Neurološke promene u starijem dobu: Kada su zaboravnost i usporenost deo starenja, a kada znak za pregled
Starenje donosi mnoge promene u organizmu, među njima su i promene nervnog sistema. Slabija koncentracija, sporije kretanje i zaboravljanje mogu biti deo prirodnog procesa, ali određeni simptomi zahtevaju posetu lekaru.
Kako godine prolaze, menjaju se funkcije svih organa, pa tako i nervnog sistema. Promene koje se javljaju kod starijih osoba ne znače automatski bolest, ali je važno razlikovati očekivane posledice starenja od simptoma koji mogu ukazivati na ozbiljnije neurološke poremećaje.
Upravnik Klinike za neurologiju Univerzitetskog kliničkog centra Vojvodine prof. dr Željko Živanović za 021.rs objašnjava da se pojam starije populacije kroz vreme menjao, jer se sa napretkom medicine produžava životni vek.
"Ranije smo u medicini neku starosnu granicu podvlačili na 65 godina, međutim kako napreduje medicina i kako populacija postaje sve starija, pomeramo tu granicu kada pričamo o starijim ljudima. Važno je da ne gledamo na starost kao na period u kojem je osoba bez mogućnosti i bez perspektive. Iz ugla lekara, to je i dalje osoba za koju treba uraditi maksimalno moguće, bez obzira na broj godina“, navodi dr Živanović.
Govoreći o promenama koje se javljaju u nervnom sistemu, sagovornik ističe da se one najčešće primećuju kroz usporavanje određenih funkcija.
"Nervni sistem, kao i svi drugi organski sistemi, stari i njegove funkcije se vremenom smanjuju. Kod ljudi se to može odraziti kroz neku vrstu usporenosti, kako fizičke tako i mentalne. Može se javiti otežan hod, slabija koordinacija pokreta, gubitak mišićne snage, ali i određene promene u pamćenju. Recimo, osoba može zaboraviti ime nekoga koga poznaje ili neki detalj, ali to ne mora odmah značiti da postoji bolest“, kaže ovaj lekar za 021.
Kada zaboravljanje postaje upozorenje?
Povremena zaboravnost često se povezuje sa starenjem, ali granica između očekivanih promena i patološkog stanja nalazi se u tome koliko te promene utiču na svakodnevni život. Dr Živanović objašnjava da osoba koja nema ozbiljan neurološki problem može imati poteškoće sa prisećanjem, ali će se informacija uglavnom vratiti.
"Zaboravljanje jeste nešto što se često vezuje za starije ljude. Međutim, ako osoba ne može odmah da se seti imena grada, neke osobe ili događaja, a posle nekog vremena se toga priseti, to može biti deo očekivanih promena. Ono što pravi razliku jeste funkcionalnost te osobe, njeno rasuđivanje i način na koji funkcioniše u svakodnevnom životu", kaže sagovornik.
Problem nastaje kada promene počnu da menjaju ličnost osobe ili joj otežavaju aktivnosti koje je ranije samostalno obavljala.
"Ako počinje da se remeti normalno funkcionisanje, ako porodica primećuje da osoba više nije ista kao ranije, da se menjaju njene karakteristike, ponašanje ili način donošenja odluka, onda je to znak da treba potražiti pomoć lekara“, dodaje dr Živanović.
Prvi simptomi Alchajmerove i Parkinsonove bolesti
Među najpoznatijim neurološkim bolestima starijeg životnog doba su Alchajmerova i Parkinsonova bolest. Iako se obe češće javljaju kod starijih osoba, njihovi simptomi se razlikuju.
"Alchajmerova bolest pre svega predstavlja problem kognitivnih funkcija, odnosno mentalnih sposobnosti. Najčešće prvo dolazi do problema sa pamćenjem novijih događaja. Osoba može da zaboravi razgovor koji je vođen prethodnog dana, šta je radila tog jutra ili neke svakodnevne aktivnosti. Vremenom se mogu javiti problemi sa snalaženjem, obavljanjem uobičajenih radnji i promenama u ponašanju", objašnjava dr Živanović za 021.
Kada je reč o Parkinsonovoj bolesti, promene se najčešće uočavaju kroz poremećaje pokreta.
"Kod Parkinsonove bolesti dominantan problem jeste motorika. Javlja se usporenost pokreta, ukočenost, promena hoda, teškoće pri ustajanju, oblačenju ili obavljanju nekih finih pokreta. Često se pominje i drhtanje ruku, odnosno tremor, ali važno je naglasiti da svaki tremor ne znači Parkinsonovu bolest", navodi on.
Mnogi ljudi se zabrinu kada u porodici postoji slučaj demencije ili Parkinsonove bolesti, ali dr Živanović naglašava da nasledni faktor nije presudan u većini slučajeva.
"Ne treba da postoji strah ako je neko imao roditelja, baku ili deku koji su bolovali od demencije ili Parkinsonove bolesti. Genetika postoji kao faktor, ali kod manjeg broja pacijenata. Mnogo češće se radi o kombinaciji različitih faktora, uključujući godine života, stanje krvnih sudova, način života i druge bolesti", objašnjava dr Živanović.
Porodica često prva primeti promene
Promene u ponašanju i funkcionisanju starije osobe često najpre uoče članovi porodice, zbog toga je njihova reakcija važna, posebno kada simptomi postanu učestaliji ili izraženiji.
"Najčešće porodica ili ukućani prvi primete da nešto nije kao ranije i oni dovedu osobu na pregled. Međutim, važno je razlikovati nagle promene od onih koje se razvijaju postepeno. Ako se neko juče ponašao potpuno normalno, a danas ima problem sa pamćenjem, ponašanjem ili rasuđivanjem, to može biti znak hitnog stanja i zahteva brzu reakciju", ističe sagovornik.
Kod promena koje se razvijaju postepeno, potrebno je obaviti pregled i procenu.
"Ako se simptomi polako razvijaju i vremenom postaju izraženiji, osoba treba da se javi lekaru. Prvi korak može biti lekar opšte prakse koji će proceniti stanje i uputiti pacijenta na dalje ispitivanje", dodaje dr Živanović za Radio 021.
Prevencija počinje mnogo pre starosti
Iako se rizik za neurološke bolesti povećava sa godinama, postoje faktori na koje čovek može da utiče.
"Na godine ne možemo da utičemo, ali možemo da utičemo na veliki broj drugih faktora. Tu pre svega mislim na kontrolu krvnog pritiska, šećera, holesterola, prestanak pušenja, smanjenje alkohola, fizičku aktivnost i održavanje socijalnih kontakata", navodi dr Živanović.
On dodaje da očuvanje funkcija mozga podrazumeva i mentalnu aktivnost i kvalitetan san.
"Veoma je važno da ljudi ostanu aktivni, da imaju kontakte sa drugima, da razvijaju neka nova interesovanja i da ne budu izolovani. Mozak, kao i svaki drugi organ, treba koristiti i održavati. Prevencija nije nešto što počinje kada nastanu problemi, već mnogo ranije kroz način života koji vodimo", zaključuje dr Živanović.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
Godišnje se u Srbiji prevremeno rodi više od 4.000 beba
12.11.2026.•
0
Godišnje se u Srbiji prevremeno rodi više od 4.000 beba, saopšteno je iz Institut za neonatologiju u Beogradu uoči obeležavanja Svetskog dana prevremeno rođene dece u nedelju, 15. novembra.
Otpornost bakterija na antibiotike sve veći problem u Evropi
11.11.2026.•
2
Otpornost bakterija na antibiotike, koja je u EU uzrok oko 35.000 smrtnih slučajeva godišnje, postaje se raširenija pojava.
"Dobra" telesna mast povezana sa manjim rizikom od anksioznosti i depresije
11.11.2026.•
1
Novo istraživanje pokazalo je da osobe kod kojih je prisutno aktivno smeđe masno tkivo imaju manje zabeleženih dijagnoza anksioznosti i depresije.
Prekrštene noge, kreme, sunčanje: U koje od ovih mitova o venama verujete?
10.11.2026.•
2
U Srbiji se počinje sa istraživanjem o tome šta građani znaju od zdravlju vena.
Od početka 2026. godine 27 slučajeva malih boginja u Srbiji
10.11.2026.•
3
Od početka 2026. godine, zaključno sa 8. novembrom, na teritoriji Srbije registrovano je 27 slučajeva morbila, objavio je Institut za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut".
Kamen u urinarnom traktu: Kako se uklanja i kada je potrebno lasersko razbijanje?
10.11.2026.•
0
Kamen u urinarnom traktu jedan je od čestih uroloških problema koji može izazvati intenzivan bol, nelagodnost i otežano mokrenje.
Za samo 1 evro dnevno: Onlajn kamp koji spaja trening, ishranu i svakodnevni rad na sebi uz Nemanju Milovića
09.11.2026.•
0
Zašto je ovaj onlajn kamp drugačiji? Pored programa treninga za žene i muškarce, on sadrži i program ishrane za svačije ciljeve individualno, vežbe disanja, jutarnje i večernje rutine i ceo deo posvećen radu na sebi.
Nova terapija mogla bi da ublaži simptome depresije za samo dva dana
08.11.2026.•
0
Naučnici iz Rumunije istraživali su novi terapijski pristup koji bi mogao da ublaži simptome depresije tako što ljudima pomaže da svoj emocionalni bol razumeju iz evolucione perspektive.
Najveće istraživanje do sada pokazalo povezanost uskog donjeg veša i lošijeg kvaliteta sperme
08.11.2026.•
0
Najveće istraživanje te vrste do sada pokazalo je da je nošenje uskog donjeg veša povezano sa lošijim kvalitetom sperme.
Španija od decembra uvodi plaćeno bolovanje zbog menopauze
08.11.2026.•
1
Španija će od 1. decembra 2026. godine omogućiti ženama koje zbog ozbiljnih zdravstvenih problema povezanih sa menopauzom ne mogu da rade da koriste posebno plaćeno bolovanje.
Zdravija zamena za so mogla bi da spreči milione smrti od srčanih bolesti
08.11.2026.•
0
Zamena obične kuhinjske soli solju obogaćenom kalijumom mogla bi svake godine da spreči gotovo tri miliona smrtnih slučajeva i više od 10 miliona novih slučajeva bolesti srca i bubrega širom sveta.
Veštačka inteligencija pomogla naučnicima da otkriju "prirodni Ozempik"
08.11.2026.•
1
Naučnici sa Medicinskog fakulteta Univerziteta Stanford identifikovali su prirodni molekul koji bi mogao da dovede do razvoja nove generacije lekova za mršavljenje.
Nauka objasnila zašto je nekim ljudima dovoljno samo četiri sata sna
08.11.2026.•
0
Nekim ljudima zaista je potrebno iznenađujuće malo sna da bi normalno funkcionisali.
Koliko nam vremena treba da se razbudimo?
08.11.2026.•
0
Većini ljudi potrebno je oko 16 minuta da se potpuno razbude nakon ustajanja, pokazalo je veliko istraživanje južnokorejskih naučnika.
Razvijen novi tip ćelije koja bi mogla da postani "živi" pejsmejker
05.11.2026.•
0
Ruski naučnici su razvili novi tip ćelije pejsmejkera srca sa osetljivošću na svetlost, koja bi potencijalno mogla da postane "živi" srčani pejsmejker.
Oni koji često piju energetska pića imaju veću šansu da dožive iznenadni infarkt
04.11.2026.•
2
Kofeinska energetska pića i stimulativni dodaci ishrani znatno se češće dovode u vezu sa ozbiljnim srčanim problemima, uključujući zastoj rada srca i infarkt, nego drugi prehrambeni proizvodi.
Graviola - supervoće za dobro zdravlje i protiv infekcija
03.11.2026.•
0
Gravital Juice je višekomponentni tečni dodatak ishrani čiji je glavni sastojak egzotično voće graviola. Blagotvornost Gravitala pojačavaju i značajne količine mangostina, jabuke i nopal kaktusa, kao i kokosove vode.
Građani pozvani da do 8. novembra prijave neželjene reakcije na lekove
03.11.2026.•
3
Privredna komora Srbije i Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS) pozivaju građane i zdravstvene radnike da do 8. novembra prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na lekove.
Batut: Za nedelju dana više od 7.300 slučajeva oboljenja sličnih gripu
01.11.2026.•
2
U Srbiji je od 19. do 25. oktobra zabeleženo 7.336 slučajeva oboljenja sličnih gripu, saopštio je Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut".
Može li mokra kosa da izazove prehladu i da li je opasno spavati sa njom?
01.11.2026.•
3
Verovanje da izlazak napolje ili odlazak na spavanje sa mokrom kosom može izazvati prehladu prenosi se generacijama.
Testosteron bi mogao da ima neočekivanu korist za kosti žena nakon menopauze
01.11.2026.•
0
Testosteron se dugo smatrao prvenstveno muškim polnim hormonom, ali novo istraživanje pokazuje da bi mogao da ima važnu ulogu u očuvanju zdravlja kostiju kod žena nakon menopauze.
Komentari 3
Mp
zztop
Jova
Sadržinu tih novina ne treba nikako čitati jer dovodi do nepovratnog odumiranja sivih ćelija što se može lako proveriti u našoj okolini.
Uzgred neverovattna je politička podela po stolovima. Za istim stolom sede samo istomišljenici i to strogo!
Ludilo!
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar