Preuranjeni pubertet sve češći kod devojčica
Epidemiološke studije pokazuju da se snižava granica početka puberteta, posebno kod devojčica, a mnoge studije upućuju na to da se taj trend dodatno ubrzao posle pandemije kovida.
Foto: Pixabay
Načelnica Zavoda za endokrinologiju i dijabetes, Klinike za pedijatriju KBC Zagreb doc. dr sc. Nevena Krnić rekla je da je trend ranijeg početka puberteta počeo u zapadnim zemljama početkom 2000-ih, a da se potom raširio na sve zemlje sveta.
Preuranjenim pubertetom smatra se razvoj koji započinje pre osme godine kod devojčica ili pre devete godine kod dečaka.
"Normalnim se smatra razvoj sekundarnih polnih odlika poput rasta grudi i pojave dlačica nakon osme godine kod devojčica. Odnosno povećanje polnog organa i razvoj polne dlakavosti posle devete godine kod dečaka. Takođe, normalnim se smatra i pojava prve menstruacije posle desete godine. Sve što se uklapa u te okvire smatra se urednim razvojem", objašnjava Krnić.
Kada dođe do razvoja pre navedenog uzrasta, to se smatra preuranjenim pubertetom i zahteva praćenje. Dečja endokrinološkinja iz Zagreba naglašava da uzroci nisu uvek nužno povezani s bolešću.
"Preuranjeni pubertet se kod najvećeg broja dece ogleda u ranijim početku razvoja polnih obeležja, poput ranog razvoja dojki, a i kod većine dece promene postupno napreduju i menstruacija ne nastupa prerano", objašnjava Krnić.
Dodaje da je dosta studija pokazalo dodatno spuštanje granice početka puberteta posle epidemije kovida.
"Ne zna se da li je to vezano za veći unos hrane, nezdrave obroke ili smanjenu fizičku aktivnost. Međutim, ovih poslednjih pet, šest godina imamo veći broj pregleda nego što smo imali pre 10–15 godina", kazala je doktorka.
Jedan od ključnih uzroka preuranjenog puberteta je gojaznost, kazala je Krnić i istakla da se to prvenstveno odnosi na devojčice. Objašnjava da se kod dečaka težina ne povezuje u tolikoj meri s ranim početkom puberteta, iako postoje istraživanja koja ukazuju da prekomerna telesna težina može da podstakne raniji pubertet i kod dečaka.
Što se tiče uticaja životne sredine, uključujući zagađeni vazduh, plastiku, hranu, kozmetiku kao moguće uzroke, Krnić kaže da konkretna korelacija nije dokazana.
Ali ističe da se niz jedinjenja povezuje s mogućim štetnim uticajem na reproduktivno zdravlje.
"Međutim, naglo povećanje težine, posebno u periodu predškolskog i ranog školskog uzrasta, kod devojčica je okidač ranog početka puberteta", dodala je Krnić.
Moguće zdravstvene posledice
Krnić objašnjava da postoji razlika između perifernog i centralnog ili pravog puberteta i benignih varijanti. Centralni pubertet vezan je za aktivaciju centara u mozgu koji simuliraju pubertet i događa se uobičajeno pri nastupu puberteta te prati niz fizičkih promena koje se inače događaju u pubertetu.
"Iako kod najvećeg broja dece uzrok ostane nepoznat, kod neke dece se mogu naći i različita patološka stanja poput tumorskih procesa ili genetskih promena", kazala je ona.
Periferni pubertet je vezan uz lučenje hormona iz nadbubrežnih ili polnih žlezda, bez aktivacije centara u mozgu.
"Takvo lučenje hormona može uzrokovati promene koje nalikuju pravom pubertetu, ali mogu izazvati i neke netipične pubertetske promene", objasnila je ona.
Većina dece koja pokazuju rani razvoj potpuno su zdrava, a dijagnoza se ne može postaviti jednim laboratorijskim nalazom, nego kombinacijom kliničke slike, praćenja brzine rasta, nalaza hormona i procene koštane dobi, uz praćenje kroz određeno vreme.
Cilj je izbeći nepotrebne analize, pa endokrinolog procenjuje tokom razvoja i proširuje dijagnostiku samo ako se pojave znaci brze progresije ili sumnje na patološko stanje.
Kod preuranjenog puberteta može doći do ubrzanog koštanog sazrevanja, što na kraju može dovesti do ranijeg prestanka rasta i nižeg rasta nego što je to očekivano s obzirom na genetski potencijal deteta.
Lečenje je potrebno kod pravog preuranjenog puberteta, ako postoji rani početak ili brza progresija.
"Terapija omogućava da se centri u mozgu koji pokreću pubertet privremeno isključe, a nakon prekida terapije ponovo se aktiviraju i razvoj se nastavlja. Periferni pubertet se ciljano leči zavisno od uzroka, a benigne varijante ne treba lečiti", rekla je.
Dodala je da odluka o lečenju zavisi od individualne procene.
"Ako se, na primer, radi o devojčici ili dečaku predškolskog uzrasta, onda je obrada apsolutno nužna", kazala je Krnić.
U cilju prevencije preuranjenog puberteta, roditeljima se savetuje da paze na zdravu ishranu, održavanje normalne telesne težine i podsticanje deteta na redovne fizičke aktivnosti.
Psihološki učinak
Preuranjeni pubertet ima i psihosocijalni efekat, a klinička psihološkinja Klinike za pedijatriju KBC Zagreb Ana Bogdanić kaže da je preuranjeni pubertet izazov za mnogu decu i njihove porodice.
"Jedan od prvih znakova preuranjenog puberteta su intenzivne emocionalne reakcije poput naglih promena raspoloženja, razdražljivosti i svadljivosti. To je posledica hormonskih promena za koje dete nema razvijen mehanizam samoregulacije", navodi.
Ističe da je deci od ranog školskog uzrasta izrazito važno da se uklope u vršnjačku grupu i da se ne razlikuju od drugih.
"Zato kod njih rani razvoj grudi, dlakavosti i hormonske promene mogu izazvati sram, nelagodu i osećaj izdvojenosti. Deca zbog tih promena mogu biti izložena zadirkivanju, maltretiranju ili neprimerenim komentarima zbog izgleda, što može narušiti njihovo samopouzdanje i sliku o sebi", kaže Bogdanić.
Deca se ponekad doživljavaju starijima nego što jesu, što stvara nesklad u komunikaciji i dodatnu frustraciju.
Pročitaj još
Istraživanja su pokazala da je rani pubertet posebno izazovan za devojčice, dok dečaci mogu kratkoročno da imaju prednosti poput rasta i veće mišićne mase.
"Ali kasnije se i kod njih mogu javiti pojačana anksioznost, sniženo raspoloženje ili nesigurnost, posebno ako posle ranog ubrzanog rasta na kraju ostanu niži od vršnjaka", kaže Bogdanić.
Dodaje da rizik postoji i kod dece koja ulaze u pubertet u očekivanom uzrastu, ali su prva u vršnjačkoj grupi.
"Važno je da roditelji s detetom otvoreno razgovaraju o fizičkim promenama koje se događaju i objasne mu da su one normalne, samo se kod njega javljaju nešto ranije nego kod druge dece", savetuje psihološkinja.
Nagla raspoloženja kod deteta su posledica hormonalnih promena pa je važno prihvatiti emocije, ali i postaviti jasne granice.
"Ako dete pokazuje znakove dugotrajnog povlačenja, sniženog raspoloženja, gubitka interesa ili značajnog pada samopouzdanja, dobro je potražiti savet stručnjaka, dečjeg psihologa ili psihijatra", kaže Bogdanić.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
Zašto je opasno piti antibiotike na svoju ruku: Šta ako postanemo otporni na njih?
18.06.2026.•
0
Antibiotici su jedno od najvećih otkrića u istoriji medicine. Zahvaljujući njima, danas uspešno lečimo brojne bakterijske infekcije koje su nekada odnosile milione života.
Studija: Svaki treći zaposleni pati od naprezanja očiju zbog ekrana
17.06.2026.•
2
Zamućen vid, svrab u očima, glavobolje - mnogi zaposleni pate od naprezanja očiju zbog dugog provedenog vremena ispred ekrana, ali preventivne mere mogu pomoći u njegovom ograničavanju, ističu oftalmolozi i ortoptisti.
Naučnice iz Novog Sada kreirale prirodnu kremu za zaštitu od komaraca: Spoj nauke i prirodnih sastojaka
17.06.2026.•
0
Iza nove prirodne kreme Bye Bye Mosquitoes za zaštitu od komaraca stoje dve univerzitetske profesorke iz Novog Sada koje su svoja istraživanja lekovitog bilja pretočile u proizvod za svakodnevnu upotrebu.
Laboratorijske analize u starijem dobu: Koji nalazi su važni i kako pravilno tumačiti rezultate
16.06.2026.•
0
Laboratorijske analize su nezaobilazan korak kada se obratimo lekaru zbog određenog problema. Iako mnogima vađenje krvi i uzimanje uzoraka stvara nelagodu, analize su pokazatelji gotovo svih tegoba i bolesti.
U SAD sprovedeno prvo ispitivanje genske terapije radi podmlađivanja ćelija
15.06.2026.•
0
U Sjedinjenim Američkim Državama je sprovedeno prvo ispitivanje genske terapije usmerene na podmlađivanje ćelija, koje je rađeno na pacijentu sa glaukomom, prenose mediji.
Sok od višanja za bolji san: Koliko se preporučuje i na šta treba obratiti pažnju
14.06.2026.•
0
Sok od višanja hvaljen je kao prirodan način za poboljšanje kvaliteta sna, ali šta se zapravo događa kada ga popijete pre spavanja?
Mali deo vašeg mozga možda i dalje sluša dok ste pod anestezijom
14.06.2026.•
0
Naš mozak bi mogao biti mnogo budniji tokom nesvesti nego što smo mislili.
Velika studija povezala 99 odsto srčanih i moždanih udara sa četiri faktora rizika
14.06.2026.•
0
Srčani i moždani udari retko se događaju bez upozorenja.
Srpski lekari ugradili veštačko srce trinaestogodišnjem dečaku iz Sarajeva
14.06.2026.•
1
Zajednički tim Instituta za kardiovaskularne bolesti "Dedinje" i Instituta za zdravstvenu zaštitu majke i deteta "Dr Vukan Čupić" uspešno je ugradio mehaničku potporu cirkulaciji trinaestogodišnjem pacijentu iz Sarajeva.
Kako da roditelji razgovaraju s decom o vejpingu?
13.06.2026.•
2
U SAD je 6 odsto učenika osnovnih i srednjih škola reklo da je koristilo elektronske cigarete 2024. godine.
Tri rana jutarnja simptoma dijabetesa koja mnogi ne prepoznaju
13.06.2026.•
0
Simptomi dijabetesa tipa 2 mogu se javiti već odmah nakon buđenja, ali ih ljudi često ne povezuju sa bolešću, upozorava farmaceut Abas Kanani.
Koliko često idete u toalet? Nova studija otkriva šta to govori o vašem zdravlju
12.06.2026.•
1
Redovnost pražnjenja creva često je potcenjen pokazatelj zdravlja, ali kako prenosi ScienceAlert, nova studija pokazuje da naš "raspored" odlazaka u toalet može da otkrije više nego što mislimo.
Otkrivene 74 genetske varijante povezane sa anksioznim poremećajima
11.06.2026.•
3
Kings Koledž u Londonu i australijski Medicinski istraživački institut KIMR Breghofer identifikovali su 74 genetskih varijanti koje su povezane sa anksioznim poremećajima, od kojih su 39 nove varijante.
Jedna jednostavna navika posle doručka može pomoći u snižavanju šećera u krvi
09.06.2026.•
0
Za osobe sa dijabetesom, održavanje nivoa šećera u krvi pod kontrolom predstavlja svakodnevni izazov.
Traume iz detinjstva ostaju u mozgu i utiču na razvoj i ponašanje
08.06.2026.•
1
Tragovi traume doživljene u ključnim trenucima života, posebno u periodu od detinjstva do rane adolescencije, mogu da imaju trajan uticaj na razvoj mozga i ponašanje u odraslom dobu.
Patite li od "Imejl apneje"?
08.06.2026.•
0
Ako ste ikada primetili da vam disanje postane nepravilno nakon što primite neočekivan imejl ili dok pokušavate da sastavite savršen odgovor, možda se suočavate sa "imejl apnejom".
Prekomerna upotreba elektronskih uređaja izaziva "digitalnu glavobolju"
08.06.2026.•
0
Prekomerna izloženost ekranima mobilnih telefona među decom i adolescentima često je uzrok "digitalne glavobolje".
Trešnje su zdrave, ali određene grupe ljudi treba da pripaze
08.06.2026.•
0
Trešnje su među omiljenim sezonskim voćem. Sočne su, slatke i bogate vitaminima, antioksidansima i vlaknima. Mnogi ih mogu jesti bez većih ograničenja, ali se nekim grupama ljudi preporučuje poseban oprez.
Koliko je fentanil opasan: Talas iz SAD još nije stigao u Evropu, ali upozorenje ostaje
07.06.2026.•
0
Talas upotrebe fentanila je u Americi izrazito veliki, ali nije u toj meri zahvatio Evropu, pa ni Srbiju.
Snaga stiska kao pokazatelj zdravlja: Šta nauka zaista kaže?
07.06.2026.•
2
Ako pratite kanale o zdravlju i blagostanju na društvenim mrežama, možda ste naišli na tvrdnju da vaša snaga stiska - odnosno koliko snažno možete da stisnete nešto rukama - može da predvidi koliko dugo ćete živeti.
Srbija uvodi novu donorsku karticu nakon izmena zakona o transplantaciji
06.06.2026.•
8
Nakon što je Vlada Srbije usvojila izmene i dopune Zakona o presađivanju ljudskih organa, uvedena je mogućnost uvođenja nove donorske kartice i preciznije regulisanje izjašnjavanja građana o doniranju organa.
Komentari 1
Šahista
Pogledajte momke - mnogi imaju velike zadnjice netipične za mušku gradju, ali vrlo povezive sa ciljanim hormonskim tretiranjem goveda i svinja, zarad sto vecih šunki
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar