Međutim, iznenađujući zaključak evolucione biologije jeste da, pod određenim uslovima, i muškarci mogu da proizvode mleko. Ova pojava je izuzetno retka kod ljudi i većine sisara, ali biološka sposobnost za to ipak postoji. A kod najmanje jedne vrste sisara ona se javlja prirodno, piše
Forbes Srbija.
Da bismo razumeli zašto je to moguće, potrebno je zaviriti u dublju biologiju reprodukcije kod sisara. Tamo gde se prepliću hormoni, evolucija i razvojna istorija organizma. Evo šta o tome znamo prema naučnim istraživanjima.
Biologija muške laktacije
Proizvodnju mleka kod sisara prvenstveno kontroliše hormon prolaktin, a zatim i nervni refleksi koji regulišu izlučivanje mleka. Mlečne žlezde - specijalizovane kožne žlezde koje su evoluirale kod ranih sisara - reaguju na hormonske signale tako što proizvode mleko bogato hranjivim materijama, neophodno za opstanak mladunaca.
Međutim, suprotno uvreženom mišljenju, oba pola poseduju sve potrebne anatomske komponente za laktaciju i dojenje. Razlog je to što se kod muških fetusa čoveka tokom embrionalnog razvoja razvijaju bradavice i rudimentarno tkivo mlečnih žlezda. Važno je naglasiti da se ova rana faza razvoja dešava pre nego što dođe do polne diferencijacije. Tek kasnije tokom razvoja polni hormoni oblikuju razlike između muškog i ženskog tela.
Laktacija zavisi od dva glavna hormona:
- Prolaktin, koji podstiče proizvodnju mleka
- Oksitocin, koji pokreće njegovo izlučivanje
Ono što malo ljudi zna jeste da i muškarci proizvode prolaktin. Iako je njegova osnovna koncentracija znatno niža nego kod žena, on se ipak luči u količinama koje teoretski omogućavaju aktiviranje sistema za proizvodnju mleka.
Jednostavno rečeno, muškom telu ne nedostaje "gorivo" za laktaciju, već okidač koji bi pokrenuo taj proces.
Kada se muška laktacija zaista događa
U nekim retkim kliničkim slučajevima proces laktacije može - i zaista se - pokrenuti. Ovo stanje naziva se galaktoreja. To označava spontanu proizvodnju mleka van uobičajenog perioda laktacije tokom trudnoće.
Važno je da se galaktoreja može javiti i kod žena i kod muškaraca, ukoliko nivo prolaktina abnormalno poraste dovoljno da pokrene proces. Postoji više medicinskih razloga za to, ali se najčešće javlja kao posledica:
- određenih antipsihotičkih lekova koji utiču na signalizaciju dopamina (dopamin inače potiskuje lučenje prolaktina)
- prolaktinoma, tumora hipofize koji luče prolaktin
- hroničnih bolesti jetre, koje remete razgradnju estrogena i menjaju hormonsku ravnotežu organizma
- brze nutritivne rehabilitacije nakon dugotrajnog gladovanja, kakva je zabeležena kod ratnih zarobljenika tokom Drugog svetskog rata. Tada nagle promene u regulaciji hipotalamusa i hipofize dovode do povećanog lučenja prolaktina
Ovi slučajevi su medicinski značajni jer pokazuju da muško tkivo mlečnih žlezda nije potpuno beskorisno u evolutivnom smislu. Ono očigledno zadržava funkcionalni kapacitet koji, koliko je poznato, obično mogu da aktiviraju samo određena patološka stanja.
Najpoznatiji biološki primer prirodne muške laktacije, međutim, ne odnosi se na ljude već na slepe miševe i leteće lisice. Poznata studija iz 1994. godine, objavljena u časopisu "Nature", dokumentovala je laktaciju kod mužjaka vrste Dajak voćni slepi miš (Dyacopterus spadiceus).
Autori studije primetili su da mužjaci proizvode mleko iz funkcionalnih mlečnih žlezda. To ih čini jednom od dve poznate vrste sisara na Zemlji kod kojih se ovaj fenomen javlja prirodno, bez bolesti. Druga je bizmarska maskirana leteća lisica (Pteropus capistratus). To su pokazala istraživanja objavljena u časopisu Trends in Ecology and Evolution.
Oba otkrića iznenadila su evolucione biologe. Do tada se smatralo da je laktacija isključivo ženska adaptacija kod sisara. Postavlja se, dakle, pitanje zašto se ona javlja samo kod ove dve vrste.
Biolozi pretpostavljaju da u oba slučaja ključnu ulogu imaju neobične hormonske dinamike. Postoje dokazi da enzimi u mlečnim žlezdama ovih životinja mogu da pretvaraju testosteron u estrogen. Hormon koji stimuliše proizvodnju mleka.
Evoluciona prepreka za mušku laktaciju
Iako istraživači imaju relativno dobru predstavu zašto kod ovih slepih miševa dolazi do laktacije kod mužjaka, ostaje mnogo dublje pitanje. Ako mužjaci imaju svu potrebnu "opremu", zašto se laktacija kod njih ne javlja češće?
Evoluciona teorija nudi nekoliko objašnjenja. Prvo je to što je proizvodnja mleka metabolički veoma zahtevna. Majke sisara ulažu ogromnu količinu energije u stvaranje hranljivih materija, antitela i hormona u majčinom mleku. Taj energetski trošak je ključan deo reproduktivnih strategija mnogih vrsta.
Jedna značajna studija objavljena u časopisu "Journal of Theoretical Biology" pokušala je da objasni zašto muška laktacija gotovo nikada nije evoluirala. Istraživači su zaključili da bi funkcionalna muška laktacija zahtevala velike razvojne promene u hormonskoj regulaciji tokom puberteta i reprodukcije.
Jednostavno rečeno, muškarci bi morali da prolaze kroz fiziološke promene slične onima koje se dešavaju tokom trudnoće. Iz evolutivne perspektive, takve promene retko bi donosile dovoljno prednosti da opravdaju njihov biološki trošak. Kod većine sisara ženke već obezbeđuju mleko, dok mužjaci doprinose drugim reproduktivnim strategijama - odbrani, takmičenju za parenje ili zaštiti teritorije.
Efikasnije da samo jedan roditelj doji
U najvećem broju slučajeva prirodna selekcija optimizuje raspodelu energije. Zato je razlog što je muška laktacija prirodno evoluirala samo dva puta taj što je, sa evolutivne tačke gledišta, jednostavno efikasnije da samo jedan roditelj proizvodi mleko.
Ipak, to ne znači da su muški hormonski sistemi potpuno odvojeni od brige o potomstvu. Klasično istraživanje objavljeno u časopisu Nature o običnim marmozetima (Callithrix jacchus), poznatim po roditeljskoj brizi oba roditelja, pokazalo je da mužjaci koji nose i neguju mladunce imaju nivo prolaktina približno pet puta viši od mužjaka bez potomstva.
Kod ovih mužjaka povećanje prolaktina ne služi proizvodnji mleka. Umesto toga, čini se da utiče na ponašanje: smanjuje agresiju, povećava sklonost ka brizi za mladunce i podstiče motivaciju za roditeljsku negu. Slično tome, umeren porast prolaktina zabeležen je i kod ljudskih očeva u vreme rođenja deteta, posebno kod onih koji su aktivno uključeni u brigu o bebi.
To sugeriše da hormonski sistem povezan sa laktacijom ne služi samo samoj proizvodnji mleka. Neki njegovi delovi povezani su sa širim neurobiološkim mehanizmima roditeljske privrženosti. Ti mehanizmi aktivni su kod muškaraca čak i kada proizvodnja mleka ne postoji.
Da li bi muška laktacija mogla evoluirati u budućnosti?
Mnogi se i dalje pitaju da li bi muška laktacija mogla evoluirati u budućnosti - a odgovor je, bar teoretski, da.
Evolucioni biolozi često ističu da muško telo već sadrži gotovo svu potrebnu "mašineriju" za laktaciju. Činjenica da uspavano tkivo mlečnih žlezda i dalje postoji kod muškaraca pokazuje da je organizmu često "jeftinije" da zadrži sistem u stanju pripravnosti nego da ga potpuno ukloni i kasnije ponovo razvija.
Genetska i razvojna osnova za laktaciju već postoji kod oba pola jer je postojala kod zajedničkih predaka svih sisara. Mnogo pre nego što je polna diferencijacija postala tako izražena kao danas.
U tom smislu, potpuno uklanjanje tog sistema iz muškog tela zahtevalo bi veliki broj koordinisanih evolutivnih promena. One verovatno ne bi donele značajnu prednost za opstanak, naročito zato što ove strukture same po sebi ne nanose nikakvu štetu.
Drugim rečima, iako mehanizam postoji, uslovi za njegovo aktiviranje gotovo nikada ne nastaju. Ali kada se to ipak dogodi, telo i dalje nekako "pamti" tačno šta treba da uradi.
.jpg "Slušanje posebno dizajnirane muzike 24 minuta može značajno da smanji anksioznost")
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar