Malo poznata bolest zuba možda pogađa milione dece

Autor: 021.rs

Život

21.06.2026.

11:40 > 14:22

Mlečni zubi vašeg deteta, mali, nežni i kredasto beli, ispadaju. Na njihovom mestu niču žućkasto-smeđi, krhki zubi - na iznenađenje svih.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Malo poznata bolest zuba možda pogađa milione dece

Foto: Pixabay

Reč je o stomatološkom stanju poznatom kao molarno-incizivna hipomineralizacija (MIH), poremećaju koji je gotovo jednako čest kao karijes, iako je van stomatoloških krugova slabo poznat, a čak se i među stručnjacima često pogrešno dijagnostikuje.

Ovo stanje utiče na formiranje određenih stalnih zuba tokom ranog detinjstva. Nije izazvano nedovoljnim pranjem zuba, šećerom ili lošim navikama oralne higijene, već nečim što remeti stvaranje gleđi pre nego što zubi uopšte izniknu.

U nastavnoj klinici Stomatološke bolnice Univerziteta u Kopenhagenu svakodnevno viđamo mnogo dece i mladih kojima je potrebna pomoć zbog ovog stanja.

Pogađa oko 28 odsto dece u Skandinaviji i predstavlja jedno od najrasprostranjenijih stomatoloških oboljenja. Studije pokazuju da je veoma često širom Evrope, dok se čini da je manje zastupljeno u Africi i Aziji.

Istraživači još pokušavaju da otkriju zašto je to tako, mada se sumnja da je razlog uglavnom u razlikama u dijagnostikovanju i prijavljivanju slučajeva, kao i u učestalosti bolesti u ranom detinjstvu i genetskim faktorima.

Za sada MIH ostaje svojevrsna zagonetka za stomatologiju. Znamo da pogađa veliki broj dece i da može trajno oslabiti i promeniti boju njihovih stalnih zuba. Ali još ne razumemo u potpunosti zašto neka deca razviju ovo stanje, a druga ne. Ono što je jasno jeste da je mnogo češće nego što većina ljudi misli, piše ScienceAlert.

Evo šta za sada znamo na osnovu postojećih istraživanja.

Šta je MIH?

Gleđ je tanak spoljašnji sloj zuba i najtvrđi materijal u ljudskom telu. Međutim, kod dece sa MIH-om razvoj zubne gleđi je poremećen, pa ona sadrži manje minerala.

Ovaj poremećaj nastaje rano u životu deteta, dok se zubi još formiraju unutar vilice. Obično se to događa od rođenja pa do otprilike druge godine života. Zbog toga zubi izgledaju drugačije i mogu se lakše lomiti.

Najčešće su pogođeni prvi stalni kutnjaci, takozvane "šestice", kao i prednji zubi.

Pored vidljivih promena, deca često izbegavaju da peru zube jer ih to boli, a hladna ili topla hrana i piće mogu izazvati osetljivost.

Istraživanja ukazuju na pet mogućih uzroka MIH-a:

- dugotrajne bolesti u ranom detinjstvu, poput povišene temperature, infekcija ili čestih oboljenja,

- dugotrajna upotreba antibiotika,

- komplikacije tokom trudnoće ili porođaja, kao što su nedostatak kiseonika ili prevremeni porođaj,

- faktori iz životne sredine, poput zagađenja vazduha, kao i nedostatak vitamina D, što može uticati na stvaranje čvrste gleđi

moguća genetska predispozicija, zbog koje su neka deca podložnija od drugih.

Šta roditelji mogu da urade?

Pre svega, važno je znati da se, prema današnjim saznanjima, MIH ne može sprečiti. Dakle, roditelji ne mogu učiniti ništa kako bi sigurno sprečili nastanak ovog stanja.

Ipak, postoje stvari koje mogu pomoći.

Najvažnije su redovno pranje zuba i korišćenje paste sa fluorom. To je izuzetno važno jer je gleđ kod ove dece mekša, pa se zubi teže održavaju čistim i pod većim su rizikom od karijesa.

Takođe je važno pomoći detetu da razvije pozitivan odnos prema stomatologu. Korisno je govoriti pozitivno o tome šta stomatolozi rade za zube - pomažu da budu bolje zaštićeni kako ne bi boleli ili pucali.

Detetu treba objasniti i da uvek kaže gde ga i kako boli zub, ukoliko se bol pojavi.

Šta stomatolog može da uradi?

Ako vaše dete ima MIH, stomatolog će proceniti koliko je stanje izraženo i svrstati zahvaćene zube u blagu, umerenu ili tešku kategoriju.

Kutnjaci sa blagim oblikom MIH-a tretiraju se koncentrovanim fluoridnim gelom ili se prekrivaju providnim zaštitnim slojem od plastike kako bi se zaštitili od karijesa, a često se primenjuju obe metode.

Kod umerenog oblika postavljaju se privremene plombe, a pošto su zubi veoma osetljivi, potrebna je anestezija.

Kod teškog oblika stavljaju se plombe, a u najozbiljnijim slučajevima i krunica od nerđajućeg čelika. To je vrsta zaštitne kapice koja štiti zub od pucanja, karijesa i bola.

U retkim slučajevima stomatolog može preporučiti vađenje zuba ako su izgledi za njegovo dugoročno očuvanje veoma loši. To se najčešće radi između osme i desete godine života.

Prednji zubi obično imaju blag ili umeren oblik MIH-a, pa se u početku često ne tretiraju.

Kada deca sa MIH-om malo odrastu, često traže estetski tretman. On obično podrazumeva izbeljivanje zuba u kombinaciji sa novijom metodom u kojoj se tečna smola ubrizgava u gleđ. Smola popunjava praznine u strukturi gleđi, pa promena boje nestaje, a zub dobija ujednačenu i prirodnu boju.

U odraslom dobu teško pogođeni kutnjaci mogu imati koristi od krunice ili porcelanskog umetka.

Šta dalje?

Da bismo se zaista izborili sa ovim stanjem i njegovim uticajem na dečje zube, potrebno je prvo steći jasniju sliku o tome koliko je ono zapravo rasprostranjeno. To znači kvalitetnija i doslednija istraživanja, kao i veći stepen saglasnosti među stručnjacima o tome kako se stanje dijagnostikuje i evidentira.

Istovremeno, istraživači i dalje pokušavaju da odgovore na neka od najosnovnijih pitanja: koji su ključni okidači i zašto neka deca razviju ovo stanje, a druga ne?

Na duži rok, dodatna istraživanja neće samo unaprediti lečenje već će pomoći i u sprečavanju dugoročnih problema sa zubima koje ovo stanje može izazvati, čime će se smanjiti potreba za ponovljenim i često zahtevnim stomatološkim zahvatima kod dece – i kasnije kod odraslih.

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Teme

ZUBI

Komentari 0

Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.