Preuranjeni pubertet sve češći kod devojčica
Epidemiološke studije pokazuju da se snižava granica početka puberteta, posebno kod devojčica, a mnoge studije upućuju na to da se taj trend dodatno ubrzao posle pandemije kovida.
Načelnica Zavoda za endokrinologiju i dijabetes, Klinike za pedijatriju KBC Zagreb doc. dr sc. Nevena Krnić rekla je da je trend ranijeg početka puberteta počeo u zapadnim zemljama početkom 2000-ih, a da se potom raširio na sve zemlje sveta.
Preuranjenim pubertetom smatra se razvoj koji započinje pre osme godine kod devojčica ili pre devete godine kod dečaka.
"Normalnim se smatra razvoj sekundarnih polnih odlika poput rasta grudi i pojave dlačica nakon osme godine kod devojčica. Odnosno povećanje polnog organa i razvoj polne dlakavosti posle devete godine kod dečaka. Takođe, normalnim se smatra i pojava prve menstruacije posle desete godine. Sve što se uklapa u te okvire smatra se urednim razvojem", objašnjava Krnić.
Kada dođe do razvoja pre navedenog uzrasta, to se smatra preuranjenim pubertetom i zahteva praćenje. Dečja endokrinološkinja iz Zagreba naglašava da uzroci nisu uvek nužno povezani s bolešću.
"Preuranjeni pubertet se kod najvećeg broja dece ogleda u ranijim početku razvoja polnih obeležja, poput ranog razvoja dojki, a i kod većine dece promene postupno napreduju i menstruacija ne nastupa prerano", objašnjava Krnić.
Dodaje da je dosta studija pokazalo dodatno spuštanje granice početka puberteta posle epidemije kovida.
"Ne zna se da li je to vezano za veći unos hrane, nezdrave obroke ili smanjenu fizičku aktivnost. Međutim, ovih poslednjih pet, šest godina imamo veći broj pregleda nego što smo imali pre 10–15 godina", kazala je doktorka.
Jedan od ključnih uzroka preuranjenog puberteta je gojaznost, kazala je Krnić i istakla da se to prvenstveno odnosi na devojčice. Objašnjava da se kod dečaka težina ne povezuje u tolikoj meri s ranim početkom puberteta, iako postoje istraživanja koja ukazuju da prekomerna telesna težina može da podstakne raniji pubertet i kod dečaka.
Što se tiče uticaja životne sredine, uključujući zagađeni vazduh, plastiku, hranu, kozmetiku kao moguće uzroke, Krnić kaže da konkretna korelacija nije dokazana.
Ali ističe da se niz jedinjenja povezuje s mogućim štetnim uticajem na reproduktivno zdravlje.
"Međutim, naglo povećanje težine, posebno u periodu predškolskog i ranog školskog uzrasta, kod devojčica je okidač ranog početka puberteta", dodala je Krnić.
Moguće zdravstvene posledice
Krnić objašnjava da postoji razlika između perifernog i centralnog ili pravog puberteta i benignih varijanti. Centralni pubertet vezan je za aktivaciju centara u mozgu koji simuliraju pubertet i događa se uobičajeno pri nastupu puberteta te prati niz fizičkih promena koje se inače događaju u pubertetu.
"Iako kod najvećeg broja dece uzrok ostane nepoznat, kod neke dece se mogu naći i različita patološka stanja poput tumorskih procesa ili genetskih promena", kazala je ona.
Periferni pubertet je vezan uz lučenje hormona iz nadbubrežnih ili polnih žlezda, bez aktivacije centara u mozgu.
"Takvo lučenje hormona može uzrokovati promene koje nalikuju pravom pubertetu, ali mogu izazvati i neke netipične pubertetske promene", objasnila je ona.
Većina dece koja pokazuju rani razvoj potpuno su zdrava, a dijagnoza se ne može postaviti jednim laboratorijskim nalazom, nego kombinacijom kliničke slike, praćenja brzine rasta, nalaza hormona i procene koštane dobi, uz praćenje kroz određeno vreme.
Cilj je izbeći nepotrebne analize, pa endokrinolog procenjuje tokom razvoja i proširuje dijagnostiku samo ako se pojave znaci brze progresije ili sumnje na patološko stanje.
Kod preuranjenog puberteta može doći do ubrzanog koštanog sazrevanja, što na kraju može dovesti do ranijeg prestanka rasta i nižeg rasta nego što je to očekivano s obzirom na genetski potencijal deteta.
Lečenje je potrebno kod pravog preuranjenog puberteta, ako postoji rani početak ili brza progresija.
"Terapija omogućava da se centri u mozgu koji pokreću pubertet privremeno isključe, a nakon prekida terapije ponovo se aktiviraju i razvoj se nastavlja. Periferni pubertet se ciljano leči zavisno od uzroka, a benigne varijante ne treba lečiti", rekla je.
Dodala je da odluka o lečenju zavisi od individualne procene.
"Ako se, na primer, radi o devojčici ili dečaku predškolskog uzrasta, onda je obrada apsolutno nužna", kazala je Krnić.
U cilju prevencije preuranjenog puberteta, roditeljima se savetuje da paze na zdravu ishranu, održavanje normalne telesne težine i podsticanje deteta na redovne fizičke aktivnosti.
Psihološki učinak
Preuranjeni pubertet ima i psihosocijalni efekat, a klinička psihološkinja Klinike za pedijatriju KBC Zagreb Ana Bogdanić kaže da je preuranjeni pubertet izazov za mnogu decu i njihove porodice.
"Jedan od prvih znakova preuranjenog puberteta su intenzivne emocionalne reakcije poput naglih promena raspoloženja, razdražljivosti i svadljivosti. To je posledica hormonskih promena za koje dete nema razvijen mehanizam samoregulacije", navodi.
Ističe da je deci od ranog školskog uzrasta izrazito važno da se uklope u vršnjačku grupu i da se ne razlikuju od drugih.
"Zato kod njih rani razvoj grudi, dlakavosti i hormonske promene mogu izazvati sram, nelagodu i osećaj izdvojenosti. Deca zbog tih promena mogu biti izložena zadirkivanju, maltretiranju ili neprimerenim komentarima zbog izgleda, što može narušiti njihovo samopouzdanje i sliku o sebi", kaže Bogdanić.
Deca se ponekad doživljavaju starijima nego što jesu, što stvara nesklad u komunikaciji i dodatnu frustraciju.
Pročitaj još
Istraživanja su pokazala da je rani pubertet posebno izazovan za devojčice, dok dečaci mogu kratkoročno da imaju prednosti poput rasta i veće mišićne mase.
"Ali kasnije se i kod njih mogu javiti pojačana anksioznost, sniženo raspoloženje ili nesigurnost, posebno ako posle ranog ubrzanog rasta na kraju ostanu niži od vršnjaka", kaže Bogdanić.
Dodaje da rizik postoji i kod dece koja ulaze u pubertet u očekivanom uzrastu, ali su prva u vršnjačkoj grupi.
"Važno je da roditelji s detetom otvoreno razgovaraju o fizičkim promenama koje se događaju i objasne mu da su one normalne, samo se kod njega javljaju nešto ranije nego kod druge dece", savetuje psihološkinja.
Nagla raspoloženja kod deteta su posledica hormonalnih promena pa je važno prihvatiti emocije, ali i postaviti jasne granice.
"Ako dete pokazuje znakove dugotrajnog povlačenja, sniženog raspoloženja, gubitka interesa ili značajnog pada samopouzdanja, dobro je potražiti savet stručnjaka, dečjeg psihologa ili psihijatra", kaže Bogdanić.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
Jedete za tastaturom? Mikrobiolozi upozoravaju na rizik koji često zanemarujemo
25.09.2026.•
1
Jedenje za radnim stolom uz tastaturu može biti nehigijenska navika, upozoravaju mikrobiolozi.
U Srbiji 1.200 ljudi čeka transplantaciju, prošle godine samo 20 donora
25.09.2026.•
6
Udruženje "Donorstvo je herojstvo" saopštilo je da na transplantaciju organa u Srbiji čeka 1.200 osoba i da je prošle godine bilo svega 20 donora.
Zašto je važno spavati u mraku: Noćna svetlost povezana sa promenama na srcu
24.09.2026.•
1
Izloženost čak i slabom svetlu tokom sna mogla bi da bude povezana sa promenama u strukturi i funkciji srca, pokazalo je novo istraživanje sprovedeno na više od 11.000 odraslih osoba.
Novo istraživanje: Povišen pritisak ima trećina, a holesterol svaki peti građanin
23.09.2026.•
2
Istraživanje je pokazalo da više od 40 odsto ispitanika smatra da ima težinu iznad poželjne, trećina ima povišen krvni pritisak, a svaki peti ima povišen holesterol.
Jod i štitna žlezda: Mali mineral važan za rad celog organizma
22.09.2026.•
0
Jod je jedan od minerala koji su organizmu potrebni u veoma malim količinama, ali njegova uloga nije mala.
Otkrivena velika promena mozga koja se događa nakon 50. godine
19.09.2026.•
0
Starenje mozga ne svodi se samo na postepeno slabljenje pamćenja ili sporije prisećanje imena i informacija.
Pet znakova da vaše telo ne podnosi dobro kafu i kofein
17.09.2026.•
2
Dok nekima prva jutarnja kafa daje energiju za početak dana, drugima može izazvati lupanje srca, nervozu ili probleme sa spavanjem.
Naučnici u genetski modifikovanim miševima uzgojili ljudsko moždano tkivo
17.09.2026.•
0
Istraživači su stvorili miševe sa mozgom koji sadrži ljudske ćelije u nastojanju da bolje razumeju i razviju nove tretmane za poremećaje kao što su šizofrenija, epilepsija, cerebralna paraliza i demencija.
VIDEO: Hajmlihov zahvat može da spasi život, a nauči se za samo nekoliko minuta
16.09.2026.•
2
Gušenje može da se dogodi iznenada, tokom običnog obroka, a tada je važno brzo reagovati.
Muškarac otišao u bolnicu zbog krvi u mokraći, lekari pronašli iglu u njegovom srcu
15.09.2026.•
0
Lekari u Kini opisali su izuzetno redak slučaj 35-godišnjeg muškarca kojem su pronašli iglu za šivenje dugu 36 milimetara zabodenu u levu komoru srca.
Kako zaštititi decu od stomačnog virusa?
14.09.2026.•
0
Nova školska godina tek je počela, a roditelji već prijavljuju izostanke dece zbog stomačnog virusa.
Telo tokom maratona neprestano proizvodi hemikalije slične onima iz kanabisa
13.09.2026.•
3
Tokom maratona telo proizvodi sve više prirodnih hemijskih glasnika koji se nazivaju endokanabinoidi.
Ženi su se creva bukvalno vezala u čvor nakon porođaja
13.09.2026.•
0
Tridesetogodišnja žena iz Etiopije završila je na hitnoj operaciji nakon što su joj se nekoliko dana posle porođaja delovi tankog i debelog creva doslovno vezali u čvor.
Ako vaši roditelji dožive 100 godina, znači li to da ćete i vi?
13.09.2026.•
1
Stogodišnjaci, ljudi koji dožive 100 godina, čine svega oko 0,01 odsto svetske populacije.
"Sindrom Zlatokose": Pojela toliko svoje kose da joj je klupko blokiralo probavni trakt
13.09.2026.•
0
Trihotilomanija je poremećaj kod kog ljudi kompulsivno čupaju sopstvenu kosu, a ako je i jedu, može da dođe do ozbiljnih komplikacija.
Naučnici ljudima tri meseca davali paradajz-pire: Evo šta su pokazali snimci njihovih mozgova
13.09.2026.•
1
Paradajz sadrži likopen, snažan antioksidans koji može da pređe krvno-moždanu barijeru i možda pomogne u smanjenju neuroinflamacije.
Znak upozorenja na srčani i moždani udar mogao bi da se pojavi na licu
13.09.2026.•
0
Ateroskleroza, nakupljanje masnih naslaga u arterijama koje ograničavaju protok krvi, odgovorna je za većinu srčanih i moždanih udara, ali se često razvija polako i bez simptoma.
Postoji li optimalno vreme za jedenje banana za maksimalnu apsorpciju kalijuma?
13.09.2026.•
0
Banane su omiljena užina s dobrim razlogom: praktične su, ukusne i pune hranljivih materija.
Šta se dešava sa krvnim pritiskom ako svakog dana jedete crnu čokoladu?
13.09.2026.•
0
Svakodnevno konzumiranje crne čokolade može da pomogne u snižavanju krvnog pritiska zahvaljujući visokom sadržaju flavanola.
VIDEO Psi u Indiji otkrivaju rak iz daha: Tačnost veća od 90 odsto
12.09.2026.•
1
Kujica Kloi iz azila jedna je od 15 pasa koje indijski startap Dognosis trenira da njušenjem ljudskog daha otkrivaju rak.
Britanija nije usvojila zakon o eutanaziji
12.09.2026.•
1
Britanski poslanici nisu usvojili zakon kojim bi neizlečivo bolesnim odraslim osobama u Engleskoj i Velsu bilo omogućeno da, pod određenim uslovima, izaberu potpomognutu smrt, odnosno eutanaziju.
Komentari 1
Šahista
Pogledajte momke - mnogi imaju velike zadnjice netipične za mušku gradju, ali vrlo povezive sa ciljanim hormonskim tretiranjem goveda i svinja, zarad sto vecih šunki
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar