Ćuretina ili piletina: Koja ima više proteina?
Kada je reč o nemasnim izvorima proteina, i piletina i ćuretina pružaju slične količine proteina i esencijalnih nutrijenata, kao što su vitamini B grupe, cink i selen. Ali da li je jedan bolji izvor proteina od drugog?
Foto: Pixabay
Evo kako se piletina i ćuretina porede, gram za gram.
Piletina i ćuretina imaju istu količinu proteina
Piletina i ćuretina spadaju među najbolje izvore proteina koje možete jesti, sa oko 25 grama po porciji od 85 grama.
Ćuretina ima neznatno više proteina od piletine, sadržeći oko 0,4 grama više po porciji od 85 grama, ali je razlika minimalna.
I piletina i ćuretina smatraju se visokokvalitetnim, kompletnim izvorima proteina, što znači da sadrže svih devet esencijalnih aminokiselina koje telo mora uneti hranompiše portal Health.
Pošto su životinjski proteini, piletina i ćuretina takođe imaju lako svarljive proteine, što se odnosi na to koliko efikasno telo može da apsorbuje i iskoristi aminokiseline koje proteini pružaju.
Pored podrške zdravom sastavu tela i jakim kostima, unos hrane bogate proteinima, kao što su piletina i ćuretina, može podstaći gubitak težine i pomoći u održavanju zdravog nivoa šećera u krvi usporavanjem oslobađanja šećera u krvotok i podsticanjem hormona sitosti.
Ćuretina ima nešto manje kalorija i masti
Ako vodite računa o unosu kalorija i masti, ćuretina, posebno belo meso, bolji je izbor od piletine.
Porcija od 85 grama ćurećih grudi sadrži oko 25 kalorija manje i oko tri grama manje masti nego ista količina piletine, što je čini nemasnijom opcijom.
Iako je razlika mala, može se sabrati tokom vremena ako redovno birate živinu kao glavni izvor proteina.
Obe su bogate vitaminima i mineralima
I piletina i ćuretina bogate su vitaminima B grupe i mineralima, kao što je selen.
Ćuretina je bolji izvor vitamina B3, B12 i holina, dok je piletina bolji izvor vitamina B6. Vitamini B grupe su ključni za pretvaranje hrane u energiju i imaju mnoge druge važne uloge u zdravlju.
Piletina i ćuretina su takođe odlični izvori selena, minerala koji deluje kao snažan antioksidans, štiteći ćelije od oksidativnog oštećenja. Selen je takođe neophodan za imunitet i funkciju štitne žlezde.
Ćuretina ima blagu prednost nad piletinom kada je reč o cinku, nutrijentu važnom za imunitet i funkciju štitne žlezde.
Ćuretina vs. piletina: Nutritivno poređenje
Evo nutritivnog poređenja između porcije od 85 grama pilećih i ćurećih grudi.
I piletina i ćuretina su bogate nutrijentima, obezbeđuju proteine, vitamine B grupe i minerale kao što je selen.
Međutim, ćuretina sadrži više većine vitamina B grupe (osim B6) i bolji je izvor selena i cinka.
Pročitaj još
Kako izabrati između ćuretine i piletine
Kada je reč o proteinima, piletina i ćuretina su gotovo identične, ali postoje neke ključne nutritivne razlike koje mogu uticati na izbor.
Izaberite ćuretinu ako pazite na masti i kalorije: obe opcije su niskokalorične i nemasne, ali ćureće grudi imaju manje masti i kalorija.
Izaberite ćuretinu ako želite više mikronutrijenata: ćuretina sadrži veće količine mnogih vitamina i minerala, uključujući holin, B3, B12 i cink.
Izaberite bilo koju ili obe ako želite da povećate unos proteina: piletina i ćuretina imaju gotovo istu količinu proteina, što ih čini jednako dobrim izborom.
Iako ne morate birati između ćuretine i piletine jer su obe nutritivne, važno je uzeti u obzir i njihov ukus.
Ćuretina, posebno tamnije meso, ima bogatiji i izraženiji ukus od piletine, koja ima neutralniji ukus.
U zavisnosti od toga šta kuvate, jedna može jednostavno bolje odgovarati jelu nego druga.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
Menstruacija nakon porođaja: Od čega zavisi njen povratak
04.06.2026.•
0
Telu je nakon porođaja potrebno vreme da se oporavi, pa se menstruacija ne vraća kod svih žena u istom periodu.
Kako sačuvati želudac i jednjak od tableta?
01.06.2026.•
0
Lekovi koji se uzimaju oralno mogu uticati na sistem za varenje na više različitih načina. Iako se neki od njih izdaju bez recepta, i obično su bezbedni i efikasni, mogu stvoriti štetne efekte kod nekih ljudi.
Pisanje olovkom ili na tastaturi: Velika razlika za mozak
31.05.2026.•
1
Naučnici upozoravaju da pisanje rukom možda nije samo stvar navike, već važan proces koji oblikuje način na koji mozak uči, pamti i povezuje informacije, iako sve veći broj dece gotovo da ne zna da drži olovku.
SZO: Usamljenost je problem za javno zdravlje
31.05.2026.•
1
Svetska zdravstvena organizacija (SZO) u Izveštaju o društvenoj povezanosti upozorava da usamljenost i socijalna izolacija nisu samo neprijatan lični osećaj, već javnozdravstveni problem.
Godišnje oko 6.500 ljudi oboli od karcinoma pluća, devet od 10 obolelih su pušači
30.05.2026.•
3
Godišnje oko 6.500 ljudi oboli od karcinoma pluća, devet od 10 obolelih su pušači, a gotovo trećina stanovništva u Srbiji puši, rečeno je povodom Svetskog dana borbe protiv duvanskog dima.
Test krvi mogao bi da otkrije Alchajmerovu bolest decenijama pre simptoma
29.05.2026.•
0
Jednostavan krvni test koji meri karakteristične proteine povezane s razvojem Alchajmerove bolesti mogao bi da otkrije bolest decenijama pre pojave simptoma, pokazalo je novo istraživanje.
Novi lek protiv hepatitisa B smanjio virus do nivoa koji imuni sistem može da kontroliše
28.05.2026.•
0
Novi, eksperimentalni lek za hepatitis B omogućava nekim pacijentima da prekinu lečenje bez pokazivanja znakova tog opasnog virusa jetre, što se naziva "funkcionalnim lekom", objavili su danas istraživači.
Šire se staništa komaraca u Evropi: Pretnja od novih žarišta
28.05.2026.•
1
Rast globalnih temperatura mogao bi da proširi područja pogodna za život komaraca i poveća rizik od širenja virusa širom sveta, pokazuje novo istraživanje.
Kako jod pomaže organizmu u smanjenju celulita?
28.05.2026.•
0
Celulit nije samo estetski problem - njegov nastanak povezan je sa usporenom cirkulacijom, zadržavanjem tečnosti, hormonalnim disbalansom i načinom života.
Od septembra u Kliničkom centru Srbije počinje da radi prvi Centar za multiplu sklerozu
27.05.2026.•
3
Srbija dobija Centar za multiplu sklerozu i srodne bolesti u Univerzitetskom Kliničkom centru Srbije, koji bi trebalo da počne da radi do septembra ove godine, a reč je o prvom centru takvog tipa u regionu.
Više od 50 odsto karcinoma se mogu sprečiti: Pušenje jedan od glavnih uzroka
25.05.2026.•
5
Nova istraživanja su identifikovala nekoliko načina na koje se može smanjiti rizik od nastanka raka.
Srbija na prvom mestu u Evropi po smrtnosti od raka kože
25.05.2026.•
2
Srbija po broju obolelih od melanoma zauzima između 10. i 15. mesta u Evropi, ali da je po smrtnosti od te bolesti na prvom mestu izjavio je Predsednik Udruženja obolelih od melanoma Savo Pilipović.
Raste potrošnja antidepresiva i sedativa u Srbiji
25.05.2026.•
6
Lekovi za smirenje i antidepresivi u Srbiji su postali svakodnevni alat za suočavanje sa stresom, anksioznošću i emocionalnim pritiscima.
Batut: Za nedelju dana oko 4.400 slučajeva oboljenja sličnih gripu
24.05.2026.•
0
Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" saopštio je da je na teritoriji Srbije od 11. do 17. maja zabeleženo 4.441 slučaja oboljenja sličnih gripu.
"Magične pečurke" pomažu u lečenju zavisnosti od kokaina
24.05.2026.•
0
Jedna doza psilocibina, psihoaktivne supstance iz halucinogenih pečuraka, mogla bi da bude efikasan tretman za zavisnost od kokaina, pokazali su rezultati kliničkog istraživanja objavljenog u časopisu "Jama Network Open"
Posebna grupa matičnih ćelija štiti zube od karijesa i propadanja
24.05.2026.•
0
Oružje za borbu protiv prirodnog starenja zuba, koje ih s vremenom čini sve krhkijim i podložnijim oštećenjima izazvanim karijesom, nalazi se u posebnoj grupi matičnih ćelija smeštenih unutar zubne pulpe.
Plastična kuvala oslobađaju gotovo tri milijarde plastičnih čestica u šolju vode
24.05.2026.•
3
U decembru 2025. godine, istraživači sa Univerziteta Kvinslend objavili su studiju čiji bi nalazi mogli naterati potrošače da dvaput razmisle o korišćenju plastičnog kuvala sledeći put kada požele lepu šolju čaja.
Mnogi imaju dlake na nožnim prstima: Da li je to normalno?
24.05.2026.•
0
Dlake na nožnim prstima često su normalna pojava i mogu biti znak dobre cirkulacije, ali njihov iznenadni rast ili opadanje ponekad može ukazivati na zdravstveni problem ili nuspojavu lekova.
Koliko dugo bi trebalo da možete da sedite uza zid
24.05.2026.•
0
U svetu vežbi za donji deo tela, sedenje uza zid često pada u drugi plan, zanemareno u korist drugih osnovnih vežbi poput mrtvog dizanja i čučnjeva.
Razvijena nova metoda za dijagnostikovanje bolesti materice pomoću analiza krvi
23.05.2026.•
0
Dijagnostiku bolesti endometrijuma (unutrašnje sluzokože materice) razvili su ruski naučnici analizom krvi uz korišćenje minimalno invazivne metode koja se zove Ramanova spektroskopija (SERS).
Šta vaš rukopis govori o zdravlju mozga i riziku od demencije?
22.05.2026.•
4
Kada je grupa starijih ljudi u Portugalu radila testove pisanja, naučnici su pronašli vezu između načina na koji pišu i zdravlja njihovog mozga.
Komentari 5
1
C18
Miko
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar