Vraćaju se zaboravljene bolesti, dok postupci protiv roditelja koji ne vakcinišu decu zastarevaju
U Dečijoj bolnici u Novom Sadu u poslednja tri meseca lečene su tri bebe mlađe od dva meseca od velikog kašlja.
Slična situacija je i u Beogradu gde je na Klinici u Tiršovoj za mesec dana ta dijagnoza upisana u zdravstvene kartone petoro dece, piše Euronews Srbija.
Lekare nije iznenadilo što se vraćaju zaboravljene bolesti, jer je sve manje vakcinisane dece. Zakonom o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti propisano je da deca moraju da prime zaštitu od 11 zaraznih bolesti, ali mnogi roditelji se ne pridržavaju te zakonske obaveze.
Zakon je jasan i predvideo je da u slučaju nevakcinisanja deteta roditelji plaćaju novčanu kaznu od 30.000 do 150.000 dinara. Odlaganje vakcinacije moguće je samo ukoliko postoje medicinski razlozi, koje utvrđuje lekar specijalista.
Međutim, Zakon je jedno, a ono što se dešava u praksi potpuno drugo. Na kršenje zakona roditeljima se gleda kroz prste. Postupci koji se vode pred prekršajnim sudovima u Srbiji uglavnom zastarevaju, mnogi budu okončani samo opomenom i retki su roditelji koji dobiju novčanu kaznu.
Pedijatri navode da se vakcinacijom ne štiti samo dete koje je primilo vakcinu, već i oni mališani koji iz zdravstvenih razloga ne mogu da je prime. Ukoliko se vakciniše više od 95 odsto dece stvara se jak kolektivni imunitet, te bolest čak i ako se pojavi ne može da se širi.
U prvih šest meseci ove godine Prekršajni sud u Novom Sadu primio je 19 zahteva za pokretanje postupaka protiv roditelja koji nisu vakcinanisali svoju decu obaveznim vakcinama. U istom periodu rešeno je 15 predmeta i to devet tako što je obustavljen postupak uglavnom zbog zastarelosti (čak osam slučajeva), donete su tri oslobađajuće presude i tri osuđujuće presude.
Među osuđujućim kaznama bila je jedna novčana od 50.000 dinara i dve opomene. Dakle, za nepoštovanje zakona od 15 predmeta, samo je jedan roditelj kažnjen novčanom kaznom.
Tokom prošle godine, sud u Novom Sadu primio je 29 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka, rešeno je 25 predmeta, od toga je 13 obustavljeno zbog zastarelosti, a šest su osuđujuće presude - opomene i kazna od 50.000 dinara.
Slično je bilo i u godini koja joj je prethodila - od 54 rešena predmeta, zapravo 25 je obustavljeno zbog zastarelosti, dok je 14 osuđujućih presuda - 10.000 do 50.000 dinara i opomene.
Prekršajni sud u Kragujevcu u prvoj polovini ove godine, ali i tokom 2022. i 2021. godine nije izrekao nijednu novčanu kaznu roditeljima koji nisu vakcinisali decu. U periodu od dve i po godine primljeno je 198 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka.
"U navedenom periodu je pravnosnažno okončano 40 prekršajnih postupaka i to tako što su izrečene 22 opomene, doneto je devet oslobađajućih presuda, devet rešenja o obustavi postupka. Nije izrečena nijedna novčana kazna. U 121 predmetu su doneta rešenja o odbačaju zahteva za pokretanje prekršajnog postupka zbog nepostupanja podnosioca zahteva", rečeno je u Prekršajnom sudu u Kragujevcu.
U Prekršajnom sudu u Nišu kažu da su u prvih šest meseci ove godine primili dva zahteva za pokretanje prekršajnog postupka i da nijedan slučaj nije rešen.
"U 2022. godini primljena su četiri zahteva za pokretanje prekršajnog postupka, jedan zahtev je odbačen, jedan je obustavljen, jedan nerešen i za jedan je izrečena opomena. U 2021. godini primili smo 12 zahteva i izrečena je jedna novčana kazna od 10.000 dinara, pet postupaka je obustavljeno, isto toliko je odbačeno i izrečeno je pet opomena", kažu u Prekršajnom sudu u Nišu.
Predsednik Udruženja pedijatara Srbije prof. Georgios Konstantinidis kaže za Euronews Srbija da je država donela Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti, ali da se dalje od toga nije odmaklo.
"Kada se pokrenu prekršajni postupci pred sudom najveći broj njih zastari. Nema jasnog i doslednog stava koji prati struku i sprovođenja donetih ispravnih zakona i podzakonskih akata. Oni se jednostavno u praksi ne primenjuju. Teorija je dobra, praksa je loša kao većina stvari kod nas. Potpuno je besmisleno da se nešto prijavljuje, a rezultat je suprotan od onog što se očekuje. Šalje se poruka lekarima da rade uzaludan posao", naveo je Konstantinidis.
Danak nevakcinaciji već plaćaju oni koji su najnemoćniji - novorođenčad. Konstantinidis kaže da se prva doza vakcine protiv velikog kašlja prima sa navršena dva meseca, a da su bebe koje su kod njih lečene od velikog kašlja bile mlađe. Dakle, nisu mogle da budu zaštićene vakcinom.
Pročitaj još
.jpg "VOICE: Antivakseri mahom pripadaju krajnjoj desnici, skloni su da veruju u babaroge")
Vakcina koja štiti od velikog kašlja ili pertusisa je DTP (di-te-per). Mališani danas primaju petovalentnu vakcinu - Pentaksim koja je zaštita od velikog kašlja, difterije, tetanusa. Primaju je u pet doza. Primarna vakcinacija ide u tri doze i prima se u prvih šest meseci (drugom, četvrtom i šestom mesecu). Prva revakcina je sa 18 meseci, a zatim sa sedam godina.
Negativan stav prema obaveznim vakcinama koje se daju od najranijeg uzrasta deteta vidljiv je u Srbiji, ali i celom svetu. Zbog toga su počele da se vraćaju neke zaboravljene zarazne bolesti, poput dečje paralize, malih boginja, velikog kašlja...
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
Nova AI alatka na osnovu fotografije lica može da predvidi verovatnoću preživljavanja od raka
21.10.2026.•
0
Lekari su razvili alat zasnovan na veštačkoj inteligenciji koji na osnovu jedne fotografije lica može da proceni biološku starost osobe i predvidi verovatnoću preživljavanja kod pacijenata obolelih od raka.
Otkrivena povezanost između zagađenja vazduha i očnih bolesti
20.10.2026.•
1
Analiza 41 studije pokazala je da je veća izloženost zagađenom vazduhu povezana sa povećanim rizikom od glaukoma i katarakte.
Koliko bi deca trebalo da spavaju: Zavisi od uzrasta, godišnjeg doba...
20.10.2026.•
0
Stvaranje zdravih navika spavanja i obezbeđivanje mirnog okruženja za odmor među ključnim su zadacima roditelja.
Kolagen ne može da stvori novu hrskavicu: Evo šta suplementi zaista mogu
20.10.2026.•
0
Preparati kolagena poslednjih godina zauzimaju sve više prostora u apotekama, reklamama i objavama na društvenim mrežama.
VIDEO: Mural Mona Lize sa ožiljcima od mastektomije osvanuo u Milanu
20.10.2026.•
0
Na spoljašnjem zidu milanskog Nacionalnog instituta za tumore (INT) otkriven je mural Mona Lize sa ožiljcima od dvostruke mastektomije.
Batut: U Srbiji registrovano 60 slučajeva groznice Zapadnog Nila
19.10.2026.•
0
U Srbiji je od 1. juna do 18. oktobra registrovano 60 slučajeva obolevanja od groznice Zapadnog Nila, od čega je 49 slučajeva sa neuroinvazivnim oblikom bolesti.
Rak dojke može da se otkrije na vreme: Ovo treba da znate
19.10.2026.•
0
Oktobar je mesec borbe protiv raka dojke, a poruka je jednostavna: da bi se javili na preventivni pregled ne treba čekati tegobe.
Žene koje jedu meso imaju veće šanse da dožive 100 godina, ali postoji važan uslov
18.10.2026.•
0
Novo istraživanje iz Kine pokazalo je da žene koje jedu meso imaju veće šanse da dožive 100 godina nego vegetarijanke.
Studija otkrila povezanost između načina ishrane i čula mirisa
18.10.2026.•
0
Način ishrane mogao bi značajno da utiče na sposobnost prepoznavanja mirisa, pokazuje istraživanje sprovedeno na gotovo 6.700 odraslih osoba.
Jačanje organizma uz jod: Zašto je važan za naše zdravlje?
17.10.2026.•
0
Briga o zdravlju podrazumeva niz svakodnevnih navika, od pravilne ishrane i kvalitetnog sna do fizičke aktivnosti i boravka na svežem vazduhu.
U Srbiji za nedelju dana 6.639 slučajeva oboljenja sličnih gripu, najviše među decom
16.10.2026.•
1
U Srbiji je od 5. do 11. oktobra zabeleženo 6.639 slučajeva oboljenja sličnih gripu, saopštio je Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut".
Nemačka od 2027. povećava porez na tečnosti za elektronske cigarete
15.10.2026.•
1
Nemačka planira da od 2027. godine poveća porez na tečnosti za elektronske cigarete sa sadašnjih 32 na 38 centi po mililitru, a do 2030. godine trebalo bi da dostigne 44 centa.
Naučnik: Ljudi bi mogli da žive vekovima ako bi razvili postupak transplantacije glave
15.10.2026.•
7
Ljudi bi mogli da žive vekovima ukoliko naučnici uspeju da razviju postupak transplantacije glave na drugo telo.
Ako vas bole kolena, kukovi ili kičma, možda bi najpre trebalo da pregledate stopala
15.10.2026.•
0
Bolovi u stopalima, žuljevi i otežano hodanje nisu tegobe koje treba pripisivati samo godinama. I u odraslom dobu moguće je pružiti stopalima odgovarajuću podršku, a ortopedski ulošci mogu pomoći u ublažavanju tegoba.
Uskoro počinje zimsko računanje vremena: Naučnici otkrili zašto je to bolje za naš organizam
14.10.2026.•
16
U nedelju, 25. oktobra, u tri sata ujutru kazaljke se vraćaju na dva sata, a pomeranje sata vraća i pitanje koje godinama izaziva rasprave: da li uopšte treba da menjamo vreme i koje računanje bi bilo bolje zadržati?
Istraživanje o "paradoksu gojaznosti": Osobe sa demencijom možda žive duže, ako imaju višak kilograma
14.10.2026.•
0
Ljudi sa demencijom možda žive duže ako imaju višak kilograma, pokazuje istraživanje.
Bakterije u ustima mogle bi da budu povezane sa brzinom razmišljanja
12.10.2026.•
0
Novo istraživanje naučnika iz Velike Britanije i Belgije otkrilo je moguću povezanost između određenih bakterija na jeziku i brzine kojom ljudski mozak obrađuje informacije.
Institut "Dedinje" postaje edukativni centar
11.10.2026.•
0
Direktor Nacionalnog instituta za srce i krvne sudove "Dedinje" Milovan Bojić izjavio je da taj institut postaje edukativni centar za lekare iz celog sveta.
Žene trpe više bolova od muškaraca
11.10.2026.•
5
Žene osećaju više bolova nego muškarci, bez obzira na to koji deo tela je u pitanju, pokazalo je veliko međunarodno istraživanje objavljeno u naučnom časopisu "Nature Medicine".
Naučnici otkrili ozbiljne nedostatke u istraživanjima o suplementima kolagena
11.10.2026.•
3
Suplementi kolagena, koji se sve češće promovišu kao sredstvo za usporavanje starenja kože, možda nisu ni približno toliko efikasni koliko tvrde njihovi proizvođači.
Naučnici otkrili mesto u Italiji u kojem žene žive izuzetno dugo
11.10.2026.•
0
U malom planinskom mestu Bolotana na Sardiniji, u Italiji, naučnici su otkrili izuzetno visoku stopu dugovečnosti, posebno među ženama.
Komentari 10
Pera
mrva
Sale
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar