Naučnici otkrili: Gojaznost opasnija za visok krvni pritisak nego što se mislilo
Gojaznost već godinama nosi reputaciju jednog od glavnih neprijatelja zdravlja srca i krvnih sudova.
Foto: Pixabay
Novo istraživanje otkriva da gojaznost povišava krvni pritisak na do sada nepoznat način – direktno iz krvnih sudova, prenosi T portal.
Naučnici su utvrdili da ćelije u zidovima sudova kod gojaznosti podstiču upalne procese koji ometaju protok krvi i podižu pritisak.
Gojaznost već godinama nosi reputaciju jednog od glavnih neprijatelja zdravlja srca i krvnih sudova, ali novo istraživanje donosi iznenađujuće otkriće: uzrok povišenog krvnog pritiska kod osoba sa gojaznošću ne leži samo u višku kilograma ili upalama u organizmu, već i u samim krvnim sudovima.
Gojaznost direktno utiče na povišenje krvnog pritiska
Naučnici sa Univerziteta Virdžinija (UVA Health) otkrili su da gojaznost podstiče glatke mišićne ćelije u zidovima krvnih sudova da oslobađaju upalne molekule. Ti molekuli zatim ometaju rad susednih endotelnih ćelija, koje inače regulišu protok krvi i širenje sudova.
Posledica je slabija sposobnost krvnih sudova da se šire, što direktno dovodi do povišenog krvnog pritiska.
Prema procenama, više od 40 odsto odraslih osoba danas se smatra gojaznima, a čak 65 odsto slučajeva primarne hipertenzije povezano je upravo sa gojaznošću.
Ovo otkriće daje dodatno objašnjenje zašto je ta povezanost tako snažna – i zašto ju je teško prekinuti bez promena životnih navika.
Kako lečiti gojaznost i smanjiti rizik od povišenog pritiska
Iako nova istraživanja otvaraju vrata budućim lekovima, stručnjaci i dalje naglašavaju da je prevencija gojaznosti najefikasniji način zaštite krvnih sudova i srca.
Dobra vest je da promene ne moraju biti drastične da bi bile efikasne.
Ključnu ulogu ima postepeno smanjenje telesne mase, čak i u malim procentima. Gubitak od svega pet do deset odsto telesne težine može značajno smanjiti hroničnu upalu u telu i rasteretiti krvne sudove.
Pročitaj još
Jednako je važna uravnotežena ishrana, sa manje ultra-prerađene hrane, šećera i zasićenih masti, a više povrća, integralnih žitarica, proteina i zdravih masti. Takav način ishrane ne utiče samo na telesnu težinu, već i na upalne procese u krvnim sudovima.
Redovno kretanje pomaže krvnim sudovima da zadrže elastičnost. Ne mora da se radi o intenzivnom treningu – svakodnevne šetnje, lagano vežbanje ili vožnja bicikla već imaju merljiv efekat na krvni pritisak.
Na kraju, sve više dokaza pokazuje da san i stres imaju veliku ulogu u regulaciji telesne težine i pritiska. Hronični stres i nedostatak sna podstiču hormonalne promene koje pogoduju gojenju i upalama, čime se zatvara začarani krug.
Drugim rečima, iako nauka traga za novim terapijama, osnova borbe protiv gojaznosti i povišenog krvnog pritiska i dalje ostaje u svakodnevnim navikama, jer upravo one najviše utiču na zdravlje krvnih sudova iznutra.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
.jpg "Slušanje posebno dizajnirane muzike 24 minuta može značajno da smanji anksioznost")
Slušanje posebno dizajnirane muzike 24 minuta može značajno da smanji anksioznost
16.03.2026.•
0
Novo istraživanje pokazalo je da slušanje posebno dizajnirane muzike može značajno da smanji anksioznost, i to za relativno kratko vreme.
Za nedelju dana zabeleženo skoro 6.800 slučajeva oboljenja sličnih gripu
15.03.2026.•
0
U Srbiji je od 2. do 8. marta zabeleženo 6.759 slučajeva oboljenja sličnih gripu, što je nešto manje u poređenju sa prethodnom nedeljom, objavio je Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut".
Namirnice koje vas goje, a da toga možda niste svesni
15.03.2026.•
2
Gojenje često nije rezultat jedne nezdrave namirnice, već kombinacije svakodnevnih izbora i navika.
Skidate li onaj beli sloj pomorandže? Možda ne bi trebalo
15.03.2026.•
1
Kada jedu pomorandžu, mnogi ljudi uklanjaju beli, vlaknasti sloj, koji se zove i srž ili medula, često zbog njegovog gorkog ukusa, teksture ili jednostavno zbog izgleda.
Koliko sna nam je potrebno? Zavisi od godina i drugih faktora
15.03.2026.•
0
San je jedan od ključnih stubova zdravlja, ali potreba za snom menja se tokom života.
Javorov sirup ili šećer: Šta je zdravije?
15.03.2026.•
2
Javorov sirup se često smatra zdravijom alternativom belom rafinisanom šećeru jer je minimalno prerađen.
Genetika i zdravlje: Koja stanja možete naslediti od roditelja?
14.03.2026.•
1
Iako su brojna zdravstvena stanja posledica načina života ili jednostavno loše sreće, genetika igra ključnu ulogu u sklonosti određenim bolestima.
Kako pravilna ishrana može pomoći u borbi protiv prolećnog umora?
13.03.2026.•
0
Institut za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut" saopštio je da je u proleće uobičajeno da ljudi osećaju manjak energije, jer je organizmu potrebno vreme da se prilagodi na duže dane i više sunčeve svetlosti.
Psiholozi i psihoterapeuti: U čemu je problem?
13.03.2026.•
4
Već godinu dana vodi se rasprava između Saveza društava psihoterapeuta Srbije i Društva psihologa Srbije.
Često dišemo kroz samo jednu nozdrvu - evo zašto
13.03.2026.•
1
Jedna od najneugodnijih stvari kod bolesti ili sezonskih alergija jeste to što nam se nos začepi.
Srpska naučnica dobitnica je regionalne nagrade u oblasti medicine: Tableta namenjena bebama
13.03.2026.•
2
Srpska naučnica Milica Bajčetić dobitnica je regionalne nagrade u oblasti medicine "International Medis Awards for Medical Research" za prvu inovativnu tabletu namenjenu bebama.
Udruženje pacijenata: Bolest bubrega ima 700.000 ljudi u Srbiji, bitno rano otkrivanje i lečenje
12.03.2026.•
0
Hronična bolest bubrega pogađa oko deset odsto svetske populacije, a procenjuje se da u Srbiji sa tim oboljenjem živi oko 700.000 građana, saopštilo je Udruženja pacijenata "Zajedno za novi život".
Fotografija vaše ruke mogla bi otkriti redak zdravstveni poremećaj
12.03.2026.•
0
Gatanje iz dlana možda ne može predvideti vašu budućnost, ali ako okrenete ruku, to bi moglo otkriti ključne informacije o tome koliko dugo biste mogli živeti.
U Srbiji počinje sprovođenje TAVI procedure kod dece o trošku RFZO
12.03.2026.•
0
Minimalno invazivna TAVI metoda zamene aortnog zaliska prvi put u Srbiji će početi da se primenjuje kod dece.
Koliko jagode zapravo imaju vitamina?
12.03.2026.•
2
Jagode su jedno od najpopularnijih prolećnih voća, a osim što su slatke i osvežavajuće, poznate su i po visokom udelu vitamina.
Šta je zdravije: Zeleni čaj ili mača?
12.03.2026.•
2
I zeleni čaj i mača su bogati izvori antioksidanata, sićušnih ali moćnih jedinjenja koja štite vaše ćelije od oštećenja izazvanih reaktivnim jedinjenjima koja se zovu slobodni radikali.
Šta se dešava sa vašim krvnim pritiskom kada smanjite unos soli
12.03.2026.•
0
Većina ljudi konzumira previše soli - oko devet grama dnevno. Smanjenje unosa soli može pomoći u snižavanju krvnog pritiska.
I previše sna može biti štetno po zdravlje
12.03.2026.•
1
Iako se stalno upozorava na opasnosti nedovoljnog sna, retko kad se govori o tome da i previše sna može biti štetno.
Savet gastroenterologa: Ovo je najbolja večera za zdravlje creva
11.03.2026.•
0
Ako želite da unapredite zdravlje creva, saveti gastroenterologa mogu biti od velike pomoći.
U koje vreme treba da prestanete da jedete pre spavanja? Evo šta kaže nauka
11.03.2026.•
2
Obično, kada stručnjaci govore o zdravijim izborima u ishrani, obično se odnose na to šta stavljate - ili ne stavljate - na svoj tanjir.
Ekstremne vrućine sada ograničavaju aktivnosti trećine ljudi na planeti
10.03.2026.•
1
Ekstremne vrućine sada utiču na jednu od tri osobe širom sveta i ograničavaju količinu vremena koju ljudi mogu bezbedno da provode u aktivnostima na otvorenom, pokazala su najnovija istraživanja.
Komentari 5
75+
@Đ. adv.
Mile
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar