Putnička dijareja je čest zdravstveni problem među putnicima svih uzrasta, od kojih su najosetljivija deca.
Foto: 021 (AbelaPharm promo - dr Nina Ristić)
Ovaj problem se javlja kod oko 20 miliona putnika svake godine. Procenjuje se da je od 50 do čak 80 odsto ljudi imalo putničku dijareju bar jednom u životu.
Tradicionalno ovaj problem je povezivan sa destinacijama poput Severne Afrike, Bliskog istoka, Jugoistočne Azije i sl.
Međutim, danas se zna da je putnička dijareja česta i kod putnika u zemljama poput Crne Gore, Grčke, Turske, Bugarske ili Hrvatske prevashodno u letnjim mesecima.
Iako se ovaj problem ređe javlja u severnijim i hladnijim krajevima, bitno je istaći da putnička dijereja može da se javi i na "pretpostavljeno sigurnim" destinacijama, poput banja i planina. O ovom problemu govori dr Nina Ristić.
Putnička dijareja, je zapravo akutna infektivna dijareja, zarazno oboljenje, koje se prenosi feko-oralnim putem, tj. preko kontaminirane hrane, vode ili drugih tečnosti (npr. sirovo ili nedovoljno pečeno meso i morski plodovi, sirovo voće i povrće, voda iz slavine, led, nepasterizovano mleko i drugo mlečni proizvodi).
Vreme od izlaganja do početka simptoma je obično dva-tri dana. Uzročnici mogu da budu bakterije, virusi ili paraziti. Putničku dijareju nešto češće izazivaju bakterije (npr. Escherichia coli, Salmonela itd), iako su najčešći uzročnici akutne infektivne dijareje kod dece u Evropi virusi (npr. rotavirus, adenovirus, norovirus).
Osim neophodnog infektivnog uzročnika, nastanku putničke dijareje mogu da doprinesu faktori koji smanjuju odbrambenu sposobnost organizma. Stres, lokalna hrana i voda i poremećen dnevni telesni ritam mogu da poremete rad dobrih bakterija u našim crevima koje su prva linija odbrane od infekcije.
Putnička dijareja može početi naglo tokom putovanja ili ubrzo nakon što se vratite kući. Ona obično kratko traje i do potpunog oporavka dolazi u roku od nedelju dana. Ipak, tokom jednog putovanja možete imati više epizoda putničke dijareje. Glavni simptom - dijareja, nastaje naglo i karakteriše je promena u broju (tri ili više) i/ili konzistenciji.
Znaci i simptomi mogu trajati duže i biti ozbiljniji ako je dijareja uzrokovana određenim bakterijama ili parazitima, tada se javljaju visoka temperatura, krvave stolice i/ili jak bol u trbuhu. Putnička dijareja je posebno opasna za malu decu i bebe zbog mogućeg ozbiljnog gubitka tečnosti – dehidracije, do koje dolazi zbog upornog povraćanja i/ili velikog broja stolica, visoke telesne temperature i neadekvatnog unosa tečnosti.
Znaci dehidracije mogu da budu suva usta ili plač bez suza, smanjena zapremina urina ili manje mokrih pelena kod odojčadi i male dece, kao i ubrzan srčani rad, ali i neuobičajena slabost, pospanost i nereagovanje. Dehidracija uzrokovana dijarejom može izazvati ozbiljne komplikacije, prema tome ukoliko dete uporno povraća, ima telesnu temperature 39C i više, veliki broj stolica ili krvave stolice, kao i pomenute znake dehidracije treba da se hitno obratite lekaru.
Ako se pitate zašto stanovnici zemalja visokog rizika obično ne dobijaju dijareju, razlog je najverovatnije u tome što su već razvili imunitet na najzastupljenije uzročnike. Iako su šanse da dobijete putničku dijareju uglavnom određene mestom na koje putujte, određene grupe ljudi su ipak pod većim rizikom:
Adolescenti i mladi: iako razlozi nisu jasni, moguće je da ovim osobama nedostaje stečeni imunitet, da su više avanturistički nastrojeni ili manje oprezni u izboru hrane i pića.
Deca sa oslabljenim imunitetom zbog osnovne bolesti ili lekova koji suzbijaju imunitet, kao što su kortikosteroidi, koji povećavaju osetljivost na infekcije.
Deca sa šećernom bolešću, zapaljenskim bolestima creva ili teškim oboljenjem bubrega, jetre ili srca, koja su takođe sklonija infekcijama ili imaju teže infekcije.
Deca koje uzimaju blokatore sekrecije želudačne kiseline ili antacide, jer kiselina u želucu pomaže uništavanju patogenih mikroorganizama.
Premda bi poželjna strategija za sprečavanje putničke dijareje i kod dece i kod odraslih bilo izbegavanje kontaminirane hrane i tečnosti, to je u praksi veoma teško izvodljivo. Neki od saveta koji mogu pomoći u smanjenju rizika uključuju:
Ne konzumirajte hranu od uličnih prodavaca.
Izbegavajte nepasterizovano mleko i mlečne proizvode, uključujući sladoled.
Izbegavajte sirovo ili nedovoljno kuvano meso, ribu i školjke.
Jedite hranu koja je dobro kuvana i servirana topla, a izbegavajte tečnu hranu na sobnoj temperaturi, kao što su sosevi i ponude na bazi švedskog stola.
Birajte voće i povrće koje možete sami da ogulite, kao što su banane, pomorandže i avokado, izbegavajte salate i voće koje ne možete da ogulite (npr. grožđe, bobice).
Izbegavajte vodu iz česme, bunara ili potoka. Ako treba da konzumirate lokalnu vodu, kuvajte je tri minuta, pustite da se voda prirodno ohladi i čuvajte je u čistoj poklopljenoj posudi.
Izbegavajte lokalno napravljene kocke leda ili mešane voćne sokove napravljene sa vodom iz česme.
Za pravljenje formule za bebe koristite flaširanu ili prokuvanu vodu.
Naručite tople napitke, kao što su kafa ili čaj, i uverite se da je voda tokom pripreme provrla.
Slobodno pijte konzervisana ili flaširana pića u originalnim pakovanjima, ali obrišite svaku limenku ili bocu pre nego što popijete ili sipate.
Koristite flaširanu vodu za pranje zuba.
Proverite da li su posuđe i pribor čisti i suvi pre upotrebe.
Perite ruke često i uvek pre jela, ako pranje nije moguće, koristite sredstvo za dezinfekciju ruku na bazi alkohola sa najmanje 60% alkohola.
Ne dozvolite deci da stavljaju stvari, uključujući svoje prljave ruke u usta.
Ako je moguće, sprečite bebe da puze po prljavim podovima.
Terapija putničke dijareje se sastoji od nadoknade tečnosti (peroralne rehidracije) i primene probiotskih preparata. Primena antibiotika je retko potrebna za lečenje putničke dijareje, i rezervisana je samo za teže oblike bakterijskih dijareja. Prema tome, osim pomenutih preventivnih mera najbolji način da se spreči putnička dijareja je primena probiotskih preparata.
Probiotici su živi mikroorganizmi koji kada se korsite u odgovarajućoj dozi doprinose zdravlju domaćina. Na osnovu mnogobrojnih studija sada znamo da nije svejedno koji se probiotski preparat koristi.
Bulardi® junior u svom sastavu ima pet milijardi ćelija probiotske kvasnice Saccharomyces boulardii. Zahvaljujući veličini svoje ćelije, Saccharomyces boulardii poput sunđera upija i vezuje za sebe sve patogene i izbacuje ih iz organizma.
Upravo zbog svog jedinstvenog mehanizma delovanja, pogodan je za primenu kod dijareja različitih indikacija, ne samo kod putničke. Bulardi® junior je prvi izbor i kod akutne infektivne i antibiotske dijareje, jer je kao gljivica otporna na delovanje antibiotika, pa se može uzimati u isto vreme sa njiim, što nije slučaj kod drugih probiotskih preparata.
Da bi se sprečila pojava putničke dijareje savetuje se preventivno uzimanje 1-2 kapsule dnevno bar tri dana pre puta i sve vreme trajanja putovanja, i za decu i za odrasle.
Probiotski preparati sadrže žive mikroorganizme i oni su osetljivi na ambijentalne uslove, zato im je i potrebna dodatna zaštita. Kada govorimo o preparatima namenjen za upotrebu kod dece kvalitet i bezbednost probiotskih preparate su od posebnog značaja.
Svaki blister probiotskog preparata kompanije Abela pharm proizvedenog u Probiotic Excellence Centntru je zaštićen a-tech pakovanjem koje štiti probiotski preparate od ekstremnih ambijentalnih uslova tokom leta i garantuje efikasnost preparate sve do kraja roka upotrebe.
Za nezaboravno i bezbrižno letovanje cele porodice, gde god da putujete, neka obavezni deo vaše putne apoteke bude Bulardi® junior.
Epidemiološke studije pokazuju da se snižava granica početka puberteta, posebno kod devojčica, a mnoge studije upućuju na to da se taj trend dodatno ubrzao posle pandemije kovida.
Istraživanja ukazuju na iznenađujuću vezu između krvne grupe i rizika od moždanog udara - ljudi sa jednom specifičnom krvnom grupom A imaju veću verovatnoću da dožive moždani udar pre 60. godine.
Fizička hemičarka Svetlana Stanišić izjavila je da se plastika nalazi u svim telesnim tečnostima kod čoveka, da su deca pre rođenja izložena uticaju plastike i aditiva koji potiču od nje.
Giht se često dovodi u vezu sa prekomernim uživanjem u alkoholu ili nezdravoj hrani, ali istraživanja pokazuju da genetika ima mnogo veću ulogu u ovom bolnom artritičnom stanju nego što se ranije mislilo.
U Srbiji godinama nije registrovan nijedan slučaj lepre, izjavila je danas epidemiološkinja Instituta za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut" dr Dragana Plavša.
Kompaniji "Džonson i Džonson" (J&J) naloženo je da isplati ukupno 40 miliona dolara odštete dvema ženama koje tvrde da je bebi puder na bazi talka doprineo razvoju raka jajnika.
Ove godine nije doneta nova lista inovativnih lekova, uprkos obećanju predsednika države Aleksandra Vučića i nadležnih institucija države, upozorilo je Udruženje pacijenata Srbije.
Ono vreme koje dobijete tokom dana ostajući budni do kasno moglo bi na kraju da vam skrati životni vek, prema novoj studiji koja povezuje nedovoljno spavanje sa nižom očekivanom dužinom života.
Britanski kralj Čarls Treći rekao je danas da će njegovi tretmani za lečenje raka biti smanjeni u sledećoj godini zahvaljujući ranoj dijagnozi, efikasnoj intervenciji i poštovanju lekarskih uputstava.
Rumunija je saopštila da su dve maserke u banji u severozapadnom gradu Kluž obolele od lepre, što su prvi potvrđeni slučajevi te bolesti u toj državi za više od 40 godina.
Komitet za bezbednost vakcina Svetske zdravstvene organizacije (SZO) saopštio je da najnoviji pregledi naučnih dokaza ponovo potvrđuju da ne postoji veza između vakcina i poremećaja iz spektra autizma.
Donor sperme koji je nesvesno nosio genetsku mutaciju koja dramatično povećava rizik od raka postao je otac najmanje 197 dece širom Evrope, otkrila je velika istraga.
Stanovnik američke savezne države Mičigen preminuo je od besnila nakon što mu je doniran bubreg muškarca koji se zarazio kada ga je ogrebao tvor i umro od te bolesti, saopštio je Centar za kontrolu i prevenciju bolesti.
Ekstrakt belog luka ima antimikrobna svojstva uporediva sa uobičajenim antisepticima i dezinfekcionim sredstvima, poput hlorheksidina, navode stručnjaci sa Univerziteta u Šardži.
Prošle godine više od 18.000 starijih osoba koje žive sa demencijom napustilo je svoje domove i odlutalo po Japanu, a oko 500 njih je kasnije pronađeno mrtvo.
Grad San Francisko podneo je tužbu protiv nekih od najvećih proizvođača hrane u toj zemlji, tvrdeći da je ultraprerađena hrana, poput proizvoda kompanija Coca-cola i Nestle, odgovorna za javnozdravstvenu krizu.
