanog i moždanog udara.
Karcinom prostate je jedan od najčešćih maligniteta kod muškaraca, a rana i precizna dijagnostika ima ključnu ulogu u pravovremenom lečenju i boljoj prognozi bolesti.
Nacionalno udruženje porfirija Srbije (NUPS) je upozorilo da najsavremeniju terapiju za porfiriju prima svega sedam pacijenata, iako obolelih ima između 500 i 700.
