Preuranjeni pubertet sve češći kod devojčica
Epidemiološke studije pokazuju da se snižava granica početka puberteta, posebno kod devojčica, a mnoge studije upućuju na to da se taj trend dodatno ubrzao posle pandemije kovida.
Foto: Pixabay
Načelnica Zavoda za endokrinologiju i dijabetes, Klinike za pedijatriju KBC Zagreb doc. dr sc. Nevena Krnić rekla je da je trend ranijeg početka puberteta počeo u zapadnim zemljama početkom 2000-ih, a da se potom raširio na sve zemlje sveta.
Preuranjenim pubertetom smatra se razvoj koji započinje pre osme godine kod devojčica ili pre devete godine kod dečaka.
"Normalnim se smatra razvoj sekundarnih polnih odlika poput rasta grudi i pojave dlačica nakon osme godine kod devojčica. Odnosno povećanje polnog organa i razvoj polne dlakavosti posle devete godine kod dečaka. Takođe, normalnim se smatra i pojava prve menstruacije posle desete godine. Sve što se uklapa u te okvire smatra se urednim razvojem", objašnjava Krnić.
Kada dođe do razvoja pre navedenog uzrasta, to se smatra preuranjenim pubertetom i zahteva praćenje. Dečja endokrinološkinja iz Zagreba naglašava da uzroci nisu uvek nužno povezani s bolešću.
"Preuranjeni pubertet se kod najvećeg broja dece ogleda u ranijim početku razvoja polnih obeležja, poput ranog razvoja dojki, a i kod većine dece promene postupno napreduju i menstruacija ne nastupa prerano", objašnjava Krnić.
Dodaje da je dosta studija pokazalo dodatno spuštanje granice početka puberteta posle epidemije kovida.
"Ne zna se da li je to vezano za veći unos hrane, nezdrave obroke ili smanjenu fizičku aktivnost. Međutim, ovih poslednjih pet, šest godina imamo veći broj pregleda nego što smo imali pre 10–15 godina", kazala je doktorka.
Jedan od ključnih uzroka preuranjenog puberteta je gojaznost, kazala je Krnić i istakla da se to prvenstveno odnosi na devojčice. Objašnjava da se kod dečaka težina ne povezuje u tolikoj meri s ranim početkom puberteta, iako postoje istraživanja koja ukazuju da prekomerna telesna težina može da podstakne raniji pubertet i kod dečaka.
Što se tiče uticaja životne sredine, uključujući zagađeni vazduh, plastiku, hranu, kozmetiku kao moguće uzroke, Krnić kaže da konkretna korelacija nije dokazana.
Ali ističe da se niz jedinjenja povezuje s mogućim štetnim uticajem na reproduktivno zdravlje.
"Međutim, naglo povećanje težine, posebno u periodu predškolskog i ranog školskog uzrasta, kod devojčica je okidač ranog početka puberteta", dodala je Krnić.
Moguće zdravstvene posledice
Krnić objašnjava da postoji razlika između perifernog i centralnog ili pravog puberteta i benignih varijanti. Centralni pubertet vezan je za aktivaciju centara u mozgu koji simuliraju pubertet i događa se uobičajeno pri nastupu puberteta te prati niz fizičkih promena koje se inače događaju u pubertetu.
"Iako kod najvećeg broja dece uzrok ostane nepoznat, kod neke dece se mogu naći i različita patološka stanja poput tumorskih procesa ili genetskih promena", kazala je ona.
Periferni pubertet je vezan uz lučenje hormona iz nadbubrežnih ili polnih žlezda, bez aktivacije centara u mozgu.
"Takvo lučenje hormona može uzrokovati promene koje nalikuju pravom pubertetu, ali mogu izazvati i neke netipične pubertetske promene", objasnila je ona.
Većina dece koja pokazuju rani razvoj potpuno su zdrava, a dijagnoza se ne može postaviti jednim laboratorijskim nalazom, nego kombinacijom kliničke slike, praćenja brzine rasta, nalaza hormona i procene koštane dobi, uz praćenje kroz određeno vreme.
Cilj je izbeći nepotrebne analize, pa endokrinolog procenjuje tokom razvoja i proširuje dijagnostiku samo ako se pojave znaci brze progresije ili sumnje na patološko stanje.
Kod preuranjenog puberteta može doći do ubrzanog koštanog sazrevanja, što na kraju može dovesti do ranijeg prestanka rasta i nižeg rasta nego što je to očekivano s obzirom na genetski potencijal deteta.
Lečenje je potrebno kod pravog preuranjenog puberteta, ako postoji rani početak ili brza progresija.
"Terapija omogućava da se centri u mozgu koji pokreću pubertet privremeno isključe, a nakon prekida terapije ponovo se aktiviraju i razvoj se nastavlja. Periferni pubertet se ciljano leči zavisno od uzroka, a benigne varijante ne treba lečiti", rekla je.
Dodala je da odluka o lečenju zavisi od individualne procene.
"Ako se, na primer, radi o devojčici ili dečaku predškolskog uzrasta, onda je obrada apsolutno nužna", kazala je Krnić.
U cilju prevencije preuranjenog puberteta, roditeljima se savetuje da paze na zdravu ishranu, održavanje normalne telesne težine i podsticanje deteta na redovne fizičke aktivnosti.
Psihološki učinak
Preuranjeni pubertet ima i psihosocijalni efekat, a klinička psihološkinja Klinike za pedijatriju KBC Zagreb Ana Bogdanić kaže da je preuranjeni pubertet izazov za mnogu decu i njihove porodice.
"Jedan od prvih znakova preuranjenog puberteta su intenzivne emocionalne reakcije poput naglih promena raspoloženja, razdražljivosti i svadljivosti. To je posledica hormonskih promena za koje dete nema razvijen mehanizam samoregulacije", navodi.
Ističe da je deci od ranog školskog uzrasta izrazito važno da se uklope u vršnjačku grupu i da se ne razlikuju od drugih.
"Zato kod njih rani razvoj grudi, dlakavosti i hormonske promene mogu izazvati sram, nelagodu i osećaj izdvojenosti. Deca zbog tih promena mogu biti izložena zadirkivanju, maltretiranju ili neprimerenim komentarima zbog izgleda, što može narušiti njihovo samopouzdanje i sliku o sebi", kaže Bogdanić.
Deca se ponekad doživljavaju starijima nego što jesu, što stvara nesklad u komunikaciji i dodatnu frustraciju.
Pročitaj još
Istraživanja su pokazala da je rani pubertet posebno izazovan za devojčice, dok dečaci mogu kratkoročno da imaju prednosti poput rasta i veće mišićne mase.
"Ali kasnije se i kod njih mogu javiti pojačana anksioznost, sniženo raspoloženje ili nesigurnost, posebno ako posle ranog ubrzanog rasta na kraju ostanu niži od vršnjaka", kaže Bogdanić.
Dodaje da rizik postoji i kod dece koja ulaze u pubertet u očekivanom uzrastu, ali su prva u vršnjačkoj grupi.
"Važno je da roditelji s detetom otvoreno razgovaraju o fizičkim promenama koje se događaju i objasne mu da su one normalne, samo se kod njega javljaju nešto ranije nego kod druge dece", savetuje psihološkinja.
Nagla raspoloženja kod deteta su posledica hormonalnih promena pa je važno prihvatiti emocije, ali i postaviti jasne granice.
"Ako dete pokazuje znakove dugotrajnog povlačenja, sniženog raspoloženja, gubitka interesa ili značajnog pada samopouzdanja, dobro je potražiti savet stručnjaka, dečjeg psihologa ili psihijatra", kaže Bogdanić.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
Ovo su znakovi da vam hronično nedostaje san
01.05.2026.•
0
Hronični nedostatak sna najčešće povezujemo s očiglednim simptomima poput iscrpljenosti, ali telo često šalje i suptilnije znakove koji mogu da prođu neprimećeno.
Ako ste stalno umorni možda vam nedostaje ovaj nutrijent
01.05.2026.•
1
Mnogi ljudi se svakodnevno osećaju iscrpljeno i bez energije, čak i kada spavaju dovoljno i redovno.
Mađarski hirurg izveo složenu operaciju na otvorenom srcu na ulici: Spasao život pacijentu
30.04.2026.•
5
Mađarski lekar je izveo složenu operaciju na otvorenom srcu na ulici, za koju stručnjaci kažu da je jedinstvena u Mađarskoj i izuzetno retka širom Evrope.
Ako se mučite sa alergijama: Ovo su najefikasniji preparati za ublažavanje simptoma
30.04.2026.•
0
Magistarka farmacije Jelena Čizmić ističe da su intranazalni kortikosteroidi najbolja terapija za ublažavanje alergijskih simptoma, a koriste se i suplementi na bazi kalcijuma, cinka i kvercetina i probiotski preparati.
Zašto ste stalno umorni: Možda vam nedostaje jod
30.04.2026.•
0
Ako se budite umorni, teško koncentrišete i osećate usporeno - to nije prolazno stanje, već znak da telo ne funkcioniše optimalno.
Sve više Amerikanaca pije sirovo mleko - uprkos epidemijama i upozorenjima naučnika
30.04.2026.•
3
Pristalice konzumiranja sirovog mleka u SAD nastoje da taj potencijalno opasan proizvod učine šire dostupnim i lakšim za nabavku, čak i dok nova epidemija - jedna od najmanje pet za godinu dana - razboljeva decu.
Evo kako psi i mačke utiču na naše mentalno zdravlje
29.04.2026.•
1
Kućni ljubimci aktivno doprinose poboljšanju dobrobiti ljudi.
Koga najčešće ubadaju komarci? Imaju "favorita" među krvnim grupama
29.04.2026.•
3
Neki ljudi su zaista skloniji ubodima komaraca, a naučnici tvrde da za to postoje konkretni razlozi. Na to koga će komarci pre ubosti utiče niz faktora, od genetike i metabolizma do odeće koju nosite.
Stres, hrana ili nešto treće? Šta zaista pokreće IBS
29.04.2026.•
0
April je mesec podizanja svesti o sindromu iritabilnog creva (IBS), stanju koje pogađa sve veći broj ljudi, a o kojem se i dalje nedovoljno govori.
Sledi testiranje na ljudima - implant u mozgu za lečenje depresije
28.04.2026.•
0
Najnoviji interfejs između mozga i računara mogao bi da pomogne ljudima da se oporave od teške depresije.
Otkrivena nova bolest pluća: Zbog pucketanja pri disanju zove se "kokica", javlja se kod onih koji vejpuju
28.04.2026.•
0
Ruski lekari dijagnostikovali su takozvanu bolest pluća nazvanu "kokica" ne samo na osnovu jednog simptoma, pucketanja prilikom disanja, već i na osnovu sve češćeg kratkog daha i poremećaja spavanja.
Naučnici identifikovali najopasnije vreme u životu za gojenje
26.04.2026.•
0
Nova studija sugeriše da nije samo dobijanje na težini ono što utiče na naše zdravlje tokom života, već i kada dobijamo kilograme.
Da li vodica za ispiranje usta zaista oštećuje srce?
26.04.2026.•
1
Video snimci na društvenim mrežama tvrde da vodica za ispiranje usta može povećati rizik od povećanog krvnog pritiska - i potencijalno oštetiti zdravlje srca.
SZO: U Evropi samo četiri zemlje vakcinišu dovoljno ljudi protiv gripa
26.04.2026.•
0
Iako vakcinacija protiv sezonskog gripa postoji kao mera Svetske zdravstvene organizacije više od 20 godina, samo četiri evropske zemlje vakcinišu dovoljno ljudi kako bi se odbranili od te bolesti.
Direktor Instituta "Dedinje": Važno je da ne jedemo žderući, nego onoliko koliko možemo da "sagorimo"
26.04.2026.•
3
Direktor Instituta "Dedinje" Milovan Bojić upozorio je da smo zemlja sa najvećim procentom smrtnosti od bolesti srca i krvnih sudova i apelovao na građane na mere prevencije i odvikavanje od nezdravih životnih navika.
Dnevna mera šećera: Koliko je previše, a koliko bezbedno
25.04.2026.•
1
Šećer je prisutan u gotovo svim namirnicama, prirodno u voću i povrću, ali i kao dodatak u brojnim industrijskim proizvodima.
Za roditelje dečaka: Zašto je HPV vakcina važna i za muškarce
25.04.2026.•
2
Vakcina koja je dugo bila preporučivana isključivo kao zaštita od raka grlića materice kod žena sada pokazuje jasne koristi i za muškarce.
Ove namirnice smanjuju žudnju za slatkišima
23.04.2026.•
4
Želja za slatkim je česta i obično se javlja zbog iscrpljenosti, stresa ili hormonskih promena.
Tihi znakovi nedostatka joda koje mnogi ignorišu
22.04.2026.•
0
Jod je mineral o kome se retko razmišlja - dok ne počnu problemi. Iako je potreban u malim količinama, njegova uloga u organizmu je ključna.
Britanija uvela doživotnu zabranu pušenja za osobe rođene posle 2008. godine
22.04.2026.•
16
Deca uzrasta 17 godina ili mlađa suočiće se sa doživotnom zabranom kupovine cigareta, pošto je Zakon o duvanu i vejpingu prošao Parlament u Velikoj Britaniji.
Umor, podočnjaci i loše raspoloženje: Možda je krivac alergija
21.04.2026.•
0
Kijanje koje ne prestaje, zapušen nos, curenje nosa, svrab i suzenje očiju, grebanje u grlu, kašalj i loš san.
Komentari 1
Šahista
Pogledajte momke - mnogi imaju velike zadnjice netipične za mušku gradju, ali vrlo povezive sa ciljanim hormonskim tretiranjem goveda i svinja, zarad sto vecih šunki
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar