Preuranjeni pubertet sve češći kod devojčica
Epidemiološke studije pokazuju da se snižava granica početka puberteta, posebno kod devojčica, a mnoge studije upućuju na to da se taj trend dodatno ubrzao posle pandemije kovida.
Foto: Pixabay
Načelnica Zavoda za endokrinologiju i dijabetes, Klinike za pedijatriju KBC Zagreb doc. dr sc. Nevena Krnić rekla je da je trend ranijeg početka puberteta počeo u zapadnim zemljama početkom 2000-ih, a da se potom raširio na sve zemlje sveta.
Preuranjenim pubertetom smatra se razvoj koji započinje pre osme godine kod devojčica ili pre devete godine kod dečaka.
"Normalnim se smatra razvoj sekundarnih polnih odlika poput rasta grudi i pojave dlačica nakon osme godine kod devojčica. Odnosno povećanje polnog organa i razvoj polne dlakavosti posle devete godine kod dečaka. Takođe, normalnim se smatra i pojava prve menstruacije posle desete godine. Sve što se uklapa u te okvire smatra se urednim razvojem", objašnjava Krnić.
Kada dođe do razvoja pre navedenog uzrasta, to se smatra preuranjenim pubertetom i zahteva praćenje. Dečja endokrinološkinja iz Zagreba naglašava da uzroci nisu uvek nužno povezani s bolešću.
"Preuranjeni pubertet se kod najvećeg broja dece ogleda u ranijim početku razvoja polnih obeležja, poput ranog razvoja dojki, a i kod većine dece promene postupno napreduju i menstruacija ne nastupa prerano", objašnjava Krnić.
Dodaje da je dosta studija pokazalo dodatno spuštanje granice početka puberteta posle epidemije kovida.
"Ne zna se da li je to vezano za veći unos hrane, nezdrave obroke ili smanjenu fizičku aktivnost. Međutim, ovih poslednjih pet, šest godina imamo veći broj pregleda nego što smo imali pre 10–15 godina", kazala je doktorka.
Jedan od ključnih uzroka preuranjenog puberteta je gojaznost, kazala je Krnić i istakla da se to prvenstveno odnosi na devojčice. Objašnjava da se kod dečaka težina ne povezuje u tolikoj meri s ranim početkom puberteta, iako postoje istraživanja koja ukazuju da prekomerna telesna težina može da podstakne raniji pubertet i kod dečaka.
Što se tiče uticaja životne sredine, uključujući zagađeni vazduh, plastiku, hranu, kozmetiku kao moguće uzroke, Krnić kaže da konkretna korelacija nije dokazana.
Ali ističe da se niz jedinjenja povezuje s mogućim štetnim uticajem na reproduktivno zdravlje.
"Međutim, naglo povećanje težine, posebno u periodu predškolskog i ranog školskog uzrasta, kod devojčica je okidač ranog početka puberteta", dodala je Krnić.
Moguće zdravstvene posledice
Krnić objašnjava da postoji razlika između perifernog i centralnog ili pravog puberteta i benignih varijanti. Centralni pubertet vezan je za aktivaciju centara u mozgu koji simuliraju pubertet i događa se uobičajeno pri nastupu puberteta te prati niz fizičkih promena koje se inače događaju u pubertetu.
"Iako kod najvećeg broja dece uzrok ostane nepoznat, kod neke dece se mogu naći i različita patološka stanja poput tumorskih procesa ili genetskih promena", kazala je ona.
Periferni pubertet je vezan uz lučenje hormona iz nadbubrežnih ili polnih žlezda, bez aktivacije centara u mozgu.
"Takvo lučenje hormona može uzrokovati promene koje nalikuju pravom pubertetu, ali mogu izazvati i neke netipične pubertetske promene", objasnila je ona.
Većina dece koja pokazuju rani razvoj potpuno su zdrava, a dijagnoza se ne može postaviti jednim laboratorijskim nalazom, nego kombinacijom kliničke slike, praćenja brzine rasta, nalaza hormona i procene koštane dobi, uz praćenje kroz određeno vreme.
Cilj je izbeći nepotrebne analize, pa endokrinolog procenjuje tokom razvoja i proširuje dijagnostiku samo ako se pojave znaci brze progresije ili sumnje na patološko stanje.
Kod preuranjenog puberteta može doći do ubrzanog koštanog sazrevanja, što na kraju može dovesti do ranijeg prestanka rasta i nižeg rasta nego što je to očekivano s obzirom na genetski potencijal deteta.
Lečenje je potrebno kod pravog preuranjenog puberteta, ako postoji rani početak ili brza progresija.
"Terapija omogućava da se centri u mozgu koji pokreću pubertet privremeno isključe, a nakon prekida terapije ponovo se aktiviraju i razvoj se nastavlja. Periferni pubertet se ciljano leči zavisno od uzroka, a benigne varijante ne treba lečiti", rekla je.
Dodala je da odluka o lečenju zavisi od individualne procene.
"Ako se, na primer, radi o devojčici ili dečaku predškolskog uzrasta, onda je obrada apsolutno nužna", kazala je Krnić.
U cilju prevencije preuranjenog puberteta, roditeljima se savetuje da paze na zdravu ishranu, održavanje normalne telesne težine i podsticanje deteta na redovne fizičke aktivnosti.
Psihološki učinak
Preuranjeni pubertet ima i psihosocijalni efekat, a klinička psihološkinja Klinike za pedijatriju KBC Zagreb Ana Bogdanić kaže da je preuranjeni pubertet izazov za mnogu decu i njihove porodice.
"Jedan od prvih znakova preuranjenog puberteta su intenzivne emocionalne reakcije poput naglih promena raspoloženja, razdražljivosti i svadljivosti. To je posledica hormonskih promena za koje dete nema razvijen mehanizam samoregulacije", navodi.
Ističe da je deci od ranog školskog uzrasta izrazito važno da se uklope u vršnjačku grupu i da se ne razlikuju od drugih.
"Zato kod njih rani razvoj grudi, dlakavosti i hormonske promene mogu izazvati sram, nelagodu i osećaj izdvojenosti. Deca zbog tih promena mogu biti izložena zadirkivanju, maltretiranju ili neprimerenim komentarima zbog izgleda, što može narušiti njihovo samopouzdanje i sliku o sebi", kaže Bogdanić.
Deca se ponekad doživljavaju starijima nego što jesu, što stvara nesklad u komunikaciji i dodatnu frustraciju.
Pročitaj još
Istraživanja su pokazala da je rani pubertet posebno izazovan za devojčice, dok dečaci mogu kratkoročno da imaju prednosti poput rasta i veće mišićne mase.
"Ali kasnije se i kod njih mogu javiti pojačana anksioznost, sniženo raspoloženje ili nesigurnost, posebno ako posle ranog ubrzanog rasta na kraju ostanu niži od vršnjaka", kaže Bogdanić.
Dodaje da rizik postoji i kod dece koja ulaze u pubertet u očekivanom uzrastu, ali su prva u vršnjačkoj grupi.
"Važno je da roditelji s detetom otvoreno razgovaraju o fizičkim promenama koje se događaju i objasne mu da su one normalne, samo se kod njega javljaju nešto ranije nego kod druge dece", savetuje psihološkinja.
Nagla raspoloženja kod deteta su posledica hormonalnih promena pa je važno prihvatiti emocije, ali i postaviti jasne granice.
"Ako dete pokazuje znakove dugotrajnog povlačenja, sniženog raspoloženja, gubitka interesa ili značajnog pada samopouzdanja, dobro je potražiti savet stručnjaka, dečjeg psihologa ili psihijatra", kaže Bogdanić.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
U Srbiji svakog dana oko 50 srčanih udara: Rehabilitacija smanjuje smrtnost za 25 odsto
17.03.2026.•
0
U Srbiji godišnje oko 20.000 osoba ima srčani udar. To znači da svakog dana ima oko 50 srčanih udara, od toga skoro 15.000 ljudi ne preživi infarkt.
Velika studija o Parkinsonovoj bolesti otkrila razlike u simptomima kod muškaraca i žena
17.03.2026.•
0
Parkinsonova bolest je najbrže rastući neurološki poremećaj, sa više od 10 miliona slučajeva širom sveta.
Studija: Svaki gnjavator oko vas skraćuje vam život za više meseci
17.03.2026.•
2
Naši odnosi oblikuju naše zdravlje na mnogo načina. Prijatelji i porodica mogu pružiti podršku u teškim vremenima i podsticati zdrave navike. Ali nisu svi odnosi pozitivni - neki mogu biti stalni izvor stresa.
Ugradnja intraokularnih sočiva: Savremena rešenja u korekciji vida i lečenju katarakte
17.03.2026.•
0
Savremena oftalmologija danas nudi pacijentima znatno više mogućnosti nego ikada ranije kada je u pitanju korekcija vida i rešavanje problema zamućenja sočiva - katarakte.
Lekari u Hrvatskoj pacijentkinji uklonili tumor od 36 kilograma
17.03.2026.•
0
Tim lekara Opšte bolnice Gospić prošle nedelje je 81-godišnjoj pacijentkinji uklonio tumor težak čak 36 kilograma.
.jpg "Slušanje posebno dizajnirane muzike 24 minuta može značajno da smanji anksioznost")
Slušanje posebno dizajnirane muzike 24 minuta može značajno da smanji anksioznost
16.03.2026.•
0
Novo istraživanje pokazalo je da slušanje posebno dizajnirane muzike može značajno da smanji anksioznost, i to za relativno kratko vreme.
Za nedelju dana zabeleženo skoro 6.800 slučajeva oboljenja sličnih gripu
15.03.2026.•
0
U Srbiji je od 2. do 8. marta zabeleženo 6.759 slučajeva oboljenja sličnih gripu, što je nešto manje u poređenju sa prethodnom nedeljom, objavio je Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut".
Namirnice koje vas goje, a da toga možda niste svesni
15.03.2026.•
2
Gojenje često nije rezultat jedne nezdrave namirnice, već kombinacije svakodnevnih izbora i navika.
Skidate li onaj beli sloj pomorandže? Možda ne bi trebalo
15.03.2026.•
1
Kada jedu pomorandžu, mnogi ljudi uklanjaju beli, vlaknasti sloj, koji se zove i srž ili medula, često zbog njegovog gorkog ukusa, teksture ili jednostavno zbog izgleda.
Koliko sna nam je potrebno? Zavisi od godina i drugih faktora
15.03.2026.•
0
San je jedan od ključnih stubova zdravlja, ali potreba za snom menja se tokom života.
Javorov sirup ili šećer: Šta je zdravije?
15.03.2026.•
2
Javorov sirup se često smatra zdravijom alternativom belom rafinisanom šećeru jer je minimalno prerađen.
Genetika i zdravlje: Koja stanja možete naslediti od roditelja?
14.03.2026.•
1
Iako su brojna zdravstvena stanja posledica načina života ili jednostavno loše sreće, genetika igra ključnu ulogu u sklonosti određenim bolestima.
Kako pravilna ishrana može pomoći u borbi protiv prolećnog umora?
13.03.2026.•
0
Institut za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut" saopštio je da je u proleće uobičajeno da ljudi osećaju manjak energije, jer je organizmu potrebno vreme da se prilagodi na duže dane i više sunčeve svetlosti.
Psiholozi i psihoterapeuti: U čemu je problem?
13.03.2026.•
4
Već godinu dana vodi se rasprava između Saveza društava psihoterapeuta Srbije i Društva psihologa Srbije.
Često dišemo kroz samo jednu nozdrvu - evo zašto
13.03.2026.•
1
Jedna od najneugodnijih stvari kod bolesti ili sezonskih alergija jeste to što nam se nos začepi.
Srpska naučnica dobitnica je regionalne nagrade u oblasti medicine: Tableta namenjena bebama
13.03.2026.•
2
Srpska naučnica Milica Bajčetić dobitnica je regionalne nagrade u oblasti medicine "International Medis Awards for Medical Research" za prvu inovativnu tabletu namenjenu bebama.
Udruženje pacijenata: Bolest bubrega ima 700.000 ljudi u Srbiji, bitno rano otkrivanje i lečenje
12.03.2026.•
0
Hronična bolest bubrega pogađa oko deset odsto svetske populacije, a procenjuje se da u Srbiji sa tim oboljenjem živi oko 700.000 građana, saopštilo je Udruženja pacijenata "Zajedno za novi život".
Fotografija vaše ruke mogla bi otkriti redak zdravstveni poremećaj
12.03.2026.•
0
Gatanje iz dlana možda ne može predvideti vašu budućnost, ali ako okrenete ruku, to bi moglo otkriti ključne informacije o tome koliko dugo biste mogli živeti.
U Srbiji počinje sprovođenje TAVI procedure kod dece o trošku RFZO
12.03.2026.•
0
Minimalno invazivna TAVI metoda zamene aortnog zaliska prvi put u Srbiji će početi da se primenjuje kod dece.
Koliko jagode zapravo imaju vitamina?
12.03.2026.•
2
Jagode su jedno od najpopularnijih prolećnih voća, a osim što su slatke i osvežavajuće, poznate su i po visokom udelu vitamina.
Šta je zdravije: Zeleni čaj ili mača?
12.03.2026.•
2
I zeleni čaj i mača su bogati izvori antioksidanata, sićušnih ali moćnih jedinjenja koja štite vaše ćelije od oštećenja izazvanih reaktivnim jedinjenjima koja se zovu slobodni radikali.
Komentari 1
Šahista
Pogledajte momke - mnogi imaju velike zadnjice netipične za mušku gradju, ali vrlo povezive sa ciljanim hormonskim tretiranjem goveda i svinja, zarad sto vecih šunki
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar