Mnogo larme, a zapravo malo posla s Kinezima

Poseta predsednika Kine pripremana je godinama, mesecima se najavljivala kao početak reindustrijalizacije Srbije, beskrajno se licitiralo projektima koje ćemo graditi ili revitalizovati uz, pre svega finansijsku pomoć najmnogoljudnije zemlje, poslednjih četvrt veka izrasle u respektabilnu ekonomsku silu.

Nekoliko dana pred dolazak gosta, isticano je da će se potpisati čak 32 ugovora. Epilog je, međutim, neuporedivo skromniji.

Samo jedan ugovor

Parafirana su dvadesetdva memoranduma, neobavezujuća dokumeta, u kojima se deskriptivno i uopšteno naglašavaju mogućnosti saradnje u brojnim oblastima i pojedinim preciznijim poslovima. Jedan od memoranduma se odnosi na saradnju Radio Beograda sa kineskom medijskom kućom. 

Dobro je da širimo medijski vidokurug, da se oslobođamo dominacije američkih globalnih medija, ali memorandum, pa i konkretni ugovor, iz ove sfere je za mnogo niži diplomatsko- poslovni nivo.

Potpisan je, zapravo, samo jedan konkretan ugovor. Državna kineska banka će sa 250 miliona evra kreditirati izgradnju autoputa Surčin- Obrenovac, obilaznicu oko Beograda i sponu dva kraka Koridora 10 sa pravcem Beograd- Užice- Bar. Biće to kopija posla gradnje mosta Zemun- Borča.

Dakle, kineska banka kreditira pod uslovom da glavni izvođač bude građevinska kompanija iz Kine. Naši će biti podizvođači i ostaje nada da će im pripasti više od 30 odsto (koliko je pripalo ovdašnjim kooperantima pri izgradnji mosta preko Dunava) posla, uglavnom onog najgrubljeg, sa velikim udelom fizičke radne snage.

Evropsko zaziranje od kineskog čelika

Krajem juna bi trebalo da vodeća kineska čeličana operativno preuzme i počne da ulaže u smederevsku železaru. Za sada, to je daleko najvažniji posao; nade se polažu u kineskih 300 miliona evra za modernizaciju kojom bi naša železara postala najkonkurentnija u Evropi.

No, posao je pod strogim nadzorom Evropske komisije, delom jer Britanci pokušavaju da sačuvaju svoje železare odavno ugrožene kineskom robom, delom što u Briselu sumnjaju da će Kina subvencionisati svoju evropsku ispostavu, pre svega nabavkom neobično jeftinih inputa iz matične zemlje.

Izgleda, međutim, da je srpska strana ceo aranžman podstakla najavom da bi državno preduzeće Telekom opremu za nov razvoj, takozvanu četvrtu generaciju it-tehnoligiju, kupiti od kineskog prizvođača.

Nigde pruge Beograd - Budimpešta

Zanimljivo je da se pruga Beograd- Budimpešta, smatrana osnovom posete, u memorandumima ni ne spominje. Čini se da je i ovde sporan zahtev finansijera da glavni izvođač bude iz najmnogoljudnije zemlje, kao da u Srbiji nema odličnih graditelja pruga, drumova, nekretnina, aerodroma...

Izgleda da kineska strana nije zainteresovana ni za koncesioni odnos, već bi da nastupi samo kao finansijer. U tom slučaju ne vidi se zašto Srbija ne bi od evropskih razvojnih banaka, odavno spremnih da finansiraju ovu saobraćajnicu, podigla kredit i omogućila domaćim građevinskim preduzećima, željnih i mnogo manjih poslova, da dobrim nastupom na tenderu izbore posao, ostvare solidnu zaradu, ali i steknu referencu za učešće na tenderima drugih velikih projekata.

Problemi su i u pojedinim kineskim tehnologijama i standardima. Pri gradnji pruga, elektrana ili dogradnji telekomunikacija, uvek valja imati na umu da je naša generalna orijentacija najtešnja saradnja sa Evropskom unijom, po mogućstvu i učlanjenje. Ovakav trend podrazumeva da velike sisteme razvijamo prema unijskim standardima i tehnologijama kompatibilnim sa unijskim.

Saglasno evrounijoskoj orijentaciji

Kod Kine je nešto drugačije: pojedine kompanije se oslanjaju na američke, druge na evropske standarde. Iskustvo gradnje termoelektrane "Kostolac B" nije najbolje.

Naime, kineski izvođač je tek pri poodmakloj početnoj fazi gradnje primetio da se pri ugradnji opreme pod pritiskom (kotlova, sigurnosnih ventla, parovoda...) oslanja na američke standarde, dosta labavije od strogih evropskih. Sada po Evropi traži dobavljača opreme i pravo da otkupi licencu za rad novom tehnologijom; tu su iskrsli problemi.

Pouka je jasna: saradnju sa Kinom je dobrodošla, ali nikako ne bi smela da nas odvede na put koji bi bio u suprotnosti sa našom osnovnom političko-ekonomskom orijentacijom. Dakle, tehnološki, po standardima, po pravnoj regulativi, sve što gradimo sa velikim partnerom mora biti primereno evrounijskm odredbama.

U oba smera

Postoji još jedan problem u ekonomskoj saradnji dve zemlje; malo izvozimo. Istina, ovako mali ne možemo Kini, stasaloj u ekonomskog diva, da nudimo najnovije tehnologije.

Kinezi prilično vešto i kradu tehnologije, a to dobro, iz sopstvenog iskustva, znaju i naše vodeće firme "Hemofarm", "Sintelon" i Institut za ratarstvo i povrtarstvo. Čini se da je naša šansa u izvozu softvera, recim gejm igara.

Kao što je nekada ovdašnji jeftin ratni film, gotovo sirovo propagandni "Valter" bio najgledaniji u ovoj daleko zemlji, tako bi ubuduće kompjuterske igrice gejmera iz Novog Sada ili Beograda mogle zabavljati stotine miliona tehnološki sve pismenijih Kineza. Ipak, i za ovako nešto neophodno je da se u Kini što više uredi oblast autorskih prava.

Postoji mogućnost da izvezemo i tehnologije izrade nekoliko tipova balističkih raketa i još nekog naoružanja. Više deviznog prihoda mogli bismo ostvariti i kroz turizam, tim pre što Kinezi, bar onaj bogatiji sloj koji putuje po svetu, važe za goste sa najvećom vanpansionskom potrošnjom. Od osam miliona turista koji godišnje posete Stari kontinent sve više je onih koji su dovoljno upoznali Pariz, Rim i Minhen, te se sve više okreću srednjoj i istočnoj Evropi.

U svakom slučaju, saradnja sa Kinom je dragocena, ali je, s obzirom na razlike između dva partnera, valja dimenzionisati prema interesima obe strane, prilagođavati evrounijskoj orijentaciji naše zemlje i pokušati da razmena, koliko je to moguće, bude u oba smera.